CC BY
23
Dr Slavko Pokorai,
pukovnik, dipl. ini. Vojn* »lcnđemi;* VJ.
Bcognd
VAZDUHOPLOVNA SREDSTVA ZA PROTIVELEKTRONSKU BORBU ORUŽAN1H SNAGA SAD
Uvod
Borbene mogućnosti oružanih snaga standardno se ocenjuju na osnovu vatre-nih i udamih mogućnosti. Medutim, rato* vi, pored udara i manevra, imaju i infor-macionu komponentu, koja je do Drugog svetskog rata imala relativno mali uticaj na ishod sukoba. Ali, od tada njen značaj raste, srazmerno naučno-tehničkom na-pretku, posebno razvoju elektronike i informatičke tehnologije. Krajem 20. veka informaciona komponenta dovela je do takozvane revolucije u vojnoj deiat-nosti.
Do najvede informatizacije oružane borbe došlo je, s jedne strane, u intelek-tualnom i tehničkom usavršavanju izviđa-nja i upravljanja snagama i sredstvima, a s druge u formiranju i bumom razvoju protivelektronske borbe (PEB, u oruža-nim snagama zapadnih zemalja naziva se elektronski rat - Electronic Warfare), koja je u stvari, antipod procesu upravljanja. Uloga elektronskih sredstava u vode-nju ratova postajala je sve veća. Savre-meni oružni sistemi, posebno u vazduho-plovstvu, zasnovani su na elektronici, tako da mnogi smatraju da je vodenje savremenog rata nemoguće bez široke primene savremenih elektronskih sredstava sa kojima je PEB nerazdvojno po-vezan.
Vazduhoplovna sredstva za PEB
Razvijene zemlje, prvenstveno SAD, vazduhoplovnim snagama daju veliku ulogu u vojnim doktrinama, jer se smatraju nezamenljivim sredstvom za izvode-nje borbenih dejstava u lokalnim ratovi-ma. Analiza vojnih sukoba jasno poka-zuje da agresorove vazduhoplovne snage imaju odlučujuću ulogu u rešavanju is-hoda sukoba. Već više od 50 godina, svi ratovi i vojni sukobi, po pravilu, započi-njali su iznenadnim napadom veiikih va-zduhoplovnih snaga, čije borbene moguć-nosti neprekidno rastu. Istovremeno, raz-vijena su nova, veoma opasna sredstva za napad iz vazdušnog prostora, kao §to su veoma precizne rakete velikog dometa, koje se lansiraju iz vazdušnog prostora, sa zemlje ili mora. Neke od borbenih karakteristika vazduhoplovnih snaga koje im omogućavaju da samostalno rešavaju čitav dijapazon zadataka od taktičkih do operativnih i strategijskih (pod strategij-skim se podrazumeva postizanje konač-nih ciljeva rata) u savremenim ratovima su: mobilnost; mogućnost da se brzo formira snažna grupacija snaga u bilo kom delu sveta; mogulnost da se postigne najveći stepen iznenadenja u preduzima-nju vojnih opcracija; veliki udami poten-cijal koji se viSestruko povećao pojavom oružja visoke preciznosti. Ove karakteri-
340
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 3/2000.
stike dovele su do radikalnih promena u vođenju savremenih oružanih sukoba.
Efikasnost borbenih dejstava avija-cije bitno zavisi od sposobnosti letelice da savlada sistem protivvazdušne od-brane (PVO), a mogućnost savladavanja PVO bitno zavisi od sposobnosti avijacije da efikasno vodi PEĐ zajedno sa ostalim dejstvima. Smatra se da se upravo pri savladivanju sistema PVO protivnika sredstvima za napad iz vazdušnog prosto-ra, posebno intenzivno vodi protivelek-tronska borba.
Veliki gubici aviona u lokalnim rato-vima posle Drugog svetskog rata prinudili su SAD da razvije nova i usavrši posto-jeća vazduhoplovna sredstva za zaštitu aviona, pre svega za upozoravanjc aviona da $e nalazi u snopu zračenja radara, a zatim za aktivno i pasivno ometanje i obmanjivanje protivničkih sredstava za otkrivanje ciljeva u vazdušnom prostoru i za navodenje - samonavodenje raketa na ciljcve u vazduSnom prostoru. Pri tome to mogu biti sredstva za kolektivnu ili individualnu zaštitu.1 Već u Korejskom
ratu Amerikanci su opremali po jedan avion prijemnikom koji je upozoravao na radarsko ozračenje celu grupu aviona da se nalazc u polju zračcnja radara. Kasnije je počeo razvoj uredaja za individualnu zaštitu aviona, prvo bombardera, a zatim i ostalih vojnih aviona.
Iskustva su pokazala da u uslovima efikasnih protivelektronskih dejstava, u odnosu na elektronske sisteme PVO protivnika, avijacija koja izvodi napadne operacije trpi znatno manje gubitke.1 2 Zbog toga su razvijeni raznovrsni i brojni vazduhoplovni uredaji za PEB. U po-četku su to bila radarska sredstva za izvidanje ili upozoravanje, ometanje i obmanjivanje, a kasnije, sa pojavom IC samonavodenih raketa, javila se potreba za takvim sredstvima i u IC opsegu.
1 Valin pravac u razvoju PEB tu i prouvradankc rakcie sa pasivnim samonavodenjem po soopu zraicnja radara. Razvoj prvih takvih raketa u SAD potoo je jot 1958. godine. a prvi pvt je priraenjena raketa _4ra)k" 1966. godine.
2 StabstiCki podad, prctna ameoCkim ixvorima, poka-zugu da je bez primene PEB. za imdtcnje jednog lovca bombardera bikj dovotjoo i do 2 vodeoe rakete zemlja-vazduh. Ako grvpu aviona ftiti avion koji primcnjvje pasivoe i iktivnc smctnje, a nalazi se van donteta PVO. potrebnojedo IS raketa. a ako svaki lovac bom harder ima prijemnik za upozoravanje. onda je pot re boo do 30 raketa. Ako svaki avion ima i ometat. potrebno je 60c 64 rakete.
VOJNOTEHNIĆKl GLASNIK 3/2000.
541
U tabeli su prikazani veoma sad-ržajni podaci o vazduhoplovnim sred-stvima za PEB u oružanim snagama SAD. Sva srcdstva, o kojima su dostupni podaci, svrstana su u slcdeće kategorije:
- aktivni radarski ometači;
- stanice za radarsko izviđanje i pri-jemnici za upozoravanje da se letelica nalazi u snopu zračenja radara (signaliza-tori radarskog ozračenja);
- radarski uredaji (sredstva) za upozoravanje da je letelica napadnuta rake tom;
- optoelektronski uredaj za upozo-ravanje da je letelica napadnuta raketom;
- uredaji za ometanje u infracrve-nom (IC) opsegu;
- uredaji za izbacivanje dipolnih re-flektora i IC mamaca.
Sva vojna elektronska srcdstva (uredaji) u oružanim snagama SAD imaju alfanumerički sistem označavanja, na primer AN/ALQ-172(V)1. Ovaj sistem obično se naziva AN sistem označavanja, iako je njegov zvaničan naziv - jedin-
stveni sistem označavanja vrste elektron-skih sredstava (Joint Electronics Type Designation Equipment - JETDE). Slovne oznake AN (u tabeli su izostavlje-ne) imaju nekadašnje značenje KoV/RM (Army/Navy), ali se sada isključivo kori-ste za označavanje sredstava koja su u nadležnosti Ministarstva odbrane SAD, odnosno vojnih sredstava.
Prva slovna oznaka označava plat* formu (oružni sistem za koji je sredstvo namenjeno, tj. na kome sredstvo funkcio-ni5e), druga ukazuje na vrstu sredstva, a treća na funkciju odnosno namenu. Nu-meričke oznake koje slede označavaju model, a slovo V u zagradi znači da je sredstvo raspoloživo u više verzija. Zna-čenja slovnih oznaka su: A - avion, L -protivelektronska dejstva, P - radar, A -nevidljiva svetlost/toplotno zračenje, V -vidljiva svetlost, Q - specijalna namena ili kombinacija funkcija koje obavlja, T -sredstvo koje zrači elektromagnetnu energiju, R - sredstvo koje prima elektromagnetnu energiju, pasivno otkrivanje, E - izbacivanje ili oslobadanje.
342
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 3/2000.
VOJNOTEHNIČK! GLASNIK 3/2000.
Optrativno-takdčke i tehniike karakteristike vazduhoplovnih sredstava za protivelcktronsku borbu oruianih snaga SAD
Namena, godina potetka razvoja (uvođ.u naorui.) letelica (vid oruianih soaga) Cena kompleta (mibona dolaia) Masa(kg), (mesto postavljanja) SS3 učestanosti (GHZ) (broj podopsega) Objekti dejstva Mogućnosii Broj proizvedenih primeraka Primedba
1 2 3 4 5 6 7 8 9
Slaoice za ometanje radara aktivnim smetnjama
ALQ-161A, 1972 (1987) B-1B (RV) 10 2363 (unutar trupa) 02-20 (8) PAA, RS PVO. LA. RRO. SULA, VURKN Otkrivanje, identifikadja i odrcđivanje prioriteta i pozidje radara, rad u auio-matskom režiinu. stvaranje imitirajudh i Sumnih smctnji. jedoovremeoo ometanje oekoliko ciljeva, automatsko upravljanje ometanjem. ekktroosko upravljanjc sno-pom zračenja (u gornjim opsezima). rc-programiranje Ptanira se modern izacija sunk*
ALQ-172(V)1. 1979 (1985) B-52G i H, C-130. EC-130H i E (RV) 2 286.5 (u kontejneni unuiar trupa ili podvesno) 3-cm opseg 8 PAA, RS PVO. LA, ukljućujuti mono imp. radare Rad u automatskora režimu, stvaraoje imitirajudh i Sumnih smenji (?). jedno-vremcoo ometanje nekotiko ciljeva oko 1000 Na avioou su dve stanke i 7 antena
ALO*172(V)2. kraj 80-tih. (p06. 90-tih) B-52G i H, MC*K8i i E (SSO) 3 i 10-cm (ff!, Rad u automatskom režimu, stvaranje imitirajuđh i šumnih smetnji. jednovre* meno ometanje viie ciljeva, automatsko upravljanje ometanjem. elektronsko upravljanjc snopom zra&nja, rcprogra-rairanje Razvijena na os-no vu ALO-117
ALO-172(V)3, C) AC-130H (SSO)
ALQ-165ASPJ. opitni primerak 1979 (1983) F-14D, F-18 (RV) 1.7-3.7 101,7 (unutar tnipa) 0,7-35 (2) PAA. RS PVO.LA Otkriv., raspozn. i određ. lokacije i prioriteta radara, rad u autom. režimu, stvaranje imitir. i Sumnih smetnji, jeđnovr. ometanje nekotiko dijeva, autom. upravlj. ometanjem, ekktron. upravlj. SDopom zrač., reprogr. oko 1000 Sunka ima 5-7 blokova (56 mo-dula), dve pre-dajne antene
ALO*131(V)l# 1972 (1978) A-10, F-15, F-16, F-lll, 0130, AC-130 0.8 175,7; 263,3 ili 299,2 2-10 PAA, RS PVO Slvaranje imitirajućih i Sumnih smetnji. jednovremeno ometanje nekoliko ciljeva (ogrankeno) viSe od 600 Kontejner sa uređ. teđnog op-segadugje
ALQ*131(V)2* 1983 (1990) (RV) A-7 (RM) U (u podvesnom kontejoeru) (1. 2 ili 3) Rad u autom. režimu. stvaranje imitir. i Sumnih smetnji (?), jednovr. ometanje viie dijeva. automatsko upravljanje smetnjama, reprogramiranje 220.8 cm. a sa đve ili tri 279.8 cm
VOJNOTEHNIČKl GLASNIK 3^2000.
1 2 3 4 5 6 7 8 9
ALQ-135(V) 1974 (1982) F-15C i D (RV) (unuur trupa) 2-10 (2: .1- i Jr) PAA. RS PVO, LA Rad u autom. režimu, stvaranje imilira-judh i iumnih smeinji (?), jednovr. ome-tanje više dljeva. automatsko upravlja-nje smetnjama. reprogramiranje vBeod 100 Stanica ima 7 btokova i 4 ante-ne
ALQ-135C 1007 (1990-91) F-15E (RV) 2-20 (2:„15“i J“) oko 400 Stanica ima 7 blokova i 4 ante* ne. ulazi usastav TEWS
ALQ-184(V) 1978 (1988) A-10A, F-15B i D. F-16A i Đ. F-111A. DiF (W) A-7D (RM) 0.85 209,5 ili 288.6 (u podvesnom kontejneru) 2-10 (2 ili 3) PAA. RS PVO Otkriv., raspozn. i odred. prioriteta ra-dara, rad u autom. režimu, stvaranje imi-Hr. i Sumnih smeinji, iednovr. omet. viSe dljeva, autom. upravij. omet., elektron-sko upravljanje snoporn zratenja, repro gramiranje oko 900 Kontejner za 2 opsega ima duii-nu 2,9 m, 3-3,96 m. Ima aoten. reSetku sa 8 ele* menala
ALO-U9(V)15a ALQ'U9(V)17* 1970 (kraj 70-tih poć. mođer.) A-10A, F-15B i D, F-16A i B, F-lll (RV> A-7D (RM) 0.5 286 (u podvesnom komejneni) 2-10 (3: 2-4; 4-8; 8-10) (-) Stvaranje imitirajudh i Sumnih smeinji. reprogramiranje (?) oko 1600, od fega ie 800 preraoeno u ALQ-184 Kontejoer je dug 394 cm. Radi zajedno sa prijem-nikom ALR-46
ALT-28 1975 (-) B-52G i H. MC-130E (RV) 0.075 87 (unuiar trupa) 05-30 (-) PAA. RS PVO, RRO Upravlja sa ALQ-155(V) zajedno sa ALR46 vHe od 1400
ALO-155(V) 1975 (1979) 0.37 2965 (unutar trupa) <-> Upravij. predajmkora ALT-28, otkriv.. raspozn. i odred. prioriteta radara, autom. rad. stvar. imitirajudh (posle moder-niz.) i Jumnih smetnji, jednovr. omet. viSe dljeva, autom. upravij. ometanjem. elektr. upravij. soopomznienja, reprogr. oko 300. od iega 190 ostaje u naoružanju Stanica ima 21 blok, 12 antena
ALQ-122 1970 (proizv. prekmuta 1980) B-52G i H (RV) 0.2 74,9 (unutar trupa) 0,3-1 (-) RS PVO SA-3, VURKN, RRO, SULA Otkrivanie, raspozn. i odredivanje prio* riteta raaara, rad u autom. režimu, stvaranje imitir. smetnji, jednovr. omet. viie dljeva (?), autom. upravij. ometanjem, reprogramiranje oko 300 Stanica ima 6 blok., 3 antene. Sig. smetnji s&r*-
ALQ*136(V) 1/5 1977 (1982) AH-1S, J, T, W. MK-60K, MH-47E (KoV) 0,25 19 (unutar trupa) 8-16 <-> ZSU-23-4 Otkriv.. raspozn. i odred. prior, radara, rad u autom. refimu, stvaranje odgovarad* kih imitir. smetnji, jednovr. omet. viJe d-Ijeva, automatsko upravij. ometanjem (?) oko 2000 Stanica ima 2-3 bioka u koje ula-ze po jedna pri-jerana i predajna antena
ax&mvir 1986 (1990) JjV-lD'. RC-12N i P. AH-64A, EH-60A (KoV) 0.35 363 (unutar trupa) PAA, 1 RS PVO (verovatno) Otkriv., raspozn. i odred. prioriteta radara, rad u autom. re&nu. stvaranje odgovaredcih imitir. smetnji, jednovr. ometanje viSe dljeva, autom. upravij. ometamem, reprocramiranie
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 3/2000.
1 2 3 4 5 6 7 8 9
ALQ-126B 1975 (1984) F/A-18, A-6E, EA-6B (RM) 0,075 863 (unutar trupa) 2-18 (3) PAA. RSPVO Otkriv., raspozn. i odred. prioritela ra-dara, rad u autom. režimu, stvaranje imitir. smetnji (odgovaračkih. za prekid samonavodenja). jednovremeno oroeta-nje viSe ciljeva, automatsko upravl). ometan)em. reprogramiranje. Snaga do 1 kW, vremc reakcije 0,1 ps viSe od 1100 Jedan blok 41,1x27 x 60.9 cm. Skokov. prom, frekv. Komplet sa ALR-67
ALQ-1W 1975 (1984) AV-8B (RM, PP) 0.12 157.5 (podvesni kontcjner) Kontejnerska vanjanta ALCM26B
ALQ*162(V) Sejđouboks-I 1980 (1988) RC-12D, EH-60, MH-60, MH-47, (KoV) AV-8B A MH-60G (SSO) 0,075 19,8 (unutar tnjpa ili u podvesnom iontejneru) (i) RSPVOsa radarom sa kontinualnim zraienjem Otkriv., raspozn. i odred. prioriteta ra-dara, rad u autom. režimu, stvaranje imitir. smetnji (odgovaraikih kontinual-nih), reprogr. -vanjanta ALQ-162(V)1 vise od 600 U jedn. bloku (predajnik, pri-jemnik-procesor i dve antene), kompalibilnost sa ALO-126B
ALQ-162(V) Sejdouboks-2 H 0,12 (unutar trupa ili u podvcsflom Kontejneru) RSPVO SA-6 i LA sa kontinual. i impulsnim zračenjem Otkriv., raspozn. i odred. prioriteta ra-dara. rad u autom. reiimu, stvar. imitir. smetnji (odgovaratkih i kober. impul-snib), jednovr. ometanje viSe ciljcva, reprogramiranje
Stanice za radarsko izviđanje i prijemnid za upozoravanjc
ALQ-128 1974 (1978) F-15A, B. C, DiE (RV) 0.9 (unutar trupa) Podataka nema. Zvan&no jc predstavljena kao prijemnik za upozoravame. Možda ima i dmgu namenu. Proizvedeno je viSe od 1012 komada. Ulazi u sistem TEWS.
ALQ*142(V) kraj70-tih (1983) SH-60B Mk3 (RM) 0,245 65 (unutar trupa) 2-25 <“) PAA, R$ PVO, PBR, RRO Radarsko izvidanje, otkrivanje iza hori-zonta, raspoznavanje i odredivanje prioriteta radara. automat&ki rad, elektron-sko upravtj. snopom zraienja, reprogramiranje oko 300 Stanka ima 4 bloka, računar AYK-14, 4 ant. reSetke
ALQ-M2(I) 1988 (-) SH-60B i R (RM) Radarsko izvidaoje. otkrivanje iza hori-zonta, raspozn. i odred. pozicije i prioriteta radara, autom. rad, elektr. upravlj. snopom zra6., reprogr. ALO-142(V) obezbeduje in-terferometr. pe-lengaciju
AJLR-56C 1981 (1983) F-15C, D i E (RV) 0,68 73 (unutar trupa) 2-20 (2) PAA. RS PVO, LA. RRO (sa kontin. i unp. dopier, radarima) Otkrivanje. raspoznavanje i odredivanje prioriteta radara. rad u automatskom režimu. automatsko upravlj. omctanjem, reprogramiranje viSe od 1300 Ima 8 blok. To je usavrSena verz. ALR-56A. Deo je TEWS
ALR-56M 1986 (1992) F-16C i D blok 40 i 50 (RV) 0,62 51 (unutar tnipa) Otkriv., raspozn. i odred. prioriteta radara, rad u autom. režimu. rcprogrami-ranje, brza pelengadja viSe od 300 Stanica ima 8 Mokova
vojnotehniCki GLASNIK 3/2000.
2 3 4 5 6 7 8 9
ALR-73 1980 (1984) E-2C (RM) 1.8 (unutar trupa) 0,5-18 (4) PAA, RS PVO, LA. RRO, PBR Radarsko izvidanje, otkrivanje. raspo* znavanje i odredivanje prioriteta radars, rad u automatskotn režunu, reprogrami-ranjc. peiengadja sa grcikom 2° oko 200 Iroa 4 superbet. pnj.-procesora i SICF prijem.. 52 antene i raC. AYK-14
ALR-62(V)I 1986 (1989) F/FB-U1 (RV) 0.6 0,5-18 (-) PAA. RS PVO, LA. RRO Otkrivanje, raspoznavanje i odredivanje prioriteta radara, rad u automatskotn refimu, rcprogr., peiengadja u opsegu Ci D oko 200 Radi sa ALQ-137 i stanicom za otkriv. nap. ra-kete AAR-44
ALR-62(V)6 am nroiireni frekventni opseg Otkrivanje, raspoznavanje i odredivanje prioriteta radara, rad u automatskotn rctimu, reprogramir., peiengadja u prednjoj pofusferi Prij: superbet. sa BPF, sa dir. po-jai. Mreža proc. signals
ALR-66A(V)1 1974 (1978) A-7, SH-2, SH-3 fS (RV) 0,075 27 (unutar trupa) 2-20 (-) PAA. RS PVO. LA. PBRsa radar. svib vista zra£. Otkrivanje, raspoznavanjc vge od 1000 režima rsida i odredivanje prioriteta radara, rad u automatskom reamu, reprogra-miranje viie od 1100
ALR-66A(V)3 (1986) P-3C (RM) (unutar trupa) 0,5-20 (2) PAA, RS PVO, LA. RRO. PBR Radarsko izvidanje, otkrivanje, raspo-znavanje viie od 1500 režima rada i odredivanje prioriteta radara. Ima 8 antena, 6 dvokanalnib pri-jemn.. bbk
ALR-66A(V)4 (-) E-6A (RM) sa radar, svib vrsta zrač. rad u automatskom rc&mu. rcprogr., peiengadja sa greSkaraa do 10°, izahori-zonino otkrivanje PBR za merenje uCe-stanosti radrnar, disptei, blok upravfj.
ALR-66B(V)3 (") P-3, SH-2G (RM)
ALR*66(V)5 (-) P-3C čelvrte modemizatitc (RM) Radarsko izvidanje. otkriv., raspozn. viie od 1800 režima rada i odrcd. prior, radara. autom. rad. rcprogr., peiengadja. izabori2ontno otkrivanje PBR Dva podsist: radar. tzvid. i da-vanja podataka o dljevima
ALR-66(V)7 <-> C-130 (RV) Otkriv., raspozn. i odred. prioriteta radara, rad u automatskom rcžunu, repro-gramiranje Ima prijemnike: superbet., SKF.i sa dir. poj.
ALR-66(VE) (’) lovd. belikopteri 27 (unutar trupa) 0,3-2«2-20 <-) Otkrivanje, raspoznavanje do 1000 re-žima rada i odredivanje prioriteta radara. rad u automatskom režimu. rcprogrami-rate Zamena za APR-36. -37. •39, ALR-45i46
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 3/2000.
1 2 3 4 5 6 7 8 9
ALR-79 <-> SH-2F (RM) 2-20 (-) Otkriv., raspozo. i određ. prioriteta ra-dara, rad u autom. režunu, autom. upravlj. smetnjama, reprogramir., pode-Savanje predajnika sroetnji To je savrieniia venrija ALR-66A(V)1
ALR-80 1985 <-> k>vd 0,3-2 i 2-20 (-) Otkriv., raspozn. do 1800 režima rada i ođred. prioriteta radara, rad u autom. režimu, reprogramiranje To je savrSenria veraja ARL- 66(Vt)
ARL-67(V)2 1975 (-) A-6E, AV-8. F-14A i D (RM) 035 45 (unutar trupa) 0,5-20 (-) PAA, RS PVO, LA sa kontin., imp. i imp. -dopier, radarima Otkrivanje, raspoznavanje i odredivanje prioriteta radara, rad u automatskom režimu, reprogramiranje vtSe od 1400 Brzopodei. us-kop. superb, pnj., 4 SKFprij. za peleng., wok obrade$a2proc. ATAC
ALR-67jV)V4 1989 (1996) F/A-18C i D, F-14, AV-8B (RM) 1 Otkrivanje. raspoznavanje i određivanje prioriteta radara, rad u automatskom režimu, automatsko upravljanje smetnjama, reprogramiranje vise od 30 4 integr. anten. detekt.. 4 SKF prij., 22-kan. br-zopod. prij., i 32-bitni rac.
ALR-69 (savr. verz. ALR-46) A-10. F-16, AC-130, EC-130. HC-130. MC-130, HH-753, (RV) A-7 (RM) 0,18 38.2 (unuUr trupa) 2-20 (-) PAA, RS PVO Otkrivanje, raspoznavanje i odredivanje prioriteta radara. rad u automatskom re&nu, reprogramiranje vise od 3500 10 blok.. 5 prij. sa dir. poiač., uredaj za otkriv. lansir. rak. z-v, proc. signals CM-479
ALR-76 1981 (1986) EP-3E, S-3B, ES-3A i 3B (RM) 1,2 60.9 (uautar trupa) PAA, RS PVO, RRO, radari, podmomk* Radar, izvid., otkriv., raspozn. i odred. prioriteta radara, odred. pozicije radara (?). rad u autom. režimu. reprogramira-nje vise od 100 Ima 2 prijem. sa riSe opsega, 8 antena. racunar
APR-39A(V)1 1968 (-) OV-1, OV-IO, AH-lFiS, MH47E, -60K. OH-58 (KoV) AH-1W (PP) 0,019 7 (unutar trupa) 0,5-2 6-100 (-) PAA, RS PVO Otkrivanje, raspoznavanje i odredivanje prioriteta radara, rad u automatskom režimu. reprogramiranje viSe od 3000 Ima 2 dvokan. poluprovod. ri* deopr., 1 antenu obblca noža i 4 spiral, antene. Komplet sa AVR-2A
APR-39A(V)2 (1980) V-22. KC-130R i F (PP) RC-12K, EH* 60A. AH-64A (KoV) 0.027 13.6 (unutar trupa) 0,5-2 2-40 (-)
APR-39(V)3 ti bebkopteri (KoV) 0,039 8 (unuur trupa) 0,5-2 2-20 m
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 3/2000.
1 2 3 4 5 6 7 8 9
Radarski uredaji za upozoravanje o raketnom napadu
ALO-153(V) 1975 <1980) B-52G i H (RV) 0.2 84 (unutar (rupa) 3-cm opscg (?) Protivavioo-sk« vodeoe rakete svih vnta Oikrivanje napada iz zađnjepolusfere sa verovatnoćom 0.99. Upravfjanjc ureda* jima 2a pasivne smetnjc oko 500 Doplerov radar sa strobir. dalji-oe i antenom bez skanir. Obuhv. prij.. pred., proc. (analog. idig.)i2antene
ALQ-I56A 1988 (1993) A-6H (RM) 0.1 32.7 (unular tnipa) (-) Otkriv., raspozTJ. i određ. prioriteta ra-dara (kružno sa verovatnoćom 0.99). rad u automatskom režumi, reproeramira-nje, prepoznavanje vođenih raketa po balisfcčkim podacima, upravljanje urcoa-jima za pasivne smetnje oko 900 Imaiot. kola, 2,5 puta ved domet od ALQ*156(V)
ALQ*156(V)2 1979 (1988) OV/RV-I. RC-12, CH-47, EH'l, EH-60 (KoV) 0.75 22.5 (umiiar trupa) Die. imp.- dopl. radar., 4 antene, primopredaj. i memorija
Optoelektronski uređaji za upozoravanje o rakctnom napadu
AAR-47 1983 (1988) C-130, C-141, C-S(RV) OV-10. AH-1W. UH-IN, RH-53D, CH-53A, D i E (PP) MH-60K, MH-47E (KoV). SH-2F i G (RM) 0.11 15 (u podvesnom kontejneru) A zračenja gasova vodene rakete Protivavion-ske vodene rakete svib vrsta Kružno otkrivanje rakete po mesnoro uglu u sektoru od -30° do +30°. uprav-Ijanje uređajima za pasivne smetnje viSeod 1600 Ima 4-6 davača (otvor 10.16cm) na fotopojač., procesor i poka-zivač
AAR-44 A C-130 (RV) (u podvcsnom kontejneni) Opseg zracenja gasova vodene rakete Sektor otkrivanja od -120° do +120°. Kontejncr du-žine 32,5 cm. Ima 2 Sirokoug. davača
AVR-2 1979 (1988) AH-IFiS. AH-64A. MH-60K, OH-58D (KoV) HH-IN (RM) AH-IW. UH-IN (PP) 0.125 9 (unutar uvpa) 0,45-11 jun Laserski vodene rakete Knižoo otkrivanje laserakog ozračenja LA na osoovu prvog unpuka sa verovat-noćom 0.95 viie od 900 Ima 4 davaia sa otvorom po 90“ i filer, laž. sign, na bazi bala&s. in* terfer. Fabri-Pe* ro, i proc.-kom-
AVR-2A 1991 (1993) V-22 (PP) 0.135 Isto, povećan domet, reprogramiranje par. Komplet sa APR-39A(V)
VOJNOTEHNICKI GLASN1K 3/2000.
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 7 8 j 9
Uredaji za IC ometanje
ALQ-144(V)l/3 1979 (1«1) AH-1S, AH-64A, EH-1H. UH-1H, EH-60A. UH-60A. (KoV) HH- 3A (RM) OV-IO AH-1J, T i W (PP) 0.03 15 (spdja) 1C opseg zra&oja moiora lova&ih aviooa Pasivni RS PVOiRS PVOsa toplotnim navod. SA-7, SA-9 itd. Knižao 1C zratarie, modulhani imitir. signaii. Na velikim nelikopterima postav-Ija se oekoiiko predajnika vBe od 4000
ALQ-144A 1986 (1990) Vodeoe rakete sa savrem. IC navodenj.
ALO-147 H OV-ID (KoV) 14 (-) Vodeoe rakete svib vrsta sa optoelektr. navodeojem Kružno 1C zračeoje snage 200 W ' "
ALQ-157(V)1 197S (1984) CH-46E, SH-3 (RM) 0,15 100 (-) Kiužoo IC zrafteoje snage 4 kW sa 5 vrsta imitir. signala i promeoJjivom Ire-kvencijom. reprogramiranje oko 450 Ima2predajo.$a cezjjevim cevima (vek rada 300 h) i bk>k napajanja. Upravlja se mi-kroproc. Ima 2 oivoa zraf.
ALQ-157(V)2 (:) P-3. E-2C. CH-53. CH-47 c-iSo(iv)
Uređaji za izbativanje dipoloib reflektora i IC mamaca
ALE-39 A-6, AV-8. F-14, F/A-18. AH-1, SH-2F, CH-53. HH-60. SH-60 (RM) 0,025 2-20 (prekriva paketima dipoloib reflate lora tipa: RR-170/AL, 180/ALi 129/AL, kao i ometadma jednokr. upoirebe GEN-X i POET) IC opseg (1C mama MJU-7 i MJU-10) Protivavion-ske rakete sa radarskim i termoviz. GSN Prikrivaoje kombinovanim rafalom pa-keta dipotnih reflektora (DR) i IC ma-maca (iCM). Kapacitet 60-300 DR i I CM. Aktiviranjc tzbadvaoja se obavlja automatski i ruteo vile od 3000 Programirano izbac. Ima 2-10 kapsula. Savrem. varij. je ALE-39B
ALE-40(V) 1.2.3 1974 (1979) FB-lll. C-141 (RV) 0.035 58 (-) DR-120; IC M-30 oko 7000 Ima uredaj za prommiranje. blok upravlj. i 4 kapsule sa po 30 DR i IS ICM
"f IT 1974 (1979) F-16. C-130. AC-130 (RV) 2$ (-) DR-60; ICM-30
ALE-40(V)10 1974 (1979) A-10 (RV) 177 (“) DR-480; ICM-240
VOJNOTEHNIČKJ G LAS NIK 3^000.
1 2 3 4 5 6 7 8 9
ALE-40(V)11 1974 (1979) A-7D (RM> <-> DR-120; ICM-120
M-130 1974 (1979) avioai i hclikoptcri (KoV) 28 (-) DR-30; ICM-30
ALE-45 1981 (1986) F-15A, B, C. DiE (RV) 0.06 (unuUr trupa) Aktiviranie izbadvaoja sc obavtja ručno Ui sa ALR-56C (bira sc DR za pot re ban opseg) oko 1000 Urtd. za progr. 4 prekidaca i 8 kaps. Upravlj. sc mikrop. U sa-stavu TEWS
ALE-47 <-) C-17, C-130, 0141, F-16. F-22 (RV) F-14, F/A-18, P-3. V-22. SH-60 (RM) 0.075 (u serij. pcoiz. 0.&-0.02) 21 (uoutar trupa) Adaptivoost na vrstu dlja. Lansiranjc u oizu jedaa. dva, tri i Cctiri sa periodom do 5 ms. Reprogramiranje oko 600 Aulom. upravlj. izbadv. Svaka kapsula ima 5 vrsta DR i ICM
Napomena:
* - sređttva z* protivclektroiaku borta (PEB) za koja je ■ toku skidanje iz tuondanja,
? - radi k o pretpoauvd. jer podiuk mje pohrđen.
Zaafenje tkraćcaica: RRO - radar zi raoo otkrivanje; SULA - sredstva upravljaaja lovaCkom avijacijom; VURKN - vazduhoplovni uređaji u radanku kontrolu i navođenje; SA -NATO a raketne soteme PVO rutke proirvodsje; DR - dipotai reflektori; ICM - tnfracrveoi (1C) mamd; GSN - glava u uaoeavođeoje; SKF - »kokovjjo merenje frekveotije; BPF - brzo podetivi Y1G ftltri; KoV - kopoena vojtka; SSO - snage u tpedjalne operadje; PP - pomonka peiadija; P - podmoraica; TEWS (Tactical Electronic Warfare Syttem) -taktitki listen* x» PEB; PAA - proOvavioinka artiljerija; LA - tavaCko-presretatka avjjadja; PBR - protivtmxhki rakeu.
Zaključak
Zahvaljujući prvenstveno intenziv-nom razvoju elektronike i informacione tehnologije razvoj protivelektronske borbe je sve brži, a uloga joj je sve značajnija, posebno u operacijama vazdu-hoplovnih i pomorskih snaga. Smatra se da je PEB dostigao nivo kada može biti odlučujući faktor ne samo pobede u poje-dinačnoj borbi ved i u regionalnim oruža-nim sukobima. Takođe, procenjuje se da će sredstva za protivelektronsku borbu biti oružje 21. veka, i da će biti neraz-dvojni element svih budućih vojnih suko-ba. U tome će i dalje prednjačiti vazduho-plovna sredstva za protivelektronsku borbu, imajući u vidu ulogu koju najrazvije-nije zemlje, a pre svega SAD, daju vazdu-hoplovnim snagama u oružanim sukobima.
U agresiji NATO na SR Jugoslaviju težišno su upotrebljene vazduhoplovne snage, a u okviru njih su, bez sumnje, upotrebljena najsavremenija sredstva za protivelektronsku borbu. Njima su se pripadnici Vojske Jugoslavije suprotstavi-li, po opštoj oceni, sa uspehom iznad očekivanja, mada sa sredstvima naoruža-nja dalcko skromnijih mogućnosti, ali sa izuzetnim entuzijazmom i inventivnošću. U torn uspehu, svakako, veliki značaj ima dobro poznavanje karakteristika i mogućnosti sredstava koje je upotrebio
agresor. Zbog toga podaci o vazduho-piovnim sredstvima za protivelektronsku borbu, prikazani u tabeli, mogu da budu veoma korisni u pripremi za odbranu.
Do sada su sredstva za PEĐ sma-trana oružjem koje se može ustupiti samo najbližim saveznicima. Sve dostupne in-formacije o tim sistemima u poslednjc vreme ukazuju na promenu vojnih od-nosa u svetu, i povećanje međusobnog poverenja. Međutim, poslednji događaji ukazuju na to da je pre u pitanju propaganda u bespoštednoj borbi za osvajanje tržišta naoružanja ill se objavljuju podaci o sredstvima koja već imaju svoju savre-meniju zamenu, tako da i to treba imati u vidu prilikom korišćenja prezentiranih podataka.
Ltttratura:
(I) Evolud)« aviadoonih sreditv REB i ih primenenie v vooru-žennih konflikuh, Zarubežnoe voennoe obozrenie. V1996.
|2| Operativno-taktiteikie i tehnideskic harakteristiki aviation-nih tredstv REB vooružennih al SŠA, spravotaie dannie. Zanibeinoc voetusoc obozreme. 4/1998.
|3J Krasin. V.: Electronic Warfare: 21st Century Weapon*. Military parade, juli-avgust 1997.
(4) Kot. V.: Polje borbi - information«© prostransivo. Voennij par ad. nov.-dec. 1997.
(3] Pheasant. V.: Advance* in Passive Expandable Countcrmea* Hires. Journal of Electronic Defense, maj. 1998.
(6] Zachary, L.: US Labs Find the Fine Grain for Figter ESM, Journal of Electronic Defense. September 1997. Vol. 20. No. 9.
(7) Herskovitx. D.: A Sampling of EW Expendables. Journal of Electronic Defense, septembar 1997. Vol. 20, No. 9.
(8) Dccifbcring US Electronic Equipment Designators. ICH. 1982.
(9] Jane's Avionics 1989-90. Edited by David Brankman. Jane's Information Group, 1989.
VOJNOTEHNIĆKI OLASNIK 3^2000.
351
