Programska podrška za proračun vatrenih mogućnosti jedinica PVO Текст научной статьи по специальности «Математика»

Ivka Ocokotjić,

potporučnik, dipt. inž.

Uprava za iofonnatiku G$ Vi, Beograd

PROGRAMSKA PODRŠKA ZA PRORAČUN VATRENIH MOGUĆNOSTI JEDINICA PVO

UDC: 623.762 : 623.551] : 681.3.06

Rezime:

Rad obuhvata analizu stanja i probleme funkcionisanja sistema jedinica PVO u postojećim uslovima koje karakterišc razvoj i usavršavanje sredstava masovnog napada. Prezentovana je i aplikacija koja se bavi proraćunom vatrenih mogućnosti jedinica PVO. Ključne reči: PVO, proračun, aplikacija, vatrene mogućnosti.

APPLICATION FOR CALCULATING FIRE POWER OF AD UNITS

Summary:

This paper gives the analysis of actual state and operational problems of AD systems in present conditions, characterized by development and improvement of mass attack weapons. The application concerning the calculation of AD units firepower is presented as well.

Key words: air-defence, calculation, application, firepower.

Uvod

Ovaj rad je nastao zbog potrebe da se na personalnom računaru automatizuje je-dan važan proračun za izvršenje zadatka združenih taktičkih jedinica po fazama iz-vodenja borbenih dejstava. Do sada nije postojalo rešenje koje se zasniva na teme-Ijito sprovedenoj sistemskoj anaiizi, uz primenu savremenih CASE alata i u si-stemu za upravljanje bazom podataka.

Svaki organizacioni sistem, pa tako i vojni, zahteva odredene informacije na osnovu kojih se upravlja, odnosno ko-manduje. Porastom organizacije i koman-dnog nivoa povećava se količina podataka na osnovu kojih se komanduje> pa u jednom trenutku individuaine moguć-

nosti čoveka (iskustvo, intuicija i logička analiza) postaju nedovoljne za efikasno komandovanje, a samim tim i ograničava-jući činilac njegovog unapređenja. Uvo-đenjem računarske tehnologije u funkcije upravljanja sve više dolazi do izražaja kvantitativna analiza zasnovana na auto-matizaciji informacionih procesa, a uloga čoveka se pomera u pravcu kreativnih funkcija.

Ovaj rad, čija tema spada u domen informatike opšte namenc, obrađuje problem proračuna vatrenih mogućnosti jedinica PVO koje u znatnoj meri treba da olakša i ubrza rad na proceni snaga ne-prijatelja, sopstvenih snaga i na osnovu toga mogućnosti raspoloživih potencijaJa PVO. Automatizacija ovog problema ko-

VOJNOTEHNIĆKI GLASN1K 4-5^001.

439

risti komandantu pri donošenju odlukc o dejstvu jedinica.

Poslcdnje godine karakteriše nagli razvoj sredstava za napad, što u znatnoj men otežava i usložava izvriavanje zada-taka PVO u obezbedenju maksimalne efikasnosti odbrane branjenih objekata.

Cilj ovog rada jeste da se automatiza-cijom odredenih procesa nade optimalno reSenje ili rešenja, kako bi oni koji odlu-čuju o upravljanju sistemom mogli da ih koriste u donošenju odiuke.

Određivanje načina, mesta i vre-mena dejstva kreativan je posao dono-sioca odiuke (komandanta). a odrediva-nje vatrenih mogućnosti je mehanički posao koji obavlja automatizovani sistem.

S obzirom na okolnosti (okruženje, materijalne mogucnosti), planiranje upo-trebe snaga je prvorazredni zadatak ko-mandi i štabova. Veličina i vrsta snaga* objekti dejstva i raspored snaga neprijate-Ija su uglavnom poznati. Imajući u vidu veličinu teritorije, tj. mogućnost napada u bilo koje vreme (mogućnost iznenade-nja je velika) i iz bilo kog pravca, nameće se potreba za neprekidnom analizom i formulacijom matematičkog modela opti-mizacije rasporeda snaga.

Projektovanje programske aplikacije izvršeno je po fazama sledećim redosle-dom:

• logičko projektovanje*

- prevodenje u relacioni model,

- fizičko projektovanje.

Logičko projektovanje je sprove-deno kroz modelovanje procesa i mode I o-vanje podataka.

Modelovanje procesa izvedeno je u CASH alatima BPWin 2.02 i Rational Rose 98, a modelovanje podataka po-moću proSirenog modela objekti-veze. Kao najpogodniji CASE alat koriščen je ERWin 3.5.2.

Na kraju, fizička implementacija iz-vršena je u sistemu za upravljanje bazom podataka Paradox i programskom okru-ženju Borland C++ Builder 4.

Aplikacija je izgradena preko niza formi, složenih objekata, preko kojih je omogućen rad sa bazom (editovanjc, pri-kazivanje, ...) čimc je korišćenje aplikacije vrlo jednostavno.

Pojam i sadržaj vatrenih mogucnosti

raketnih jedinica PVO

Brigade i pukovi PVO svoj borbeni zadatak rešavaju ,.otvaranjem“ vatre po sredstvima za napad iz vazdušnog pro-stora radi njihovog uništenja.

Komandant jedinice treba da donese odluku o načinu dejstva pri odbrani objekta ili grupacija VJ (GVJ), u skladu sa potencijalnim mogućnostima raketnih sredstava, a pri datom - verovatnom modelu napada protivnika. Dakle, po-stavlja se pitanje kakve su vatrene moguć-nosti brigade-puka, za odbijanje napada odredenog konkretnim modelom iz pro-cene verovatnog napada.

Pod vatrenim mogućnostima podra-zumevaju se gubici koje vatrena (taktič-ka) jedinica ili grupacija raketnih jedinica PVO može naneti neprijatelju u vazdu-Snom prostoru za odredeno vreme.

OpŠti pokazatelji vatrenih mogućno-sti, odnosno vatrene mod su:

- matematičko c^ekivanje broja uni-štenih ciljeva (Mo) koje predstavlja broj uništenih sredstava za napad (SVN) iz vazdušnog prostora pri odbijanju udara-napada (odreden potrebnim vremenom), pri utrošku odredenog broja raketa i pri odredenom vremenu naleta (udara) protivnika;

- broj gadanja za odredene granice (Ng);

440

VOJNOTEHNlCK! GLASNIK 4-SQOOt.

- gustina vatre na zadatoj granici

(Gv);

- srednja efikasnost gađanja.

Brojčane vrednosti ovih pokazatelja

u potpunosti karakterišu vatrene moguć-nosti jedne vatrene taktičke jedinice u određenim uslovima situacije koju čine: varijante naleta SVN neprijatelja, sop-stvene snagc - RJ PVO, vreme za koje se borbena dejstva odvijaju i zemljište, odnosno ograničenja zbog karakteristika zemljiSta.

Efikasnost raketnih sistema

i kriterijumi efikasnosti

Glavni zadatak RS PVO je vodenjc neprekidnc borbe sa SVN protivnika i obezbedenje maksimalne odbrane bra-njenih objekata i GVJ. Sigurna odbrana zavisi od borbene efikasnosti RS PVO koji brane odredeni objekat, odnosno teritoriju. Borbena efikasnost RS PVO karakteriše se, kako cfikasno&u gadanja - sposobnoSću uništavanja ciljcva u va-zdušnom prostoru, tako i sposobnošću izvrSavanja borbenih zadataka gađanja ciljeva u svim uslovima i u bilo kom momentu, a odreduje se na osnovu krite-rijuma koji proiziiaze iz tipa RS PVO, postavijenih zadataka i uslova borbene primenc.

U nizu slučajeva za ocenu borbene efikasnosti uzima se nekoliko kriterijuma koji potpunije karakterišu stepcn izvrše-nja zadataka postavijenih prcd RS PVO. Borbena efikasnost zavisi od karakteristika borbenih sredstava RS PVO (zone uništenja, broj kanala po cilju i raketi, pokretljivosti, mobilnosti, žilavosti, itd.), kao i od njihove konstrukcije.

Kriterijumi borbene efikasnosti RS PVO uzimaju se u obzir pri odredivanju, odnosno ocenjivanju efikasnosti grupacije sistema PVO i pri izboru optimalne vari-

jante sastava grupacije raznotipnih RS u okviru sistema PVO. Za occnu efikasnosti odbijanja naleta protivnika grupaci-jama RS PVO i uporednu ocenu razlićitih varijanti grupisanja neophodno je kori-stiti brojni pokazatelj - kriterijum efikasnosti, koji mora da sadrži informacije o protivniku, grupacijama snaga i sredstava PVO, branjenom objektu. promenu obima korišćenih informacija, zatim mora biti jednostavan za proračune i da ima flzički smisao. Dobar kriterijum bi bio verovatnoća izvršenja borbenog zadatka grupacijom RS PVO (združenom taktič-kom jedinicom). Međutim, zbog složeno-sti proračuna ovaj kriterijum se retko primenjuje.

Najveću primenu imaju dva kriterijuma:

- matematičko očekivanje spreče-nog gubitka (gubitka koji SVN u toku napada mogu naneti branjenom objektu iii grupaciji VJ);

- matematičko očekivanje broja oborenih SVN u naletu.

Pri odredivanju matematičkog oćeki-vanja sprcčenog gubitka nanesenom branjenom objektu neophodno je uzimati u obzir sve vrste dejstava protivnika u va-zdušnom prostoru. To komplikuje ope-rativno-taktičke proračune ovog kriterijuma.

Matematičko očekivanje broja oborenih SVN prilično je pouzdan kriterijum za ocenu efikasnosti grupacije RS PVO, pa se u radu kao osnovni kriterijum za ocenu efikasnosti grupacija RS PVO ko-risti upravo ovaj kriterijum.

Modeli i metode procene mogućnosti

grupacija raketnih jedinka PVO

Pripremajuci se za odbijanje naleta protivnika, neophodno je znati očekivane rezultate planiranih borbenih dejstava.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4-S/200I.

441

Da bi ti rezultati bili bliski realnim vred-nostima. neophodno je proceniti i analizi-rati veći broj informacija: o verovatnom protivniku, o sopstvenim snagama i sred-stvima. o branjcnom objektu i dr.

Odredene occnc cfikasnosti raketnih sistema PVO u odbijanju naleta protiv-nika u vazdušnom prostoru omogućavaju da se sa većom pouzdanošću može pret-postaviti da će se u toku borbenih dej-stava dogodili upravo ti dogadaji koji su bili prognozirani.

Pitanja koja komandovanje mora da reši u toku pripreme borbenih dejstava PVO obično sc dele na tri grupe:

- kakve vrednosti rezultata treba očekivati za borbena dejstva PVO, pri odredenoj grupaciji snaga i sredstava i za prognozirana dejstva protivnika u vazdu-šnom prostoru;

- kakav mora da bude sastav i bor-beni raspored snaga PVO da bi se pri prognoziranim dejstvima protivnika u va-zdušnom prostoru postigla, sa visokom verovatnoćom, potrebna efikasnost u odbijanju njegovog naleta;

- kakav mora da bude optimaini plan borbenih dejstava snaga PVO pri odbijanju naleta protivnika u vazdušnom prostoru.

Pri rešavanju ovih pitanja osnovni kriterijum occne donetih rešenja (odluka) i pretpostavljcnih rezultata borbenih dejstava jeste njihova efikasnost.

Istraživanje vatrenih mogućnosti preko efikasnosti veoma je pogodan po-kazatelj za brzo sagledavanje borbenih mogućnosti raketnog puka (raketne brigade) PVO ili grupacije RJ PVO, i za donošenje zaključaka o tome da li te mogućnosti odgovaraju zadatim kriteriju-mima za organizovanje i izvodenje PVO odredenih objekata.

Pitanje procene borbenih mogućno-sti sopstvenih jedinica u odnosu na snage protivnika ima važno praktično značenje za pravilan raspored sopstvenih sredstava PVO.

Pravilna procena borbenih mogućno-sti snaga i sredstava, sopstvenih i protiv-ničkih, omogućuje komandantu donoSe-nje rešenja za odbijanje napada protivnič-kih snaga iz vazdušnog prostora, i efika-sno korišćenje postojećih snaga za uspe-šno rcšenje borbenog zadatka.

Potrebe za modetovanjem

Za opis funkcionisanja rcalnih sistema veliki problem prcdstavlja nemo-gućnost korišćcnja prirodnih jezika zbog njihove dvosmislenosti. S druge strane, precizan opis preko formalnih jezika ne-razumljiv je za ve6nu Ijudi. Zbog toga je potrebno koristiti takvu tehniku koja or-ganizuje prirodne jezike na takav način da eliminiše dvosmislcnost i omogućava efikasnu komunikaeiju i medusobno razu-mevanje. Pokazalo se da je postupak modelovanja jedna od najefikasnijih teh-nika za razumevanje i jednoznačnu komunikaeiju.

U procesu modelovanja eliminišu se detalji, čimc se umanjuje vidtjiva kom-pleksnost sistema koji se proučava. U tom smisiu model treba shvatiti kao po-jednostavljenu predstavu stvarnosti. Preostali detalji organizuju sc na takav način da se eliminišu dvosmislenosti i istaknu bitne informaeije. Koriste se gra-fičke prezentaeije (uglavnom pravougao-nici i linije) kako bi se obezbedilo da većina ljudi razmišlja o procesu modelovanja kao o slikovitoj prezentaeiji (jedna slika zamenjuje i do 1000 redi). Pored grafičkog prikaza potrebno je dati i preci-zne definieije predmeta koji se pojavljuju

442

VOJNOTEHMĆKI GLASN1K 4-5/2001.

u modelu, kao i propratni tekst, koji je kritičan prema modelu koji obavlja svoju ulogu kao sredstvo komunikacije.

Postupak modeiovanja omogućava da sistem može biti svestrano analiziran i shvaćen i, što je možda i najbitnije, saopšten drugima.

Funkcionalno modelovanje (IDEFO) omogućuje sistematičnu analizu posla, tj. za svaku poslovnu funkciju obezbeduje se kontrola ispravnosti realizacije, plani-raju se potrebni resursi da se funkcija realizuje, ulazi u poslovnu funkciju kao i izlazi koji se na osnovu ulaza generiSu.

Detaflow (DFD) modelovanje koje se koristi pri dizajniranju softvera, foku-sira problem tokova podataka izmedu procesa, i obavlja analizu skladišta podataka radi maksimalnog povećanja njihove raspoloživosti i smanjenja vremena pre-traživanja. U daljem tekstu biće obja-šnjen način modeiovanja procesa u si-stem u PVO korišćenjem IDEFO metodo-logije realizovane kroz CASE alat Logic Works BPwin 2.02.

Modelovanje procesa u sistemu PVO

Modelovanje procesa u sistemu PVO teritorije složen je postupak i zahteva odredenu metodologiju. Potrebna je te-sna veza i saradnja između taktičara, koji dobro poznaju sisteme PVO i znaju koje operativno-taktičke situacije treba da mo-deliraju i izvršilaca matematičkog mode-liranja, koji treba da se upoznaju sa fizičkom stranom procesa kako bi bili u stanju da matematički izraze dejstva si-stema i tako nadu metode za ocenu efika-snosti.

Rasporedivanje snaga i sredstava je operacija koja obuhvata odredivanje bor-benih sredstava koja će dejstvovati po odredenim ciljevima. Ako postoji više ciljeva koje treba podvrći dejstvu, a pod

komandom je viSe borbenih sredstava (LA. PAR,) tada treba, rešavajući zada-tak rasporedivanja borbenih sredstava da se tačno odredi koja sredstva. u kojem broju (količini) i kada će se usmeriti na svaki od ciljeva koje treba gadati. To je tipičan primer taktičke odluke. U dana-šnjim uslovima PVO, odluku o rasporedi-vanju borbenih sredstava ne može dono-siti komandant na osnovu borbenog isku-stva i zdravog razuma (jer jednostavno za to nema vremena) već to mora da rade automatski sistemi.

Može se zaključiti da je proračun vatrenih mogućnosti složena aktivnost. koja bi bila olakšana uvodenjem pro gramske aplikacije koja bi obezbedivala sve potrebne podatke. Time bi se vreme analize skratilo, a ujedno bi se i smanjila mogućnost grešaka.

Model procesa proračuna vatrenih mogućnosti jedinica PVO može se prika-zati preko: kontekstnog dijagrama, de-kompozicionih dijagrama i stabla aktivnost i.

Proračun vatrenih mogućnosti jedinica PVO sastoji se od sledećih aktivno-

sti:

- proračuna gustine vatre;

- proračuna broja gadanja;

- proračuna matematičkog očekiva-nja;

- proračuna koefieijenta efikasnosti.

Na slici 1 prikazan je kontekstni

dijagram proračuna vatrenih mogućnosti jedinica PVO.

Kontekstni dijagram definite okruže-nje vezano za proračun vatrenih moguć-nosti. Ulazna informaeija potiče od kori-snika koji definite podatke vezane za vlastite i protivničke snage. Kontrolni element je odgovarajuće pravilo za izradu proračuna. Mehanizam predstavljaju resursi koji se koriste.

VOJNOTEHNlCKl GLASNIK 4-5/2001.

443

Piavtaza

proratun

Podaao tnagara ervenog

Podacf o snagam plavog

Proratun vatranlh mogućnottl Jadlntca PVO . feata* v«ra na tadatoi panta po pravcu

| t Brt| gadarya za cdradene 7 wee

: L : Koebeier* etfces-K»A onxla

' oćetovarie **oja umtonft ;C*ava

m t j

Rmuii

S/. / - Kontekstni dijagram za proces proračuna vairenih mogućnosri jedinica PVO

Osnovni pođaci o protivniku dobi-jaju se od obavcštajnog organa. Poznati su njegovi objekti dejstva i njegovc snage za napad iz vazduSnog prostora kao i sopstvenih snaga korpusa PVO. Ko-manda korpusa PVO treba da pripremi predlog za upotrebu snaga korpusa sagla-sno mogućnostima i potrebama jedinica (grupacija raketnih sistema PVO i lo-vačke avijacije). Predlog za upotrebu snaga korpusa PVO treba da budc obra-zložen maksimalnim brojem uniStenih SVN, odnosno optimalnom upotrebom snaga korpusa.

Kontekstni dijagram na slici 1 pred-stavlja granicu sistema proračuna vatre-nih mogućnosti PVO jedinica koji ima svoje ulaze i izlaze. Ulazi u sistem obu* hvataju podatke o snagama crvenog i snagama plavog, resurse. pravila za pro-račun i uvid u realno stanje u operaciji.

Podaci o snagama crvenog predstav-Ijaju podatke o svim raspoioživim jedini-

cama crvenog (i one koje učestvuju i one koje ne učestvuju u operaciji), o ljudstvu, naoružanju, itd. U konkretnom problemu koji se obraduje od interesa su samo podaci o raketnim sistemima PVO.

Podaci o snagama plavog predstav-Ijaju, takode, podatke o svim raspoloži-vim jedinicama plavog. U konkretnom problemu od interesa su podaci o sred-stvima vazduSnog napada. Resurse pred-stavijaju računarska platforma i softver za proračun vatrenih mogućnosti jedinica PVO. Oni su neophodni da bi sistem mogao da funkcioniše automatizovano. Pravila za proračun predstavljaju formule pomoću kojih se vrSi sam proračun. Uvid u realno stanje u operaciji stiče se na osnovu podataka koji su usko vezani za operaciju za koju se obavlja proračun, a odnose se na konkretne sastave jedinica crvenog i plavog, kao i njihov medusobni raspored na terenu (karti).

Izlazne informacije definišu se u obliku sledećih podataka:

444

VOJNOTEHNlCKI CLASNIK 4-5/2001.

- gustine vatre na zadatoj granici po pravcu;

- broja gadanja za odredene gra-nice;

- matematidkog očckivanja broja uništenih ciljcva;

- koeficijenta efikasnosti gadanja.

Osnovni početni podaci za rešavanje

ovog problema jesu vrednosti koeficije-nata efikasnosti grupacija rakctnih si-sterna PVO, verovatnoće uništenja SVN borbcnim sredstvima korpusa PVO, tip i broj SVN i tip i broj sredstava za PVO.

Ovi podetni podaci promenljivog su karaktera, što nameće potrebu ažuriranja (proračuna) koeficijenta efikasnosti i ve-rovatnode uništenja SVN sopstvcnim bor-benim sredstvima (posebno proraduna-vati koeficijente rcalizacije sredstva kr).

Raspored borbenih sredstava prema matematidkom odekivanju treba da bude takav da zbir verovatnoda cilja dostigne maksimum.

Sistcm proraduna vatrenih mogudno-sti jedinica PVO mora obuhvatiti celoku-pan proces proraduna.

Dekompozicioni dijagram predstav-Ija pogled na sistem na jednom višem nivou apstrakcije u odnosu na kontekstni dijagram. Na njemu se uodavaju (slika 2) detiri logidki odvojene celine.

Na ovom nivou apstrakcije prvu ce-linu predstavlja funkcija proraduna gu-stine vatre. drugu celinu proradun broja gadanja, tredu celinu proradun matema-tidkog odekivanja a detvrtu proradun koeficijenta efikasnosti gadanja.

Objektni prist up modelovanju

U procesu razvo.a informacionih si-stema koriste se razliditi metodološki pri-stupi. Do sredine osamdesetih godina pojavile su se objektnoorijentisane me-tode za razvoj informacionih sistema, koje polaze od dinjenice da sistem predstavlja skup medusobno povezanih obje-kata. Mode! sistema zasnovan je na spe-cifikaciji objekta sistsma. Svako stanje sistema odredeno je stanjima objekata posmatranog sistema, a njegove funkcije

Pravtla za proradun

SI. 2 - Dekompozicioni dijagram na prvom nivou proračuna vatrenih mogućnosti jedinica PVO

VOJNOTEHNIĆK! GLASNIK 4-S/2001.

445

realizovane su kao operacije nad objek-tima sistema koje mogu da menjaju stanje tih objekata.

Unified Modeling Language (UML) jeste grafički jezik namenjen vizuelizaciji, specifikaciji, konstrukciji i dokumentaciji implementacija softverskih sistema. Po-modu UML-a može se na standardan nadin opisati složeni sistem, i to sve putem konceptualnih aspekata, kao što su poslovni procesi i sistemske funkcije, ali i putem konkretnih aspekata, kao 5to su klase koje su napisane u određenom programskom jeziku, Seme baza podata-ka, ali i modularne softverske kompo-nente.

Modelovanje proračuna vatrenih

mogudnosti

Kako bi se praktično implementovali dijagrami iz UML-a za modelovanje pro-blema proračuna vatrenih mogudnosti je-dinica PVO korišden je alat Rational Rose. Uz pomod navedenog alata izvr-šeno je modelovanje postavljenog proble-ma, a u daljem tekstu bide prikazani realizovani dijagrami.

Aplikacija koja treba da obraduje problem proraduna vatrenih mogudnosti jcdinica PVO predstavlja sastavni deo jedne složenije aplikacije pod nazivom Strategikon. Slika 3 predstavlja sludaj koriSdenja aplikacije Strategikon.

Uodava se da se aplikacija Strategikon sastoji od više modula koji se bave raznim drugim problemima od kojih je jedan proradun vatrenih mogudnosti jedi-nica PVO.

Na slici 4 prikazan je dijagram siudaja korišdenja modula za proradun vatrenih mogudnosti PVO jedinica.

Na dijagramu su prikazani slededi sludajevi korišćenja modula:

Pad so bazonn poditeke

Upravijenja etemenbma radne karte

..S'

A"*

Korlsnlk

aplikacije

Proradun vatrenih mogudnosb PvO

Proradun odnoia sukobljewh snaga

Proradun vatrenih

mogudnosti

ertitienie

Proradun vatrenih

mogudnosti

protivoktopmh

jedinica

SI. 3 - Slućaj korišćenja zuaplikaciju Strategikon

OlMnpr*«!

Krairanj« itvatup

UvtO u SVH

* Gr«fiđ« prifc«?

__y

-f-~} u»>a w evo

can.Mk tt**t

pi«ri(g«i

\

V

Kraran}«

r

T«ti(u«ln> >rt*l

Proftvn vatnnUi <n*eu£no«ti

dMu eitu

Si. 4 - Dijagram slučajevc korišdenja modula za proračun vatrenih mogudnosti jedinica PVO

- odabiranje zadatka;

- uvid u sistem PVO;

- uvid u SVN neprijatelja;

- proradun vatrenih mogudnosti;

- grafidki prikaz;

- kreiranje izveštaja;

- tekstualni izlaz,

446

VOJNOTEHNIĆK! GLASNIK 4-5/2001.

- grafički prikaz proračuna vatrenih mogućnosti.

U siučaju korišćenja aplikacije oda-biranje zadatka, korisnik treba da oda-bere zadatak za koji želi da izvrSi prora-čun vatrenih mogućnosti PVO ili da stekne uvid u naoružanjc crvenog i pla-vog.

U slučaju korišćcnja aplikacija uvid u SVN neprijatelja i uvid u sistem PVO korisnik na osnovu odabranog zadatka ima uvid u sistem PVO i može odabrati formu izlaza koji želi da dobije. Aplikacije grafički prikaz i kreiranje izveštaja služe da korisnik dobije željenu formu izlaza.

Korisnik aplikacijom proračun vatrenih mogućnosti dobija proračun vatrenih mogućnosti jedinica PVO za odabrani zadatak u tri različite forme, i to u tek-stualnom obliku, grafičkom i u formi izveštaja. Navedenc forme izlaza korisnik dobija u slučajevima kori&enja aplikacija tekstualni izlaz, grafički prikaz odnosa potreba i mogućnosti i kreiranje izveštaja respektivno.

Modelovanje baze podataka

Model objekti-veze je najpopularniji i u praksi najviše korišćen semantički model podataka (tzv. mode) podataka treće generacije). Postoji više različitih verzija ovog modela. Ovde je prikazana verzija koja se koristi u CASE alatu ERWin 3.5. Model objekti-veze ili enti-tetni dijagram, kako se zovc u ovom alatu, deo je takozvanog proširenog modela objekti-veze u kojem se definišu i jezik za specifikaciju ograničenja, kao i operacije koje sc mogu izvoditi nad objektima modela. Na taj način omogu-ćava se formalna specifikacija informacio-nog sistema. Model podataka je intelck-

tualno sredstvo pomoću kojeg se prika-zuju medusobni odnosi izmedu podataka u nekom realnom sistemu.

Entitetni dijagram omogućuje defini-sanje odgovarajućih tipova entiteta i us-postavljanje veza izmedu njih, kao i defi-nisanje detalja vezanih za opis sadržaja entiteta (atributi i njihove karaktcristike).

Dve osnovne komponente u entitet-nom dijagramu su objekti i veze. dok oznaka kardinalnosti ukazuje na brojčana ograničenja veze. Objekti se označavaju pravougaonikom u koji sc upisuje ime objekta. Veza se prikazuje kao linija koja spaja dva objekta, a kardinalnosti su označene na krajevima veza.

Entitetni dijagram programske aplikacije prikazan jc na slici 5.

Objekti u sistemu opisuju sc preko svojih svojstava. odnosno atributa. Svaki atribut u jednom trenutku ima ncku vred-nost. Atributi uzimaju vrednost iz skupa mogućih vrednosti koji se nazivaju dome-nima.

Svaki domen tretira se kao podtip standardnih domena, gde se pod standar-dnim domenima podrazumevaju tipovi podataka koji postojc u standardnim pro-gramskim jezicima (ceo broj. niz karak-tera i slično) i samim tim nasleduju karak-teristike i operacije koje se mogu defini-sati nad ovim domenima. Pri specifikaciji domena korišćeni su standardni nazivi domena iz ERWin-a (Text, AutoNum-ber. Integer, Long Integer, Double,...).

U daljem tekstu prikazani su entiteti modela i opisano je značenjc pojcdinih atributa koji su važni za proračun vatrenih mogućnosti jedinica PVO.

Na slici 6 prikazan je entitet Jedinice, a od interesa su sledeći atributi:

Naziv - naziv jedinice,

Oznaka - označava da li je jedinica osnovna ili ne,

VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 4-5/2001.

447

Jedinica_________

ID_Jedinice

10 Ranga (FK)

lO^Zemlje (FK)

Na“zn

Osnovna

Oznaka

PDC

PPC

Koeficijent snage

St. 6 - Entitet Jedinica

Naoruzanje_______

redra broj

ID Jedinice (FK) ID Gnif>e (FK) ID.Orodja (FK) BRoj Orudja

St. 7 - Entiiet Naorutanje

PDC - broj prosečnih divizionih ci-Ijeva u jedinici.

Entitet Naorutanje, koji je prikazan na slid 7, sadrži atribut:

Broj Oruđa - broj odredenog oruda jedinice iz određene grupe.

Entitet PVO na slici 8 obuhvata sledeće atribute koji predstavljaju bitne taktičko-tehničke karakteristike svakog PVO sistema:

Naziv - predstavlja podatak o nazivu raketnog sistema (S-300, S-200, S-125, S-75 itd.).

Dubina zone uništenja (Dd-Ab) gde je: Dd - horizontalr.a daljina do dalje granice zone lansiranja.

db - horizontalna daljina do bliže granice zone lansiranja.

Podaci za ove daljine uzimaju se iz horizontalnog prcscka zone lansiranja. Broj kanala po cilju i raked:

Broj ciljeva koji se mogu istovremeno gadati zavisi od broja kanala po cilju koji poseduje raketni sistem PVO a zavisi od konstrukcije sistema. Odreduje se na osnovu mogućnosti istovremenog gada-

PVO_______________________

ID_Orudja

Naav Ddjfc Br.Kanala Br_Raketa_Po_ciju Cik!Lis_Gadjanja Vreme_T ra2enja IZahvata Borb.Komplet Verovat.Unistenia Koef.Reakzacije Intervalltzast.Lansir St. 8 - Entitet Gde^Dejstvuje PVO

448

VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 4-5/2001.

nja raketnim sistemom PVO nekoliko ciljeva.

Ciklus gađanja:

Srednji ciklus gađanja-lansiranja je vreme za koje se izvrši jedno gadanjc i prenese vatra na sledeći cilj.

Vreme traienja i zahvata ciljeva:

Vreme za koje raketni sistem preuzme cilj.

Borbeni komplet

Borbcni komplet RS PVO karakteriše se brojem pripremljenih raketa koje se na-laze na LR, a takodc i na drugim tran-sportnim sredstvima sistema.

Treba napomenuti da je pravovre-meno i neprekidno obezbedenje rd (bate-rija) raketama neophodan uslov za vode-nje borbe protiv SVN.

Verovamoća uništenja SVN Efikasnost gadanja jednokanalnog rakct-nog sistema Pnj j-tog tipa odreduje se po formuli:

Pni= l-fl-P,/' (1)

ks - koeficijent izračunavanja mo* guće pojave smetnji na efikasnost gadanja,

kmv - koeficijent uticaja Icta na malim visinama na efikasnost i broj gadanja.

Interval između uzastcpnog lansiranja raketa

Vreme izmedu lansiranja raketa $a raket-nog sistema zavisi od konstrukcijc i tipa raketnog sistema.

Gde dejstvuje

Ovde se vodi podatak da li raketni sistem dcluje na malim visinama (do 500 m) ili na srednjim visinama (od 500-16 000 m).

SI. 9 - Entitet Zadatak

Zadatak________

ID_Zadatka

Naziv Kart a Opi$

Br_SVN MV Br SVN SV BrOja MV BrCilja_SV Vreme Trajanja

gde je Pjj - pojedinačna verovatnoda uništenja sredstva za napad iz vazdušnog prostora jednom raketom diviziona jed-nog istog tipa (j-tog tipa).

Koeficijent realizaeije:

kr = kbg • kfup • km • ks • kmv (2)

gde je:

kbg - koeficijent borbene gotovosti, kfup - koeficijent efikasnosti uprav-Ijanja (koeficijent izvršnog upravljanja, koeficijent komandovanja),

km - koeficijent mogućeg manevra cilja protivnika koji utiče na efikasnost gadanja.

Na slici 9 prikazan je entitet zadatak koji obuhvata sledeće atribute:

Naziv - predstavlja podatak o nazivu zadatka.

Opis - predstavlja polje u kojem se čuvaju informaeije opisa zadataka.

BR-SVN-MVi BR-SVN-SV- broj sred-stava vazdušnog napada (SVN) na malim i srednjim visinama.

BR-CIUA-MV i BR-CILJAJSV - br-zina ciljeva na malim i srednjim visinama (m/s).

Vreme trajanja - vreme trajanja napada (s) je vremenski interval od ulaska prvog SVN u zonu lansiranja do ulaska zadnjeg

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4-5/2001.

449

SVN, odnosno to je vreme preletanja grupe kroz jednu tačku.

Generisanje fiziekog modela

Za potrebe formiranja baze poda-taka podaci se udružuju u grupe podata-ka. tzv. relacije, koje su uvek u odrede-nom mcdusobnom odnosu. Svaka relacija ima sva svojstva skupa. Osnovno svojstvo svakog skupa jeste da se eiementi koje sadrži međusobno razlikuju. Tako se i svi redovi relacije medusobno razlikuju. To znači da u rclaciji uvek postoji neki atri-but. ili kombinacija atributa, koji omogu-ćava jednoznačnu identifikaciju svakog reda relacije. Takav atribut, odnosno kombinacija atributa, zove se ključ relacije. Dakle, relacije se kreiraju grupisanjem atributa oko nekog podatka koji ima uiogu ključa.

Nakon $to se dcfiniše logički model u ERWin-u, sledeći korak je prevodenje tog modela u fizički model baze nekog od komercijalnih sistema za upravljanje bazama podataka (SUBP). ERWin nudi komunikaeiju prema sledećim SUBP: DB2, Oracle, Ingress, NetWare SQL, SQL Server, SQLBase, Sybace, Informix, Rdb, Watcom, AS/40, Progres, Clipper, dBase III+, dBase IB, Access, FoxPro i Paradox.

S obzirom na to da svaki od ovih SUBP podržava odrcđene tipove podataka, kao i odredenu sintaksu za definisanje strukture modela (sintaksa za opis relacija, atributa, veza i domena na fizičkom nivou) ERWin nudi mogućnost, pre pre-vodenja u fizički model odredenog SUBP, definisanja fizičkog modela. Fi-zički nivo modela može se definisati para-lelno sa definisanjem logičkog modela. ERWin nudi mogućnost istovremenog definisanja logičkog i fizičkog nivoa i

jednostavno prebacivanje sa logičkog po-gleda na fizički pogled modela, mada je preporučljivije prvo definisati logički model, a tek nakon toga prcći na definisanje fizičkog modela. Predstavljeni entitetni dijagram nakon definisanja fizičkog modela prebačen je u SUBP Paradox.

Može se konstatovati da ERWin pruža veliku pomoć pri implementaciji logičkog modela u fizički model nekog SUBP, mada ostaje veliki posao oko programskog održavanja kardinaliteta i referencijalnog integriteta veza koje se ne mogu direktno implementirati u cilj-nom SUBP.

Zaključak

Suština rada je u automatizaeiji process izračunavanja potencijalnih borbe-nih mogućnosti rbr PVO na osnovu odre-divanja potencijalnih borbenih mogućno-sti određenih RS PVO. Kocficijcnti efika-snosti su interesantni ne samo iz praktič-nih operativno-taktičkih razloga vcć i iz doktrinarnih, jer omogućavaju planiranje razvoja i upotrebe VJ u miru i ratu, kao i kategorizaeiju objekata na teritoriji sa aspekta važnosti odbrane.

Korektnim odredivanjem koefici-jenta efikasnosti za jedinice PVO (različi-tih grupaeija RS), za različite napadne snage i sredstva. dobili bi, u suštini, raspored potencijala borbenih mogućno-sti snaga i sredstava za PVO na celoj teritoriji SRJ. Oni ne bi bili samo teorij-ski, jer bi bili odredeni za konkretne jedinice, za konkretne snage i sredstva PVO, kao i za konkretan prostor SRJ. Navcdena metodologija za odredivanje koefieijenta efikasnosti vrši se za sve RJ PVO.

Metodologija odredivanja koefieije-nata efikasnosti, koja je ponudena u radu,

450

VOJNOTEHNIĆKl GLASN1K 4-5/2001.

uzima u obzir vi$e faktora koji mogu bit) značajni za planiranje i organizaciju PVO.

Poseban zahtev u domenu realizacije koji je postavljen pred aktivnost izrade aplikacije jeste da se aplikacija oslanja na jedinstvenu bazu podataka u kojoj se nalaze svi neophodni podaci potrebni za proračun, ali i podaci koji omogućavaju kvalitetan korisnički interfejs i sve neop-hodne podatke o jedinicama koje uče-stvuju u proračunu. Aplikacija omogu-Cava unos novih oruda (podataka o orudu potrebnih za proračun), ažuriranje podataka o postojećim orudima u bazi podataka, kao i brisanje oruda. Ovim delom aplikacije rešen je problem traženja podataka o oruđima pri novom proračunu, kao Što je u praksi slučaj. Svi podaci su, praktično, na jednom mestu, a pristup tim podacima, kao i njihova izmena, krajnje su pojednostavljeni.

Izlaz aplikacije je izveštaj proračuna vatrenih mogućnosti. Korisniku aplikacije je omogućeno da izveštaj snimi u obliku tekstualne datoteke da bi ga mo-gao odStampati na drugom mestu, kao i da modifikuje izveštaje na osnovu po-treba korisnika. Aplikacija se dalje može razvijati ka automatskoj optimizaciji ras-

poreda snaga grupacija RS PVO za borbu sa različitim vrstama i tipovima SVN neprijatelja.

Postavlja se pitanje - kako uzeti u obzir vatrene mogućnosti, odnosno koefi-cijent efikasnosti pri odredivanju i raspo-redivanju snaga i sredstava PVO, pomoću kojeg matematičkog modela odrediti op-timalni sastav i raspored snaga PVO i eftkasno ga koristiti u odredenoj situaciji u najkraćem mogućem vremenu. Za to je potrebno koristiti metode operacionih istraživanja, metode masovnog opsluživa-nja i druge. Sve to imalo bi za cilj nanošenje maksimalnih gubitaka neprija-telju, uz optimalno angažovanje ograniče-nih sopstvenih snaga i sredstava PVO.

Liientura:

[11 Sivatek. J.: Mogoćcost dcjitva ARJ PVO po knurrtim rakelama na ratHtu SRJ. diplamki rad. C«ntar vpjmh ttola VJ, Skob nacionalne odbranc. 1997.

(2) Đević. $.: Osaovni aspckti pcvećanja efikasnosti RJ PVO. dtplomkt rad. GŠS VJ. 1996.

|3] Mijovid. R.: Procena vatrenih roogirtomii i cfikasnosti bfd u zoni dejttva itw PVO. dtptomki rad. GŠS VJ, 199$.

(4| Uputuvo za pri menu pravtb gadanja raketmm saleroom S-I25M (Ncva-M). SSNO. 19*3.

|5| Vcnodj. J.: Uvod u opcricora istraživanja fprevod u niskog). VSS RV i PVO. 1973.

(6) Teorija gadanja protivavionskik vodcnih raketa. R$C. Bata;-nice. 1969.

|7] Mijovtf. R.: Primena operacionih istra&vanja u gruptsaaju RJ PVO. magutanki rad FON. Beograd. 1995.

VOJNOTEHNIĆKI GLASN1K 4-5^2001.

451