Научная статья на тему 'ЎРТА ЗАРАФШОН ЛАНДШАФТЛАРИДА БАЛАНДЛИК ПАРАМЕТРЛАРИНИ ЛАНДШАФТ ТРАНСФОРМАЦИЯСИГА ТАЪСИРИНИ ЗАМОНАВИЙ МЕТОДЛАР АСОСИДА БАҲОЛАШ'

ЎРТА ЗАРАФШОН ЛАНДШАФТЛАРИДА БАЛАНДЛИК ПАРАМЕТРЛАРИНИ ЛАНДШАФТ ТРАНСФОРМАЦИЯСИГА ТАЪСИРИНИ ЗАМОНАВИЙ МЕТОДЛАР АСОСИДА БАҲОЛАШ Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

CC BY
73
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ландшафт / омиллар / 3D модел / slope / aspect / алгоритм / корреляция / матрица / боғланишлар / вегетацион индекслар (NDVI).

Аннотация научной статьи по строительству и архитектуре, автор научной работы — Исмоил Холбоевич Омонов, Dilmira Shavkatovna Valieva, Otabek Toir O’G’Li Toitov, Lochinbek Axmadjon O’G’Li Qo’Chqorov

Дунёда экология ва атроф-муҳитни муҳофаза қилиш соҳасида ландшафт-мелиоратив тадбирларни олиб бориш, ландшафтларни табақаланишини ва уларнинг структурасини замонавий усулларда, жумладан аэрокосмик, масофавий зондлаш, геоинформацион системалардан фойдаланиб ҳудудларни тадқиқ этиш масаласига алоҳида эътибор берилмоқда. Ландшафт тадқиқотларини замонавий методларга таянган ҳолда олиб бориш, уларнинг мавжуд имкониятларини таҳлил қилиш, баҳолаш, долзарб муаммоларини аниқлаш ва уларни илмий асосда ҳал этиш йўлларини ишлаб чиқишни тақазо этади. Ҳудудларнинг уч ўлчамли моделлари, географик воқеа-ҳодисаларни математик моделлаштириш, алоҳида компонентларни ўрганишда математик статистикани тадбиқ этиш, ўз навбатида ландшафт синфлари ва уларнинг морфологик бирликларида содир бўлаётган мураккаб динамик жараёнларни, уларнинг дифференциацияланиш ва трансформацияланишини ўрганишда ҳудудларнинг ўзига хос хусусият-ларидан келиб чиқиб амалга оширишга устувор аҳамият берилмоқда. Мазкур мақолада ландшафтнинг асосий компоненти саналадиган жойнинг рельеф хусусиятлари, улар ўртасида боғлиқликлар ҳамда ушбу боғлиқликларни ўсимликларнинг вегетацион индексларига (NDVI) таъсири таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по строительству и архитектуре , автор научной работы — Исмоил Холбоевич Омонов, Dilmira Shavkatovna Valieva, Otabek Toir O’G’Li Toitov, Lochinbek Axmadjon O’G’Li Qo’Chqorov

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЎРТА ЗАРАФШОН ЛАНДШАФТЛАРИДА БАЛАНДЛИК ПАРАМЕТРЛАРИНИ ЛАНДШАФТ ТРАНСФОРМАЦИЯСИГА ТАЪСИРИНИ ЗАМОНАВИЙ МЕТОДЛАР АСОСИДА БАҲОЛАШ»

УРТА ЗАРАФШОН ЛАНДШАФТЛАРИДА БАЛАНДЛИК ПАРАМЕТРЛАРИНИ ЛАНДШАФТ ТРАНСФОРМАЦИЯСИГА

ТАЪСИРИНИ ЗАМОНАВИЙ МЕТОДЛАР АСОСИДА БА^ОЛАШ

Исмоил Dilmira Otabek Toir o'g'li Lochinbek

Холбоевич Shavkatovna Toitov Axmadjon o'g'li

Омонов Valieva Qo'chqorov

Самарканд давлат архитектура-курилиш институти

АННОТАЦИЯ

Дунёда экология ва атроф-мухитни мухофаза килиш сохасида ландшафт-мелиоратив тадбирларни олиб бориш, ландшафтларни табакаланишини ва уларнинг структурасини замонавий усулларда, жумладан аэрокосмик, масофавий зондлаш, геоинформацион системалардан фойдаланиб худудларни тадкик этиш масаласига алохида эътибор берилмокда. Ландшафт тадкикотларини замонавий методларга таянган холда олиб бориш, уларнинг мавжуд имкониятларини тахлил килиш, бахолаш, долзарб муаммоларини аниклаш ва уларни илмий асосда хал этиш йулларини ишлаб чикишни таказо этади. Худудларнинг уч улчамли моделлари, географик вокеа-ходисаларни математик моделлаштириш, алохида компонентларни урганишда математик статистикани тадбик этиш, уз навбатида ландшафт синфлари ва уларнинг морфологик бирликларида содир булаётган мураккаб динамик жараёнларни, уларнинг дифференциацияланиш ва трансформацияланишини урганишда худудларнинг узига хос хусусият-ларидан келиб чикиб амалга оширишга устувор ахамият берилмокда. Мазкур маколада ландшафтнинг асосий компоненти саналадиган жойнинг рельеф хусусиятлари, улар уртасида богликликлар хамда ушбу богликликларни усимликларнинг вегетацион индексларига (NDVI) таъсири тахлил килинган.

Калит сузлар: ландшафт, омиллар, 3D модел, slope, aspect, алгоритм, корреляция, матрица, богланишлар, вегетацион индекслар (NDVI).

Кириш. Жахонда инсониятни табиий ресурслар билан таъминлаш максадида ландшафтлардан интенсив фойдаланилаётганлиги сабабли табиий мухитда техноген бузилиш, сахроланиш, ерларнинг мелиоратив холатини ёмонлашиши, тупрок эрозияси, деградацияси, дефляция, чуллашиш ва бошка салбий геоэкологик хамда табиий географик жараёнлар кун сайин кучайиб бормокда. Бу муаммоларга карши курашишга халкаро ташкилотлар катта эътибор бермокда. Жумладан, БМТнинг 2030 йилгача баркарор ривожланиш буйича дастурида "куруклик экосистемаларини мухофаза килиш ва тиклаш, улардан окилона фойдаланиш, урмонларни рационал бошкариш, чулланишга карши

курашиш, ерларнинг деградациясини тухтатиш ва биологик хилма-хиллик йуколишининг олдини олиш" вазифалар белгилаб берилган1. Мазкур вазифалар айниккса арид икдимли худудларда сугорма дехкончиликнинг ривожланиши худудни тизимли-структуравий тахлили асосидаги маълумотлар негизида ландшафт-мелиоратив тадбирларни мажмуали олиб боришни такозо этади. Республикамизда худудларнинг табиий ресурс салохиятидан илмий асосда фойдаланиш, уларни бахолашда замонавий фан-техника ютукларидан фойдаланиш, ерларнинг мелиоратив холатини яхшилаш, уларнинг кадастрини олиб бориш, шурланиш ва чуллашишга карши курашиш, одамларнинг экологик хавфсиз мухитда яшашини таъминлаш буйича катор чора-тадбирлар амалга оширилмокда. Узбекистон Республикасини 2017-2021 йилларда янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегиясида "сугориладиган ерларнинг мелиоратив холатини янада яхшилаш, мелиорация ва ирригация объектлари тармокларини ривожлантириш" юзасидан мухим вазифалар белгилаб берилган. Бу борада, жумладан, Урта Зарафшон хавзасидаги табиий ва антропоген ландшафтларнинг структураси ва ландшафтларнинг табакаланишига таъсир этувчи географик омилларнинг ролини аниклаш, уларни карталаштиришга доир максадли тадкикотлар мухим ахамият касб этади.

Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 27 ноябрдаги "20182019 йилларда ирригацияни ривожлантириш ва сугориладиган ерларнинг мелиоратив холатини яхшилаш давлат дастури тугрисида"ги ^арори, 2017 йил 7 февралдаги "Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегияси тугрисида"ги Фармони хамда 2018 йил 28 декабрдаги Узбекистон Республикаси Олий Мажлисига Мурожаатномаси талабларига мос равишда фаолиятга тегишли бошка меъёрий-хукукий хужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишда ушбу илмий тадкикот иши муайян даражада хизмат килади.

Тадкцкртнинг усуллари. Тадкикотни бажаришда дала-тадкикот, лаборатория, киёслаш, картографик, аэрокосмик, математик, статистик тахлил, имитацион ва систематик, геоинформацион тизимлар ёрдамида карталаштириш каби методлардан фойдаланилган.

Муаммонинг урганилганлик даражаси. Зарафшон хавзаси буйича комплекс табиий географик тадкикотлар С.П. Сучков, Л.Н.Бабушкин, Н.А.Когай, Н.А.Гвоздецкий, А.С.Саидов, П.Баратов, Л.А.Алибеков, А.А.Абдулкосимов, Н.И.Сабитова, А.Рахматуллаев, А.Н.Хожиматов, Ю.ХАбдурахмонова, О.Ш.Рузикулова ва бошкалар томонидан амалга оширилган. Ландшафтларни

1Повестки дня в области устойчивого развития на период до 2030 года //Электронный доступ: http://www.uz/undp/org/content/uzbekistan.ru

2Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сон «Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Харакатлар стратегияси тугрисида» ги Фармони.

замонавий методларда тадкик этишда хорижий олимлардан P.A.Burrough [1], G.Eichorn [2], C.Le Bas, M.Jamagne [4], И.Ю.Каторгин ва А.А.Кашинлар шугулланишган.

Лекин Урта Зарафшон хавзаси ландшафтларини тадкик этишда хозирги кунгача замонавий методларни, жумладан геоинформацион тизимлар, аэрокосмик методлар, табиий жараёнларни математик моделлаштиришда эхтимоллик тенгламаларини тадбик этишга кам эътибор берилган. Ушбу ишнинг асосий максади юкоридаги камчиликларни тулдиришдан иборат.

Тадкцкртнинг натижалари:космик суратлар ва рельефнинг ракамли модели асосида ландшафт типларида содир булаётган узгаришларга эрозион жараёнлар хамда гидрографик тармокларининг таъсири модели ва карталаштириш методикаси ишлаб чикилган;космик суратларлар асосида тог олди текислик ландшафтларининг математик-картографик моделини тузиш алгоритми такомиллаштирилган ва ушбу моделдан ландшафт тадкикотларида фойдаланиш методикаси таклиф этилган;ландшафтлардаги динамик узгаришлар куп зонали космик суратлар оркали тахлил килиш, вегетацион индекслардан ландшафт динамикаси индикатори сифатида фойдаланиш имкони яратилган.

Асосий цисм.3Вмодел асосида рельефни ифодаловчи slope ва aspect алгоритмларидан фойдаланган холда киялик (1-расм) ва экспозицияни (2-расм) аниклаш, улар асосида ландшафтларнинг усимлик копламида булаётган узгаришлар билан корелляцион богланиш матрицалари, регрессион статистикаларни олиб бориш хамда ландшафт компонентлари булган усимлик ва тупрок копламининг узгариш динамикасини тахлил килиш мумкин [3].

1-расм. 3D модел асосида яратилган slope (нишабликлар) карта

Ушбу карталар яратилгандан сунг 3 та даврда олинган суратлар NDVI кийматлари уч улчамли модел ва slope хамда aspect кийматлар куринишига утказилиши учун уларга кушимча тарзда таянч участканинг барча яратилган катламлари бирлаштирилган холда унинг устига Create Random Points оркали

тасодифий нукталар оптимал холга келтирилиб жойлаштирилди. Шу асосда таянч участкасининг хдсобланган NDVI лари slope, aspect ва баландлик билан канчалик богланганлиги хдсоблаб чикилди (3-расм).

2-расм. ЗБмодел асосида яратилган aspect (экспозиция) карта

3-расм. Create Random Pointsоркали тасодифий нукталарни жойлаштириш картаси (та^лил карта)

Юкорида айтиб утилган барча карталарнинг бирлаштирилиши ва уларга тасодифий 50 та нуктани жойлаштирилиши натижасида ArcMap дастури Attribute Table (атрибутлар жадвали) ни автоматик хисоблаб хосил килади.

Ушбу жадвал асосида корелляцион богланиш матрицалари, регрессион статистикаларни бажариш хамда уларнинг графикларини килиш мумкин.

1-жадвал

Инобатга олинган барча омиллар буйича умумий регрессив статистика

Купомилликиймат R 0,591

R-квадрат 0,350

Нормаллашган R-квадрат 0,276

Стандарт хатолик 0,109

Кузатишлар сони 50

2-^agBa^

KoopguHaTa^ap SyfiuHa TaH^aHMa craTucTHKa

KoopduH ama-Rap Kоэ$$иц ueHm-Rap CmaHdap m xamoRUK t- cmamucm UKa P- KjuuMa m 95% daH Kyuu 95% daH WKpp U

Y- KecnmyB nap 11,416381 25,897683 0,440826 0,6614 97 40,77697 0 63,609 732

X 1 y3rapyBH H 0,000371 0,000234 1,589170 0,1191 83 0,000100 0,0008 42

X 2 y3rapyBH H -0,010487 0,006003 -1,746785 0,0876 53 0,022586 0,0016 12

X 3 y3rapyBH H 0,000119 0,000208 0,571191 0,5707 77 0,000300 0,0005 37

X 4 y3rapyBH H 0,000003 0,000002 1,731164 0,0904 30 0,000001 0,0000 07

X 5 y3rapyBH H -0,000003 0,000006 -0,554423 0,5820 96 0,000014 0,0000 08

3-^agBa^

2017 HH^ga ^aHgma^T^ap y3rapumuHH NDVI SyHuna Kope^^uoH SoF^aHum MaTpu^cu

2017 ndvi EanaHd ruk KURR uK 3KCn03U ^R KoopduHa ma X KoopduH ama Y

2017 ndvi 1

EmaHdnuK -0,0257 1

Kurruk -0,1345 0,781 1

3KCn03U^R 0,3490 -0,073 0,121 1

KoopduHama X 0,2242 0,588 0,381 -0,044 1

KoopduHama Y -0,2367 0,791 0,647 -0,160 0,152 1

Ушбу матрица хамда атрибутлар жадвалидаги маълумотларни куйидаги графиклар оркали караб чикамиз. Матрицада факат 2017 йилда NDVI кийматлар келтирилганлиги сабабли унда барча параметрларнинг тулик богланиши яхши акс этмаган. Шу сабабли 2013, 2015 ва 2017 йилдаги NDVI ларнинг уртача кийматлари билан баландлик, экспозиция ва кияликнинг канчалик богланганлигини куриб чикамиз.

Бу ерда аник куриниб турибдики, уртача NDVI кийматлар билан баландликнинг тугри ва яккол богланиши мавжуд. Яъни, баландлик ортган сари NDVI кийматлар хам ортади. Бу шуни ифодалайдики, вегетацион индекс баландлик ортганда ортади, камайганда камаяди. Айрим аномал холатларни инобатга олмаганда (сугориладиган ерлар) бу тугри богланишга эгалигини куриш мумкин. ^ишлок хужалик экинларининг вегетацион индекслари бошка методика асосида олиб борилади. Таянч участканинг асосий майдони сугорилмайдиган эрозион текислик булганлиги сабабли сугориладиган ерлар NDVI ларини хисоблаш алгоритми киритилмаган. Худди шундай богланиш экспозиция оркали караб чикилганда хам тугри богланишни куришимиз мумкин.

Бу ерда 50 тадан 19 та холат гарбий ёнбагирга, 14 та холат шимолий ёнбагирга, колган 17 холат жанубий ва шаркий ёнбагирларга мос келади. Ушбу холатдан шуни билиш мумкинки, гарбий ёнбагирларнинг барьерлиги сабабли намлик коэффиценти юкори булса, шимолий ёнбагирларда радиация камлиги сабабли NDVI катта кийматларга эга.

Ушбу графикдан шуни куриш мумкинки, вегетацион индекс билан киялик тескари богланишга эга. Яъни, киялик ортиши билан индекс пасаяди ва аксинча. Бунинг сабаби катта кияликли юзаларда ювилиш эрозияси кучли хамда туб жинслар очилиб колади. Тупрок хосил булиш жараёни жадал булсада, улар пасткам жойларда тупланиб боради. Натижада усимлик усиши учун нокулай шароит юзага келади.

Хулоса. Landsat космик станциясида олинган таянч участканинг космик суратларининг хар бирини алохида NDVI (вегетация индекс) лари автоматик хисобланди ва картага туширилди. Бу йиллараро узгариш динамикасини аниклашнинг дифференциал картасини яратиш имконини берди.

Таянч участканинг slope (киялик) ва aspect (экспозиция) хусусиятларини акс эттирувчи карталари яратилди. Шундан сунг барча яратилган катламлар бирлаштирилган холда унга ArcGIS дастуридаги Create Random Points буйрук сатри оркали тасодифий нукталар оптимал холда жойлаштирилди. Шу асосда таянч участкасининг хисобланган NDVI лари slope, aspect ва баландлик билан канчалик богланганлиги аниклашга замин яратилади.

REFERENCES

[1] Burrough P.A. Principal of Geographical Information Systems for Land Resources Assessment// - Oxford: Clarendon Press, 1988. - 194 p.

[2] Турсунов, Н. К., Тоиров, О. Т., Железняков, А. А., & Комиссаров, В. В. (2021). Снижение дефектности крупных литых деталей подвижного состава железнодорожного транспорта за счет выполнения мощных упрочняющих рёбер.

[3] Тоиров, О. Т., Кучкоров, Л. А., & Валиева, Д. Ш. (2021). ВЛИЯНИЕ РЕЖИМА ТЕРМИЧЕСКОЙ ОБРАБОТКИ НА МИКРОСТРУКТУРУ СТАЛИ ГАДФИЛЬДА. Scientific progress, 2(2), 1202-1205.

[4] Zhurakulovich, A. S., & Shavkatovna, V. D. (2021). INVESTIGATION OF HEAT LOAD PARAMETERS OF FRICTION PAIRS OF VEHICLE BRAKING SYSTEMS. Web of Scientist: International Scientific Research Journal, 2(12), 483-488.

[5] Кучкоров, Л. А. У., Турсунов, Н. К., & Тоиров, О. Т. У. (2021). ИССЛЕДОВАНИЕ СТЕРЖНЕВЫХ СМЕСЕЙ ДЛЯ ПОВЫШЕНИЯ ГАЗОПРОНИЦАЕМОСТИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(8), 831-836.

[6] Isomatov, Y. P., & Ibadlaev, S. I. (2020). Peculiarities of technogenic influence of the industry of Almalik city on the natural environment. TRANS Asian Journal of Marketing & Management Research (TAJMMR), 9(6), 24-30.

[7] Pulatovich, I. Y., & Kidirbaevich, A. M. (2020). Features of the hydrogeological conditions of the development of the sary-cheku field. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 449-454.

[8] Irgashev, Y. I., Isomatov, Y. P., & Akhmedov, M. K. (2020). Influence of technogenic impact on changes in engineering-geological and hydrogeological conditions of the Kashkadarya depress and its assessment. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(10), 409-416.

[9] Pulatovich, I. Y., & Kidirbaevich, A. M. (2021). ON THE INFLUENCE OF ROCK MASS FRACTURING ON THE DEVELOPMENT OF MINING AND GEOLOGICAL PROCESSES IN THE ALMALYK ORE REGION (ON THE EXAMPLE OF THE KURGASHINKAN, SARY-CHEKU, KALMAKYR AND YOSHLIK DEPOSITS. International Engineering Journal For Research & Development, 6(3), 5-5.

[10] Toirov, O., & Tursunov, N. (2021, June). Development of production technology of rolling stock cast parts. In E3S Web of Conferences (Vol. 264, p. 05013). EDP Sciences.

[11] Тен, Э. Б., & Тоиров, О. Т. (2020). Оптимизация литиковой системы для отливки «Рама боковая» с помощью компьютерного моделирования.

In Прогрессивные литейные технологии (pp. 57-63).

[12] Boburbek Toiro'g'li, T., & Otabek Toiro'g'li, T. (2021). Ob'yektlarni Tanib Olishda Neyron Tarmoqning O'rni. Барцарорлик ва Етакчи Тадцицотлар онлайн илмий журнали, 1(6), 681-684.

[13] Турсунов, Н. К., & Тоиров, О. Т. (2021). Снижение дефектности рам по трещинам за счёт применения конструкции литниковой системы.

[14] Тоиров, О. Т., Турсунов, Н. К., Кучкоров, Л. А., & Рахимов, У. Т. (2021). ИССЛЕДОВАНИЕ ПРИЧИН ОБРАЗОВАНИЯ ТРЕЩИНЫ В ОДНОЙ ИЗ ПОЛОВИН СТЕКЛОФОРМЫ ПОСЛЕ ЕЁ ОКОНЧАТЕЛЬНОГО ИЗГОТОВЛЕНИЯ. Scientific progress, 2(2), 1485-1487.

[15] Турсунов, Н. К., Тоиров, О. Т., Железняков, А. А., & Комиссаров, В. В. (2021). Снижение дефектности крупных литых деталей подвижного состава железнодорожного транспорта за счет выполнения мощных упрочняющих рёбер.

[16] Топоу, B. Т., Jumaev, Т. S., & Toirov, O. T. (2021). OBYEKTLARNI TANIB OLISHDA PYTHON DASTURIDAN FOYDALANISHNING AFZALLIKLARI. Scientific progress, 2(7), 165-168.

[17] Тен, Э. Б., & Тоиров, О. Т. (2021). Оптимизация литниковой системы для отливки. Литейное производство, (10), 17-19.

[18] Кучкоров, Л. А. У., Турсунов, Н. К., & Тоиров, О. Т. У. (2021). ИССЛЕДОВАНИЕ СТЕРЖНЕВЫХ СМЕСЕЙ ДЛЯ ПОВЫШЕНИЯ ГАЗОПРОНИЦАЕМОСТИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(8), 831-836.

[19] Тоиров, О. Т., Кучкоров, Л. А., & Валиева, Д. Ш. (2021). ВЛИЯНИЕ РЕЖИМА ТЕРМИЧЕСКОЙ ОБРАБОТКИ НА МИКРОСТРУКТУРУ СТАЛИ ГАДФИЛЬДА. Scientific progress, 2(2), 1202-1205.

[20] Турсунов, Н. К., & Тоиров, О. Т. (2021). Снижение дефектности рам по трещинам за счёт применения конструкции литниковой системы.

[21] Амиров, С. Ф., Болтаев, О. Т., & Жураева, К. К. (2020). Исследование магнитных цепей новых преобразователей усилий. Автоматизация. Современные технологии, 74(1), 24-26.

[22] Bedritskiy, I. M., & Jurayeva, K. K. (2020, May). Estimation of Errors in Calculations of Coils with Ferromagnetic Core. In 2020 International Conference on Industrial Engineering, Applications and Manufacturing (ICIEAM) (pp. 1-6). IEEE.

[23] Fayzullayev, J. S., & Jurayeva, K. K. (2020). The transfer function of a traction asynchronous motor controlled by a four-square converter. In IOP Conference Series: Materials Science and Engineering (Vol. 734, No. 1, p. 012195). IOP Publishing.

[24] Amirov, S., & Jurayeva, K. (2019). Research of the basic characteristics of the new magnetic elastic force sensors. In E3S Web of Conferences (Vol. 139, p. 01084). EDP Sciences.

[25] Bedritskiy, I. M. L., Jurayeva, K. K., Bazarov, L. K., & Saidvaliyev, S. S. (2020). Using of the parametric nonlinear LC-circuits in stabilized converters of the number of phases. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(6), 98107.

[26] Жураева, К. К., & Рустемова, А. Р. (2019). Устройство для выявления неравномерности токовой нагрузки систем электроснабжения нетяговых потребителей. Транспорт России: Проблемы и перспективы, 2, 225.

[27] Bedritsky, I., Jurayeva, K., Nazirova, Z., & Bazarov, L. (2021). Amplitude and phase relations in a two-circuit parametric circuit of ferroresonance nature. In E3S Web of Conferences (Vol. 264, p. 04030). EDP Sciences.

[28] Artikova, R. M., Zakirova, M. R., & Yusupova, N. F. (2021). Molecular-genetic identification and taxonomic relationships of fungi belonging to fungi imperfecti. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(6), 591-596.

[29] Yusupova, N. F., Urozov, M. K., & Ergashev, S. T. (2021). STUDYING THE INFLUENCE OF TIME, TEMPERATURE, CONCENTRATION ON THE QUALITY INDICATORS OF CELLULOSE. Web of Scientist: International Scientific Research Journal, 2(10), 204-208.

[30] Адинаев, Х. А., Шамадинова, Н. Э., Атакузиев, Т. А., & Юсупова, Н. Ф. (2019). Опытно-производственные испытания по получению и изучению свойств активированного мономинерального белитового цемента. Химическая промышленность, 96(1), 26-29.

[31] Муродов, М. М., Юсупова, Н. Ф., Сидиков, А. С., Турабджанова, С. И., Турдибаева, Н., & Сиддиков, М. А. OBTAINING A PAC FROM THE CELLULOSE OF PLANTS OF SUNFLOWER, SAFFLOWER AND WASTE FROM THE TEXTILE INDUSTRY.

[32] Irgashev, Y. I., Isomatov, Y. P., & Akhmedov, M. K. (2021). The problem of rational use and protection geological environment of southwestern uzbekistan in hydromeliorative construction. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 11(1), 1261-1267.

[33] Kidirbaevich, A. M., & Pulatovich, I. Y. (2021). On the Formation of Technogenic Changes in the Geological Environment in the Deposits of the Almalyk Mining Region. Revista Geintec-Gestao Inovacao E Tecnologias, 11(4), 4681-4698.

[34] Yu, I., & Akhmedov, M. K. (2020). UNDERGROUND WATERS OF KASHKADARYA AND SURKHANDARYA OIL AND GAS-BEARINGARTESIAN POOLS. International Engineering Journal For Research & Development, 5(ICIPPS), 5-5.

[35] Исоматов, Ю. П., & Сохибов, И. Ю. (2021). ОБ ИСТОРИИ ГЕОЛОГИЧЕСКОГО РАЗВИТИЯ АНГРЕНСКОГО УГОЛЬНОГО

МЕСТОРОЖДЕНИЯ. CENTRAL ASIAN JOURNAL OF THEORETICAL & APPLIED SCIENCES, 2(6), 19-22.

[36] Исоматов, Ю. П., & Гаибназаров, Б. А. (2021). ОБ ОСОБЕННОСТЯХ ИЗМЕНЕНИЯ ГИДРОГЕОЛОГИЧЕСКИХ УСЛОВИЙ ПРИ РАЗРАБОТКЕ МЕСТОРОЖДЕНИЯ ЁШЛИК. International Journal of Advanced Technology and Natural Sciences, 2(1), 4-8.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.