Научная статья на тему 'ЎРТА ТОЛАЛИ ҒЎЗА ТИЗМАЛАРИНИНГ ТУРЛИ СУВ РЕЖИМИДАГИ ФИЗИОЛОГИК КЎРСАТКИЧЛАРИ'

ЎРТА ТОЛАЛИ ҒЎЗА ТИЗМАЛАРИНИНГ ТУРЛИ СУВ РЕЖИМИДАГИ ФИЗИОЛОГИК КЎРСАТКИЧЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
2
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ғўза / тизма / оптимал сув режими / сув танқислиги / ўсимликлар физиологияси / белги / транспирация жадаллиги / генотипик реакция / мослашувчанлик.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Набиев С.М, Азимов А.А, Хамдуллаев Ш.А, Шавқиев Ж.Ш, Абдурасулов Ф. Ш

Мақолада туричи ва турлараро дурагайлашдан олинган ўрта толали ғўза тизмаларининг сув билан оптимал таъминланганлик ва сув танқислиги шароитларида ўсимлик сув алмашинувининг физиологик кўрсаткичларини ўрганиш натижалари келтирилган. Ғўза тизмалари сув танқислигига ўсимлик баргларидаги умумий сув миқдори ва транспирация жадаллигининг турли даражада камайиши, баргларнинг сув ушлаш хусусиятининг эса турли даражада ошиши билан мослашишлари аниқланган. Ўрганилган белгилар ичида транспирация жадаллиги сув танқислигига энг кучли таъсирчан белги сифатида намоён бўлган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Набиев С.М, Азимов А.А, Хамдуллаев Ш.А, Шавқиев Ж.Ш, Абдурасулов Ф. Ш

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЎРТА ТОЛАЛИ ҒЎЗА ТИЗМАЛАРИНИНГ ТУРЛИ СУВ РЕЖИМИДАГИ ФИЗИОЛОГИК КЎРСАТКИЧЛАРИ»

УРТА ТОЛАЛИ ГУЗА ТИЗМАЛАРИНИНГ ТУРЛИ СУВ РЕЖИМИДАГИ ФИЗИОЛОГИК КУРСАТКИЧЛАРИ 1Набиев С.М, 2Азимов А.А, 3Хамдуллаев Ш.А, 4Шавкиев Ж.Ш, 5Абдурасулов Ф. Ш

1,2,з,4,5у3р фа Генетика ва усимликлар экспериментал биологияси институти Узбекистан Республикаси Тошкент вилояти ^ибрай тумани Юкори-юз кургони

https://doi.org/10.5281/zenodo.10932340

Аннотация. Мацолада туричи ва турлараро дурагайлашдан олинган урта толали гуза тизмаларининг сув билан оптимал таъминланганлик ва сув танцислиги шароитларида усимлик сув алмашинувининг физиологик курсаткичларини урганиш натижалари келтирилган. F;pза тизмалари сув танцислигига усимлик баргларидаги умумий сув мицдори ва транспирация жадаллигининг турли даражада камайиши, баргларнинг сув ушлаш хусусиятининг эса турли даражада ошиши билан мослашишлари аницланган. Урганилган белгилар ичида транспирация жадаллиги сув танцислигига энг кучли таъсирчан белги сифатида намоён булган.

Калит сузлар: F;pза, тизма, оптимал сув режими, сув танцислиги, усимликлар физиологияси, белги, транспирация жадаллиги, генотипик реакция, мослашувчанлик.

Аннотация. В статье приведены результаты изучения физиологических показателей водного обмена растений средневолокнистых линий хлопчатника, полученных внутривидовой и межвидовой гибридизацией, в условиях оптимальной водообеспеченности и водного дефицита. Вsявлено, что линии хлопчатника приспособляются к водному дефициту снижением в разной степени общего количества воды и интенсивности транспирации листьев растений, увеличением в разной степени водоудерживающей способности листьев. Среды изученных признаков интенсивность транспирации проявилась как признак с самой сильной чувствительностью к водному дефициту.

Ключевые слова: Хлопчатник, линия, оптимальный водный режим, водный дефицит, физиология растений, признак, интенсивность транспирации, генотипическая реакция, приспособляемость.

Abstract. The article presents the results of studying the physiological indicators of water metabolism in plants of medium-fiber cotton lines obtained by intraspecific and interspecific hybridization, under conditions of optimal water supply and water deficiency. It was revealed that cotton lines adapt to water deficiency by reducing to varying degrees the total amount of water and the intensity of transpiration of plant leaves, and increasing the water-holding capacity of leaves to varying degrees. Among the studied traits, transpiration intensity emerged as the trait with the strongest sensitivity to water deficiency.

Keywords: Cotton plant, line, optimal water regime, water deficiency, plant physiology, trait, transpiration rate, genotypic reaction, adaptability.

Узбекистон республикасида пахтачилик кишлок хужалиги сохасининг асосий тармоги булган ва шундай булиб колмокда. Мамлакатимиз учун анъанавий экин булган гуза усимлигидан 200 дан ортик махсулот олинади ва саноатнинг турли сохаларида ишлатилади. Гуза усимлигининг асосий махсулоти булган толадан биринчи навбатда, хар бир инсон учун кундалик зарурият хисобланадиган, экологик соф табиий махсулот - кийим-кечак тайёрланади. Ер иклимининг глобал тарзда узгариб бораётгани ва республикамиздаги сув захираларининг чекланганлиги, йилдан-йилга кучайиб бораётган сув танкислиги гуза хосилининг хажми ва сифатига кучли салбий таъсир килмокда. Шунинг учун, урта толали

гузанинг туричи ва турлараро дурагайлаш асосида олинган тизмаларининг сув танкислигига мослашувчанлигининг физиологик хусусиятларини таджик; килиш мухим илмий йуналишлардан бири х,исобланади.

Дала тадкикотлари УзР ФА Гва УЭБИнинг Зангиота экспериментал базасининг тажриба даласида олиб борилди. Урта толали гузанинг турлараро ва туричида дурагайлаш асосида олинган янги тизмаларининг уруглик материаллари апрел ойининг учинчи декадасида сув билан оптимал таъминланганлик (сугориш схемаси 1-2-1) ва сув танкислиги (сугориш схемаси 1-1-0) фонларига кулда экилди. Моделлаштирилган кургокчилик усимликларнинг усув даврининг гуллаш ва гуллашдан кейинги боскичларида сугориш сонини камайтириш йули билан барпо этилди. Тажриба даласининг тупроги аввалдан сугориладиган, гумус микдори кам булган типик буз тупрокдир. Сизот сувлари чукур (8,0м ва ундан ортик) жойлашган. Тупрокнинг чекланган дала нам сигими (ЧДНС) 22%, унинг хажмий огирлиги эса- 1,32-1,33 г/см3. Сув режимидан ташкари, колган барча агротехник тадбирлар х,ар иккала фон учун бир хил булди.

Тадкикотнинг х,ар иккала фонида урганилаётган материал рендомизация усули билан учта кайтарикда, х,ар бир кайтарикда икки катордан, х,ар бир каторда 25 тадан уяга 90х20х1 схемасида экилди. Урта толали гуза тизмаларида усимлик сув алмашинувининг мух,им физиологик курсаткичлари - барглардаги умумий сув микдори, транспирация жадаллиги ва баргларнинг сув ушлаш хусусияти усимликларнинг гуллаш-оммавий кусаклаш даврида, оптимал сув режими фонида тупрок намлиги ЧДНСга нисбатан 70-72% ни, сув танкислиги фонида эса 48-50 % ни ташкил килганда бир вактнинг узида аникланди.

Тадкикот объекти сифатида G. hirsitum L. турига мансуб урта толали гузанинг янги Т-1, Т-2, Т-3, Т-7, Т-11, Т-16, Т-20, Т-21 ва Т-22 тизмаларидан фойдаланилди.

№ Тизмалар Келиб чикиши

Т-1 (Л -СА х Диёр) х (G.hir. x G.tomen)

2 Т-2 (Навбахор х Л-СА) х (G.hir. x G.tomen)

3 Т-3 (С-9082 х 3Б) х (G.hir. x G.arb.)

4 Т-7 С-9082 х 4В

5 Т-11 Бархат

6 Т-15 Навбахор

7 Т-16 С-9082 х С-9080

8 Т-20 (Нав. х АН-16) х (Ишонч х С-9082)

9 Т-21 Л-1849

10 Т-22 Навбахор-2 х С-9082

Гуза тизмаларининг баргларидаги умумий сув микдори Н.Н. Третьяков буйича [Н.Н Третьяков ва бошкалар, 1990], транспирация жадаллиги А.А. Иванов буйича [А.А Иванов ва бошкалар, 1950], баргларнинг сув ушлаш хусусияти М.Д. Кушниренко буйича [М.Д. Кушниренко ва бошкалар, 1970 аникланди.

Олинган ракамли курсаткичлар Б.А. Доспехов буйича [Б.А. Доспехов, 1985] статистик кайта ишловдан утказилди. Мослашувчанлик коэффициенти (Кмос.) S.A. Ebarhart, W.A. Russel ишларида келтирилган формула^.А. Ebarhart ва W.A. Russel, 1966] буйича аникланди.

Усимлик баргларидаги умумий сув микдори сув алмашинувининг энг мух,им физиологик курсаткичларидан булиб, бу белгини урта толали гуза тизмаларида урганиш

урта толали гузанинг кургокчиликка чидамли навларини яратишда мухим ахамият касб этади.

Оптимал сув билан таъминланганлик шароитида урта толали гуза тизмалари гурухида усимлик барглардаги умумий сув микдори белгисининг энг юкори курсаткичи Т-7 тизмасида булиб, 78,4 % ни, энг паст курсаткичлар эса Т-16 ва Т-1тизмаларида кайд этилиб, мос равишда 75,2% ва 75,9% ни ташкил этди. Сув танкислиги шароитида эса барглардаги умумий сув микдори белгисининг энг юкори курсаткичи Т-11 тизмасида булиб, 74,5 % ни, энг паст курсаткичлари эса Т-2 ва Т-7 тизмаларида аникланиб, мос равишда 71,5% ва 71,9% ни ташкил этди.

Умуман, усимлик баргларидаги умумий сув микдори буйича тадкикотларимизда урганилган урта толали гуза тизмаларида ушбу белгининг узгарувчанлик кулами оптимал сув режимида 75,2 - 77,9% ни, сув танкислигида эса 71,5 - 74,5% ни ташкил этди, яъни тупрокда намликнинг етишмаслиги бироз булса ушбу белгининг узгарувчанлик куламининг ошишига олиб келди. Усимлик баргларидаги умумий сув микдори белгиси буйича сув танкислигига тадкикотимизда урганилган урта толали гуза тизмалари ичида Т-7 ва Т-2 тизмалари кучли (мос равишда, Кмос.= -8,3% ва Кмос.= -7,4%), Т-16,Т-1 ва Т-15 тизмалари эса нисбатан кучсиз (мос равишда, Кмос.= 2,7%; Кмос.= -3,3% ва Кмос.= 3,4%) таъсирчанлик намоён этдилар.

Урта толали гуза тизмаларида усимлик баргларидаги транспирация жадаллигини урганиш шуни курсатдики, сув билан оптимал таъминланганлик шароитида Т-7 ва Т-20 тизмалари усимликларида барглардаги транспирация жадаллиги бошка тизмаларга нисбатан юкори (мос равишда 306,69 мг ва 303,57 мг), энг паст транспирация жадаллиги эса Т-16 тизмасида булиб, 217,39 мг ни ташкил этди. Сув танкислиги шароитида усимлик баргларидаги транспирация жадаллигининг энг юкори курсаткичлари Т-1,Т-7 ва Т-11 тизмаларида булиб, мос равишда 149,79мг, 137,38мг ва 132,16мг ни, белгининг энг паст курсаткичлари эса Т-3 ва Т-2 тизмаларига хос булиб, мос равишда 74,47мг ва 84,98мг ни ташкил этди.

Умуман олганда, барглардаги транспирация жадаллиги буйича узгарувчанлик кулами тажрибамизда урганилган урта толали гуза тизмаларида сув билан оптимал таъминланганлик шароитида 217,39 - 306,69мг ни, сув танкислигида эса 74,47 - 149,79 мг ни ташкил этди, яъни сув стресси шароити ушбу белги узгарувчанлик куламининг пасайишига олиб келди. Барглардаги транспирация жадаллиги белгиси буйича сув танкислигига энг кучли таъсирчанлик Т-3 ва Т-2 тизмаларига мансуб булиб, мос равишда Кмос.= -69,0% ва 63,4% ни ташкил килди. Энг кучсиз таъсирчанлик эса Т-1 тизмасида (Кмос.= -35,9%) кайд этилди.

Сув билан оптимал урта толали гузанинг янги тизмалари ичида усимлик баргларининг сув ушлаш хусусиятининг нисбатан юкорилиги Т-22 ва Т-2 тизмаларида кайд этилиб, бу белгининг уртача курсаткичи мос равишда 30,1% ва 30,5 % ни, баргларнинг сув ушлаш хусусиятининг пастлиги эса Т-20 ва Т-7 тизмаларида булиб, мос равишда 42,1% ва 40,6% ни ташкил этди. Тупрокда сув етишмаслиги шароитида усимлик баргларининг юкори сув ушлаш хусусиятига Т-3,Т-22 ва Т-2 тизмалари мансуб булиб, ушбу белгининг курсаткичи мос равишда 19,1%, 19,5% ва 19,7% ни ташкил этди. Бошка генотипларга нисбатан баргларнинг сув ушлаш хусусиятининг пастлиги Т-1 тизмасида (27,7%) кайд этилди.

Умуман олганда, баргларнинг сув ушлаш хусусияти тажрибамизда урганилган урта толали гуза тизмаларида сув билан оптимал таъминланганлик шароитида 30,1 - 42,1% ни, сув танцислиги шароитида эса 19,1 - 27,7% ни ташкил килди, яъни сув стресси ушбу белгининг узгарувчанлик куламининг камайишига олиб келди. Мослашувчанлик коэффициенти (Кмос.) курсаткичларининг тахлили ушбу белги буйича сув танцислигига Т-7, Т-20 ва Т-3 тизмаларининг кучли таъсирчанлик (Кмос.= -44,1%, Кмос.= -43,5% ва 40,9%) , Т-1 тизмаси эса кучсиз таъсирчанлик (Кмос. = -13,2%) намоён этишларини курсатди.

Хулоса килиб айтадиган булсак. Тадкикотимизда урганилган урта толали гуза тизмалари сув танцислигига усимлик баргларидаги умумий сув микдори ва транспирация жадаллигининг турли даражада камайиши, баргларнинг сув ушлаш хусусиятининг эса турли даражада ошиши билан умумий йуналишдаги узгарувчанлик билан мослашдилар. Бу урганилган белгилар ичида транспирация жадаллиги белгиси сув танцислигига энг кучли таъсирчан белги эканлиги аникланди. Сув танкислигида барглардаги умумий сув микдори Т-15 ва Т-11 тизмаларида энг юкори (74,5% ва 73,9%) эканлиги, бу белги буйича сув танкислигига Т-16,Т-1 ва Т-15 тизмалари чидамли эканликлари аникланди. Усимлик баргларидаги транспирация жадаллиги буйича сув танкислигига Т-1 тизмаси энг чидамли (Кмос.=-35,9%) эканлиги, сув стресси фонида генотипнинг юкори курсаткичи доимо хам унинг турли сув режимларидаги урганилаётган белги буйича баркарорлигини намоён этмаслиги аникланди.

Сув танкислигида баргларининг сув ушлаш хусусияти Т-3, Т-22 ва Т-2 тизмаларида энг юкори эканлиги, ушбу белги буйича стресс омилга Т-1, Т-16 ва Т-11 тизмалари энг кам таъсирчанлик курсатдилар. Урта толали гуза тизмаларида сув билан турлича таъминланганлик фонларида транспирация жадаллигининг ортиб бориши билан баргларнинг сув ушлаш хусусияти камайиб борди. Сув танкислигида баргларнинг сув ушлаш хусусиятининг ортиб бориши билан усимлик махсулдорлигининг ошиб бориши уртасида кичик даражада булсада ижобий корреляция (г= 0,20) мавжуд булди.

REFERENCES

1. Доспехов Б.А. Методика полевого опыта.Москва: Агропромиздат, 1985. С.199,318, 320.

2. Иванов А.А., Силина А.А., Цельникер Ю.Л. О методе быстрого взвешивания для определения транспирации в естественных условиях. Ботанический журнал. 1950. 35. 2. 171-185.

3. Кушниренко М.Д., Гончарова Э.А., Бондарь Е.М. Методы изучения водного обмена и засухоустойчивости плодовых растений. Кишинев, 1970. - 79 с.

4. Третьяков Н.Н., Карнаухова Т.В, Паничкин Л.А. Практикум по физиологии растений. -М.: Агропромиздат, 1990. -271 с.

5. Ebarhart S.A, Russel W.A. Stability parameters for comparing parameters(1966). Crop. Sci. 6:36-40.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.