CC BY
82
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARYTECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No.4
SAVREMENO NAORUŽANJE IVOJNA OPREMA MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT
Tajni američki svemirski avion završio misterioznu misju u orbiti7
Supertajni bespilotni svemirski avion Vojnog vazduhoplovstva SAD sredi-nom juna spustio se na Zemju posle jednogodišnje misje u orbiti. Zvanični cij misje trebalo je da bude „eksperimentalno testiranje", ali ostaje nepoznato čime se ova letelica tokom tog perioda zaista bavila.
Eksperimentalni „boing X37-B" kružio je nad Zemjom brzinom od 17.000 mija na sat, u niskoj orbiti od 170 do 800 km, a u decembru je trebalo da se spusti u Kaliforniji. Sletanje eksperimentalne letelice je, međutim, iz nepoznatih razloga odloženo najpre za mart, a zatim i za sredinu juna.
Prilikom lansiranja avion je ispratilo osoblje u specijalnim zaštitnim odelima, tako da se nagađa da na njemu ima i radioaktivnih komponenti.
Operacija bezbednog spuštanja ove letelice druga je ove vrste na misji u svemiru. Prva je, posle vise od sedam meseci u orbiti, u decembru prošle godine prizemjena u vazduhoplovnoj bazi Vanderberg u Kaliforniji.
Letelica X-37B izgleda kao manji primerak Nasinih svemirskih šatlova, koji se odnedavno vise ne koriste. Duga je 8,8, a široka 4,5 metara. U orbiti može da ostane dugo zahvajujući mreži solarnih panela.
1 Blic, 17. 6. 2012.
038)
U saopštenju američkih vazduhoplovnih snaga navodi se da je samostalno sletanje „najnovje i najsavremenije svemirske letelice koja se vraća na Zemju" izvedeno bezbedno i uspešno.
Infracrveni snimak letelice pri sletanju, X-37Bje u orbiti ostao 469 dana
Vojna je tajna šta je X-37B toliko dugo radio u orbiti. Nisu poznati ni cijevi ni svrha, pa se spekuliše da bi ova letelica mogla biti neka vrsta svemirskog oružja - sofisticirani sistem za uništavanje satelita. Neki eksperti veruju da pred-stavja orbitalnu špjunsku platformu.
Postoje sumnje da se letelica koristi za špjuniranje kineske svemirske stanice
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 238-259
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARYTECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No.4
„Boing" planira da projektuje veću varijantu letelice, nazvanu X-37C, koja bi mogla da prevozi do šest astronauta na Međunarodnu svemirsku stanicu. Na-redna misja za X-37B planirana je za jesen ove godine.
Ne zna se šta će letelica raditi u svemiru tokom sledeće misje. Postoje raz-ličite mogućnosti - od testiranja špijunskih kamera i drugih senzora radi špjuna-že, preko testiranja opreme za precizno merenje performansi letelice tokom du-gotrajnije misje.
Mnogi skeptici veruju da je prava misja letelice špjunska ili vojna, a ima i glasina da njen cij zapravo predstavja špjuniranje nove kineske svemirske sta-nice „Tjangong".
Analitičari ističu da bi to bilo rizično, jer bi se letelica i svemirska stanica u orbiti mimoilazile brzinom od više hijada metara u sekundi. Industrjski analitiča-ri, međutim, nagađaju da vojno vazduhoplovstvo možda samo koristi neverovat-nu energetsku efikasnost „X-37B" kako bi ga što duže zadržalo u svemiru, u na-stojanju da na taj način dokaže njegove kvalitete i da ovaj program sačuva od ukidanja, predviđenog Obaminim kresanjem budžeta za period do 2017.
Nebojša Gaćeša
Uspešno lansirana ruska interkontinentalna raketa „topoj'2
Raketne snage ruske armje uspešno su, početkom juna, lansirale interkonti-nentalnu balističku raketu „topojj" sa poligona „Kapustin jar" u oblasti Astrahana.
2 Tanjug, 7 .6. 2012.
<^240P)
Skolska bojeva glava sa zadatom tačnošću pogodila je cij na poligonu „Sari Sagan" u Kazahstanu, što znači da je raketa prevalila vise od 3.000 kilometara do cija.
U novembru prošle godine izvršena su lansiranja „topoja" na Kamčatki, kako bi se proverila mogućnost produženja njihovog upotrebnog veka do 25 godina.
Raketni sistem „topoj" prvi je koji je Rusja razvila posle raspada Sovjet-skog Saveza. Rakete koje su smeštene na teškim vozilima imaju mogućnost da menjaju putanju u toku leta, mogu da dobace na dajinu 11.000 kilometara, dok njihove nuklearne bojeve glave imaju eksplozivnu snagu 550 kilotona.
Sistem je uveden u ruske oružane snage 1997. godine, a nova pokretna lansirna rampa koja se nalazi na vozilu konstruisana je 2004. godine, dok se od 2006. godine nalazi u oružanim snagama ruske armje.
Nebojša Gaćeša
SAD: Superrazorna bomba spremna za upotrebU
Američki zvaničnici izjavili su, krajem jula, da je masivna bomba, takozvani razarač bunkera težak skoro 14 tona, spremna za upotrebu.
Britanski „Telegraf" navodi da je usvajanje masivnog municjskog penetra-tora (MOP), najveće svetske konvencionalne bombe, ipak usledilo bez dodatnog testiranja.
U februaru prošle godine Kongres se saglasio sa hitnim zahtevom Penta-gona za preusmerenje 81,6 miliona dolara za pobojšanja performansi MOP-a. Ovu bombu, koja je duža od šest metara, prevozi bombarder B2.
3 Srna, 27 .07. 2012.
Nebojša Gaćeša
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 238-259
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARYTECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No.4
Neuspešan let letelice „vejvrajde"
Probni let američke supersonične bespilotne letelice, koja je trebalo da do-stigne brzinu od 6 Maha, završio se neuspešno. Posle 15 sekundi od lansiranja iz bombardera B-52 letelica je izgubila kontrolu i srušila se u Tihi okean.
Najnoviji model „iks-51A vejvrajder" dizajniran je da dostigne brzinu od 5 Maha ili 5.800 kilometara na sat. Inženjeri su se nadali da će posle lansiranja iz bombardera B-52 dostići žejenu brzinu, ali je kvar na jednom od kontrolnih ven-tila onesposobio pa jenje eksperimentalnog „skremdžet" motora, nakon čega je letelica izgubila kontrolu i završila u vodi.
Pentagon testira hipersonične tehnologije na bespilotnim letelicama kako bi mogao da sprovede vazdušne udare širom planete u roku od nekoliko minuta.
Ovo je, inače, bio tek poslednji neuspeh ovog tipa letelice. Naime, prošle godine probni let „iks-15A" takođe je prošao neslavno, pošto je motor otkazao i nje se ponovo ukjučio, a letelica je završila u Tihom okeanu.
Tokom svog prvog leta, 2010. godine, „iks-51A" je dostigao pet puta veću brzinu od brzine zvuka i održavao je puna tri minuta. Danas postoji još samo jed-na letelica „iks-51A".
Nebojša Gaćeša
4 RTS, 16. 08. 2012.
0Л2)
BAE systems prikazuju najnovji RG35 u ParizU
Izviđačko patrolno vozilo (IPV) po prvi put je prikazano na izložbi Eurosa-tory u Parizu. To je borbeno vozilo na točkovima pogona 4X4 kompanje BAE
Systems Land systems South Africa.
RG35 (IPV), vozilo za koje se navodi da je platforma višestruke namene mase do 18 tona, u zavisnosti od oklopnog paketa i broja sedišta, predstavja ponudu BAE systems za kanadsko taktičko oklopno patrolno vozilo (OPV), kojim Kanada traži zamenu za svojih 500 vozila.
Za sada su izrađena dva RG35 (IPV) koji poseduju dodatni trup radi eks-tenzivnih protivminskih proba. Ove probe ukjučuju test nivoa STANAG 4569 3a (10 kg ispod točka), test nivoa 4b (10 kg ispod trupa), kao i test treće strane koji podrazumeva eksplozju od 50 kg eksploziva izazvanog improvizovanom eksplo-zivnom napravom (IEN) sa razdajine od 1 metra.
Vozilo ima međuosovinsko rastojanje od 3,03 m i unutrašnju zapreminu od 9 kubnih metara.
Zaštitni paket zavisi od zahteva korisnika, ali se obično kreće između nivoa STANAG 4569 1 za trup i nivoa STANAG 4569 3 ili 4 za zaštitu od minsko-eks-plozivnih sredstava.
Kompanija BAE systems je takođe razvila i RG35 4X4 SuperCab (SC) koji je projektovan za upotrebu kao ambulantno vozilo, kao i za komandne i logistič-ke svrhe. Taj model ima međuosovinsko rastojanje od 3,27 m - istu težinu kao i IPV i unutrašnju zapreminu od 10.5 kubnih metara.
Najteži član ove porodice vozila je verzja 6X6 koja je prvi put prikazana pred kraj 2009. godine i teži čak do 33 tone, dok joj je početna masa 18 tona. Ovo vozilo namenjeno je za popunjavanje praznina između vozila zaštićenih od minsko-eksplozivnih sredstava, kao što je RG 31 i konvencionalnih 6X6 oklopjenih vozila.
Prema navodima BAE sistema, RG35 porodica vozila, od kojih svi dele zajednič-ke rezervne delove radi smanjenja troškova održavanja, poseduje zaštitni nivo vozila
5 IHS Jane's Defence Weekly, 06. June 2012.
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 238-259
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARYTECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No.4
koji štiti od minsko-eksplozivnih sredstava i zaseda kombinovan sa nivoom taktičke prohodnosti. Tokom 2011. godine kompanja BAE systems je preimenovala RG35 u borbeno vozilo visoke prohodnosti radi isticanja njegove hibridne sposobnosti.
Sva RG35 vozila pokreće dizel motor Cummins ISL9 od 8,9 litara koji razvi-ja 450 KS sa automatskim šestostepenim menjačem ZF6HP602 i dvobrzinskim prenosnim odnosom.
RG35 sadrži, kao standardnu opremu, digitalni kontrolni sistem, unutrašnju dijagnostiku, alternator od 570 ampera, podešavajući servo volan, servo upra-vljanje, vazdušne kočnice i kočioni sistem protiv proklizavanja.
Radi postizanja visoke terenske prohodnosti, RG35 koristi nezavisno veša-nje Axletech 5000 ISAS, kombinovano sa hidropneumatskim ogibjenjem.
Kompanija BAE systems saopštila je da je razvoj porodice RG35 završen i da proizvodnja, po narudžbi, može početi odmah.
Dragan Vučković
General Dynamics nudi laki srednji mitraljez male težine kalibra 9 mm6
General Dynamics prikazao je novi srednji mitrajez male težine (SMMT) u kalibru 9 mm namenjen za obezbeđivanje jake vatrene podrške uz malu težinu.
Oružje je razvijeno radi pružanja vatrene podrške na dajinama koje pokriva mitrajez kalibra 12,7 mm, ali veličinom i težinom jednako oružju od 7.62 mm.
SMMT teži oko 10,88 kg, jeftin je za proizvodnju a projektovan je tako da pru-ži maksimum na nivou jedinice gde su težina i ubojitost oružja odlučujući faktori.
Oružje je namenjeno svim jedinicama američke vojske koje težište oslanja-ju na parametre težine i ubojitosti a može se montirati na vozila, helikoptere i obalske brodove. SMMT će takođe biti ponuđen i u izvoz.
6 IHS Jane's International Defence Review July 2012.
(244)
Oružje koristi sistem smanjenja trzaja kompanje General Dynamics koji omogućuje profil trzaja sličan automatskoj pušci kalibra 7.62 mm NATO dok is-paljuje mnogo jaču municiju 9 mm Norma Magnum.
SMMT je dug 124,5 cm, ima šaržer od 25 metaka, brzinu metka od 808 m/s sa teoretskom daljinom gađanja do 5,642 m dok je efikasan domet do 1,700 m.
U poređenju, puška koja koristi municiju 5.56 mm, kao što su M 16, M 4 i M 249 automatsko oružje voda (AOV) ima efikasno dejstvo do 500 m na pojedinačne cijeve. Puške koje koriste municiju 7.62 mm kao što su M 240 ili M 14, obično imaju efektivno dejstvo do 800 m.
Sa druge strane ove maksimalne dajine prevazilaze mogućnosti proseč-nog strelca.
Dragan Vučković
Kina forsira izvoz najnovje gmodela VN11 BVP
Kineski BVP VN11 u putnoj konfiguraciji
China North Industries Corporation (NORINCO) nudi izvoznom tržištu bor-beno vozilo pešadje VN11uz serju oklopnih borbenih vozila točkaša WMZ551 6X6 i VN1 8X8 i njihovih podvarijanti.
VN11 BVP se u oružanim snagama Narodne oslobodilačke armje (NOA) nalazi u varjanti Type 97/ZBD-04 (ili WZ 502) od 2006. godine, kada je prvi put uveden u naoružanje u manjem broju. Kada su prvi put pronete glasine o novom kineskom BVP-u, mišjenja su bila da se radi o potpunoj kopji ruskog BVP-a, BMP-3 iz Kurgan-a, ali je uskoro postalo jasno da, iako je kupola identična, nala-zi se na potpuno novom telu vozila.
Transporter je prvi put prikazan u javnosti u Kini tokom glavne vojne parade 1. oktobra 2009. godine, a njegovo uvođenje u oružane snage bilo je važno tako što je predstavjalo značajnu promenu u stepenu vatrene moći dostupne meha-nizovanoj pesadji.
7 IHS Jane's International Defence Review July 2012.
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 238-259
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARYTECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No.4
Potpuno zavareno telo VN11 predstavja značajan napredak u odnosu na vrlo skučenu unutrašnjost BVP-a BMP-3 u kojem se vozač nalazi na sredini vo-zila. U tom vozilu neobično je i mesto dizel motora od 650 KS, koje se nalazi na zadnjem kraju i to ispod odejenja za iskrcnu posadu. Članovi posade, koji rukuju PKT mitrajezom od 7.62 mm, nalaze se sa strane vozila. Kupola sa dva člana posade koju je projektovao KBP Instrument Design Bureau, nalazi se na sredini BMP-3 oko koje sede članovi posade, što ne ostavja dovojno prostora za osta-tak iskrcnog desanta koji se nalazi na kraju vozila.
Sa druge strane, VN11 obezbeđuje mnogo veću unutrašnju zapreminu sa se-dištima za sedam članova iskrcne posade. Takođe, pretpostavja se da je takvo re-šenje i jeftinje za proizvodnju. Motor od 404 Kw (541 KS) sa šest cilindara, vodeno hlađeni turbo prehranjivani dizel motor, postavjen je klasično na prednjoj desnoj strani i obezbeđuje maksimalnu brzinu od 70 km/h. Vozač sedi sa leve strane motora, a sledeći član posade smešten je odmah iza njega. Oba mesta imaju kupolne otvore slične onima koji su montirani na ranjim kineskim OBV, ali u ovom slučaju kupola se može okretati za 360 stepeni (sa elevacjom od -6 do + 60 stepeni).
Kupola VN11 se i daje nalazi na sredini vozila i jedva da se razlikuje od ku-pole BMP-3 i samo po dodatom oklopu na prednjem delu. Pretpostavja se da je oklop proizveden u Kini i to po licenci Instrument Design Bureau. Kupola je nao-ružana dobro poznatim olučenim topom 100 mm sa oznakom 2A70, takođe lan-serom raketa, za koji je uskladišteno 41 zrno od kojih se jedan deo nalazi u automatskom punjaču radi postizanja veće brzine paljbe.
Rana verzija Type 97 sa prekrivenim naoružanjem
Uz upotrebu konvencionalne municije, top 100 mm, čji je krajnji domet
7.000 m, takođe ispajuje laserski vođene projektile sa tandem bojevom glavom punjenom razornim eksplozivom (HEAT). Ukupno je uskladišteno osam laserski vođenih raketa koje imaju maksimalni domet od 4.000 m.
Dvostruko punjeni top 2A72 od 30 mm montiran je koaksjalno sa glavnim topom i za njega je uskladišteno ukupno 500 potkalibarnih (APDS) i visokoeksploziv-nih zapajivih zrna (HEI). Pored topa od 100 mm nalazi se mitrajez 7.62 mm sa ukupno 2.000 metaka, što omogućuje nišandžji adekvatan odgovor na većinu po-tencjalnih pretnji. Originalna kupola posedovala je PKT 7.62 mm, ali je to oružje za-menjeno kineskim modelom istog kalibra radi istovetnosti sa drugim kineskim OBV.
Na svakoj strani kupole nalaze se po tri električno vođena lansera dimnih kutija za koje kineski izvori navode da su povezani sa laserskim detektorima radi automatizovanja odgovora na potencijalne pretnje.
Takođe, ugrađen je kompjuterizovani sistem za upravjanje vatrom (SUV) koji ukjučuje dnevno/noćnu nišansku spravu za komandira i nišandžju za koju se ve-ruje da sadrži termalni sistem. Nišanska sprava nišandžje poseduje laserski si-stem za vođenje koji navodi laserski vođenu raketu iz topa od 100 mm. Prema na-vodima kompanje NORINCO, SUV omogućava vozilu da napada nepokretne i pokretne mete po svim vremenskim uslovima, čak i kada je vozilo u pokretu.
Zadnji „oružni sistem" vozila je vatreno i osmatračko mesto na zadnjem de-lu vozila. Iskrcna posada takođe može vršiti gađanje iz otvora na vozilu, koristeći poklopce otvora kao štit.
Oslanjanje vozila upotrebjava relativno tradicionalnu konfiguraciju koja se sastoji od torzionih vratila i šest dvostrukih gumom obloženih točkova na svakoj strani, vodeći točak napred, lenjivac nazad sa nosačima gusenica iznad. Pokri-vena je samo gornja strana vešanja.
Kao BMP-3 i VN11 je amfibijsko vozilo. U vodi razvja brzinu do 13 km/h, a po-kreću ga dva vodena mlaza koja se nalaze na zadnjem delu tela. U normalnim okol-nostima sve što je potrebno za amfibjsku vožnju jeste da vozač ukjuči pumpe i digne zaštitno krilo koje se nalazi ispod prednjeg dela vozila. VN11 ima isturenji prednji deo u odnosu na BMP-3, što verovatno pozitivno utiče na hidrodinamičke performanse.
Standardna oprema ukjučuje NBH zaštitu, protivpožarnu zaštitu, kao i opremu za navigacju i pozicioniranje.
Razvjena je verzija oklopnog vozila za izvlačenje (OVI) koja je već u službi NOA, zadržavajući amfibjske karakteristike originala. Vozilo ima izraženu kupolu komandira odmah iza mesta vozača, na levoj strani, skinuta je glavna kupola i montiran eksterni mitrajez 12.7 mm na krovu vozila, ali bez dodatne zaštite.
Na zadnjoj strani kupole komandira, linija krova je blago uzdignuta radi po-većanja unutrašnje zapremine, zbog specifičnih zadataka, ali karakterističnu osobinu ipak predstavja montirana dizalica. Vozilo je opremjeno alatkama i dru-gom posebnom opremom radi ispunjavanja svojih zadataka kao OVI i može biti opremjena i čekrkom radi operacja izvlačenja.
Sledeća verzija VN11 je komandno vozilo koje takođe ima sličnu linju krova na kraju vozila, zatim verzija sa artijerjskim sistemom od 122 mm, kao i no-sač minobacača.
Ne postoje podaci o broju proizvedenih BVP tipa Type 97 - kako je poznat VN11 u oružanim snagama Kine, ali se govori o oko 500 proizvedenih vozila u službi NOA.
Sa obzirom na veličinu NOA, očigledno je da je samo mali deo jedinica pr-ve linje snabdeven najmodernjom opremom, a da su druge jedinice opremjene starjom opremom koja se modernizuje radi produžavanja operativne upotrebe.
Dok nje uveden Type 97, najmoćnji bVp u službi NOA bio je WZ501, skoro identična kopja BMP-1 koja je prvi put uvedena u naoružanje ruske armje još 1967 godine. ZBD-08 će naslediti Type 97, a inače ZBD-08 je negde poznat i kao WZ502G. Ovo vozilo karakteriše novi, još niži profil, ali zadržava pune amfibjske sposobnosti prethodnog modela Type 97. Kreće se kroz vodu pomoću gusenica, za razliku od mlazne propulzije, što dovodi do znatno manje brzine u vodi.
Biće dodat i applique oklop na telo vozila. Jedna verzija ZBD-08 ima kupolu sličnu prethodnom modelu Type 97sa novim spojnim izgledom, ali sličnim nao-ružanjem. Druge verzje ukjučuju i BVP sa kupolnim mitrajezom 12.7 mm.
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 238-259
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARYTECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No.4
Takođe, postoji verzija koja je opremjena kupolnim olučenim minobacačem 120 mm sa mogućnošću posrednog i neposrednog gađanja. Ova kupola izgleda identično kupoli koja se nalazi na samohodnom minobacačkom sistemu NORIN-CO PLL-05 6X6 koji se nalazi u oružanim snagama NOA već nekoliko godina.
Ova kupola je, radi testova, montirana na vozilo Poly Technologies Type 07P 8X8 BVP pod oznakom Type 07A.
Specifikacije VN11
Posada 2 + 7
Masa 21,5 tona
Dužina 7,52 m
Širina 3,3 m
Visina 2,53 m
Klirens 0,45 m
Maksimalna brzina na putu 70 km/h
Maksimalna brzina u vodi 13 km/h
Radijus 400 km
Rov 2,5 m
Vertikalna prepreka 0,75 m
Dragan Vučković
Klasa „Borej" dobja zeleno svetlo8
Yuri Dolgoruky (K 535) uveden je u naoružanje
Ruska vlada potpisala je dugo očekivani ugovor za izgradnju pet strateških nuklearnih podmornica klase „Borej" (Projekt 955).
Dodela ugovora bila je odložena zbog produžene rasprave sa proizvođa-čem United Shipbuildering Corporation (USC) zbog cena, ali je taj problem re-šen, bar za sada.
8 IHS Jane's Defence Weekly, 6. June 2012.
<^248)
U ovom trenutku fiksirani su troškovi nabavke pet strateških podmornica.
Na osnovu novog sporazuma, USC će graditi podmornice klase „Borej" i to 204, 205, 206, 207 i 208 na osnovu odvojenog projekta kompanje Rubin Design Bureau, lako to nje navedeno u ruskim izvorima, izgleda da je ukjučenjem podmornice 204, neformalno nazvanom Syvatitel Nikolay, završena rasprava oko izgradnje ove četvrte podmornice. Rasprava je inače odložila ceremonju porinuća, iako izve-štaji kažu da je izgradnja dosta uznapredovala. Ukoliko je to tačno, ovaj poslednji sporazum podigao bi broj ruskih podmornica klase „Borej" na osam.
Prva podmornica iz klase, Yuri Dolgoruky, (K 535) uvrštena je u oružane snage, a druga podmornica, Alexander Nevsky, (K 550) počinje sa probnom plo-vidbom oktobra 2011. Podmornice dva i četiri, Vladimir Monomach (K 551) i Syvatitel Nikolay, u izgradnji su.
Ova klasa biće opremjena problematičnim balističkim interkontinentalnim rake-tama Bulava 30 (SS-NX-32). Program Bulava prepun je tehničkih problema sa naj-manje 10 problematičnih lansiranja, iako je Rusja ostala posvećena tom projektu.
Prvi test novog projektila iz podmornice Yuri Dolgoruky uspešno je sproveden u junu 2011. godine i zatim su u avgustu i septembru sledila još dva uspešna testa. Uspešno ispajivanje salve projektila 23. decembra označilo je zeleno svetlo za ope-rativnu upotrebu projektila. Nedavne medjske spekulacje povezale su lansiranje „novog" interkontinentalnog projektila sa kopnenom verzjom balističke rakete Bulava.
Podmornice Yuri Dolgoruky, Alexander Nevsky i Vladimir Monomach opremje-ne su sa 16 lansirnih cevi za interkontinentalne balističke rakete Bulava, dok će podmornica Syvatitel Nikolay imati četiri dodatne lansirne cevi, odnosno 20 ukupno.
Dragan Vučković
MBT 3000 se pridružuje kineskom izvozi?
Tenk MBT 3000 kompanje China North Industries Corporation's (Norinco) prvi put je prikazan na izložbi odbrambene tehnologje Eurosatory, u Parizu, po-lovinom juna.
MBT 3000, koji ima sličan pogonski deo, ali malo izmenjeno telo u odnosu na tenkove Type 98/99 koji se nalaze u oružanim snagama Narodne oslobodi-lačke armje (NOA), najnoviji je model za izvoz koji prikazuje kompanja Norinco. Osim tenka 3000, Norinco takođe nudi i MBT 2000 sa borbenom masom od 48 tona, kao i VT2 od 42 tone.
lako se još ne nalazi u serjskoj proizvodnji, zvaničnici opisuju MBT 3000 kao najsavremenji tenk koji Norinco nudi tržištu u ovom trenutku. Norinco tvrdi da je tenk u potpunosti digitalizovan, klimatizovan, pod natpritiskom i na taj način zaštićen od NHB dejstava i opremjen inercionalnim navigacionim sistemom, kao i sistemom za globalno pozicioniranje.
MBT 3000 je naoružan topom od 125 mm sa glatkom cevi i automatskim punjačem koji sadrži 22 granate spremne za upotrebu (projektil i punjenje) plus 18 granata u rezervi. Na krovu je montiran dajinski upravjan mitrajez 12.7 mm, kojim rukuje komandir, kao i koaksjalni mitrajez 7.62 mm.
9 IHS Jane's Defence Weekly 27. June 2012.
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 238-259
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARYTECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No.4
Kontrolna oprema topa je električna, a sistem za upravjanje vatrom ukju-čuje stabilizovanu, dnevno/noćnu, hlađenu, termalnu nišansku spravu druge ge-neracije za komandira i nišandžiju koja je opremjena i laserskim dajinomerom.
Komandir tenka koristi stabilizovanu, panoramsku spravu za osmatranje, montiranu na krovu, koja omogućuje akvizicju cija i njegovu predaju nišandžiji na postupanje.
Dragan Vučković
10
Norveška naručuje prve F-35A
Norveška je poručila svoje prve F-35 Join Strike Fighters (JSF), izjavilo je Norveško ministarstvo odbrane 15 juna.
Norveški ministar odbrane Espen Barth Eide odobrio je nabavku prva dva lovca F-35A Lighting II sa klasičnim poletanjem i sletanjem/conventional take-off and landing (CTOL) kompanije Lockheed Martin za norveške vazduhoplovne snage (NVS) koji će biti bazirani u SAD, kao deo združenog centra za obuku.
Uporedo sa nabavkom F-35A, Norveška je objavila da je spremna za ulazak u finalnu fazu združenog razvoja udarne rakete Joint Strike Missile (JSM). Tokom 2008. godine odabrala je F-35A radi zamene zastarele flote F-16 od kojih je još 57 letelica u službi. Takođe, planira da nabavi čak do 52 F-35A u okviru programa na-bavke vrednog 60 miljardi NK (10 miljardi USD). Nabaviće i dodatne dve letelice koje će biti isporučene tokom 2016. godine i koje će, takođe, biti bazirane u SAD radi testiranja. Sve to će biti praćeno isporukom ostalih 48 F-35A od 2017. godine.
Objava nabavke prva dva norveška F-35 A usledila je dan nakon što je nor-veški parlament odobrio najnoviju belu knjigu odbrane. Ona je potvrdila planove Norveške da nabavi ukupno 52 F-35A JSF, kao i odluku za koncentracjom nor-veške flote F-35A u glavnoj vazduhoplovnoj bazi 0rland, u centralnoj Norveškoj, sa manjom jedinicom za brze reakcje koja bi se nalazila u isturenoj operativnoj bazi u mestu Evenes, u severnoj Norveškoj.
10 IHS Jane's Defence Weekly, 27. June 2012.
Norveška je poručila svoja prva dva F-35A
Nabavka F-35 za NVS nije prošla bez kontroverzi, sa protivnicima koji prei-spitivali potrebe zemje za takvom letelicom, kao i sposobnost države da izdrži troškove nabavke, održavanja i upotrebe flote od najmanje 50 letelica F-35A. Radi finansiranja nabavke F-35, Norveška planira povećanje budžeta odbrane za 7 procenata tokom 2016. godine, kao i redistribucju fondova koji se trenutno troše u okviru misje u Avganistanu i realokacju dodatnih fondova. Povlačenje iz Avganistana predviđeno je za 2014. godinu.
Osim odluke o nabavci prvih norveških F-35A, od značaja je i odluka o za-počinjanju finalne faze razvoja JSM nakon dobijanja saglasnosti od SAD za inte-gracju JSM, proizvedenih u norveškoj kompaniji Kongsberg, koji će činiti sastav-ni deo naoružanja F-35.
Norveška potpuno zavisi od odluke SAD o odobravanju integracje JSM na f-35, što je bio i norveški uslov za nabavku ove platforme.
Kongsberg polaže velike nade u odnosu na JSM koji spada u red nevidjivih multinamenskih preciznih oružja namenjenih za smeštaj u internim komorama F-35. Norveška kompanja prepoznala je mogućnost izvoza za JSM, i to u vrednosti skoro 4,2 milijarde USD.
Analiza troškova F-35
Norveški F-35A koštaće više od trostruke dogovorene nabavne cene za 48 letelica u odnosu na trenutak odabira F-35. Ukupna cena nabavke procenjena je na 60 milijardi NK (vrednost iskazana u toku 2012. godine).
Premijer Jens Stoltenberg i tadašnji ministar odbrane Anne-grete Str0m-Erichsen objavili su, 20. novembra 2008. godine, da će Lockheed Martin isporu-čiti 48 F-35A za 18 milijardi NK.
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 238-259
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARYTECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No.4
Iako će Norveška nabaviti četiri dodatna aviona (ukupno 52), troškovi na-bavke prevazilaze najgoru moguću procenu koju je tokom oktobra 2008. godine izneo Holte Consulting. Holte je predvideo da će paket od 48 F-35A koštati iz-među 39,5 i 59,7 miljardi NK - ni približno onome što je tada izjavjivala vlada.
Saopštenje od 15. juna 2012. godine odnosi se samo na troškove nabavke i ne daje nikakve naznake o troškovima očekivanog životnog ciklusa. Holte Con-sluting predviđa dodatnih 165 miljardi NK za životni ciklus od 30 godina. Tokom 2008. godine švedska vlada je garantovala isporuku paketa od 58 letelica Gri-pen NG za Norvešku, ukjučujući podršku za životni vek letelica od 30 godina za ukupnu sumu od 55 miljardi NK.
Analiza JSM
Novost da će SAD podržati integracju JSM na F-35 vrlo je važna za program JSM s obzirom na prethodno postignuti dogovor o podršci fondovima bu-dućeg razvoja programa. Oružje se sada nalazi u drugoj fazi razvoja, a njegov daji razvoj nije moguć bez finansiranja treće faze. Norveška je već investirala oko 700 miliona NK za fazu jedan i dva. Kako se faza dva završava krajem 2013. godine ova potvrda omogućava pokretanje faze tri i uvođenje u naoruža-nje u toku 2019. godine.
Jane's DS forecast predviđa da će Norveška nabaviti do 112 projektila u vrednosti od nekih 77 miliona USD. Međutim, najveći uspeh za Norvešku bi bio potencjalni izvozni uspeh s obzirom na to da, osim Norveške, još 12 zemaja planira da nabavi F-35 u periodu od 2012. do 2021. godine.
Dragan Vučković
Reno planira izvoz Mk3 VABB11
Kompanija Renault Trucks Defense će tokom juna izložiti svoj najnoviji Vehicule de L'Avant Blinde (VAB) - srednje oklopno vozilo 6x6, u Parizu, na iz-ložbi Eurosatory. To će biti osnovno vozilo za kompletan budući izvoz VAB-a. Proizvedeno je oko 5.000 verzija od kojih je vise od 1.000 izvezeno.
U poređenju sa prethodnim VAB-om, najnoviji model Mk 3 ima veću zapre-minu i nosivost, tako da može biti upotrebjavan u raznorodnijim borbenim misi-jama. Sačuvana je prvobitna širina od 2,55 m, što omogućava vozilu pristup na urbanom terenu, kao i prevoz avionom C-130 Hercules u svojoj osnovnoj konfi-guracji. Takođe, predviđena je i amfibjska verzija sa dva motora na vodenu pro-pulziju koji se nalaze na obe strane vozila ispod trupa.
VAB Mk 3 ima tipičnu maksimalnu težinu od 20 tona, iako to zavisi od oklopnog paketa, naoružanja i uloge.
Trup vozila je od zavarenog čeličnog oklopa sa dodatnim applique oklopom koji, sudeći po izjavama firme Renault Trucks Defense, nudi balističku zaštitu po nivou STANAG 4569 4 i zaštitu od improvizovanih eksplozivnih naprava sve do nivoa koja imaju vozila zaštićena od zaseda i minsko-eksplozivnih sredstava.
11 IHS Jane's Defence Weekly, 6. June 2012.
Kao i kod osnovne verzjje oklopnog transportera (OT), druge VAB Mk3 varjan-te su u ponudi kao ambulantna, komandna i borbena vozila pešadje sa različitim oružnim stanicama i različitim uređajima za prikupjanje izviđačkih podataka, kao platforma za izviđanje i akviziciju cijeva i kao platforma za minobacač od 120 mm.
U slučaju upotrebe kao borbeno vozilo pešadije, VAB Mk2 će imati tri člana posade - komandira, nišandžiju, vozača i sedam ukrcanih vojnika.
Moguće je montirati različite sisteme naoružanja na krovu, kao što je to prika-zano na izložbi EUrosatory, sa dajinski upravjanom oružnom stanicom TRT-25 koja sadrži top od 25 mm i koaksjalni mitrajez 7.62 mm. VAB Mk3 pokreće Re-noov dizel motor, koji razvija 320 ili 340 KS (sa mogućnošću povećanja snage do 400 KS) uparen sa automatskim menjačem Renk. Maksimalna brzina vozila na putu je 105 km/h.
Dragan Vučković
Saudijska Arabija poručuje dodatne
1 9
artiljerijske sisteme CAESAR
Saudijska Arabija poručila je dodatne sisteme, Camion equipe d'un Syste-me d'ARtillerie (CAESAR) samohodne artijerje na kamionima od kompanje Ne-ster Systems koja je i proizvođač.
Saudijska Arabija je poručila 32 sistema CAESAR od francuske kompanije, u vrednosti od 169 miliona eura (210 miliona USD) u septembru 2011, a isporu-ka sistema očekuje se krajem 2013. i tokom 2014. godine. Nacionalna garda Sa-udjske Arabije je prethodno preuzela dve serje od po 80 i 20 jedinica CAESAR.
12 IHS Jane's Defence Weekly, 6. June 2012.
C253>
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 238-259
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARYTECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No.4
Saudjjski CAESAR-i sastoje se od topa 155 mm/52 kalibara na kamionu Unimog U5000 6X6. Opremjeni su sistemom za upravjanje vatrom Thales ATLAS, inercjalnim navigacionim sistemom Sagem Sigma 30, kopnenim radio-sistemom sa jednostrukim kanalom ITT Exelis (SINGARS), generatorom i rada-rom za merenje brzine projektila.
Saudjska Arabje je, takođe, naručila protivtenkovske granate BONUS II za na-pad na tenkove sa gornje strane, sedam sistema za obučavanje posada i vise od 60 jedinica novog balističkog kompjutera BAlistic ARtillery Autonomous (BACARA).
Nacionalna garda Saudjske Arabje takođe će primiti i veliki broj oklopnih vozila Aravis 4X4 kompanje Nexter. Kompanja je prethodno potvrdila da je Saudjska Arabja poručila 73 vozila tokom 2011. godine, ali IHS Jane's saznaje da će uskoro slediti nova serja od 191 vozila.
Dragan Vučković
Slovačka dajinski upravjanja oružana stanica (DUOS) TURRA 30 mm na izložbP
Slovačka kompanja EVPU Nova Dubnica predstavila je novu dajinski up-ravjanu oružnu stanicu (DUOS) 30 mm, označenu kao Turra 30, na izložbi IDEB, u Bratislavi.
Ova modularna DUOS proizvedena je kao univerzalno rešenje za oklopna vozila, guseničare ili točkaše. Na izložbi IDEB, stanica je montirana na modifiko-vani BVP BMP-1. Turra 30 ukjučuje automatski top od 30 mm tipa 2A42 i koak-sjalni mitrajez PKT od 7,62 mm. Takođe je moguće montirati i bacače dimnih kutija, kao i protivtenkovske vođene rakete (PVR).
13 IHS Jane's International Defence Review, Juny 2012.
Na izložbi je Turra 30 prikazana sa dva reda po četiri bacača dimnih kutija na svakoj strani kupole i sa dva kontejnera u kojima se nalaze rakete 9M113 PVR (AT-5 Spandrel), na levoj strani kupole.
Osnovna masa DUOS je 1,200 kg, iako varira u odnosu na opcione kompo-nente. Balistička zaštita odgovara nivou STANAG 4569, nivo 1, sa mogućnošću ugradnje applique oklopa.
Dvostruko punjeni top 2A42, dužine 3 m i mase 118 kg, ispaljuje granate APDS, AP-T, HE, HEI, HE-T, HETP-t ili TP veličine 30X170 mm, brzinom pajbe do 550 metaka u minuti.
Top se može upotrebjavati za presretanje niskoletećih aviona i lako oklo-pjenih vozila do maksimalne dajine od 2.500 m, što uz Spandrel projektile omo-gućava napad protiv teško oklopjenih meta do 4 km. PKT mitrajez dužine od 1 m i mase od 10,5 kg, može dejstvovati protiv pešadije do dajine od 1.500 m sa brzinom pajbe od 700 do 800 metaka u minuti.
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 238-259
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARYTECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No.4
Fiberoptički žiroskop omogućava stabilizaciju oružja i, uz pomoć električnih motora, može okretati DUOS u radijusu od 360 stepeni, a top po elevaciji od -10 do + 60 stepeni.
Elektrooptička nišanska sprava, koja se nalazi na levoj strani DUOS-a po-stavjena je u istoj ravni sa oružjem, ukjučuje dnevnu TV kameru sa zumiraju-ćom optikom, hlađenu termalnu kameru i laserski dajinomer.
Postojeći kompjuterski kontrolni sistem upravja izračunavanjima, djagnostikom sistema, kao i kontrolom i stabilizacjom kupole Turra 30. Operater sedi u vozilu kori-steći džojstik kao interfejs sistema pomoću kojeg upravlja stanicom i oružjem.
Kontrolni panel sistema omogućava ugradnju sistema za upozoravanje la-serskog ozračivanja, otkrivanje pravca neprjatejeve vatre i upotrebu bacača dimnih kutja.
Dragan Vučković
Iran testirao protivbrodske balističke rakete Khalij Fars14
Iran je objavio snimke sa drugog opitovanja svog protivbrodskog balističkog projektila Khalij Fars (u prevodu: Persjski zaliv) koje potvrđuju da projektil koristi elektro-optički/infracrveni (EO/IO) tragač, ali se još uvek ne zna da li je zaista
spreman za operativnu upotrebu. Raketa Khalij Fars prvi put je predstavjena jav-nosti u februaru 2011. godine, kada su iranski medji objavili slike oružja oči-gledno zasnovanog na taktičkoj balistič-koj raketi Fateh-110. Zvaničnici su tada tvrdili da se nalazi u masovnoj proizvod-nji i da ima domet od 300 kilometara.
Iran je objavio i fotografje koje prika-zuju raketu kako pogađa ukotvjeni brod, ali su izraelski zvaničnici osporili autentič-nost snimka. Najnovja opitovanja navodno su izvedena početkom jula kada je raketa Khalij Fars uspešno pogodila „plutajuću platformu u pokretu". Iranska sredstva jav-nog obaveštavanja objavila su i snimak za koji se tvrdi da je načinjen EO/IR tragačem na raketi prilikom navođenja na platformu, kao i pri udaru rakete u metu.
Izraelci, ipak, tvrde da projektil na slikama koji je navodno ispajen nema optički prozor, kao ni antenu potrebnu za testove, kao i da sama meta ne izgleda kao da se kreće.
14 IHS Jane's Defence Weekly, Vol, 49, Issue 30, 25. 7. 2012.
Bez obzira na to, Iran je očigledno sposoban da razvje protivbrodsku bali-stičku raketu, budući da je neophodna elektrooptička tehnologija za navođenje postala mnogo dostupnija kroz civilne softvere za zadržavanje televizjskih ka-mera na objektima.
Izraelci opisuju raketu Khalij Fars kao potencjalni „game changer" u mogu-ćem sukobu u Persjskom zalivu s obzirom na to da projektil leti ispod envelope raketa zemja-vazduh SM-3 kojima su opremjeni američki razarači klase Aegis, a iznad oružnih sistema kratkog dometa Phalanx koji se koriste za kratkodomet-nu odbranu od niskoletećih protivbrodskih projektila. Takođe, smatraju da je pri-marna slabost iranskog projektila „obaveštavanje" projektila o promeni lokacje njegove mete. Naime, vreme leta moglo bi da bude četiri ili pet minuta, tako da brod može znatno promeniti pozicju kako bi izbegao vidno poje tragača rakete. Zbog toga su raketi potrebne određene informacje tokom leta.
Takvo vođenje zahteva bespilotnu letelicu ili izviđački avion koji bi posma-trao i obeležavao metu sve vreme, a najveći nedostatak jeste opasnost od oba-ranja letelice, čime bi projektil izgubio važne podatke.
Mladen Tišma
„LokidMartin''potpisao ugovor o modernizacji 145 aviona F-16 tajvanskog ratnog vazduhoplovstva15
Kompanja „Lokid Martin" (Lockheed Martin) potpisala je sa američkom vladom ugovor vredan 1,85 miljardi američkih dolara o modernizacji 145 aviona F-16A/B Fighting Falcon u verzji Block 20>e za Tajvan (takozvanu Republiku Kinu). Program modernizacje obuhvata ugradnju novih AESA radara (Active Electronically Scanned Array), ugradnju uređaja za globalno pozicioniranje, kao i modernizacju sistema za elektronsko ratovanje, te modernizaciju ostale avionike tajvanskih aviona.
Istovremeno, kompanja je dobila i posao koji se odnosi na modernizacju flote F-16 u sastavu američkog ratnog vazduhoplovstva. Oba programa modernizacje zasnivaju se na konfiguracji F-16V, nazvanoj Viper, koju je firma obelo-danila početkom godine.
Potpredsednik kompanije i glavni menadžer integrisane lovačke grupe (F-16/F-22 Integrated Fighter Group) izjavio je da se raduje nastavku saradnje sa Tajvanom u održavanju i unapređivanju njenih borbenih aviona ovog tipa, te da će tajvanske vazduhoplovne snage dobiti najsavremeniju modernizacju aviona F-16 zasnovanu na pomenutoj konfiguraciji F-16V Viper, čime se snažno ukazuje na bliskost programa za modernizacje za američki USAF i svetske za-jednice korisnika ovog tipa.
Istovremeno, „Lokid Matin" objavio je da je u prošloj 2011. godini ostvario prodaju u vrednosti od 46,5 milijardi američkih dolara.
15 http://www.lockheedmartin.com/us/news/press-releases/2012/october/lockheed-martin-awarded-upgrade-contract--for-145-f-16s-of-the-r.html (posećeno: 5. 10. 2012).
16 Iako su tajvanski avioni označeni kao Blok 20 imali su savremeniju opremu od ostalih aviona iz pomenute serije.
(zdT)
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 238-259
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARYTECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No.4
Tajvanski F-16 kao deo statičke postavke na jednom aero-mitingu
Tajvanski dvosed F-16B rula, dok se u pozadini vidi i jednosed F-16A iz iste jedinice
Inače, F-16V Viper, na kojem će se zasnivati modernizacja tajvanskih aparata, predstavjen je javnosti u februaru ove godine tokom singapurske va-zduhoplovne izložbe.17 Iz kompanije je tom prilikom saopšteno da se radi o pri-
17 http://www.lockheedmartin.com/us/news/press-releases/2012/february/0215aero-F-16V.html (posećeno: 5. 10. 2012.)
C258)
rodnom koraku u dajem razvoju familije F-16 i da je pomenuti standard u ponudi i za novoproizvedene avione, ali i kao paket modernizacje za postojeće aparate starijih generacja. Novi standard podrazumeva ugradnju AESA radara, nado-gradnje letnih računara, pobojšanja kabine i tzv. arhitekture aviona, kao i uvaža-vanje drugih sugestija koje su Lokidovim inženjerima dali američko i druga ratna vazduhoplovstva koja su korisnici ovih aviona. Kako je naglasio Lokidov pot-predsednik za poslovni razvoj u aeronautici Džordž Stendridž (George Standrid-ge) cij programa je da zadovoji nove zahteve korisnika, ali i da ih pripremi za borbene avione nove generacje, poput F-22 i F-35.
Mladen Tišma
C259>
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 238-259
