Научная статья на тему 'САНОАТ СУВЛАРИНИ ЮМШАТИШ ВА ОРГАНИК БИРИКМАЛАРДАН ТОЗАЛАШ ЖАРАЁНИ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ'

САНОАТ СУВЛАРИНИ ЮМШАТИШ ВА ОРГАНИК БИРИКМАЛАРДАН ТОЗАЛАШ ЖАРАЁНИ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
чиқинди сувлар / “Азамат зиё савдо” МЧЖ / оқава сувлар / фосфатлаш / мойсизлантириш / дисперс системалар / тозалаш / ифлословчи компонент / органик бирикмалар / мойлар / оҳак сути. / waste water / "Azamat ziya trade" LLC / wastewater / phosphating / degreasing / dispersed systems / cleaning / pollutant component / organic compounds / oils / milk of lime.

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Хурмаматов A.М., Мирсаидов М.Х

Ушбу мақолада саноат чиқинди сувларни қайта ишлаш системаси, “Азамат зиё савдо” МЧЖ ишлаб чиқариш корхонаси хосил бўлаётган чиқинди сув таркибидаги органик бирикмаларни ажратиб олиш ва қайта ишлаб саноат иқтисодиётига ҳамда екология ва атроф муҳитга чиқиши мумкин бўлган зарарли моддаларни саноатга ёналтириш тўғрисида сўз юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INCREASING THE EFFICIENCY OF THE PROCESS OF SOFTENING INDUSTRIAL WATERS AND CLEAN

чиқинди сувлар, “Азамат зиё савдо” МЧЖ, оқава сувлар, фосфатлаш, мойсизлантириш, дисперс системалар, тозалаш, ифлословчи компонент, органик бирикмалар, мойлар, оҳак сути.

Текст научной работы на тему «САНОАТ СУВЛАРИНИ ЮМШАТИШ ВА ОРГАНИК БИРИКМАЛАРДАН ТОЗАЛАШ ЖАРАЁНИ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ»

UDK 665.6/.7

Хурмаматов A.M.

УЗФА умумий ва ноорганик кимё институты асосий технологик жараён ва курилмалар лабараториямудири т.ф.н проф.

Мирсаидов М.Х.

Наманган Му^андислик-курилиш институти уцитувчиси

САНОАТ СУВЛАРИНИ ЮМШАТИШ ВА ОРГАНИК БИРИКМАЛАРДАН ТОЗАЛАШ ЖАРАЁНИ САМАРАДОРЛИГИНИ

ОШИРИШ

Аннотатсия. Ушбу мацолада саноат чицинди сувларни цайта ишлаш системаси, "Азамат зиё савдо" МЧЖ ишлаб чицариш корхонаси хосил булаётган чицинди сув таркибидаги органик бирикмаларни ажратиб олиш ва цайта ишлаб саноат ицтисодиётига уамда екология ва атроф мууитга чициши мумкин булган зарарли моддаларни саноатга ёналтириш тугрисида суз юритилган.

Калит сузлар: чицинди сувлар, "Азамат зиё савдо" МЧЖ, оцава сувлар, фосфатлаш, мойсизлантириш, дисперс системалар, тозалаш, ифлословчи компонент, органик бирикмалар, мойлар, оуак сути.

Khurmamatov A.M., Ph.D.

professor

Head of the Laboratory of Main Technological Processes and Devices of the Institute of General and Inorganic Chemistry of UZFA

Mirsaidov M.Kh.

teacher

Namangan Institute of Engineering and Construction

INCREASING THE EFFICIENCY OF THE PROCESS OF SOFTENING

INDUSTRIAL WATERS AND CLEANING FROM ORGANIC

COMPOUNDS

Abstract. This article deals with the extraction of organic compounds from the waste water produced by the industrial waste water treatment system, the production enterprise of "Azamat Ziya Trade" LLC, and the recycling of harmful substances that can be released into the industrial economy and the ecology and environment.

Key words: waste water, "Azamat ziya trade" LLC, wastewater, phosphating, degreasing, dispersed systems, cleaning, pollutant component, organic compounds, oils, milk of lime.

Кириш. Ишлаб чикариш корхоналарининг саноат чикинди сувларини тозалаб технологияга жорий етиш иктисодиётга хамда екологияга жуда катта фойда келтиради.

Сувни мухофаза килиш обектларининг курилиши ва сувни кайта ишлатиш тизими кувватини ошириш сув манбаларини умуман куришдан ёки ифлосланишдан яхширок мухофаза килиш, корхоналарда сувдан фойдаланишнинг ноокова тизимини куллаш ва шунингдек, сув хужалиги комплексларини бошкаришнинг автоматлашган тизимини ташкил етиш, мамлакатимиздаги сув ресурсларидан тугри фойдаланиш, уларни хужалик, саноат корхона чикиндилари оркали ифлосланишдан саклаш ва сувни тозалаш жараёнини яхши ташкил етиш оркали амалга оширилади. Юкоридагилардан куриниб турибдики атроф-мухитни ва сув хавзаларини мухофаза килиш учун окова сувларни хавзаларга ташлашдан олдин чукур тозалаш керак. Бундан ташкари ишлаб чикариш (саноат) окова сувлари жуда захарли хисобланиб, кимёвий (реагент) елементларга бой булади. Шу сабабдан хам ишлаб чикариш (саноат) корхоналари окова сувини кайта ишлашда ёпик тизим кулланилса максадга мувофик хисобланади [1].

Експериментал кисм. Окава сувнинг дастлабки каттикликларини аниклашда, сув таркибидаги яни эритма мухитидаги кальций ва магний тузлари хиссобига аникланади. Бунда ГОСТ 31954-2012 ёрдамида эриган кальций ва магний тузларини аниклашимиз мумкин булади. Карбонатсиз ва карбонатли каттикликлар биргаликда сувнинг умумий каттиклиги деб аталади. Умумий каттиклик 1л сувдаги кальций ва магний ионларини грамм-эквивалент микдори билан ифодаланади. 1 мг- экв каттиклик 20,04 мг/л Са2+ ёки 12,16 мг/л Mg2+ га тугри келади. Каттиклик катталигига кура сув жуда юмшок каттиклиги 1,5 мг/л гача, юмшок 1,5 дан 4 гача, уртача каттик 4 дан 8 гача, каттик 8 дан 10 гача, жуда каттик 12 дан юкори булади [2].

Сувнинг каттиклиги аналитик усулда аникланади. Сувнинг каттиклиги ионитлар ёрдамида ва охак содали усулда аникланади. Колган усулларнинг кулланилиши анча чегараланган. Сувни юмшатиш куйидагича амалга оширилади [2].

1. Кальций ионларини одатда магний ионлари билан биргаликда чуктириш, шунингдек чукмани йукотиш билан [3];

2. Кальций иони (магний иони)ни ион алмаштириш усули билан йукотиш. Ион алмашиниш усули ионитларни эритмадан бирор ионни йукотиши ва бунинг урнига бошка ионни беришига асосланган [3].

Агар ионитлар эритмада булган катионларни алмаштириш кобилятига эга булса, булар катионитлар деб аталади. Катионитларга алюмосиликатлар, сульфирланган кумир, синтетик силикатлар киради. Катионитларнинг характерли кобилиятларидан улар таркибида купгина кислотали гурухлар: силикатли, карбоксилли ва сульфо гурухларнинг борлигидир. Бу кислотали гурухлар водород ионларини саклайди. Бу

TO^ap хapaкaтчaн Ba бyлap xap хил ^т^нж^рта aдмaшиниши мумкин [2].

Сувнинг умумий каттиклигини аниклаш. Kонyссимон колбaгa 100 мл гaчa дистиллaнгaн сув билaн сyюлтиpилгaн текшиpилaётгaн сyвдaн 100 мл ёки ^мрок хaжмдaн солинaди. Олингaн бу хaжмдaги сув кaльций Ba мaгний ионлapининг умумий микдори 0,5 молдaн ошмaслиги кеpaк. ^йин шу сувнинг yстигa 5 мл олинган буфер эpитмaсидaн солинaди, унта янa 5-7 томчи индикaтоp ёки курук нaтpий хлорид apaдaштиpилгaн эриохром «ppa-T дaн 0,1 гр кyшилaди вa дapхол apaдaштиpиб тypгaн холдa трилон Б эpитмaси (0,05N) билaн эpитмa paнги кук яшил paнггa yтгyнчa титpлaнaди. Эpитмa paнгининг кук яшил pa^a буялиши Ca2+ вa Mg2+ ионлapининг трилон Б билaн тулик боFлaнгaнлигини, яъни эpитмaдa Ca2+ вa Mg2+ ионлapининг йукдигини кypсaтaди. Агap титpлaнгaн 0,05N трилон Б эpитмaсидaн 10 мл дaн купрок сapф бyлсa, бу олингaн сyвдa кaдьций вa мaгний ионлapининг умумий микдори 0,5 ммолдaн купрок этанлигини кypсaтaди. Бyндaй холдa дистиллaнгaн сув билaн 100 мл гaчa сyюлтиpилгaн сyвдaн ^мрок хaжмдa олиб aникдaшни кaйтaдaн тaкpоpлaш кеpaк, эквивaдент ^^^a paнгнинг aник yзгapмaслиги сyвдa мис вa pyx борлигини билдиpaди. Олинган нaмyнaдaги хaдaкит берувчи моддaдapни йукотиш учун 1-2 мл нaтpий сульфид эpитмaсидaн кyшилaди. Шyндaн сунг юкоpидa кypсaтилгaн тapтибдa aнaдиз yткaзилaди [3].

Агар yлчaб олингaн сyвгa буфер эршт^ вa индикaтоp кyшилгaндaн сунг титpлaнaдигaн эpитмa paнги aстa секин paнгсизлaниб, кyлpaнг хосил килсa, бу мapгaнец борлигини кypсaтaди. Бyндaй холдa aнaдиз учун олингaн сyвгa aввaл 5 томчи 1% ли (NH2OH)2*H2SO4 кyшилaди вa кейин сувнинг кдттиклиги aникдaнaди. Агap титpлaшнинг эквивaдент нyк;тaсидa бекдрор вa aник paнг хосил бyлмaсa, бу сувнинг ишкорийлиги юкори дapaжaдa экaнлигини кypсaтaди. Бyндaй холaтдa 0,1Н ли HCl эpитмaси билaн олингaн нaмyнa нейтaдлaнaди, кейин к;aйнaтилaди. Шyндaн сунг буфер эpитмaси вa индикaтоp солиниб сувнинг кдттикдиги aникдaнaди [7].

Ишлaб чикдриш жapaёнигa келaётгaн apтезaн сувнинг кдттикдик дapaжaсини текшиpгaнимиздa 21 мг/л дaн 27 мг/л оpaлиFидa экaнигa гувох булдик. Демaк бyндaн xyлосa килиш мумкинки ишлaб чикдришга беpилaётгaн сувнинг кдттикдик дapaжaси жyдa юкори, лекин бу ишлaб чикдришга тaъсиpи юк, шунинг учун дaстлaбки келaётгaн тозa apтезaн сувини юмшaтишгa кaттa эътибор к;apaтилмaйди. Ишлaб чик;apишдaн хосил бyлгaн ок;aвa сувининг кдттикдик дapaжaси пaсaйгaнини куришимиз мумкин, 10,46 мг/л бунга сaбaб гaльвaникa жapaёнидa ишлaб чикдриш учун яни метaллap юзaсини тозaдaш мaксaдидa ишлaтилaётгaн NaOH вa Na3PO4 биpикмaдap ёpдaмидa сувнинг кдттикдиги пaсaйтиpaди.

Сувнинг умумий кдттикдигини кyйидaги фоpмyлa билaн aникдaнaди:

Qum=Vi Ю.05^1000^2

V1 - титpлaшдa сapфлaнгaн трилон Б эpитмaсининг хaжми, мл;

К - трилон Б эритмасининг нормал концентрация учун тузатиш коэффисиенти;

У2 - умумий каттикликни аниклаш учун олинган сув хажми, мл;

Сувнинг умумий каттиклигини аниклашдаги параллел анализлардаги нисбий хатолар 2% дан ошмаслиги керак [5].

Му^окама ва натижалар. Саноат корхоналарида ишлаб чикариш шароитида келиб чиккан холда ишлаб чикариш жараёнлари хиссоб китоб килиш натижасида корхона жихозлари (стаконлар) урнатилади. Таклиф килинаётган лаборатория курилмасининг коструктив хисоб китоблар асосида саноатни ишлаб чикариш жараёнига хамда ишлаб чикариш жараёнига якин булган худуд танлаш жуда мухум хиссобланади.

1-расм. Техник сувларни тозалаш ва юмшатиш курилмаси.

Таклиф этилаётган лаборатория курилмасининг ишчи параметри ва конструктив улчамлари ишлаб чикариш куламидан келиб чикилган холда булади. 1-расмда келтирилган лаборатория курилмаси чикинди сув таркибидаги органик ва неорганик бирикмалардан сувни тозалаш ва кегинги жараён учун тайёрлаш вазифасини бажаради. Бу курилмада органик бирикмаларни ажратиб олиб кайта ишлаш булимига юборилади. Ажратиб олинган мой ва органик бирикмалар: ИООС-(СИ2)п-СООИ + КаОИ = КаООС-(СИ2)п-СООКа Охак сути билан ишлов бериш эмулгирланган мойни дестабилизация килишга имконият яратади, эркин мойлардан эримайдиган калцийли совун хосил килади ва хосил буладиган чукиндилар юзасида мойларни сорбсиясини таъминлайди:

КаООС-(СИ2)п-СООКа + Са(ОИ)2 = (СИ2)п-(СОО)2Са |+ 2№ОН

Органик бирикмаларни №ОН ёрдамида тозалаш натижасида хосил булган мойни натрийли бирикмалари (NaOOC-(CH2)n-COONa) суюклик тубига чумайди, аксинча бу жараён екстракторда олиб борилади. Екстакторда температура 60-70 0С да олиб борилади, хамда мой ва мой махсулотлари купик билан юкорига чикади ва дискли ротор ёрдамида ажратиб олинади. Ажратиб олинган ёг махсулотлари кайта ишлаш жараёнига берилади, мой махсулотларини физик-кимёвий таркиби куйидагича булади.

2- расм. NaOH ёрдамида ажратиб олинган мой ма^сулоти рентгенофлюросент курилмасидаги та^лили

1-жадвал

Органик бирикмалар ^ОН ёрдамида ажратиб олинган суюк фаза

Н20 № С Бе Са Р С1 Б

96,8 0,161 0,384 0,0241 0,191 0,175 0,075 0,173

2-расм хамда 1- жадвалдан умумий экстрактордан ажратиб олинган мойни №ОН ёрдамида экстракти келтирилган. Бунга кура экстракт таркибида Н2О 96,8 % ни, № 0,161 % ни, С-0,384% ни ва колган чукмага тушадиган бирикмалардан иборат. 1 - жадвалда келтирилган кийматларни сувни буглатиш ёрдамида органик бирикмаларни микдорини кутаришимиз ва кайта ишлашга беришимиз мумкин.

Термик ишлов бериш жараёнида хомашё углерод билан туйинтирилади ва таксимланиш булимига берилади, ушбу жараён оралигида хомашёни кескин совитиш натижасида углеродни структураси саклаб колинади. Совитиш жараёнида И 20 ва трансформатор ёгдан фойдаланамиз. Хомашё мойга ботирилиб кейинги жараёнга берилганда метал юзаси мой билан чикади. Углерод таксимлаш булимига киришдан олдин 60-70 0С температурада сув билан ювилади ва сув тозалаш булимига берилади.

3-rasm. Moyni bug'latish qurilmasi

Бизгa мaълyмки мой нинг ковушкокдиги nacT бyлгaнлиги сaбaбли cyB билaн мой yз-yзидaн aжрaдaди, тиндиргичдa 2-3 cоaт дaвомидa чyктирилaди. Бу вaкт орaдиFидa мой тулик сув Ba мойгa aжрaлaди, хосил бyлгaн сув тозaдaш иншоотига берилaди. Мой eca оргaник бирикмaлaр дacтлaб ceнтрaфyгaдaн уткЕзиб cyвcизлaнтирилaди, нaтижaдa ëF тaркибидa 15-20 % ншлик колaди. 4-рacмдa нaмликни кaмaйтириш мaкcaдидa иссикдик aдмaшгич (бyFлaтиш) бyлимигa бератади, бу жaрaëндa иссикдик aдмaшгич кyрилмa трyбaдaригa 140 0C дa бyF бeрилaди. K;yрилмaдa иссикдик микдори ypTa4a 100 -110 0C дa cyвcизлaнтирилaди, тозaдaнгaн ëF ишлaб чикдришга кaйтaрилaди. Ишлaб чикдриш кyввaтидaн келиб чикиб яни 1кyндa yртaчa 750 л мой ишлaб чикдришга бeрилaди, 1 ойдa eca 20 тоннa мой ишлaб чикдриш учун caрф бутади. Биз тaклиф eтaëтгaн кyрилмa ëрдaмидa мойни тозaдaб ишлaб чикдришга ëнaдтиргaнимиздaн сунг 1 ойдa 6 тонта мой caрф бyлмокдa 14 тонта мой тозaдaш жaрaëнидaн чикдётган Mama ишлaнгaн ëF хдcобидaн коплaнди.

"Азaмaт зиё caвдо" МЧЖ ишлaб чикдриш корхонacидa caмaрeз (бyрaмa мих) ишлaб чикaришдa термик H^rna ишлов бeрилaди. Термик ишлов бериш жaрaëнидa хом aшë углерод билaн тyйинтирилaди Ba тaкcимлaниш бyлимигa бeрилaди, ушбу жaрaëн орaдиFидa хом aшëни кескин совутиш нaтижacидa углеродни cтрyктyрacи caкдaб колинaди. Совутиш жaрaëнидa И 20 мойдaн фойдaдaнaмиз. Хом aшë мойгa ботирилиб кегинги жaрaëнгa бeрилгaндa мeтaд юзacи мой билaн чикдди. Углерод тaкcимлaш бyлимигa киришдaн олдин 60 -70 0C тeмпeрaтyрaдa сув билaн ювилaди вa сув тозaдaш бyлимигa бeрилaди.

4-расм. Наманган саноат суви таркибидаги мойларни тозалаш

лаборатория курилмаси

Термик кайта ишлов жараёнидан чикаётган саноат суви таркибида мой ювилиш билан чикади ва сувни кайта ишлаш булимига тушади. Дастлаб сув кувурлар ёрдамида йиггич 1 га тупланади ва насос 5 лар билан аралаштиргич - тиндиргич 2 га берилади. Тиндиргичда сув мойнинг ковушкоклиги ва зичлиги хдссобига юзага чикади, мойни ажратиш учун кушимча каогулянт ёки эритувчи кушиш шарт эмас. Тиндиргич юкори кисмидан 80 % намлик билан мой ковуш ёрдамида ажратиб олинади, пастки кисмда техник сув колади. Мойдан тозаланган сув ишлаб чикаришдан чикаётган сув билан биргаликда тозалаш булимига берилади. Ажратиб олинган мой насос 5 ёрдамида буглатгич 3 га берилади ва мой таркибидаги сув буглатилиб мойни концентрацияси кутарилади. Тозаланган мой идишларга куйилиб ишлаб чикаришга юборилади.

2-жадвал

Наманган саноат чикинди сувидан (термик кайта ишлаш) ажратиб олинган мойнинг буFлатиш вакти (мин)

№ Вакти(мин) Н2О мой

1 30 40 60

2 40 20 80

3 50 15 85

4 60 10 90

2-жадвалда буглатгичда мой таркибидаги сувни чикариб юбориш натижасида мойни тозалаш ва мой концентрацияси кутарилиши куриш мумкин. Бунга кура 110 - 120 0С да 30 минутдан 60 минут оралигида куриб чикилди ва 30 минутда мой таркибидаги намлик 40 % ни 60 минутда эса 10 % ни ташкил этади. Ишлаб чикариш хрссасидан келиб чикиб 10 - 15 % намликдаги мой ишлаб чикариш жараёнига салбий тасир курсатмаслиги тажриба - синов натижалари асосида урганиб чикилди.

Органик бирикмаларни NaOH ёрдамида тозалаш натижасида хосил булган мойни натрийли бирикмалари (NaOOC-(CH2)n-COONa) лаборатория шароитида буглатилди ва таркибидаги углерод бирикмалари консентрацияси кутарилади. Лаборатория курилмасида экстрактордан ажратиб олинган мойни дастлаб тиндирилди ва сентрафугада 2-3 дакика айлантирилди, бунда кисман сув ва чукма ажратиб олинди. Мой кисман тоза холда ажратиб олиниб буглатгичда 110-120 0C хароратда буглатилди.

№ Вакти(мин) H2O C Na ^ушимча

1 30 70,6 18,7 6,65 2,1

2 40 52,4 33,64 11,26 2,7

3 50 48,6 36,03 12,27 3,1

4 60 42,2 40,26 14,04 3,3

3-жадвал

Наманган саноат чикинди сувидан экстрактор ёрдамида ажратиб олинган мойнинг кимёвий таркиби (% улушларда)

3-жадвалда буглатгични бир хил температурада турли вакт оралигидаги намликни чикариб юбориш курсатгичлари келтирилган. Сув бугланиши натижасида C - 18,7 - 40,26 % гача, № - 6,65 - 14,04 гача, кушимча микдор эса 2,1 - 3,3 % эканлиги аникланди. Буглатгичда 40 минут давомида буглатиб ажратиб олинган мойнинг натрийли бирикмаси оптимал деб хиссобланиб хом - ашё сифатида ювиш воситалари ишлаб чикариш жараёнига берилди.

Хулоса ва таклифлар. Саноат сувларини таркибидаги мой ва мой махсулотларини тозалаш хамда органик бирикмаларни ажратиб олиб саноат учун хизмат килишини таъминлаш жуда катта ишлаб чикариш учун иктисодий самара келтиради. Бундан ташкари чикинди сув таркибидаги органик бирикмалар екин майдонлари канализатсия екология учун жуда хавфли хиссобланади шундай екан органик бирикмалар тозалаб шунчаки чикинди сифатида ташлаб юбормаслик аксинча ишлаб чикаришга тадбик етиш жуда мухим хиссобланади.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Oqava suvlarni tozalash texnologiyasi Toshkent "Musiqa" nashriyoti 2010. -S.Turobjonov, T.Tursunov, X.Pulatov

2. Oqava suvlarni oqizish tarmoqlari "Cho'lpon nomidagi nashriyot-matbaa ijodiy uyi" Toshkent. 2014- E.S.Buriyev, K.F.Yakubov

3. Sanoat chiqindilarini tozlash texnologiyasi asoslari "O'zbekiston faylasuflari milliy jamiyati nashriyoti" Toshkent. 2011- M.N.musayev

4. Mirsaidov, M., Nimchik, A., Khodjiyev, O., Jesfar, M., Zokirov, K., Shamatov, S.,... & Kambarov, A. (2024). Analysing the chemical standards of the Fergana Mekhmash wastewater treatment plant and environmental processing. In E3S Web of Conferences (Vol. 498, p. 02016). EDP Sciences.

5. Xurmamatov, A. M., Mirsaidov, M. X., & Dedaboyeva, M. N. (2024). SANOAT SUVLARINI TOZALASH USULLARINI TAKOMILLASHTIRISH. 3K0H0MHKa h wuyM, (1 (116)), 240-246.

6. Xabibullayevich, M. M. (2023). SANOAT CHIQINDI SUVLARNI QAYTA ISHLASH SISTEMASI. Journal of new century innovations, 38(2), 101-108.

7. Dadakhojhaev, A., Xamrakulov, M. A., Mirsaidov, M., & Abdulakimov, A. (2023). INCREASING IN FERTILITY, MELIORATIVE STATE OF SALINE SOILS DUE TO THE ORDER OF PRIORITY. SEEDING OF AGRICULTURAL CROPS. Journal of new century innovations, 38(2), 96-100.

8. Haydarov, B., Mirsaidov, M., Ibodullayeva, G., Ergasheva, S., & Bekbotayeva, M. (2023). INDUSTRIAL WASTEWATER RECYCLING SYSTEM. Science and innovation, 2(A3), 265-271. \

9. O'G'Li, H. B. H., Xabibullaevich, M. M., Qarshiboevna, E. M., & O'G'Li, D. M. K. (2023). NEFT VA GAZNING KIMYOVIY TARKIBI. Yosh mutaxassislar, 1(03), 53-57.

10. Maxmudjon, M., Numonjonovna, D. M., & Abdumutal o'g'li, A. A. (2023). KALSIY VA AMMONIY NITRATLARNI ETANOL ISHTIROKIDA EKSTRAKTSIYALASHNI TADQIQ QILISH. PEDAGOG, 6(11), 230-236.

11. Xabibullayevich, M. M., Numonjonovna, D. M., & Abdumutal o'g'li, A. A. (2023). OHAKTOSH ASOSIDA KALSIY NITRAT ISHLAB CHIQARISH XOSSALARI VA TEXNOLOGIYASI. PEDAGOG, 6(11), 225-229.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.