Научная статья на тему 'С.О.КАРЦЕВСКИЙ ЛИСОНИЙ БЕЛГИНИНГ АСИММЕТРИК ДУАЛИЗМИ ҲАҚИДА'

С.О.КАРЦЕВСКИЙ ЛИСОНИЙ БЕЛГИНИНГ АСИММЕТРИК ДУАЛИЗМИ ҲАҚИДА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ishora / til / nutq / lisoniy belgi / til belgisining assimetriyasi / dualizm / ifoda / omonim / sinonim / semiologik birlik / umumiy / xususiy / ma’naviy. / Sign / language / speech / linguistic sign / asymmetry of linguistic sign / dualism / expression / homonym / synonym / semiological unit / general / specific / spiritual.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мирзаева, Дилзодахон

Maqolada Jeneva tilshunoslik maktabi asoschisi, Praga tilshunoslik to‘garagining faol a’zosi, taniqli rus olimi Sergey Osipovich Kartsevskiyning “Об асимметрический дуализм лингвистического знака” nomli fundamental maqolasi mazmunida qisqacha tarjimasi ilova qilingan. lingvistik belgining assimetrik dualizmi va undan oqilona foydalanish ochib berilgan. U til fanining barcha darajalarini qo'llash tamoyillarini chuqur tushunishga xizmat qiladi. Bundan tashqari, olimning fikricha, til birligining tovush ko‘rinishi ham, ma’nosi ham asta-sekin o‘zgarib boradi, bu esa asl yozishmalarning buzilishiga olib keladi.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

S.O.KARTSEVSKY ON ASYMMETRICAL DUALISM OF LINGUISTIC SIGN

The article encloses a brief translation of the founder of the Geneva School of linguistics, an active member of the Prague linguistics circle, the famous Russian scientist Sergey Osipovich Kartsevsky, in the essence of his fundamental article “Об асимметрический дуализм лингвистического знака” (“On the asymmetric dualism of a linguistic sign”) and its rational use are revealed. It is intended to serve a deep understanding of the principles of application of all levels of language science. In addition, according to the scientist, both the sound appearance of a linguistic unit and its meaning are gradually changing which leads to a violation of the original correspondence.

Текст научной работы на тему «С.О.КАРЦЕВСКИЙ ЛИСОНИЙ БЕЛГИНИНГ АСИММЕТРИК ДУАЛИЗМИ ҲАҚИДА»

Research BIB / Index Copernicus

С.О.КАРЦЕВСКИЙ ЛИСОНИЙ БЕЛГИНИНГ АСИММЕТРИК

ДУАЛИЗМИ ХДКВДА

Мирзаева Дилзодахон

Самарканд Давлат Университети 2- боскич таянч докторанти

Maqolada Jeneva tilshunoslik maktabi asoschisi, Praga tilshunoslik to'garagining faol a 'zosi, taniqli rus olimi Sergey Osipovich Kartsevskiyning "Об асимметрический дуализм лингвистического знака " nomli fundamental maqolasi mazmunida qisqacha tarjimasi ilova qilingan. lingvistik belgining assimetrik dualizmi va undan oqilona foydalanish ochib berilgan. U til fanining barcha darajalarini qo'llash tamoyillarini chuqur tushunishga xizmat qiladi. Bundan tashqari, olimning fikricha, til birligining tovush ko'rinishi ham, ma'nosi ham asta-sekin o'zgarib boradi, bu esa asl yozishmalarning buzilishiga olib keladi.

Kalit so'zlar: Ishora, til, nutq, lisoniy belgi, til belgisining assimetriyasi, dualizm, ifoda, omonim, sinonim, semiologik birlik, umumiy, xususiy, ma'naviy.

В статье прилагается краткий перевод основоположника Женевской школы языкознания, активного члена пражского лингвистического кружка, известного русского учёного Сергея Осиповича Карцевского, по существу его фундаментальной статьи «Об асимметрическом дуализме лингвистического знака». асимметричный дуализм языкового знака») и его рациональное использование. Он призван служить глубокому пониманию принципов применения всех уровней языковой науки. Кроме того, по мнению ученого, постепенно изменяются как звуковой облик языковой единицы, так и ее значение, что приводит к нарушению исходного соответствия.

Ключевые слова: Знак, язык, речь, языковой знак, асимметрия языкового знака, дуализм, выражение, омоним, синоним, семиологическая единица, общее, специфическое, духовное.

The article encloses a brief translation of the founder of the Geneva School of linguistics, an active member of the Prague linguistics circle, the famous Russian scientist Sergey Osipovich Kartsevsky, in the essence of his fundamental article "Об асимметрический дуализм лингвистического знака" ("On the asymmetric dualism of a linguistic sign ") and its rational use are revealed. It is intended to serve a deep understanding of the principles of application of all levels of language science.

ANNOTATSIYA

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

Research BIB / Index Copernicus

In addition, according to the scientist, both the sound appearance of a linguistic unit and its meaning are gradually changing which leads to a violation of the original correspondence.

Keywords: Sign, language, speech, linguistic sign, asymmetry of linguistic sign, dualism, expression, homonym, synonym, semiological unit, general, specific, spiritual.

КИРИШ

Сергий Осифович Карцевский (1884, Тобольск, Россия-1955, Женева, Швейцария) - атокди рус тилшуноси, 1907 йилдан Женевада яшаган, Ф.ду Соссюрнинг шогирдлари Ш.Балли ва А.Сешэдан таълим олган, Женева университетида профессор лавозимида ишлаган. С.И.Карцевский Женева тилшунослик мактаби ташаббускори (1940) ва унинг вице-президенти (19411950), Прага тилшунослик тугараги фаол аъзоси. У тилшуносликка доир хамон аксарият узбек укувчиларга нотаниш булиб колаётган катор асарлар муаллифидир:

•Тил, уруш ва революция (1973).

•Лисоний белгининг асимметрик дуализми хакида (1965).

•Рус тилида паратаксис ва синтаксис (1948).

•Лингвистик мерос тарихидан (2004) ва б.

С.О.Карцевскийнинг "Лисоний белгининг асимметрик дуализми хакида" номли маколаси В.А.Звегенцев томонидан чоп этилган "История языкознания XIX-XX вв. в очерках и извлеченияк" номли тупламнинг биринчи кисмида 1965 йилда чоп этилган. Х,ажман унча катта булмаган мазкур макола куплаб тадкикотчилар эътиборини тортган ва тилда асимметрияни урганишнинг назарий-методологик асоси сифатида бахоланган. Биз ушбу маколада С.О.Карцевскийнинг номи юкорида зикр этилган маколаси асосий гоясини очиб беришга харакат киламиз. С.О.Карцевскийнинг ёзишича, белги ва маъно хеч качон бир-бирини тулик копламайди, чунки айнан бир белги бир неча функция бажаради ва айнан бир функция бир неча белги билан ифодаланади, шунинг учун хар кандай белги айни бир пайтда узига хам "омоним" ва хам "синоним" булиб келади, чунки семиологик механизм булган тил бирликлари умумийлик ва яккалик, мавхум ва конкрет кутблар орасида харакатланади.Тил умумий ходиса сифатида жамиятнинг барча аъзолари учун узаро мулокат воситаси булса, хусусий ходиса сифатида эса шахснинг ички туйгу-кечинмаларини ифодаловчи воситасидир. Тилнинг умумий характерда эканлиги унинг шахс(лар) хохиш-иродасига тобе эмаслигини кафолатлайди. Бу билан С.О.Карцевский умумий (жамоа) тил билан яккалик (индивидуал) тилни

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

Research BIB / Index Copernicus

адаштирмаслик лозимлигини ургулайди. Макола муаллифи лисоний белгининг узгариб, турланиб, харакатланиб туришини уктиради. Агар белги шундай хусусиятга эга булмаганда ва факат бир маъно ифодалаганда, тил нарса-ходисаларнинг оддий ном, ёрликлардан иборат булиб коларди. Бирок бу узгарувчанлик нутк меъёрларига амал килиши, белгиланган чегарадан чикиб кетмаслиги, конун-коидалар доирасида амал килиши керак. Лисоний белги, С.О.Карцевскийнинг ёзишича, бутунлай эмас, балки кисман узгаради. Бу холат унинг утмиш билан алокасини таъминлайди ва хозирги холатини белгилайди. Чунки умумий ва индивидуал белги уларни бир-биридан фарклашга хизмат киладиган икки координатанинг муносабатига асосланади. Бирок лисоний белгининг фаркловчи хусусиятига куп ургу беравермаслик керак. Масалан, дабдурусдан -а морфемаси рус тилида кандай маъно англатади, деб сураш бемани савол. Бунинг учун таркибида -а ва шу -а булган сузларни (стол, стола, столу...; паруса, парусов..., жена, жены ва ш.к.) топиш ва у бу сузларда кандай вазифа бажараётганини аниклаш керак. С.О.Карцевскийнинг омофония ва омонимия хакидаги мулохазалари хам эътиборга молик: "Омофония-умумий ходиса, омонимия эса унинг хусусий куриниши ва у тилнинг тушунчалар тизимида намоён булади. Унга карама-карши булган ходиса (гетерофония) тушунчалар тизимида синонимия сифатида намоён булади. Бирок бу унча хам аник булмаса-да, куйида келтирилган айнан бир умумий тамойилнинг икки томонидан бошка нарса эмас: хар кандай лисоний белги айни бир пайтда бир -бирига потенциал (имконият тарзидаги) омоним ва синонимдир". [Карцевский, 88-б.].

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Макола муаллифи бу борадаги мулохазаларини давом эттириб, омонимлар катори мохиятан купрок рууий ходиса ва ассоциоцияларга (фикрий богланишларга) асосланиши, синонимлар катори эса мантиций характерда эканлиги, чунки унинг узвлари ходисаларнинг айнан бир синфига мавжуд куринишлари сифатида каралиши хакида ёзади.

С.О.Карцевский синонимлар каторининг хам, омонимлар каторининг хам хамиша очик эканлиги тил ифода воситалари кенгайиб ва ривожланиб боришини таъминлашини мисоллар билан асослаб берган.

Морфема билан киёслаш мумкин булган "тулик" сузда семиологик функцияларнинг узаро зид икки: а) формал ва б) семантик; марказ амал килади. Формал марказ (жинс, сон, келиши, тур, замон ва б.) мазкур тилда сузлашувчи барча кишиларга маълум ва уларнинг ифодалашга хохиш-иродасига оглик эмас. Шунинг учун хар кандай нутк вазиятида хам узгармайди. "Тулик суз"нинг

Research BIB / Index Copernicus

семантик маркази сузловчининг хохиш-иродаси ва нутк вазияти талабига боглик холда турланиб туради ва янгидан-янги маъно нозикликларини кашф этади. Бундан факат илмий терминлар мустасно, чунки улар илмий гоя ва назариялар тизимидан мустахкам урин олган (Бу ерда гап, албатта, терминларнинг бирдамчи, уз маъноси хакида бормохи лозим).

С.О.Карцевский уз мулохазаларини шундай мисол билан асослайди. Кимдир балицсан дейилди. Бу билан "балик" термини учун шаклдош суз хосил килинди ва "флегматик" "локайд", "бегам", "суст", "хиссиз", "камгап" сузлари синонимлари каторига янги булак келиб кушилди. Натижада биратула икки суз ("балик", "камгап")га синоним юзага келтирилади.

Проф.С.О. Карцевскийнинг куйидаги сузлари хам эътиборга молик. Унинг ёзишича, "тулик" сузнинг нафакат семантик, балки формал маркази хам кучма маъно касб этиши мумкин. Масалан, буйрук гап сузловчининг ифода-истагини ифодалаши ва сухбатдошнинг нутк вазиятидаги ролининг сусайтириши хаммага маълум (Жим бул!). Бирок бу шакл бошка вазифасида хам кузатилади: "Энди уруз сепилган эди, совуц майса нишини уриб кетди" (кутилмаган, бинобарин, шахсга боглик булмаган холат). "Грамматик транспозиция (кучма маъно-Д.М) семантик транспозицияга ухшайди. Уларнинг хар иккаласи хам конкрет вокелик туфайли амалга ошади. Биз бу ерда уларни фарклаб турувчи холатлар хакида гапирмаймиз. Аммо улар орасидаги асосий фаркни курсатиб утамиз. Формал белгилар, табиийки, семантик белгига караганда, нисбатан умумий ва улар семантик белгиларнинг чекланмаган микдорини уз ичига олади. Шунинг учун грамматик белгилар анча баркарор, уларнинг кучма маънода келиши кам кузатилади ва купрок "мунтазам" булади [Карцевский, 1965, 91-б.]. С.О. Карцевский лисоний белгининг асимметрик харатерда эканлигини куйидагича изохлайди: лисоний белгининг ифодаловчиси (жаранглаши) ва ифодаланмиш (функция) узига шериги томонидан белгиланган доирадан чикади. Бошкача айтганда, ифодаланмиш уз вазифасидан бошка вазифаларни бажаришга, ифодаланмиш узини бошка воситалар билан ифодалашга харакат килади. Бу холат тилнинг тинимсиз ривожланиб туришига асос булиб хизмат килади. Хуллас, проф.С.О. Карцевскийнинг лисоний белги асимметрик дуализми хакидаги маколаси тилшуносликда симметрия ва асимметрия билан боглик муаммоларнинг кашфиёт макомидаги оригинал ечимидир. Шунинг учун бу макола чоп этилганидан буён фанимиз тадкикотчилари диккат марказида булиб, тилнинг барча сатхлари мохиятини тушунишида мустахкам назарий асос вазифасини бажариб келмокда.

Research BIB / Index Copernicus

АДАБИЁТЛАР (REFERENCES)

1. Карцевский С.И. Об асимметрическом дуализме лингвистического знака // Звегинцев В.А. История языкознания XIX- XX веков в очерках и извлечениях. - М.: Мысль, 1965. - Ч. 2. - 315 с.

2. Касевич В.Б. Труды по языкознанию. - СПб.: АСТ, 2006. - 344 с.

3. Касымова Н.Ф. Асимметрия при переводе интеррогативов с вопросительным словом what (на материале английского, русского и узбекского языков) // Вестник Челябинского государственного университета. - 2020. -№11. - С. 70-73.

4. Клейнер Ю.А. Проблемы просодики. - СПб.: Питер, 2002. - 320 с.

5. Кобозева И.М. Парадигматическая асимметрия английского языка. - М.: Слово, 2010. - 283 с.

6. Кодзасов С. В., Кривнова О. Ф. Современная американская фонология. -М.: Наука, 2004. - 338 с.

7. Гак В.Г. Об использовании идеи симметрии в языкознании // Лексическая и грамматическая семантика романских языков. - Калинин: Слово, 1980. - 117 с.

8. Ахмедова Н.Ш. Асимметрия в сложных предложениях на узбекском языке // Актуальные проблемы гуманитарных и естественных наук. - 2017. №5-3. - С.

9. Бабакулов И.Т. Словообразовательные особенности русского и узбекского языков в аспекте гендерной асимметрии // «Узбекистонда хорижий тиллар» илмий-методик электрон журнал. - 2018. - № 4 (23). - С. 143-153.

10.Бакиева Г.Х. Узбекский язык для стран СНГ. Учебник [Текст] / Г.Х. Бакиева, Б.Х. Караева, Е.Н. Коршунова, И.А. Краева, Д.М. Тешабаева, Г.М. Фролова. - М.: ИПК МГЛУ Рема, 2012. - С. 21-49.

41-46.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.