CC BY
41
Dr Slavko Pokomi,
pukovnik, dipl. inž.
Vojrw »kademija VJ, Beograd
RUSKI KOMANDNO-INFORMACIONI SISTEMI PVO
Uvod
Analiza vojnih sukoba koji su se dogodili od Drugog svetskog rata do danas, a pogotovo u poslednjoj deceniji, jasno pokazuje da agresori vazduhoplov-nim snagama daju glavnu ulogu u rešava-nju ishoda sukoba. Već više od 50 godina svi ratovi i vojni sukobi započinjali su, po pravilu, iznenadnim napadom jakih va-zduhoplovnih snaga, čtje borbene moguć-nosti neprekidno rastu. Istovremeno, raz-vijena su nova, veoma opasna sredstva za napad iz vazdušnog prostora, kao Što su raketc, veoma precizne i velikog dometa, koje se lansiraju iz vazduSnog prostora, sa zemlje ili mora. Borbene karakteri-stike vazduhoplovnih snaga, kao Sto su: mobilnost, mogućnost da se brzo formira snažna grupaeija snaga u bilo kom delu sveta, mogućnost da se postigne najveći stepen iznenadenja u preduzimanju vojnih operaeija, i veliki udarni poteneijal koji se viSestruko povećao pojavom oru-žja visoke preciznosti, omogućavaju im da samostaino reSavaju taktičke, opera-tivne i strategijske zadatke (pod strategij-skim se podrazumeva postizanje konač-nih ciljeva rata). Pored toga, agresoru obezbeduju minimalne gubitke u ljud-stvu, što se smatra izuzetno važnim. Na-vedene karakteristike dovele su do radi-
kalnih promena u vodenju savremenih oružanih sukoba. To pred državu, poten-cijalnu žrtvu agresije, odnosno državu koja želi da očuva svoj suverenitet, na-meće potrebu za jačanjem odbrane od napada iz vazdušnog prostora, odnosno formiranjem adekvatnog sistema protiv-vazdušne odbrane (PVO). Kao što uloga vazduhoplovnih snaga ima strategijski značaj u ostvarenju ciljeva agresora, tako PVO ima strategijsku ulogu u osujećiva-nju namera agresora. Uloga PVO ima značaj i kao faktor odvraćanja i kao glavni element oružanih snaga u odupira-nju agresiji. Malu efikasnost PVO brani-lac teško može da nadoknadi većim gru-paeijama kopnenih snaga.
Integralni sistem PVO
Vatreni sistemi za borbu protiv sred-stava za napad iz vazdušnog prostora (raketni sistemi PVO, lovačka avijaeija) veoma su skupi, a njihove mogućnosti, iako velike nisu takve da se jednim siste-mom može rešiti problem PVO. Radi toga potrebno je na odredenom prostoru objediniti različite snage i sredstva u je-dinstven ili integralni sistem PVO i snab* deti ga potrebnim informaeijama, tako da svako od vatrenih sredstava bude
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK U2000.
71
pravovremeno iskorišćcno na najbolji na-čin, u skladu sa svojom namenom.
Pravovremeno snabdevanje informa-cijama složenog sistema kao što je to sistem PVO, i efikasno upravljanje broj-nim naoružanjem u uslovima kada protiv-nik napada iz vazdušnog prostora velikim brojem sredstava po velikom broju ciljeva istovremeno, odavno se nemože ostvariti na manuelan način. Kad god procese snabdevanja informacijama (prikuplja-nje, obrada, interpretacija i dostavljanje podataka izvršiocima) nemože da obavi čovek, ili ih obavlja veoma neefikasno, te procese je potrebno automatizovati. U oružanim snagama ovaj problem se poja-vio pedesetih godina, prvenstveno u PVO. RcSavan je uvodenjem sredstava i sistema automatizacije, koji se danas na* zivaju komandno-informacionim siste-mima (KIS), a zasnivaju se na najsavre-menijoj računarskoj i drugim tehnologi-jama i predstavljaju mozak i nervni sistem sistema PVO.
PVO je složen organizaciono-teh-nički sistem koji čine povezane snage i sredstva za borbu sa sredstvima za napad iz vazdušnog prostora i njihovo pravovremeno otkrivanje. Njegovora projektova-nju pristupa se kao projektovanju sistema sa podsistcmima.
Znatno povećanje efikasnosti sistema PVO postiže se opremanjem snaga savremenim sredstvima za prikupljanje podataka, uništavanje protivničkih na-padnih sredstava (vatreni - oružni siste-mi) i za protivelektronska dejstva. Medu-tim, maksimalno iskorišćenje potencijala savremcnih oružnih sistema kojima su opremljene raketne jedinice PVO, lo-vačka avijacija, sredstva za osmatranje i otkrivanje ciljeva, kao i elektronska pro-tivdejstva, može se postići samo ako su povezani u integralni sistem PVO, po-
modu automatizovanih sistema za upravljanje koji obezbeduju upravljanje u real-nom vremenu. Uspešno rešavanje zada-taka PVO ne može se postići samo dovolj-nim brojem savremenih oružnih sistema i koncentracijom snaga, već i koordinaci-jom njihovog dejstva, a to se postiže integralnim automatizovanim sistemima koji povezuju (integrišu) elemente sistema PVO u jedinstvenu celinu.
Pod „realnim vremenom” podrazu-meva se obrada podataka o velikom broju ciljeva u intervalu koji odgovara vremenu skaniranja, a iznosi 10, 5 ili 3 sekunde. To, na primer, znači da se upravljanje raketnim sistemima PVO i tovačkom avi-jaeijom, koji treba da odbiju napad iz vazdušnog prostora, obavlja dostavlja-njem podataka svake tri sekunde.
Zbog sve manjc vremena koje je na raspolaganju od momenta otkrivanja opa-snosti koja preti iz vazduSnog prostora do aktiviranja sistema omžja za odbranu (zbog povećanja brzina savremenih lete-lica i mogućnosti njihovog neopaženog dolaska na malim visinama, ili zbog male teritorije) sistemi oružja (raketni sistemi PVO, protivavionska artiljerija (PAA), lovačka avijacija) u sistemu PVO moraju biti povezani u jedinstvenu celinu automatizovanim sistemima za upravljanje va-trom. Zadatak KIS je ne samo procena opasnosti na osnovu prikupljenih infor-maeija i donošenje odluke o tome koja vrsta oružja po kom cilju treba da dej-stvuje već i navođenje tih oružja na dode-Ijene ciljeve.
Važna karakteristika integralnog sistema PVO jeste da njegovo formiranje (na osnovu novih i/ili već postojećih sredstava) treba da se zasniva na jedinstve-nom konceptu kako bi se mogle zadovo-ljiti tehničke karakteristike. Naime, svi ovi podsistemi veoma su skupi, pa teh-
72
VOJNOTEHNICKI GLASNIK I««).
ničke poteškoće oko njihovog poveziva-nja ili nemogućnost uvczivanja u inte-gralni sistem pomoću KIS PVO mogu znatno umanjiti iskorišćenost borbenog potencijala.
Komandno-informadoni
sistemi PVO
Komanđno-informacioni sistemi PVO obezbeđuju najefikasniju upotrebu oružnih sistema, formiranje podataka o ciljevima u uslovima smetnji, optimalnu upotrebu lovačke avijacije i broja raketa za uništavanje ciljcva u vazđušnom pro* storu sa maksimalnom verovatnoćom. Zasnivaju se na najsavremenijoj računar-skoj i informacionoj tehnologiji. Pobolj-šavaju kvalitet komandovanja na koman-dnim mestima (operativnim centrima) i smanjuju potreban broj ljudi. U uslovima dejstava po principu „udari i beži“ i masovnim napadima iz vazdušnog pro-stora uz eiektronsko ometanje nemoguća jc efikasna upotrcba oružnih sistema bez automatizovanih KIS. Na taktičkom i operativnom nivou oni su, po pravilu, mobilni, opremljeni autonomnžm izvo-rima za napajanje i sredstvima potrebnim za vezu, prenos podataka, opravku, itd. Komandnim strukturama obezbeđuju pravovremene (u realnom vremenu) i pouzdane podatke o situaciji u vazdu-šnom prostoru, skraćuju proces donoše-nja odluke, nude optimalna rešenja u okviru postavljenih ograničenja uslovlje-nih brzinom i iznenadnošću pojave i pro-mene opasnosti iz vazdušnog prostora.
Komandno-informacioni sistem PVO obezbeđuje upravljanje (komando-vanje) svim jedinicama, snagama i sredstvima PVO u toku borbenih uzbuna i svih faza planiranja i izvođenja borbenih
dejstava, kao i rešavanja problema u svakodnevnim aktivnostima. Obuhvata opremu automatizacije komandnih mesta jedinica svih vidova koje se nalaze u zonama i sektorima PVO, u skladu sa usvojenom strukturom i sistemom komandovanja. Komandno-informacioni sistem se struktumo može sastojati od: sistema automatizacije glavnog operativ-nog centra snaga PVO (RV i PVO); sistema automatizacije komandi i opera-tivnih centara sektora PVO; sistema au-tomatizadje komandi i operativnih centara ARJ PVO, LA, VOJ, El I PED, kontrole vazdušnog saobraćaja i radnih stanica za daljinsko upravljanje.
Osnovni zahtevi i zadaci KIS PVO
Kada se stvara integralni sistem PVO, posebna pažnja poklanja se razvoju i rasporedu KIS koji integriše sve podsi-steme sistema PVO. Osnovni zahtevi koji se postavljaju pred KIS u savremenim uslovima, prema ruskim stručnjacima, jesu:
- jedinstveno centralizovano upravljanje jedinicama i snagama i sredstvima PVO, uz mogućnost samostalnog izvode-nja dejstava na osnovu naređenja viših nivoa komandovanja i u skladu sa dode-ljenim zadacima;
- sadejstvo snaga i sredstava PVO raznih vidova, sa stanovišta informacija i vatrenih dejstava, i koordinacija dejstava radi ostvarenja zajedničkog cilja - zaštite jedinica i objekata;
- jedinstvena informaciona podrška operativnim i komandnim centrima na svim nivoima na osnovu jedinstvenog pri-kazivanja informacija o snagama protiv-nika i sopstvenim snagama;
- upravljanje operativnim raspore-dom i strukturom snaga i sredstava u
VOJNOTEHNIĆKI GLASN1K 1/2000.
73
toku borbenih dejstava u skladu $a situa-cijom;
- automatizacija svih faza komando-vanja u Stabovima i operativnim centrima u mini i prevođcnje snaga u više stepene pripravnosti (svakodnevne aktivnosti i uzbunjivanje, predviđanja mogućih dejstava protivnika i odgovarajuće strukture PVO, prevodenje snaga u više stepene pripravnosti, borbena dejstva, uspostav-Ijanje naruSenog sistema PVO);
- neprekidno funkcionisanjc pojedi-nih elemenata i KIS u celini;
- operativni razvoj KIS za što je moguće kraće vreme, uz minimalne tro-škove u postojećim stacionamim i pokret-nim komandnim mestima i operativnim centrima;
- minimalno vreme potrebno za razvoj opreme KIS, modularna konstrukcija opreme i mogućnost serijske proizvodnje;
- jednostavnost obuke praktične upotrebe opreme KIS, opravke i održava-nja;
- zaštita od neovlašćenog pristupa KIS i oticanja informacija u toku njego-vog rada;
- razvoj i upotreba savremenih sred-stava veze i komunikacija, radi obezbede-nja funkcionisanja KIS.
Da bi se formirao sistem PVO u skiadu sa navedenim zahtevima, potrebno je primeniti najsavremenija dostig-nuća teorije sistema, najsavremeniju teh-nologiju i proizvodne procese.
Takav jedan automatski KIS PVO, prema ruskoj koncepciji, rešava sledeće probleme:
- planiranje, pripremu i vodenje borbenih dejstava po fazama, i predvida-nje mogućih pravaca napada protivnika iz vazdušnog prostora;
- procene mogućnosti sopstvenih snaga (VOJ, ARJ PVO, LA) i davanje
predloga za formiranje PVO i sasrediva-nje snaga na glavnim pravcima udara protivnika;
- prevodenje snaga u više stepene pripravnosti i kontrolu realizacije predu-zetih mera;
- prikupljanje informacija o situaciji u vazdušnom prostoru od senzora pove-zanih u KIS, njihovo prikazivanje na individualnim (automatizovanim radnim stanicama) i kolektivnim (ekranima) sredstvima prezentacije u komandama i operativnim centrima;
- prijem i prikazivanje podataka o stanju i borbenoj gotovosti jedinica, me-teorološkim uslovima i NHB situaciji;
- formiranje preporuka (predloga) za izvodenje borbenih dejstava, dodelji-vanje zadataka za uništavanje ciljeva u vazdušnom prostoru i komandovanje sna-gama i sredstvima;
- prijem i prikazivanje izveštaja o toku i rezultatima borbenih dejstava;
- prikaz glavnih snaga, jedinica i državnih granica;
- sadejstvo snaga i sredstava PVO i komandi koje pripadaju različitim rodo-vima;
- rešavanje operativnih i taktičkih problema u toku borbenih dejstava, radi uspostavljanja sistema komandovanja i borbenog poretka snaga i sredstava koji su uništeni ili oStećeni u udarima protivnika;
- komandovanje snagama u pripravnosti i kontrolu situacije u vazdušnom prostoru;
- rešavanje informacionih problema u vezi sa planiranjem svakodnevnih aktivnosti i preduzimanjem operativnih mera;
- dokumentovanje primljenih i po-slatih informacija i pripremu izveštaja o rezultatima borbenih dejstava.
74
VOJNOTEHNlCKl GLASNIK 1/2000.
Klasifikacija i osnovne karakteristike
KIS PVO
Osobine savremenih KIS su: slože-nost, modulamost, adaptivnost (prilagod-Ijivost) različitim sistemima PVO, visoka cena, proizvodi ih mali broj zemalja. neprekidno proširivanje i usavršavanje.
KIS PVO može se klasifikovati na više načina: prema konfiguraciji, nivou značaja (jedinica kojima upravljaju), na-činu rada (slika 1), itd.
Prema konfiguraciji KIS može biti: centralizovani (komandovanje se obavlja sa jednog mesta), decentralizovani (pro-cena opasnosti i dodela ciljeva obavtja se na svakom komandnom mestu) i kombi-novani. Ccntralizovana konfiguracija KIS odiikuje se dobrom koordinacijom dej-stva ali matom žilavošću (uništenjem cen-tralnog dela dovodi se u pitanje rad čitavog sistema), a decentralizovana loši-jom koordinacijom dejstva i velikom žila-vošću. Kombinovana konfiguracija obje-dinjuje prednosti jedne i druge konfigu-racije.
Prema nivou KIS može biti: taktički (objedinjuju osmatračko akvizicijski radar - OAR sa računarom, pokazivačem i vczom, vizuelne-osmatračke stanice -VOSt-ove, elektronsku planšetu - EPS -mesto za prijem i prikazivanje podataka
na komandnom mestu taktičke jedinice, prijemnik podataka akvizicije - PPA), operativni (objedinjuju radar sa ekstrak-torom podataka, upravljanje lovačkom avijacijom, prikupljanje podataka u sek-toru PVO - OCS, objedinjavanje podataka u zoni PVO), strategijski (koriste podatke iz OC jedinica operativnog ni-voa).
Prema natinu rada KIS može biti: klasični (manuelni), poluautomatski ili automatizovani (jedino skidanje pozicije cilja sa pokazivača obavlja se ručno, a pojaviii su se kao posledica povećanja brzina i gustine ciljeva u vazdušnom pro-storu) i automatski (potreba za potpunom automatizacijom javila se sa uvodenjem sistema protivraketne odbrane).
Prema mobilnosti KIS PVO može biti: stacionami (nepokretni), polupo-kretni i pokretni (mobilni).
Podsistemima KIS smatraju se: sen-zori (radari, vizuelno-osmatračke stanice, .. .)> komandna mesta (operativni centri), sistemi oružja (raketni sistemi PVO, PAA, lovačko-presretačka avijacija), si-stem veze.
Neki od poznatih KIS u svetu su:
- SAD: AN/TSQ-73 Missile Minder (uveden u upotrebu 1957. godine). SAGE (Seidž. - poluautomatski, izgrad-
VOWOTEHNlCKI GLASNIK 1/2000.
75
nja počela 1956, a 1964. godine povezivao je 24 sektora PVO);
- Rusija: VAZDUH-1, VEKTOR, SENJEŽ-M, SENJEŽ-E, BAJKAL-1E, POUANA-D4, RANŽIR, OSNOVA-1H;
- Velika Britanija: ANVIL, FORGE, UKADGE, AS-84, NORMAD;
- Francuska: MIDAS, STRIDA-1, STRIDA-2 (automatizovani, projektova-njc započeto 1955., u upotrebi od 1962), STRIDA COMPACT;
- Italija: MRCS-403;
- Švedska: STRIL-60 (poluautomat-ski, uvodenje počelo 1962, izgradnja osnovnog dcla završena 1964);
- NATO: NADGE (Neidž - uveden prema odluci Saveta NATO iz 1962. godine za zcmlje članice NATO, imao problema u realizaciji do 1966).
SAGE, ANVIL, VAZDUH-1 su po-luautomatski sistemi, a STRIL-60, STRIDA-1, STRIDA-2, FORGE, AS-84, VEKTOR, BAJKAL-1E, OSNOVA-1E, NADGE su automatski sistemi. Au-tomatski K1S zahtevaju radare sa boljom selekcijom pokretnih ciljeva (MTI), od-nosno, manjom verovatnoćom lažnih alarm a.
Savremeni ruski KIS PVO
O ruskim KIS se sve do nedavno vrlo malo znalo. Prema dostupnim poda-cima prvi sistemi automatizacije u SSSR-u razradeni su za raketne sisteme PVO, a poznati su pod nazivom ,,KRAB“ i ,,A-SURK“ i posedovali su računare. Krajem šezdesetih godina razvijen je automatizovani sistem „VEKTOR11 za obradu veli-kog broja ciljeva i upravljanje grupom raketnih sistema PVO. Sa formiranjem taktičkih grupa u PVO, ojačanih raket-nim sistemima PVO i lovačkom avjjaci-
jom pojavio se problem upravljanja tim sredstvima. Radi toga razvijen je sistem automatizacije SENEŽ, a krajem sedam-desetih godina na osnovu njega razvijen je i uveden u naoružanjc sistem automatizacije RUBEŽ za pukove lovačke avija-cije u PVO i RV.
Za dostavljanje komandi avionima na velike udaljenosti i do podmomica razvijeni su specijalni sistemi prcnosa po-dataka POETIKA-D i ARHIPELAG-D. Osamdesetih godina sačinjen je komplek-san program rada na razvoju jedinstvenog sistema automatizacije oružanih snaga, koji je obuhvatao upravljanje ne samo strategijskim nuklearnim snagama (o-snovni, rezervni i dublirani sistem) već i ostalim sredstvima oružanih snaga.
Na osnovu raspoloživih informacija izdvojeno je nekoliko ruskih KIS PVO koji bi mogli biti interesantni za sistem PVO.
Komandno-informacioni sistem naj-viSeg nivoa, na primer za upravljanje snagama i sredstvima PVO na državnom nivou, jeste BASTION, stacionamog tipa (slika 2). KIS za upravljanje snagama i sredstvima PVO na nivou dela državne teritorije (oblasti ili sektora PVO) jeste UNIVERZAL. Zatim slede KIS PVO za upravljanje grupaeijama snaga PVO koje objedinjuju raketne jedinice PVO i lo-vačku avijaeiju, kao što je SENEŽ, KIS koji upravljaju pojedinim podsistemima integralnog sistema PVO: za upravljanje raketnim jedinicama, na primer nivo ra-ketnog puka BAJKAL-1 ili komandne stanice za upravljanje raketnim sistemima S-300 KP-300, KIS za navođenje lovačkc avijaeije RUBEŽ, KIS za obradu radar-skih informacija na operativnom nivou -puk, brigada (NIVA-E), na nivou bata* Ijona (OSNOVA-E, PORI-ME, PI-CUNDA 79B6), na nivou četa (POUE-E,
76
VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 1/2000.
BAST10N-3E suctOMmi
UNIVF.R7.Al.lE
BASTION-3KE
KP-300E BAJKAL-IE
frpPVO) frbr PVO)
polupokrctni
nivodriavc
nivoscktora PVO
Dokrctra pokrctni polupokrctni polupokrctni
RUBEŽ-1M
(UP>
NIVA-E
(puk-brigcdi)
RJ PVO
-rdS-300PMU • rt> Pandr-Sl
Rl PVO
•rdS-200 - rd S-300PMU -rd S-125MI
RUBEZ-2M
jedinicc
LA
Su-27
pokrctni
• S.300PMUI
• S7S
• Buk-MI (Gang)
iljoni)
jU 0)pc OJ
Picunda
JJBd
pokrctni
AKUP'l
(bauljofl)
APUR
««U)
(iele)
Poljc-E Potje-ME
SI. 2 - Strukturna šema ruskih KIS u integralnom sisiemu PVO
jedtnice Eli PED
~ SPN-2 — SPN-4
(ectc)
POUE-ME, PICUNDA 44B6), KIS za upravljanje sistemima za protivelektron-ska dejstva (AKUP), itd. KIS se medu-sobno mogu povezivati po vertikali (KIS podsistema PVO se vezuje na KIS uprav-ljanja integralnim sistemom PVO) i horizontal (KIS raketnih jedinica koristi kao izvore informacija ne samo akvizicijske radare raketnih sistema svojih jedinica već i KIS za obradu radarskih informacija, KIS za navodenje lovačke avijacije po vezuje se sa KIS za obradu radarskih informacija, itd.).
KIS za grupaciju snaga PVO
SENEŽ-M1E
SENEŽ-M1E je automatski KIS za grupaciju snaga PVO, operativnog nivoa. Namenjen je za upravljanje borbenim dejstvima grupacije snaga PVO (koja obuhvata raketne sisteme PVO, lovačku avijaciju i radare) bez obzira na tip raket-
nih sistema PVO, lovačkih aviona, kao i vrstu radara u sistemu PVO, uz obezbe-denje maksimalne efikasnosti dejstava i bezbednosti sopstvene avijacije. Može da upravlja sa 17 raketnih sistema PVO (sa 77 vatrenih kanala) i navodi 6 lovaca presretača. Operativne karakteristike ovog KIS PVO prikazane su u tabeli 1.
Ovaj sistem obavlja sledeće funkcije: centralizovano odredivanje stepcna pri-pravnosti; prikazivanje situacije u vazdu-šnom prostoru i rezultata borbenih dejstava na ekranima i pokazivačima auto-matizovanih radnih stanica; automatski prijem naređenja od višeg nivoa koman-dovanja i slanje izveštaja o stepenu pri-pravnosti i borbenim dejstvima; označa-vanje i raspodelu ciljeva, uključujući i avione za aktivno ometanje, po raketnim sistemima PVO; automatizovano navodenje lovaca-presretača na ciljeve u vazdu-šnom prostoru, upravljanje bezbednim sletanjem lovaca i upućivanje lovaca na
VOJNOTEHNIČKl GLASNIK U2000.
77
Tabela 1
Osnovne karakteristike KIS PVO
Karakteristika Tip KIS
BAJKAL-1E OSNOVA-1E POUE-ME SENEŽ-M1E RUBEŽ-ME
Namcrva upravlj. jedintcama raketnih sistema PVO obrada radar. inform. obrada radar. inform. upravlj. b/d grupac. snaga PVO navod. lovačke avijacije
Nivo taktie. operat. taktić. operat. taktrf.
Broj jednovremeno obrađivanih/praćenih ciljcva 80 120 50 100 76
Broj korisnika iti izvora informacija jednovremeno uvezanih 12* 10 7 17
Broj automatizovanih radnih stanica 2-5 3 5 8
Vreme spremnosti za rad (min) 3 2 2 3
Vreme montaže/demomaže (min) 5 15**
Zonapodaljini(km) 1200 1600 600 600
Zonapovtsini (km) 102.4 100 40
Brzina ci]jeva(knvh) 9216 6000 4300
Broj članova posade 5 7 7
• broj omžnih sistema PVO kojima jednovremeno upravlja •• za sraanjenu konfiguraciju. za potpunu iznosi dva sata
aerodrome posle obavljenog zadatka; sa-dejstvo sa susednim komandnim mestima lovačke avijacije ili raketnih brigada PVO; automatsko formiranje komandi za senzore podataka i obrada radarskih podataka od raznih senzora, što omogu-ćava efikasno upravljanje u uslovima ak-tivnih smetnji i loSeg kvaiiteta informaci-ja; obuku posada; snimanje rezultata dej-stva i formiranje izveštaja, koordinaciju borbenih dejstava raketnih jedinica PVO i lovačke avijacije.
Postoje dve osnovne konfiguracije sistema (potpuna i smanjena), zavisno od cilja i zadataka koje treba da re§i. Pot-puna konfiguracija, koja obezbeduje obavljanje svih zadataka, obuhvata: mo-bilnu komandnu stanicu za upravljanje
dejstvima raketnih sistema PVO i indivi-dualnim lovcima-presretačima, koja nosi oznaku 26M6 i smeštena je na vozilu sa poluprikolicom; dodatnu komandnu stanicu za proširenje tehničkih kapaciteta automatizovanog KIS grupacije snaga raketnih jedinica PVO i lovačke avijacije sa jačom opremom za vezu i boljim uslovima za rad posade prevodenjem u stacio-nami tip, koja nosi oznaku 27M6 takode na poiuprikolici; dva autonomna agregata ED2x30-T400 sa dva povezana genera-tora od po 30 kW: radio-uredaj R-997-1M za prijem informacija od lovaca presreta-ča; radio-uredaj R-997-2M za prenos komandi lovcima presretačima; tri stanice RADUGA-ME; pokazivače; PORI-ME sredstva automatizacije za radio-uređaje;
78
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2000.
radio-relejnu stanicu; vučno vozilo za prevoz kabina 26M6 i 27M6.
Smanjena konfiguracija zasniva se na mogućnostima mobilne komandne sta-nice. Vreme potrebno za postavljanje smanjene konfiguracije iznosi 15 minuta, a potpune konfiguracije dva sata.
SENEŽ-MIE može da prima radar-ske informacije od svih tipova radara koji se nalaze u sistemu PVO, bilo da se koriste povezano iti odvojeno (komandne stanice taktičkih jedinica, jedinica za izvi-danje, radara, visinomera, autonomnih akvizieijskih stanica) i od sadejstvujućih KIS grupaeija PVO.
Pored toga Što su obezbedeni uslovi za komforan rad posade, obezbedena je i RHB zaštita. Sistem može da se tran-sportuje železnicom, vazdušnim i vode-nim putem.
Da bi automatizovani KIS funkeioni-sao u realnom vremenu, što je osnovni zahtev za savremene uslove odvijanja borbenih dejstava, SENEŽ-M1E je opremljen dovoljno moćnim računarom brzine 700 000 operaeija i memorijom koja, po potrebi, može da se proširuje. Sistem poseduje 24 komunikaciona kana-la. Automatizovana radna stanica ima panoramski pokazivač prečnika 45 cm, dovoljan za prikazivanje potrebnih infor-maeija. Model prikazivanja podataka omogućava brzo snalaženje i donošenje odluke neophodne za efikasno vodenje borbenih dejstava.
SENEŽ-M1E se od sliCnih sistema, kao što su AN/TSQ-73 MISSILE MINDER, SAGE (USA), NORMAD (Ve-lika Britanija), razlikuje po mobilnosti, mogućnosti računara, većem broju pro-blema koje rešava, korišćenju podataka od različitih senzora i izvora, sposobnosti da upravlja svim tipovima oružnih sistema PVO i sposobnosti da koordinira
dejstva raketnih sistema PVO i lovačke avijaeije.
SENEŽ-M1E prikazan je na medu-narodnoj vazduhopiovnoj izložbi u fe-bruaru 1994. godine u Singapuru.
KIS za pojedine podsisteme PVO
KIS za raketne jedinice PVO
BAJKAL-I
BAJKAL-1 je automatski KIS za upravljanje jedinicama raketnih sistema PVO taktičkog ili operativnog nivoa. Is-tovremeno upravlja vatrom sa 12 raketnih sistema PVO, odnosno, može jednovre-meno da upravlja sa 144 vatrena kanala za gadanje ciljeva u vazdušnom prostoru, jednovremeno obraduje podatke za 80 ciljeva, pokriva zonu po frontu i dubini od 1200 km i na njega se uvezuju raketni sistemi PVO S-300PMU, S-300PMU1, S-200VE Buk-Ml, S-75, S-125.
Kao izvore informaeija koristi radar-ske sisteme automatizaeije NIVA-1E, OSNOVA-1E, PORI-ME, PORI-E, PO-UE-E(M), radare DESNA-M i ST-68UM, kao i radarske sisteme za rano upozoravanje i komandovanje.
Sastoji se od dve kabine, izvora na-pajanja - dva dizel agregata od po 100 kW na dve prikolice, jedne kabine sa alatom i rezervnim delovima i ima moguć-nost dodavanja tri automatizovane radne stanice. Postoji u mobilnoj i stacionamoj varijanti. Vreme pripreme za rad je oko 30 minuta.
Sistem obavlja sledeće zadatke: pre-vodi uvezane snage PVO u više stepene gotovosti; obavlja raspodelu ciljeva (ae-rodinamičkih, balističkih, ometača) po oružjima u sistemu PVO, na osnovu pro-cene opasnosti i prioriteta; obczbedujc sadejstvo i koordinaeiju oružja u sistemu
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 1/2000.
79
PVO; memoriše proces borbenih dejstava i omogućava njihovu analizu; obezbeduje obuku (trenaž) posada na osnovu razra-denih modcla borbenih dejstava.
Izvori radarskih informacija za KIS BAJKAL-1E su:
- jedinice PVO nivoa puk-brigada sa KIS NIVA-1E, nivoa bataljona sa KIS OSNOVA-1E, PORI-ME, nivoa čete sa KIS PORI-E, POUE-E(M),
- radari DESNA-M, ST-68UM, OBZOR, IMBIR (akvizicijski radar za S-300V), KUPOL.
KIS za navođenje lovačke avijacije
RVBEŽ-ME
RUBEŽ-ME namenjen je za uprav-ljanje procesom navođenja lovačke avijacije kao deiom grupacije snaga (navode-nje aviona MiG-21, MiG-23, MiG-25, MiG-29, MiG-31, Su-29 koji su oprcm-ljeni odgovarajućom opremom). Može da upravlja 21 lovcem istovremeno na tri aerodroma.
Sistem obavlja sledeće funkcije: cen-tralizovano odrcdivanje stepena priprav-nosti lovaca; prijem, obradu i prikaziva-nje situacije u vazdušnom prostoru na ckranima automatizovanih radnih stanica; automatski prijem naredenja od višeg nivoa komandovanja i slanje izveStaja o stepenu pripravnosti i borbenim dejstvi-ma; automatsko rešavanje problema na-vigacije i raspodele ciljeva; instrumen-talno navođenje lovaca-presretača na ci-ijeve u vazdušnom prostoru; automatizo-vani prenos komandi i instrukcija o borbenim dejstvima lovaca do komande eskadrilc na aerodromu; sletanje lovaca na aerodrome; kontrolu bezbednosti (eta lovaca koje navodi; sadejstvo sa susednim komandnim mestima lovačke avijacije ili raketnih brigada PVO; automatsko for-
miranje komandi za senzore podataka; obuku posada koje nisu uključene u dej-stva; uvežbavanje u metodama vodenja borbenih dejstava; snimanje rezultata dejstva na traku, slanje izveštaja automa-tizovanom centru i foto-zapis.
Obezbeduje automatizovano uprav-ljanje preko stanica za daljinsko upravlja-nje RUBEŽ-2MH, SENEŽ-E, SENEŽ-MWE SENEŽ-MIE i VEKTOR-2VE, od kojih može istovremeno da se poveže sa najviše dve. Može jednovremeno da prati do 76 ciljeva.
Sistem ima četiri radne stanice u upravljačkoj kabini i četiri u kabini za navodenje, a mogu se dodati još po dve u svakoj, kada radi u stacionamoj varijan-ti. Oprema upravljačke kabine i kabine za navodenje nalazi se na poluprikolici, a aerodromska oprema smešta se u zatvo-renu prostoriju. Kabine na poluprikoli* cama opremljenc su urcdajima za komfo-ran rad i RHB zaštitu. Može mu se dodati i oprema za aiarmiranje u slučaju požara i slično. Nivo buke na radnim stanicama ne prelazi 70 dB. Sistem je pouzdan i jcdnostavan za održavanje. Glavni deo opreme, uključujući i računar, tako je koncipiran da funkcioniše u stand-by re-žimu.
KIS RUBEŽ može da se napaja iz sopstvenog agregata 380 V, 50 Hz, 100
kW, ili sa mreže 380 V, 50 Hz.
KIS upravljanja raketnim sistemima
PVO - komandna stanica PU-12M7
PU-12M7 je komandna stanica za upravljanje raketnom baterijom malog dometa. Predstavlja modifikovanu i sa-vremeniju verziju poznate komandne stanice PU-12M.
Komandna stanica je namenjena za upravljanje sledećim raketnim sistemima
80
VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 1/2000.
PVO: STRELA-1M, STRELA-10M2 (M3), OSA-AK, TOR-MI, TUNGUS-KA-M1 ili prenosnim raketnim sistemom PVO IGLA.
Za razliku ođ PU-12M omogućuje upravljanje raketnim sistemima PVO TOR-MI ili TUNGUSKA-M, uz istovre-meni prijem kodirane informacije radio-•linkom od pretpostavljene komandne stanice (ili radara sa kodiranim izlaznim signalima) i poluautomatskom obradom primame radarske informacije od radara sa anaiognim izlaznim signalima (radari tipa P12, P15, P18, P19, P40 i njihove modifikacije).
Jednovremeno obraduje do 90 cilje-va, a prati 5 do 7 ciljeva u poluautomatskom režimu. Može istovremeno da prima radarske informacije od tri izvo-ra, i to:
- radara sa anaiognim izlazom;
- pretpostavljene komandne stanice (ili radara sa kodiranim izlazom);
- radara iz sastava raketnog sistema TOR-MI, ili artiljerijsko-raketnog sistema TUNGUSKA-M, zavisno od cilja koji je odabran za gadanje.
Prijemom, obradom i upotrebom radarske informacije od tri izvora povedava se efikasnost raketnih sistema PVO, me-hanizovanog ili tenkovskog puka u po-kretu ili na položaju.
Smeštena je u vozilo na bazi oklop-nog transportera BTR-80, a sastoji se od uredaja za prijem i predaju podataka, navigaciju i topografsku orijentaciju, uredaja za vezu, uredaja za povezivanjc sa radarima koji daju podatke u analognom i digitalnom obliku, kompleta rezervnih delova i pribora (RAP) i eksploatacione dokumentacije.
Jednostavna je za cksploataciju, može da radi sa raznim uredajima za
vezu, da se napaja iz različitih izvora napajanja i zahteva malu snagu (2,1 k W).
KIS za obradu radarskih informacija
- OSNOVA-1, POUE-ME,
PORI-P1M, PORI-P2M
OSNOVA-1 je automatski KIS za obradu radarskih informacija operativnog (operativno-strategijskog) nivoa. Obavlja prijem, obradu, izlaganje i dostavljanje podataka o situaciji u vazdušnom pro-storu svima koji su uvezani u sistem. Primenjuje se u RV za različite sisteme oružja.
Pokriva rastojanja do 1600 km, jednovremeno može da prati do 120 ciljeva, a opslužuje do 10 korisnika (jedinica, grupacija, organa). Može da registrujc i prikazuje borbene i civilne avione, krsta-rede, aerobalistićke i balistidke projektile, helikopterc i ostale ciljevc malih brzina i onih koji lete na malim visinama. Za ukljudivanje u rad potrebno je dva mi-nuta.
Sistem može biti u mobilnoj i stack)-namoj varijanti. Može da se prevozi žele* znicom, vazdušnim i vodenim putem. Visoko je pouzdan i otporan na spoljne uticaje, ima autonomne izvore napajanja i komfome uslove za rad posade.
POUE-ME je automatski KIS za obradu radarskih informacija, a može jednovremeno da prati do 50 ciljeva. Taktičkog je nivoa. Može da registruje i prikazuje borbene i civilne avione, krsta-rede projektile, helikoptere i ostale malo-dimenzione ciljeve malih brzina. Može da se prevozi svojim vozilima, kao i sredstvima za prevoz železnicom, vazdu-šnim i vodenim putem.
PORI-P1M i POR1-P2M su stanice za skidanje i obradu radarskih informacija. Deo su unificiranih izvora radarskih
VOJNOTEHNIĆKl GLASNIK 1/2000.
81
informacija za komandnu stanicu raketne brigade PVO POUANA-D4ME.
PORI-P1M je namenjena za skidanje i obradu radarskih informacija od radara sa digitalnim iziazom, a sastoji se od dva vozila MP200M i MP203M na bazi vozila KamAZ i dizel agregata ED2x30-T400. Jednovremeno obraduje do 150 ciljeva, a prati pojcdinačno ili grupno do 50 ciljeva (tabeia 2). Može istovremeno da prima radarske informacije od Sest izvora (od toga mogu tri biti PORI-P1M). Obavlja automatski zahvat i automatsko praćenje ciljeva.
Tabeia 2
Osnovne karakteristike sistema za obradu radarskih informacija
Karaktcrisiika TIP
PORI-P1M POR1-P2M
Broj jednovremeno ob-radjvanih ciljeva 150 100
Broj praćenih ciljeva (pojedinačnoi u gnipi) 50 32
Broj jednovremeno uvezanih izvora informacija 6 4
Nafin rada (praćenja ciljeva) automat- ski automatski. poluautomatski. ruini
Sastav 2 vozila. agregat 2 vozila. agregat
PORI-P2M je namenjen za skidanje i obradu radarskih informacija od radara sa analognim iziazom, radara za merenje visine, i radara sa digitalnim iziazom, a sastoji se od dva vozila MP201M i MP202M na bazi vozila KamAZ i dizel agregata ED2x30-T400. Jednovremeno obraduje do 100 ciljeva, a prati pojedi-načno ili grupno do 32 cilja. Može istovremeno da prima radarske informacije od četiri radara sa analognim iziazom i po-kretnih radara za merenje visine, i radara sa digitalnim iziazom. Ima tri radna me-
sta. Praćenje ciljeva može da se obavlja automatski, poluautomatski i ručno.
Sistemi za upravljanjc sredstvima za protivelektronska dejstva, kao što je AKUP, nisu opisani zbog ograničenog obima članka.
Zaključak
Poslednjih decenija, po pravilu, oru-žane agresije započinju napadom sredstvima iz vazdušnog prostora, a agresor teži da vazduhoplovnim snagama reši svoje konačne ciljeve. Zbog toga protiv-vazdušna odbrana države koja je potenci-jaina žrtva agresije ima strategijski značaj u osujećivanju namera protivnika, bilo odvraćanjem od agresije ili odbranom.
Protivvazdušna odbrana je veoma složena i zasniva se na različitim informa-cionim, vatrenim i sredstvima za elek-tronsko izvidanje i protivelektronska dejstva koja treba organizaciono i tehnički povezati u integralan (jedinstven) ekono-mičan i efikasan sistem. Maksimalno is-koriSćenje potencijalnih mogućnosti poje-dinih oružnih sistema u sistemu PVO, pri dejstvu po različitim sredstvima pri njiho-vom masovnom napadu iz vazdušnog pro-stora, ili sasredivanju dejstva na odrede-nim pravcima napada, može se postići samo uz maksimalnu koordinaeiju dejstva pojedinih oružnih sistema po odredenim ciljevima. Procesi koji se pri tome odvi-jaju u sistemu PVO odavno prevazilaze mogućnosti čoveka da ih rešava manuel-no. Zbog toga se upravljanje tim proce-sima ostvaruje povezivanjem snaga i sred-stava PVO u jedinstvenu celinu sistemima automatizaeije, odnosno komandno-in-formacionim sistemima.
Komandno-informacioni sistemi PVO veoma su sioženi, zasnivaju se na
82
vojnotehniCki glasnik wooo.
najsavrcmenijoj računarskoj i informacio noj tehnologiji i skupi su. Da bi se svi podsistemi PVO mogli uvezati u jednu celinu, moraju biti medusobno kompati-bilni sa stanovišta povezivanja. Promašaji u opremanju sistema PVO mogu imati značajne posledice, kako u pogledu pove-ćanih troškova, tako i u smanjenoj efika-snosti sistema PVO u odnosu na potenci-jalne mogućnosti podsistema. Zbog toga se projektovanju sistema PVO mora pri-stupiti sistemski, kao celini, da bi se svi predvideni eiementi sistema (vatreni si-stem i, senzori odnosno radari i slično) mogli povezati i funkcionisati kao celina, a opremanje se može obavljati po delovi-ma. To znači da se izboru KIS PVO mora posvetiti pravovremena pažnja, kako sa stanovišta njegove konfiguracije, tako i sa stanovišta hardvera i softvera, poscbno ako sc u sistem PVO moraju integrisati oružni sistemi starije i novije generacije. Struktura KIS PVO zavisi od strukture podsistema u sistemu PVO. On se mora zasnivati na jedinstvenoj filozofiji, sof-tveru i hardveru, kako bi opremanje sistema PVO oružnim sistemima bilo ra-cionalno, a sistem PVO maksimalno efi-kasan. Upravo to su premise na kojima se zasnivaju ruski KIS PVO, koji u stvari predstavljaju računarske mreže.
Svi tipovi ruskih oružnih sistema PVO medusobno su kompatibiini, pa se mogu povezati u automatizovani sistem kojim se upravlja iz jednog komandnog centra koji, takodc, može automatski koordinirati dejstvo oružnih sistema PVO protiv nezavisno otkrivenih ciljeva. Rusi su prvi u svetu uspostavili grupisanje
PVO sistema po principu ,,otkrij-dej-stvuj“, u kojem se signal od radara automatski prenosi ne samo do zajedničkog operativnog centra, nego, pre svega, do oružnih sistema PVO. U ovakvom slučaju cilj se prati u realnom vremenu, §to je od presudnog značaja u borbi sa ciljevima današnjih brzina.
Rusi sada integrišu sve tipove oruž-nih sistema u jednu borbenu računarski upravljanu mrežu, koja će obuhvatiti pro* tivavionske topove, raketne sisteme ma-log, srednjeg i velikog dometa, avijaeiju u sistemu PVO, i sredstva za protivelek-tronsku borbu. U takvom sistemu PVO, odraze od ciljeva otkrivene jednim tipom oružnih sistema PVO primaju i ostali. Zahvaljujući takvoj organizaeiji KIS PVO otkriveni ciljevi mogu se raspodeljivati izmedu svih tipova oružnih sistema i vršiti njihovo uništenje, ako ne svih onda bar većine, čak i pri veoma masovnom raket-nom vazdušnom napadu.
Lueratura:
111 Kmenko. G. D.: Savrcmcm sistemi PVO. metodi i sredstva komaodovanja borbenim sbtemima. VIZ. Beograd. 1969.
{2] Savremena protiwazduina odbrana. prilog, Novi gUsaii.. maj-avgust 1994.
(3) Prudoikov V.: Might of Russia's Air Defease Forces. Military parade, sept-okt. 1994.
|4| Smirnov. V., Fekbstov. V.: Scoezh-MIE And Rubczh-Mc: High Efectivaess And Rcliabilit)'. Military parade, septem-baroktobar 1994.
(5} Bezel, J.: Integrated Automated Air Defense Control Systems, Military parade, januar-februar 1995.
(6) Prudnikov. V.: Mam Lines of Air Defense Development in Russia. Military parade, juli-avgust. 1996.
(7) Antipov. J.: Put k vertinc triadi. Voenmj parad. maj-juni 199$.
(8) KompleksnajasisienuPVOstranj.ProtivozduSaayaoborona. prospektni miteriyaj.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2000.
83
