Научная статья на тему '“СЎЗ ГУҲАРИ...”'

“СЎЗ ГУҲАРИ...” Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
22
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
сўз ва нутқ / “коф”у “нун” / сўз ва амал / руҳият / камолот. / слова и речь / “коф” и “нун” / слова и деяние / духовность / совершенства.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Муҳиддинов, Муслиҳиддин Қутбиддинович

Ушбу мақолада буюк мутафаккир Алишер Навоийнинг сўз ва унинг мавқеига доир қарашлари “Ҳайрат ул-аброр” достони мисолида тадқиқ этилган. Унда “сўз”нинг қадимияти, инсон камолотидаги ўрни ҳамда масъулияти каби масалалар Шарқ адабиёти контекстида ва диний-тасаввуфий манбалар асосида ёритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

"ЖЕМЧУЖИНА СЛОВ"

В данной статтье исследуется взгляды великого мыслителя Алишера Навои по поводу слова и его важность на примере поэмы “Хайрат аль-абрар”. В ней освещается первичность, роль в совершенстве человека и ответсвенност слова в контексте Восточной литературы и на основе религиозно-суфийских источниках.

Текст научной работы на тему «“СЎЗ ГУҲАРИ...”»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

"СУЗ ГУХДРИ..."

Мухиддинов Муслихиддин ^утбиддинович

Шароф Рашидов номидаги Самарканд давлат университети профессори

muhiddinovmuslihiddin 1@gmail. com

Ушбу мацолада буюк мутафаккир Алишер Навоийнинг суз ва унинг мавцеига доир царашлари айрат ул-аброр" достони мисолида тадциц этилган. Унда "суз"нинг цадимияти, инсон камолотидаги урни уамда масъулияти каби масалалар Шарц адабиёти контекстида ва диний-тасаввуфий манбалар асосида ёритилади.

Калит сузлар: суз ва нутц, "коф "у "нун ", суз ва амал, рууият, камолот.

В данной статтье исследуется взгляды великого мыслителя Алишера Навои по поводу слова и его важность на примере поэмы "Хайрат аль-абрар ". В ней освещается первичность, роль в совершенстве человека и ответсвенност слова в контексте Восточной литературы и на основе религиозно-суфийских источниках.

Ключевые слова: слова и речь, "коф" и "нун", слова и деяние, духовность, совершенства.

Шоирлар ижодида тилга эътибор, тилнинг инсон хаётидаги урни, хизмати, инсонни шарафлаши ва инсон узининг асосий алока куроли булмиш тилдан кандай максадларда фойдаланиши хусусида фикрлар анча. «Суз» деганда шоирлар инсонни хайвондан ажратиб турадиган нуткни, тафаккурни, узаро алока воситаси - тилни, бадиий адабиёт ва умуман ёзма ва огзаки ижодни, тилнинг киши хулк-атвори, одобига таъсири, тарбиявий ахамиятини назарда тутганлар. Шунинг учун булса керак, инсон ихтиёридаги ижодий неъмат тил кадриятига юксак бахо берилган, ундан уз урнида тугри ва фойдали ишлар учун фойдаланиш хакида панд ва насихатлар асосига курилган мушохадалар юритилган.

Шуни хам айтиб утиш керакки, Навоийнинг тил, суз хакида баён этган фикрлари бошка тадкикотчиларнинг хам диккатини тортган. Аммо бу масала, биринчидан, бутун Шарк адабиёти анъаналари контекстида олиб урганилган эмас, иккинчидан «Хамса» достонларнинг умумий мазмуни, мохиятига боглаб талкин этилмаган. Алишер Навоий Суз - биринчи кудрат турткисини,

ORCID-0000-000 1 -7187-5793

АННОТАЦИЯ

АННОТАЦИЯ

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(5), May, 2023

оламнинг яратилишига нидо - асос булган, деган фалсафий тушунчага эътикод киладилар. Гуё Мутлак илох моддий оламни яратиш максадида «кун», «факона» - «ярал», «бул», деб хитоб этган ва дунё яралган экан. Яъни, суз бирламчи (азалдан), амал иккиламчи, деган тушунча хам шундан келиб чиккан. Мутлак илох оламни яратгандан кейин Сузни инсонга багишлади.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Алишер Навоийнинг фикрича: «Суз гавхарининг шарафи» баландлигига сабаб унинг бутун олам кудрати тарафидан тухфа этилганидир. У «турт садаф гавхарнинг дуржи» - яъни турт унсур (сув, хаво, ут, тупрок)дан хосил булган инсон зотиниг бош хусусиятини белгилайди, инсон нутки билан инсон, нутк уни барчадан афзал этади. Суз, нутк - рух, колип ичидаги жон, хаёт, харакат демак, тил факат алока куроли, инсонни мумтоз этган неъматгина эмас, балки инсон учун азоб-изтироблар келтирадиган нарса хам, зеро тил - киши бошига куп фалокатлар келтиради, «рухни халок этади». Навоийнинг масалага канчалик чукур караганини хис этиш кийин эмас. Шоир фикрини давом эттириб ёзадики, сузнинг кучи бенихоя улуг, «каломи фасех (гузал суз) улганни тирилтириши хам мумкин. Шохнинг бир огиз сузи, дейди Навоий, «бедод» - зулмга сабаб булади, аммо уртада жаллод бадном булади. Суз масъулияти канчалик баланд эканини, одамлар такдири, кишиларнинг хаёти бир суз билан хал этилиши - ё бахтга муяссар, ё абадул-абад бадбахт булишини, суз одамларни жонфидоликка, улуг максадлар сари курашга сафарбар этишини кайд этган. Навоий, айни вактда сузнинг эстетик таъсир кучини курсатишни унутмаган. Шоир кизик мисол келтиради: «Гунча огизлик санами нушлаб» гузални курсанг, унинг хуш сурати, зебо кадду комати кишини лол колдирса-да, зохиран унинг чиройли суратдан фарки йук. Лекин, агар шу хуснга яраша малохатли, жонситон нутки хам булса, у:

Солгуси жинси бани одамга ут,

Не бани одам, бари оламга ут.

Х,ар дам этиб элни халок уртагай,

Балки башар хайлини пок уртагай1.

Мана шу ерда Навоий бадиий адабиёт, яъни «фасохатли суз»нинг сузу гудозидан хикоя бошлаб, шеърнинг, шоир сузининг кудратини усталик билан кайд этади. Бунда хам нозик йул топган: боя узи таъриф этган уша гузал сузга чечанлиги билан олам ахлини масту сархуш эта олади, аммо у Навоий газалини укиса-чи. Унда:

1 Алишер Навоий. «Хамса», танкидий матн. Нашрга тайёрловчи П. Шамсиев. Тошкент, «ФАН», 1960 й., 34-б.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

KHM aHra an$o3 ynyS OTam $umoH, Eepca ynyc KyHrauFa MyHrguH HumoH. Ea3Mga yn nax3a anonoHu Kyp, Kyfiu xapoSoT apo fbbfohh Kyp. KypKu HenyKgyp a;o hok afinaMaK, y3hu $moH 6upm yaxoK aÜÄaMaK1.

ffloup yMyMaH Saguufi cy3HHHr Tatcup KyHHHH, ^yMnagaH y3 metpnapHHHHr Ha;agap SanaHg ;agpnaHHmu, ogaMnap KyHrunura FynFyna conuS, xaa^m Ky3FamuHu $axp SunaH TacBupnaraH. ffly epga HaBoufi Saguufi cy3Hu uKKura a^paragu: Hacp Ba Ha3M. AHtaHara MyBo^u; Ha3M(metp)Hu HacpgaH ycTyH Kyagu. ^yHKu Hacp - coHMa, Ha3M эca TapTuSra TymupunraH cy3, myHra Kypa yHUHr Tatcupu xaM y3rana.

AngoB, ënFoH KaSu ëMoH Huaraapra cy3HH cap^nam ryHox. XpnSyKH, Sy ogaMnap opacuga aHHa KeHr Tap;anraH. Cy3gaH $upuS, HafipaHr ynyH ^ofiganaHagunap Ba pocT ;aBn KumunapHu fiyngaH ypagunap.

ffloupnap 3ohhm moxnapHu ogun geS Ma;TaS, ynapHu ap3UMac umnapuHu KyKnapra KyTapuS Ma;TaS, эп Ha3apuga SyaS Kypcarap, KaSuxnuKnapuHu amupapgunap. EyHgafi agaSuëT cy3 caHtaraHUHr y3ura xaM 3uëH eTKa3apgu, xaM 3epuKapnu ;acuganap, cy3So3nuK aB^ onap эgн. HaBoufi KaSu gaxo aguS xeH ;anoH Sy fiynra KupMaraH Ba Maggox aguSnapHUHr umnapuHu Karras; ;opanaraH. MacanaH, «MaxSyS yn-;ynyS» acapuga ycTo3napu - attop, PyMufi, X,o$u3, ^oMHfi, XycpaB xa;uga, ynapHUHr SanaHg ;agpnu metpuara xa;uga ryxraS, KefiuH «agHo raSa;acu» (nacr raSa;a) moupnapuHu Tunra onuS yragu. YnapHUHr «He moupoHa rapKuSnapu axcaH Ba He omu;oHa cy3y gapgnapu mytnaa^KaH, Sat3ucugaH arap roxe Supop axmu Safir Bo;et Synyp, aMMo yH oHHa aMoH gatBo 3oxup SynypKUM, y xaM 3oet Synyp» geS ë3agu. HaBoufi SyHgafi «moupTanaS» cy3u ënFoH y3u KuSpy xaBonu KumunapgaH Se3op SynraHHHH «^afipar yn-aSpop» gocroHuga xaM cy3 MatHocura SaFumnaHraH SoSga ;afig эrгaн. Typ^a SyKUM, geS Honufigu ynyF moup, ynap MeHUHr y3HMHHHr metpuMHu paHry pyfiuHu y3raprHpuS, ryFpupoFu, yHu Sy3uS, aHa onguMra onuS Kenagunap, «metp»HHHr xonura fiuFnaruHr Kenagu:

3oxup эrнS fiuFnarygeK xon aHra, KufigypySoH эcкн ;apo mon aHra. Typ^a SyKUM metp KyroS orumu, ErKypSoH KyKKa MySoxoruHu3.

2 ywa acap, 34-6.

3 Ammep HaBOHH. «XaMca», raHKugufi MarH. Hampra rafiëpnoBHH n. EaMcneB. TomKeHr, «®AH», 1960 fi., 36-S.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

EyHgaö yrpn «TaKgugnunap», «öungupMacgaH» y3HHHKH kuhhö onum HaBouH 3aMOHHga xaM Kyn öynraH. Ynap xo3up x,aM 6op. X,o3up x,aM TanaHTnu moupnapHHHr Foa Ba uöopanapu, o6pa3napuHH y3namTupyBHH Ba HaBouH aHTraHHgafi, yanMaö эtпoн Ku-ngupyBHu, TaFHH TaxcuH KyTaguraH moupHaMonap KaM geHCH3MH? «AHraaMaöuH cy3ga TywK öaxpuHu, KaHcu TywK, öa^Ku KymyK öaxpuHH», «na^3H öeMa3a, TapKuöu cycT» moupnap metp ^aöpuHu Tymupuö Kengunap.

Anumep HaBOHH ënFOHHH moupnap Kaöu MyHa^^HMnapra HucöaTaH x,aM canÔHH MyHocaöaT ôungupraH. «Maxöyö yn-Kynyö» acapuHuHr «Axgu Hy^yM 3uKpuga» geö HoMnaHyBnu HurupMa öemuHnu ^acnuga myHgaö cy3napHu yKuÖMro: «MyHa^^uMKu, caBoöuT Ba caHëp Ha3opaTugaH xyKM cypap, paMMongeKgypKu, HyKTanapu xucoöu öuna ypap», atHu, «rongy3nap Ba caôëpanapra Ha3ap conuö, xyKM nuKapaguraH MyHa^^uM Tom coKKanapra Kapaö

onaguraH ^onöuH Kaöugup». YnapHuHr öyTyH acöoöu xuöna-HaöpaHr acöoöu, öyTyH xarra-xapaKara öe^oöga Ba öecaMapagup. OgaMnapHu ënFoH cy3nap, a^coHanap öunaH angaöguraH, Ky3ÖyaManu öy maxcnapHu KyHugaru FoaT opuruHan KuHoa-Tamöux opKanu $om этнö TamnaraH: «Y3 unruga öup aHop öynca öunMacKu, Hena goHacu öop Ba yn goHa annuFMugyp ë 3yMyxTBam, ë nynyKMygypyp...»4 öupoK, «$anaKu MygaBBap» xaKuga cupy acpop aÖTumra öen öoFnafigunap. fflyHuHr ynyH ynapHuHr «cy3u pocT эмac», geö xynocanaögu HaBouH. ffly xaM MatnyM öynaguKu, Tun xaKugaru MacanaHuHr Ma3MyHu nyKyp экaн, y Kyn u^tumouh MacananapHu agaöнн-тaнкнgнн KapamnapHu xaM KaMpaö onap экaн.

Anumep HaBouHHuHr «X,aöpaT yn-aöpop» gocTOHugaru Tunra öaFumnaHraH öoönapga acocaH, cy3HuHr ^anca^uö-u^tumouh MoxuaTu, ^yH^uanapu Ba öaguuH agaöнëт cu^aragaru ^o3uöacu, cy3 caHtaruHuHr öywK Tatcupu, тapöнaвнн-мatнaвнн axaMuaTu KypcaranraH. Ammo y3öeK moupu öomKa ^oöga -yHuHHu MaKonarga pocTryfinuK ^a3unaTu Ba ënFoH ranupumHuHr 3apapu xaKuga anoxuga TyxTaraH. HaBouH pocrauK, pocTKaBnnuKKa ^yga KaTTa axaMuaT öepraH. EyHu ogaMufinuK, uHcoHufinuKHuHr MyxuM öenrucu cu^aTuga onuö KaparaH. Y «By^yg yHu aHa my Ty3 (pocT) cyTyH öuna öapHocT» Ma3Kyp yHHuHr nupoFu, öapaKaTu (cygu) xaM pocrauK, geHgu. YnyF moup öomgaH oxuprana pocTnuK öunaH эгpнпнкнн кнëcпaö öopagu, pocTnuK ogaMHu KaHgaH ynyFnamu Ba эгpнпнк, ënFoHHunuK KaHgaH TyöaHnuKnapHu KenTupuö nuKapumuHu KaTop Muconnap BocuTacuga ucöoTnamra uHTunagu. fflyHu xaM ce3um MyMKuHKu, Anumep HaBouH KumuHuHr xy^Ku, TuHHara öunaH öoFnaö TymyHTupagu, ogaMHuHr

4ÄnumepHaeouü. Acap^ap. 15 tom^mk, 13-tom, TomKeHT. F. Fy^oM HOMugaru AgaôuëT Ba caHtaT HampuëTM, 1966, 26-6.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

TaSuaTugaH KenuS Hu;aguraH xucnaTnap cu^aruga onuS ;apafigu. MacanaH, y pocrauK Ba эrpнnнкнн MaHa SyHgafi ;uëcnaraH: PocTgyp ynKUM Ha3apu TyFpugyp, Khm unuru эrpнgyp - yn yFpugyp. Eynca unuK эrpнnнк HHpa caMap, 3n aHu KecMaKga Ty3 этrafi Marap. Ky3Ku эpyp эrpн aHUHr xunKaru, EupHu hkh KypMaK эpyp caHtaru5.

^tHu: Ha3apu TyFpu SynraH ogaM pocT;aBn, pocTpaB Synagu, ;ynu эгpн SynraH Kumu - yFpugup. Kyn arap эrpнnнккa ogaTnaHca, эn yHu KecuS, Ty3aTa onaguMu (ëKH эn yHH KecuS Ty3 cenagu). Arap Ky3HHHr Ty3unumH эrpн Synca, SuTTaHu HKKUTa ;unuS KypcaTagu - ogaMHH angafigu. ËnFoHHunuK moxnapHH, Ba3upnapHu fiyngaH ypuS, ypym-supFUHnap, HogypycT xyKMnap, agonaTcu3nuK, 3ynM-3onuMnuKKa caSaS Synagu. Poct fiyngaH ropraH mox - agonarnu mox, pocTHaBuc kothS - xa;H;aT xuMoaHucu, pocrryfi ogaM - xa;uK;aT ^apnucu. Anumep HaBoufi aHa my Tapu;a pocrauKHu mapa^naraH. YnyF moup myHH xaM Ky3aTraHKu, pocTryfi ogaMHUHr xaëTH eHrun эмac, xap xun Tycusnapra gyn Kenagu, yHra TyxMaT ;unagunap. OanaKHUHr y3u xaM pocTryfi ogaMHu ëKTupMafigu, HyHKH ^anaKHUHr y3u Ka^pa^Top - эrpнпapвap. Yn KuumKHM, Ty3nyK эpyp moH aHra, ^ymMaH эpyp rapgumu gaBpoH aHra. XoMaKu Ty3nyKKa эpyp paxHaMyH, KecmuôoH ôomu 6yxyp capнагун6.

fflyHa;a, Sup Tapa^gaH «pocru pacra», atHH pocrnuK - KyTynMosnuK, KaMonoT, hkkhhhh ToMoHgaH, noK Bu^goHnuK xaKH;aTryfi ogaMnapHUHr oFup capry3amTnapHu SomugaH KeHupumu, sufiuHHunuK Kypumu. HaBoufi Sy 3ugguaTHH unFaS, pocrauKHu xaKUKarnapacrauK, hhh cy3nunuK, Bu^goH aa cago;aT KaSu TymyHHanap SunaH SoFnap экaн, ^aMuaTgaru aSagufi Kypam -axmu, agonarxox ogaMnap SunaH HafipaHrSo3, ;annoS, ënFoHHH maxcnap opacugaru KypamHu u^oganaS SepraH Ba y3u yma pocrauK TaHTaHacu ynyH KypamyBHunap Tapa^uga TypuS, $HKp U3xop этraн.

Anumep HaBoufiHUHr TatKugura Kypa kh3S (ënFoH), ^upuSrapnuK SunaH hom ;o3oHraH ogaMHUHr hhh cy3ura xaM ogaMnap umoHMafigunap («hhh geca xaM xan; umoHMac aHra»). EyHHHr hcSoth yHyH SoS oxupura ënFoHHH gyppo^ (;upFoByn) Ba mep xHKoaTHHH KenTupagu. YpMoHga Sup SaxafiSaT mep Sop эgн,

5 Änumep Haeouü. «XaMca», TaHK,MflUM MaTH. Hampra TaMëp.ounM n. UlaMcueB TomKeHT, «0AH», 1960 m., 90-6.

6 Yma acap, 91-6.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(5), May, 2023

болаларини жуда яхши курар, улар билан уйнаб юрарди. Болаларини тишида олиб юрарди. Уша урмонда бир кирговул хам яшар, шер боласини тишлаб у жойдан бу жойга утганда пир этиб учар, шер эса хадиксираб тишини боласининг баданига ботирарди ва боласи халок буларди. Бу гам шерни эзарди. Бундан кутулиш учун шер дуррож билан дустлашишга ахд килади. Шер дуррожга: менинг сенга хеч бир касдим йук, менга дуст булсанг, сени душманлардан халос этиб, химоямга оламан, дегач, дуррож хам рози булади. Лекин дуррож шерни ёлгон нагмалар, сузлар билан алдар эди. Шер унинг ёлгонларига куникиб колган эди. Бир кун дуррож овчининг тузогига илиниб, харчанд ёрдамга чакирса хам, шер хар галгидек алдаяпти деб, пинагини бузмайди. Натижада, дуррож халок булади.

Бу хикоя оркали шоир ёлгончилик, козибликнинг охири халокатли эканини курсатган. «Инсоннинг хамма гуфтори хам хуш эмас, кадрланадиган суз хушдир» дея бобни якунлаган.

Бундан ташкари суз бобида Навоий туркий тилнинг имкониятлари хусусида гапириб, узи бу тилда катта асар бошлаганини хам гурур билан кайд этади.

Алишер Навоийнинг «Хдйрат ул-аброр» достонида Сузга икки боб ажратилган, аммо Суз хакидаги бобларни «маколатлар»га киритмайди, балки асарнинг биринчи кисмига киритади. Навоий суз хакида бундай суз бошлаган: «Суз таърифидаким, башар вужуди сипехрининг кавокиби жахонтоби ва инсон зоти маъданининг жавохири сероби дурур ва саъд кавкабларининг бир -бири бирла кирони яхши асар кургузуридин ва самим жавхарларининг бир -бирига иктирони дилпазир куринуридин, назм таркибин наср тартибига таржих килмок» 7.

Алишер Навоий уз одатига кура бу ерда хам бобнинг насрий сарлавхасида асосий «тезис»ларни каторлаиштириб кетади, яъни максад: 1) сузнинг инсон мохиятини белгилаши; 2) суз инсоннинг ахлокий сифатларини курсатиб туриши; 3) шеърий асарнинг насрдан афзаллиги хакида гапиришдир. Боб шундай бошланади:

Суз гухарига эрур анча шараф, Ким була олмас анга гавхар садаф. Турт садаф гавхарининг дуржи ул, Emra фалак ахтарининг буржи ул8.

7 Алишер Навоий. «Хамса», танк,идий матн. Нашрга тайёрловчи П. Шамсиев.Тошкент, «ФАН». 1960, 33-б.

8 Уша асар, 33-б.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

Навоий Сузнинг фалсафий мохиятига катта ахамият берганлар. Зеро, инсоннинг асосий сифати хам суз - нуткдир. Инсон аввало сузда яхши ёки ёмонлигини изхор этади.

Шоир Сузнинг кадри, мукаддаслиги, бадиий сузнинг вазифаси, насру назм микёсидан ташкари Сузда шакл ва маъно мутаносиблигини каламга олади ва хам тасаввуфий-ахлокий ва хам бадиий-эстетик жихатдан мухим хикматли фикрларни баён этади.

«Хдйрат ул-аброр»нинг хамма бобларида булганидай бу бобда хам буюк Навоий ахлокий томонга куп эътибор берган. Навоий инсон хилкати хакида гапириб, нутк инсонни хайвондан ажратувчи асосий белги, аммо гапирувчи хар бир киши хам инсон булолмайди, инсонийликнинг бош белгиси имондир, деган улуг бир фикрни баён этган эди. Навоий Суз хакидаги бобларда хам шу позицияни изчил давом эттирган: Сузни факат яхшиликка, яхши ишларга сарфлаш зарур, суз ёвуз ниятда ишлатилса, фалокат келтиради ва бундай одам мусулмон эмас. Фитна, тухмат, игво, ёлгон - бу нуксонларнинг бари Суз оркали содир булади. Одамлар суздан фойдаланиб, юз хил найрангни ишлатадилар: Суз кишини улдиради ва тирилтиради, суз мулкни обод этади ва вайрон килади, Суз билан улуг ишлар бунёд этилади ва хунук вокеаларнинг пайдо булишига хам суз сабаб булади. Навоий бунинг катор мисолларини чогиштириб берган, чунончи:

Фитна килиб ваъдаю пайгом ила, Аклни маст айласа дашном ила. Кургузубон лоба малохат уза, Лобаси туз сепса жарохат уза. Ким экин ул шуълага ёкилгучи, Ё бу жарохатга даво килгучи9.

Хуллас, суз, нутк инсонни хайвондан ажратувчи белги экан, сузни кадрлаш, тилга эътибор килиш лозимлигини уктириш Шаркнинг куп шоирларида бор. Куринадики, хар бир адиб бунда анъанавий хулосаларни янги ифода-ибора билан такрорлаш баробарида узи хаётда курган, кузатган вокеа-ходисалардан чикарган хулосаларни хам сингдирган. Зеро, насихат, фойдали гап айтиш, одамийлик хислатларини химоя килиш хам шоирнинг бурчи хисобланган. Умуман олганда, суз - одамнинг шарафи, суз - фазилат, суз - ахлокий камолот воситаси. Шунинг учун уни шу йулда сарфлаш лозим. Буюк шоирнинг хулосаси - ана шу.

9 Алишер Навоий. «Хамса», танк,идий матн. Нашрга тайёрловчи П. Шамсиев Тошкент, «ФАН». 1960, 33-34-6.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Алишер Навоий. «Хамса», танкидий матн. Нашрга тайёрловчи П. Шамсиев. -Тошкент: ФАН, 1960.

2. Абдугафуров А. Алишер Навоий ижодида сатира. - Тошкент: Фан, 1972.

3. Амир Хусрав Дехлавий. Матлаъ ул-анвор. Составление критического тескста и предисловие Тахира Ахмед оглы Магеррамова. Вступительная статья Г.Ю.Алиева. - М.: Наука, 1975.

4. Низомий Ганжавий. Кулиёт дар панж жилд. 5-жилд. - Душанбе: Ирфон,

5. Комилов Н. Шох ва дарвеш хикмати. "Ёшлик", 1988, 2-сон.

6. Алишер Навоий. Тула асарлар туплами. 10 жилдлик, 6-жилд. -Тошкент: Г.Гулом номидаги нашриёт-матбаа ижодий уйи, 2011.

7. Мухиддинов М. Кунгил хайратлари. Китобда: Истиклол даври узбек навоийшунослиги. 9 том. - Тошкент: Тамаддун, 2022. 305 б.

8. Muhiddinov M. System of Values and Sufis (The Image of Values and Sufis in the First Epics of "Khamsa"). 2020.

1984.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.