Научная статья на тему 'ЎРТА АСРЛАР МОВАРАУННАҲРИДА АСТРОНОМИК ИЛМЛАР РИВОЖЛАНИШИНИНГ ФАЛСАФИЙ-ТАРИХИЙ АСОСЛАРИ ВА УНИНГ ЧАҒМИНИЙ АСТРОНОМИК ҚАРАШЛАРИГА ТАЪСИРИ'

ЎРТА АСРЛАР МОВАРАУННАҲРИДА АСТРОНОМИК ИЛМЛАР РИВОЖЛАНИШИНИНГ ФАЛСАФИЙ-ТАРИХИЙ АСОСЛАРИ ВА УНИНГ ЧАҒМИНИЙ АСТРОНОМИК ҚАРАШЛАРИГА ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
11
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
илми нужум / борлиқ / осмон ёритгичлари / тригонометрия / юлдузлар илми / “Байтул ҳикма” / “Қонуни Маъсудий” “Мулаххас фи-ҳайъа” / scientific of astrology / Universe(existence) / celestial lights / trigonometry / “Bayt ul-hikma” / “Canon Masuda” / “Mulakhas fi-l hay’a”

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Холбаева Райхона Абдулазисовна

Мазкур мақолада ўрта асрлар Шарқ фалсафасида табиий-илмий, ижтимоий-фалсафий ривожида алоҳида аҳамиятга эга бўлган алломаларнинг астрономик қарашларининг фалсафий таҳлили ва уни ишимизнинг объекти бўлган Маҳмуд ибн-Муҳаммад ал-Чағминийнинг табиий-илмий ва фалсафий қарашларига таъсири борасида мулоҳаза юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PHILOSOPHICAL AND HISTORICAL BASIS OF THE DEVELOPMENT OF ASTRONOMICAL SCIENCES IN MEDIEVAL MOVARAUNNAHR AND ITS INFLUENCE ON CHAGMINI ASTRONOMICAL VIEWS

In this article the al analysis of the astronomical views of scolars who are of special importance in the natural-scientific, social-philosophic development of the Middle Ages Eastern philosophy and it’s relation to the natural -scientific philosophical views of who is the object of our work influence is considered.

Текст научной работы на тему «ЎРТА АСРЛАР МОВАРАУННАҲРИДА АСТРОНОМИК ИЛМЛАР РИВОЖЛАНИШИНИНГ ФАЛСАФИЙ-ТАРИХИЙ АСОСЛАРИ ВА УНИНГ ЧАҒМИНИЙ АСТРОНОМИК ҚАРАШЛАРИГА ТАЪСИРИ»

УРТА АСРЛАР МОВАРАУННАХ,РИДА АСТРОНОМИК ИЛМЛАР РИВОЖЛАНИШИНИНГ ФАЛСАФИЙ-ТАРИХИЙ АСОСЛАРИ ВА УНИНГ ЧАГМИНИЙ АСТРОНОМИК ЦАРАШЛАРИГА ТАЪСИРИ

ХОЛБАЕВА Райхона Абдулазисовна

ТДШУ таянч докторанти Тел.97 570 67 87 Email:rayxona12mim@gmail.com

d https://doi.org/10.24412/2181-2993-2023-3-4-9

Мазкур мацолада урта асрлар Шарц фалсафасида табиий-илмий, ижтимоий-фалсафий ривожида алощда а^амиятга эга булган алломаларнинг астрономик царашларининг фалсафий та^лили ва уни ишимизнинг объекти булган Махмуд ибн-Му^аммад ал-Чагминийнинг табиий-илмий ва фалсафий царашларига таъсири борасида муло^аза юритилади.

АННОТАЦИЯ

Калит сузлар: илми нужум, борлиц, осмон ёритгичлари, тригонометрия, юлдузлар илми, "Байтул цикма" , "КонуниМаъсудий" "Мулаххас фи-^айъа",

In this article the al analysis of the astronomical views of scolars who are of special importance in the natural-scientific, social-ABSTRACT philosophic development of the Middle Ages Eastern philosophy and it's relation to the natural -scientific philosophical views of who is the object of our work influence is considered. Keywords: scientific of astrology, Universe(existence), celestial lights, trigonometry, "Bayt ul-hikma", "CanonMasuda", "Mulakhasfi-lhay'a"

В статье проводится философский анализ астрономических взглядов учёных, имеющих особое значение естественнонаучном и общесвенно-философском развитии средневековой восточной философии, и её естественнонаучной философией и философские воззрения Махмуда ибн Мухаммада Умара аль-Чагмини на которого обращена наша работа.

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова: астрология, существование, световые люки, астрономия, тригонометрия, "Байтул хикма", "КануниМасуди" "Малакхас фи-хайа"

КИРИШ (Introduction)

Чагминийнинг илмий-фалсафий карашлари шаклланишида ундан аввал яшаб, ижод этган Мовароуннахрлик алломаларнинг хдссалари жуда хам катта.

Урта асрлардаги илм фан ривожининг жуда катта кисми Якин ва Урта Шарк мамлакатлари, хусусан Моварауннахр ва Хуросон хдссасига тугри

4

келади. Хуросон худуди тарихий жихатдан Каспий денгизининг шаркий ва жанубий шаркий худудини уз ичига олади.

Хуросон худуди кадимда Парфия давлати, Сосонийлар давлати, IX-асрда Хуросон Сомонийлар ва Тохирийлар давлати, кейинчалик араблар боскинидан кейин(УП-УШ) Араб халифалиги таркибига кирган.

Моварауннахр ва Хуросон Сомонийлар таркибига кирган пайтда мамлакатда кучманчиларнинг узаро урушлари бархам топиб, ижтимоий-иктисодий хаёт юксалиб, ички бозорлар тараккий этди.Бу даврда Самарканд, Бухоро, Балх, Марв, Хужанд, Нишопур каби шахарлар иктисодий, савдо-сотик, илм-фан ва таълим, табиий фанлар, айникса астрономик илмлар тараккий этди.Астрономик илмлар кундалик хаёт эхтиёжларидан, куруклик ва денгиздаги савдо сотик ишларида, бирон бир худудни кординациясини аниклаш ва кишлок хужалиги таквимларини ишлаб чикиш учун зарур эди.Астрономик илмлар яна шуниси билан ахамиятли эдики, саройлардаги хукмрон доираларни турли хил харбий, сиёсий ва кундалик маиший эхтиёжларини кондириш учун астрологларга мухтожликлари важидан хам секин асталик билан астрономик илмлар тараккий эта бошлади

ТАД^ЩОТ УСУЛЛАРИ (Research methods)

Биз ушбу маколамизда диёримизда урта асрларда яшаб ижод этган алломаларнинг астрономик карашлари ва уларнинг фалсафий ахамиятини тахлил киламиз.

МУ^ОКАМА (Discussion)

Моварауннахрлик илми нужум асосчиларидан бири бу IX асрда яшаб утган аллома Ахмад ибн Мухаммад ибн ал-Касир Фаргонийдир.Аллома хакидаги фикрлар 861 йилга таълуклидир.1

Фаргоний узининг "Юлдузлар илми хакида бошлангич билим" ("Китаб фи уснул илм ан-нужум") асари билан астрономик билимлар ривожига катта хисса кушган.Бу асар Птоломейнинг Сайёралар хакида тахмини асносида яратилган.Бу асар XII асрдаёк лотин тилига таржима килиниб, урта асрлар Европасида узок йиллар астрономик илмлар учун дарслик вазифасини бажарди.

Мутафаккир шунингдек, "Уструлоб ясалиши хакида", "Уструлоб харакати хакида", "Вактни аниклаштириш тугрисида ", "Куёш соатини ясаш тугрисида" номли бир канч а асарларни муаллифидир.2

1 Крачковский И.Ю. Арабская географическая литература //Изб.соч.-М.-Л:Изд.1957.-Т, 4 -С

5

www.birunijournal .uz

OaproHHH y3HHHHr acrpoHoMuara oug H3naHHmnapHHH öaeH этар экан, gyHeHH ry3HnumHHH ^anca^HH Mymox,aganaögH. BopnuKHH KaHgaö ry3HnraHnurH, yHHHr amam ycynu Ba xapaKaru ryrpucHgaru ^HKpnapuHH y3 puconanapuga öaeH этн6 yragu.

Ypra acpnap mapKuga aHa myHHHrgeK, acrpoHoMHK Ky3arumnapHH onuö öopraH onuMnapgaH öupu xyKMgop Aögynnox höh Toxup (830-844M.)HHHr ^uaHH MaHcyp höh Tanxa öynagu. BepyHHHHHHr ratKugnamuna, y MareMaruKa coxacuHHHr WKcaK öunuMgoHH öynumu öunaH öupranuKga rongy3nap unMuga x,aM Karra roryKnapra эpнmнö, MapB maxpuga acrpoHMHK Ky3arumnapHH onuö öopuö, Humonyp Ba MaKKa maxapnapuHHHr reorpa^HK кoopgннaцнanapннн roKopu aHHKguK öunaH öenrunaraH annoMagup.

MaHcyp höh Tanxa myHHHrgeK, "CaHOK coHnap x,aKuga pucona", "AönaHa maKnugaru ocmoh ^ucMnapuHHHr ganunu ryrpucuga pucona" homhh puconanapHHHr Myannu^u x,aMgup.

MapKa3HH ocuenuK öywK энcкnoпнgнcr annoManapgaH aHa öupu Myx,aMMag höh Myco Xopa3MHfigHp.YHHHr acocuH u^og KHnraH maxpu Bargog öynuö, öy maxapra annoMa 813 Hunga KenraH Ba ypra acpnap MycynMoH mapKuga Mamxyp öynraH "Baör-yn xuKMaga" u^og KHnraH.

YHHHr hhmhh ^aonuaru öup KaHHa coxanapHu: acrpoHOMua, MareMaruKa, reorpa^uaHH KaMpaö onraH эgн.

AnnoMa x,HHg caHOK coHnapuHH apaö gyHecura Ba KeHHHHanuK öyryH gyHera KeHr rapKanumura caöaöHH öynraH.YHHHr acrpoHoMua Ba MareMaruKara oug puconanapu XII acpnapgaeK noruH runura öeBocura rap^HMa KHnHHgu.3aMoHaBHH MareMaruKaHHHr acocnucu cu^araga MareMaruK araManapHHHr ^yga x,aM KynHunuru Xopa3MHH homh öunaH öornHKgup.3

YHHHr acrpoHoMuara oug энr Hupuru acapu "3h^h an Xopa3MHH" öynuö, öy acap 817 Ba 833-Hunnapga e3unraH öynuö, KeHHHHanuK öyryH fflapK Ba Fapöga Mamxyp öynagu.By acap y3uga KaguMru xuHg, öoöun Ba cocoHHHnap 3poHugaru KaguMgaH MaB^yg öunuMnapHH y3uga ^aMnaö, örorana öy öunuMnapHH eruö Kenumura caöaöaöHH öynraH.By acapga öupuHHunapgaH öynuö, cuHycnap ^agBanu, nronoMeHHHHr xopgnapu ypHura raHreHc araMacu KynnaHHnraH.1126-HHnga ymöy WKopugaru acap noruH runura rap^HMa KunuHraH Ba EBponaga acrpoHoMuara oug acocuH pucona öynuö xu3Mar KunraH.4

2 MarbBueBOKaa r.n.,Po3eH$enbg B.A.MareMarHKH h accrpoHoMH MycynbMaHcKoro cpegHeBeKoBba h hx rpyga (VIII-XIIIbb).-M.; HayKa, 1983.-Kh.2 .-C. 57-58

3 An-Xope3MH MyxaMMag höh Myca MareMarnnecKHe rpaKrara .-TamKeHr; ®aH 1983

4 AxMegoB A.A.Teopua gBH^eHna nnaHer anb-Xope3MH» // Oö^ecrBeHHHe HayKH b Y3öeKHcraHe.-1983

№7.-C.59 -64

6

Бу асарни асосини "Катта синдхинд" номли мураккаб ва тушуниш кийин булган рисола туради.Аллома бу асарни халифа Маъмун буйруги билан кайта ишлаб, кадимги эллин, Эрон сосонийлари ва илк халифаликдаги астрономик билимлар билан бойитди. Хоразмийнинг айрим услублари бир томондан "Зиджи Шахриёран" асари оркали бобил таъсири, яна бир томондан Теоннинг "Алмагест"ва "Конун" асарлари билан таниш булганлигидан далолат беради. Алломанинг 875 йил вафотидан сунг "Зижи ал-Хоразмий" рисоласига Ал Масрур шарх ёзади.Бу асарнинг оргинал варианти бизгача етиб келмаган.Бу асар бизга испан-араб олими Ал-Мажидийнинг (Х1)лотин тилига килган таржимаси(1116-й.) оркали бизга маълум.Бу лотин тилидаги асарни инглиз тилига О.Нуйгабауэр томонидан таржима килиниб, Г.Зутер томонидан нашр килинган.

Алломанинг юкоридаги асаридан ташкари "Уструлоб харакати тугрисида китоб", "Куёш соатини ясаш тугрисида" рисолалари хам мавжуддир.

Урта асрлардаги яна бир хассос алломалардан астроном, математик, географ, геодезия илмининг етук олими, тарихчи Абу Райхон Берунийдир.

"Тарих, риёзиёт, фалакиёт, илми хиёл (механика), тиббиёт, маъданшунослик, геодезия, сайдана(фармакагнозия), фан тарихи,- Шаркнинг энциклопедик акл эгаси булмиш Абу Райхон Беруний уз хиссасини кушган фан сохасининг тула булмаган руйхати ана шундан иборат."5

Беруний ёшлигидан математика, астрономия, минералогия, география, хариташунослик, геометрия ва тригонометрия каби фанларни мукаммал урганди.Алломанинг энг улкан кашфиётларидан бири ер юзининг турли худудларидаги вактни белгилашнинг меъёрларини такослаб чикканлигидир.

Аллома "Кадимги халклардан колган ёдгорликлар"номли буюк асарида дунё тарихининг янги зарваракаларини кашф этди.У Христофор Колумб Американи кашф этишидан 500 йил аввал Америка китъаси мавжудлигини аниклаб берган.

Беруний уз илмий фаолиятини жуда эрта бошлаган.990-йилда аллома устози Ибн Ирок етакчилигида Киёт шахрини бахор ва куз фаслларидаги Куёш сатхини узгаришини улчайди.Ва бу тугрисидаги фикрларнини кейинчалик "Геодезия" асарида баён этади.Беруний 150 дан ортик рисоланинг муаллифи булиб, улардан астрономияга оид энг йириги "Конуни Маъсудий" рисоласидир. Бу рисоладан ташкари аллома астрономик фикларини "Х,индистон, "Геодезия", "Устурлоб" ва "Йилномалар" асарларида баён этган.

5 Файзуллаев О.А. Проблемы противоречия в трудах классиков естественнознания и философии Средней

Азии.Т., «Фан» .1997, С.4

7

Берунийнинг илми нужумга оид "Конуни Маъсудий" асари 11 китобдан иборат.1-китоб дунёнинг умуий манзараси тасвирига, 2- китоб таврим ва йилномаларга, 3-китоб математикага, 4-китоб астрономик кобикларга, 5-китоб геодезия ва гелграфияга, 6-китоб Куёш ва унинг харакати тугрисида, 7-китоб Ой ва унинг харакатига, 8-китоб ой ва куёш ботишига, 9 ва 10-китоб харакатсиз сайёраларга, 11-китоб астрологлар учун астрономик вазифаларга багишланган.6

Алломанинг жуда хам куп сонли астрономик кузатишлари Ой ва Куёш харакатининг птоломейча назариясини кайта текширишга ёки Ер шарининг айрим нукталарини координациясини, харакатсиз юлдузларни координциясини аниклашга каратилган эди.

Юкоридаги хусусияти билан Беруний дунё олимлари ичида юксак макомга эга булдики, унинг жуда хам куп назариялари хозирги замон илм фан ривожи учун хам узини илмийлик салохиятини йукотмаган.

ХУЛОСА (Conclusion)

Юкоридаги алломаларнинг астрономия, математикага оид меърослари кейинчалик Марказий Осиёнинг Хоразм диёрида етишиб чиккан аллома медик, астроном, математик Махмуд ибн Мухаммад ал-Чагминий карашларига жуда катта таъсир курсатади.Масалан, Чагминийнинг "Туккиз сонинг хусусияти" номли асари ал-Хоразмийнинг математикага оид сонлар тугрисидаги фикларига жуда хам якиндир.

"Меъросни таксимлаш тугрисида"ги асари Фаргоний ва Фаробийларнинг мусулмон оламида меърос ва унинг таксимланишига оид бир канча фикларига асосланган.

Берунийнинг "Конуни Маъсудий" асари Чагминийнинг "Мулаххас фи-хайа" асарига жуда катта таъсир курсатган.Масалан, Берунийнинг осмон ёритгичлари, борлик, сайёраларнинг харакатлари, кобиклар ва уларнинг турлари хакидаги фикрларига якин фикрлар "Мулаххас фи хайа" асарида хам мавжуддир.

Шу уринда таъкидлаш жоизки, IX-X асрларда ривож топган табиий илмлар ривожи XII-XIII асрларга келиб уз ривожини юксак даражасига эришди.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Крачковский И.Ю. Арабская географическая литература //Изб.соч.-М.-Л:Изд.1957.-Т, 4 -С

6 Беруни Канун Масуда// Изб.произведения.-Ташкент; Фан , 1973.-Т. 5- 6.

8

2. MaTtBueBCKaa r.n.,Po3eH$enbg E.A.MaTeMaTHKH h acrp0H0MH MycyntMaHCKoro epegHeBeKOBta h hx Tpygti (viii-xiiibb).-m.; HayKa, 1983.-kh.2

3. Än-Xope3MH MyxaMMag höh Myca MaTeMaTunecKue TpaKTaTbi .-TamKeHT;

4. AxMegoB A.A.Teopua gBH^eHua nnaHeT ant-Xope3MH» // Oö^ecTBeHHMe HayKH b Y3ÖeKHcraHe.-1983 №7.-C.59 -64

5. Oaö3ynnaeB O.A. npoöneMti npoTHBopenua b Tpygax KnaccuKOB ecTecTBeHH03HaHua h ^hhoco^hh CpegHeö A3hh.T., «OaH» .1997, C.4

6. EepyHu KaHyH Macyga// H3Ö.npoH3BegeHua.-TamKeHT; OaH , 1973.-T. 5- 6.

.-C. 57-58

OaH 1983

9

www.birunijournal .uz

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.