CC BY
35
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK, 2011, Vol. LIX, No. 3
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT
Kraj tehnološke ere spejs šatla1
Nakon 30 godina okončana je era spejs šatla, sistema za svemirski transport (Space Transport System - STS). Na poslednju misiju, STS-135, lansiran je šatl Atlantis iz NASA svemirskog centra Kenedi na Flori-di, 8. jula 2011. godine u 11 časova i 29 minuta po lokalnom vremenu. Cilj dvanaestodnevne misije je snabdevanje Međunarodne svemirske stanice Alfa životnim namirnicama, logističkim elementima i rezervnim delovima, kao i dopremanje Mini istraživačkog modula 1 (Mini Research Module - MRM 1).
Poslednje lansiranje spejs šatla, misija STS-135, orbiter Atlantis
Nakon povratka Atlantisa i okončanja Programa Šatl, SAD po prvi put nakon pedeset godina neće imati letelicu kojom bi mogle poslati čo-veka u svemir. Ubuduće, to će se obavljati ruskim raketnim programom Sojuz, u kojem cena iznajmljivanja jednog mesta u posadi iznosi oko 50
http://www.nasa.qov/externalflash/the shuttle/, 05. 07. 2011.
1
miliona dolara, dok troškovi lansiranja jednog šatla iznose oko 450 milio-na dolara, a prema procenama nekih nezavisnih stručnjaka troškovi idu i do milijardu i po dolara. Od početka razvoja Programa Satl, kada je 1969. godine započeto ulaganje u razvoj, izgradnju i održavanje flote svemir-skih letelica za višekratnu upotrebu, utrošeno je oko 210 milijardi dolara, dok se ruski koncept Sojuz, kojim se ljudi šalju u svemir kapsulom za jed-nokratnu upotrebu, mada tehnološki inferiorniji, ipak pokazao mnogo po-desnijim od američkog programa, i u toj, moglo bi se reći tehnološko-fi-nansijskoj trci, pobedio je ruski Sojuz.
Nakon američkog Programa Apolo, kojim je razvijena tehnologija slanja čoveka u svemir jednokratnom kapsulom, usledio je Program Šatl i tehnološki napredak u vidu orbitera za višekratnu upotrebu. Ta, do sada, najkompleksnija mašina, koja je namenjena za transport ljudi i tereta u svemir i iz svemira, projektovana da poleće kao raketa, a sleće poput je-drilice, činila je flotu od 5 orbitera (u kolokvijalnoj upotrebi je termin šatl, eng. shuttle): Kolumbija, Čelindžer, Diskaveri, Atlantis i Endevor. Nakon uspešnog prvog dvodnevnog leta, koji je obavio orbiter Kolumbija od 12. do 14. aprila 1981. godine, nacionalni elan je rastao i iz godine u godinu se uvećavao broj uspešno obavljenih letova. Rekordne 1985. godine flotu je činilo četiri orbitera, a samo te godine obavljeno je ukupno 9 letova, i nikad više nakon toga nije bilo toliko letova u jednoj godini. Nacionalni zanos uznosio se čak dotle da se smatralo da će se u doglednoj buduć-nosti realizovati dinamika od jednog leta nedeljno, pa čak i komercijaliza-cija u svrhu svemirskog turizma.
Međutim, 28. januara 1986, drugi let te godine okončao se tragično (prvi je uspešno obavljen od 12. do 18. januara). U 73. sekundi nakon lansiranja eksplodirao je spoljni rezervoar, a sa njim i orbiter Čelindžer, usmr-tivši sedmočlanu posadu naočigled celokupne svetske javnosti, koja je lan-siranje posmatrala u direktnom prenosu. To je bio civilizacijski šok koji je svemirske ambicije SAD sveo u realnije okvire, a američku naciju počeo da navikava na ljudske žrtve u programima osvajanja svemira. Letovi šatla su obustavljeni radi obavljanja dodatnih analiza, uvođenja novih tehničkih rešenja i procedura, a lansiranjem Diskaverija obnovljeni su 29. septembra 1988. godine. Zbog tragično izgubljenog Čelindžera pristupilo se izgradnji orbitera Endevor, koji je prvi let obavio od 7. do 16. maja 1992. godine.
Program je uspešno tekao sve do 2003. godine i nove tragedije, koja se desila prilikom povratka Kolumbije na Zemlju 1. februara. Zbog ošte-ćenja toplotnog štita prilikom lansiranja 16. januara, orbiter se 16 minuta pre planiranog sletanja na pistu u Svemirskom centru Kenedi raspao u atmosferi, usmrtivši_ sedam članova posade. Ta tragedija je zapečatila sudbinu Programa Satl, koji zbog velikog smanjenja budžeta NASE odla-zi u muzej, iako bi se, po svojoj tehnologiji i resursima, još nekoliko godina mogao uspešno eksploatisati.
(ш>
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA, str. 186-193
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK, 2011, Vol. LIX, No. 3
Atlantis će na nosaču spejs šatla (modifikovani Boeing 747-100) biti prebačen u muzej
Nasleđe koje je Program Šatl ostavio ljudskoj civilizaciji kreće se od brilijantnih uzleta u vidu postavljanja Svemirskog teleskopa Habl i izgrad-nje Međunarodne svemirske stanice Alfa, do bizarnih zastranjivanja u vidu izgradnje mini-šatla X-37B, bez ljudske posade, isključivo za vojne po-trebe SAD. Još nije poznato kakva je bila misija tog mini-šatla tokom nje-govog devetomesečnog boravka u orbiti Zemlje 2010. godine.
Veliko je pitanje u kojoj meri će biti razvijani budući programi za sla-nje ljudi u osvajanje novih prostranstava u svemiru, jer, kako piše Frankfurter algemajne cajtung, „zašto rizikovati ljudske živote kada su za istra-živanja dalekog kosmosa mnogo praktičniji roboti i računari za kojima, uostalom, na Zemlji nema ko da žali ukoliko nestanu".
Tokom svakog januara u SAD se odaje počast izginulim članovima posade Apola 1 (27. januar 1967), Čelindžera (misija STS-51L, 28. janu-ar 1981) i Kolumbije (misija STS-107, od 16. januara do 1. februara 2003). Takođe, od 2003. godine u januaru nisu obavljana lansiranja spejs šatla.
(188)
Orbiter Broj letova Prvi let Poslednji let Ukupni broj članova posade Preleteo km (u milion.) Napomena
Columbia 28 STS-1, 12.-14.04.1981. STS-107, 16.01- 01.02.2003. 1 59 197,5 Raspao se pri povratku
Challenger 10 STS-6, 04.-09.04.1983. STS-41D, STS-51L, 28.01.1986. STS-133, 60 44,3 Eksplodirao pri poletanju
Discovery 39 30.08.-05.09.1984. 24.02.- 07.03.2011. 228 220,1
STS-51J, STS-135,
Atlantis 33 03.-07.10.1985. 08.- 21.07.2011. 1 95 179,6
STS-49, STS-134,
Endeavour 25 07.-16.05.1992. 29.04- 13.05.2011. 1 51 186,4
UKUPNO 135 12.04.1981. 08.07.2011. 793 827,9
Američko vazduhoplovstvo forsira autonomne sisteme2
U cilju smanjenja budžetskih troškova Vazduhoplovstvo SAD (USAF) svojom Naučno-tehnološkom strategijom usmerava svoj dalji raz-voj u pravcu intenzivnog uvođenja autonomnih sistema u delatnosti koje su do sada dominantno bile vezane za ljudsku aktivnost.
Sredstvo najvećeg stepena autonomnosti koje danas koristi USAF su bespilotne letelice i namera je da se širom upotrebom autonomnih sistema poveća efikasnost njihove upotrebe. Bespilotne letelice i prateći senzori dostavljaju ogromnu količinu informacija zemaljskim operatorima i analiti-čarima, koji treba da ih analiziraju i odluče koji su od tih podataka najzna-čajniji. Vazduhoplovstvo SAD želi da agresivnim sprovođenjem autonom-nosti poveća raspoloživost operativno relevantnih obaveštajnih podataka svojim snagama uz istovremeno smanjenje personalnih troškova.
„Jedna stvar koju smo čuli od naših visokih komandanata, i generala Švarca lično, je ’Ne treba mi više podataka, treba mi više znanja’", kaže Stiven Voker, visoko pozicionirani pripadnik USAF zadužen za nauku, tehnologiju i inženjering. „Naš cilj je da sve te podatke redukujemo na ključne informacije koje su potrebne borcima".
Početkom 2010. godine Kancelarija savetnika USAF za nauku publiko-vala je izveštaj pod nazivom „Tehnološki horizonti", koji sav odjekuje od pozi-va na povećanje upotrebe autonomnih sistema. Neke oblasti koje su spome-nute u tom izveštaju, koje treba da se unaprede autonomnim sistemima, su: planiranje misija, modeliranje ljudskog ponašanja, kontrola sadejstva i sarad-nje (npr., unutar roja malih bespilotnih letelica) i interfejsi čovek-mašina.
2 Jane’s Defense Weekly, Volume 48, Issue 8, 23 February 2011.
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA, str. 186-193
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK, 2011, Vol. LIX, No. 3
Saudijska Arabija se naoružava nemačkim tenkovima Leopard 2A7+Z
Prema izveštaju magazina Špigl i komentara Dojče velea, Saudijska Arabija želi da se naoruža sa više od 200 nemačkih tenkova Leopard 2A7+, od kojih je, navodno, već 44 primeraka kupljeno.
Vest je izazvala mnoštvo reakcija i negodovanja, naročito opozicije. Predsednica zelenih Klaudija Rot protestvuje uz objašnjenje: „Saudijska Arabija je pomogla Bahreinu da uguši demokratski pokret i to pomoću tenkova. Saudijska Arabija naveliko učestvuje u međunarodnom terori-zmu i potpomaže strukture Talibana. Za mene je ovo katastrofalan pad kredibiliteta nemačke politike.“ Takođe, i socijaldemokrate negoduju: „Ta zemlja je usred bureta baruta i nije potrebno da joj se još isporuče i šibi-ce“, kako kaže generalna sekretarka SPD Andrea Nales. „Saudijska Arabija je jedan od najgorih kršitelja ljudskih prava u regionu“, tvrdi Klaus Ernst, šef Levičarske stranke, smatrajući da je princip funkcionisanja ne-mačke vlade u toj trgovini: „najopasnije oružje - za one koji najgore tlače ljude“. Na insistiranje novinara da se ministar Vestervele izjasni o tom po-slu, on je rekao da Nemačka „mora da traži partnere u arapskom svetu, jer je to u našem spoljnopolitičkom interesu, pa i partnere koji različito od nas gledaju na pitanja prava ili civilnog društva“. Opozicija je najavila po-kretanje diskusiju u Bundestagu po tom pitanju.
Tenk Leopard 2, proizvod nemačke firme KMV (Kraus Mafaj Veg-man), ušao je u serijsku proizvodnju 1979. godine i do sada ih je proizve-deno oko 3.000. Predstavlja jedan od najuspešnijih proizvoda nemačke
3 http://www.dw-world.de/dw/article/0,, 15211071,00.html, 05. 07. 2011.
vojne industrije. Njegova osnovna karakteristika je velika prilagodljivost konstrukcije zahtevima različitih kupaca i varijabilna oprema koju posedu-je. Zamišljen je kao okosnica oklopnih snaga. Posadu čine četiri člana: komandir, nišandžija/strelac, punilac i vozač. Glavno oružje tenka je top kalibra 120 mm sa magacinom od 42 granate, a sekundarno mitraljez MG3 sa magacinom od 4.750 metaka. Oklop je načinjen od treće gene-racije kompozitnih materijala. Tenk pokreće dizel motor od 1.500 KS i može da razvije brzinu od 70 km/h, a sa jednim punjenjem rezervoara može da pređe oko 470 km.
Rusija uspešno testirala raketu „bulava“ dometa od 8.000 kilometara4
Ruska mornarica je krajem juna uspešno testirala naprednu bali-stičku raketu „bulava", koja ima domet od 8.000 kilometara, iz nuklearne podmornice nove generacije. Projektil „bulava" lansiran je iz podmornice „Jurij Dolgoruki" u Belom moru, koje razdvaja Rusiju i Skandinaviju. Na-kon lansiranja bojna glava rakete dosegla je oblast na severnoj Kamčatki koju Rusija koristi za testiranje balističkih raketa, udaljenu 5.500 kilometara.
„Bulava" je hipersonična interkontinentalna raketa sa bojnim glava-ma koje mogu da probiju svaku potencijalnu raketnu odbranu i imaju domet od 8.000 kilometara. Ona može da nosi od šest do deset nuklearnih bojnih glava. To je prvi uspešni test „bulave" i predstavlja jedan od naj-skupljih vojnih projekata Moskve u postsovjetskom periodu. Pretpostavlja se da bi ta napredna raketa mogla da uđe u upotrebu sledeće godine, posle još četiri uspešna testa. Ruska vojska je navela da u ovoj godini planira još pet test-lansiranja „bulave".
Srpske bespilotne letelice
Na sajmu naoružanja „Partner 2011”, održanom u Beogradu od 28. juna do 1. jula 2011. godine, predstavljen je novi model bespilotne letelice „pegaz 011". Letelicu je razvio Vojnotehnički institut. „Pegaz 011" je namenjen za misije dnevnog i noćnog izviđanja i osmatranja s dužinom leta od 12 časova. Sa gotovo stopostotnom sigurnošću prenosi informa-cije u komandni centar. Brza, precizna i elegantna, uglavnom nevidljiva letelica predstavlja veliki oslonac vojnih mirovnih i ratnih akcija.
4 Beta, 28. 06. 2011.
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA, str. 186-193
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK, 2011, Vol. LIX, No. 3
Letelica „pegaz 011” opremljena je dnevnom i noćnom kamerom, la-serskim daljinometrom ili radarom i u realnom vremenu posredstvom zaštićenog komunikacionog linka prenosi sliku sa terena. Sleće i poleće automatski na uređene ili poluuređene staze, a opremljena je i padobra-nom za prinudno spuštanje.
„Pegaz 011” planiran je kao veliki oslonac Vojske Srbije, ali, osim či-sto vojne primene, on može dati veliki doprinos policijskim akcijama po-trage i potere, kao i u kontroli državne granice.
Ranije je razvijena i predstavljena bespilotna letelice kratkog doleta „vrabac",
„Vrabac" je bio prvi domaći sistem mini bespilotne letelice, na kojem je više od dve godine radilo deset stručnjaka Vojnotehničkog instituta (VTI) u saradnji sa Vazduhoplovnim zavodom „Moma Stanojlović". Osim u vojne svrhe, letelica koja podseća na aviomodel može da se koristi i za izviđanje terena prilikom poplava i požara, nadgledanje dalekovoda i kon-trolu saobraćaja.
Mini bespilotne letelice su sredstvo koje koriste moderne armije za trenutno informisanje o stanju na terenu, odnosno o poziciji prijateljskih ili neprijateljskih snaga. Letelica snima odozgo, prikupljajući podatke, i za-
tim ih preko daunlinka prebacuje ka stanici na zemlji. Što je manja, to ju je teže uočiti i oboriti.
Istorijat korišćenja bespilotnih letelica u Vojsci Srbije počeo je pre nekoliko godina, kada je srpska vojska uvela u upotrebu devet izraelskih „orbitera", koji omogućavaju prenos informacija u realnom vremenu.
Poređenja radi, i „orbiter" i „vrabac" mogu da ostanu u vazduhu više od sat i po. Operativna visina leta izraelske letelice je između 170 i 700 metara, a srpskog „vrapca" od 300 do 500 metara. „Orbiter" funkcioniše na daljinama do 15 kilometara, a operativni radijus „vrapca" je 12 kilome-tara.
Projektovanjem ovih bespilotnih letelica naša zemlja je nastavila da održava svoje razvojne kapacitete.
Priredili
Milan Babić i Nebojša Gaćeša
(l93>
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA, str. 186-193
