Научная статья на тему 'Шарқ улуғ мутафаккирининг нодир мероси'

Шарқ улуғ мутафаккирининг нодир мероси Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
250
50
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
Аллома / билиш назарияси / диний / дунё олимлари / ижтимоий / мерос / қадрият / ғоя / scientist / theory of knowledge / religious / world-class scientists / social heritage / values / idea.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Қ. Наримонов

Жаҳон илмий-фалсафий мероси тараққиёти тарихида Абу Райҳон Беруний унинг замондошлари бўлган мутафаккирларнинг фалсафий ғояларини бугунги кун талаблари нуқтаи назаридан илмий-назарий тадқиқ этиш аҳлоқий-гносеологик концепцияларининг фалсафий-кампаратевистик тадқиқи аҳамиятга эгадир. Бу тадқиқот жаҳон фалсафаси тараққиётида, Абу Райҳон Беруний меросидан фалсафа тарихида фойдаланишга қаратилганлиги билан аҳамиятли.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The rare heritage of the great eastern thinker

In the history of the development of the world scientific and philosophical heritage, philosophical-kapparatist study of ethical and epistemological concepts, scientific and theoretical study of the philosophical ideas of Abu Rayhan Beruni and his contemporaries are of great importance. This study is important in the development of world philosophy, using the legacy of Abu Rayhan Beruni in the history of philosophy.

Текст научной работы на тему «Шарқ улуғ мутафаккирининг нодир мероси»

Шарк; улуг мутафаккирининг нодир мероси

^.Наримонов, Тошкент давлат шарцшунослик иститути

Аннотация - Жахон илмий-фалсафий мероси тараккиёти тарихида Абу Райхон Беруний унинг замондошлари булган мутафаккирларнинг фалсафий гояларини бугунги кун талаблари нуктаи назаридан илмий-назарий тадкик этиш ахлокий-гносеологик концепцияларининг фалсафий-кампаратевистик тадкики ахамиятга эгадир. Бу тадкикот жахон фалсафаси тараккиётида, Абу Райхон Беруний меросидан фалсафа тарихида фойдаланишга каратилганлиги билан ахамиятли.

Калит сузлар - Аллома, билиш назарияси, диний, дунё олимлари, ижтимоий, мерос, кадрият, гоя.

The rare heritage of the great eastern thinker

Q.Narimonov, Tashkent state institute of oriental studies

Abstract - In the history of the development of the world scientific and philosophical heritage, philosophical-kapparatist study of ethical and epistemological concepts, scientific and theoretical study of the philosophical ideas of Abu Rayhan Beruni and his contemporaries are of great importance. This study is important in the development of world philosophy, using the legacy of Abu Rayhan Beruni in the history of philosophy.

Keywords - scientist, theory of knowledge, religious, world-class scientists, social heritage, values, idea.

Мамлакатимизда мустакиллик йилларида "Буюк адиб ва мутафаккирларимизнинг, ибратли хаёти ва ижтимоий фаолиятини хар томонлама чукур урганиш ва таргиб этиш, ёшларимизни узликни англаш, миллий ва умуминсоний кадриятларга хурмат рухида тарбиялаш" [1] даврнинг мухим вазифа-ларидан бири эканлиги президентимиз Шавкат Мирзиёев томонидан таъкидлан-ганидек, алломалари колдирган ижтимоий-маънавий меросга булган эътибор кучайиб, мутафаккирларнинг жахон ижтимоий фикр тараккиётига кушган гоялари, фалсафий, ахлокий, сиёсий, диний, маънавий-маърифий карашлари халкимиз ихтиёрига кайтарилди. Шундай мутафаккирлардан Абу Райхон Беруний унинг мероси жахон микёсида гуманизм ва ахлокий кадриятларга содиклик, комил инсонни тарбиялаш каби гояларининг мазмун-мохиятини илмий нуктаи назардан ёритиш мухим ахамият касб этади.

Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2010 йил 7 октябрдаги 222-сон "2010-2020 йилларга мулжалланган номоддий маданий мерос объектларини

мухофаза килиш, асраш, таргиб килиш ва улардан фойдаланиш Давлат дастурини тасдиклаш тугрисида"ги ва Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги "Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича харакатлар стратегияси тугрисида"ги ПФ-4947-сонли Фармонлари, Узбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 12 майдаги "Буюк алломалар, адиб ва мутафаккирларимиз ижодий меросини кенг урганиш ва таргиб килиш максадида ёшлар уртасида китобхонлик танловларини ташкил этиш тугрисида"ги ва Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 28 июлдаги "Маънавий-маърифий ишлар самарадор-лигини ошириш ва сохани ривожланти-ришни янги боскичга кутариш тугрисида"ги ПК-3160-сон карорлари хамда мазкур фаолиятга тегишли бошка меъёрий-хукукий хужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга муайян даражада хизмат килади.

Тарихий-маданий ва маънавий меросга оид концептуал масалалар, Узбекистон

Республикаси Биринчи Президенти Ислом Каримовнинг халкимиз маънавий тафак-курининг тикланиши, унинг утган улуг аждодларга муносиб ворис булиб тарбиялаш хакидаги фикрлари хамда Узбекистан Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг маънавий меросимизни кадрлаш ва юксалтириш хакидаги асарлари баркамол авлод тарбиясини амалга оширишда илгари сурилган фикрлар мазкур тадкикотга илмий-методологик асос булиб хизмат килади.

Бир канча йиллар давомида Беруний ижодини илмий-фалсафий жихатдан тадкик этиш масаласи купгина тарихчилар, файласуфлар, маданиятшунослар ва фан тарихи билан шугулланувчи мутахассис-ларни кизиктириб келмокда. Хусусан, Беруний хдкида унинг хамкасби ва замондоши, "Масъуд тарихи" асарининг муаллифи Абу Фазл Байхаки уни "устод" деб атаб, у хакда ижобий фикрлар билдирган. Шунингдек, тарихчи ва географ Ёкут ал-Х,амавий билан ибн Абу Усабийа, Иброхим ибн Мухаммад ал-Гаданфар ат-Табризий, Арузи Самаркандий алломанинг хаёти ва ижодига оид маълумотларни баён килган [2].

Абу Райхон Берунийнинг "Ал-осор ал-бокийа ан ал-курун ал-холийа" асарининг инглиз тилидаги таржимаси1889 йил Э.Захау томонидан Лондонда нашр этилганидан сунг, аллома ижодига кизикиш бутун жахонга ёйилди. XIX аср охири - XX аср бошларига келиб, фан тарихчилари ва шаркшунослари аллома асарларини урганишга киришдилар. Бунда Г.Зутер, А. Миели, Э.Видеманларнинг хизмати катта булди [3]. Жумладан, Э.Видеман узининг бир канча маколаларини Беруний ижодига багишлаб, унинг табиий фанларга оид карашлари ва улкан кашфиётлари буйича мухим маълумотларни уз илмий макола-ларида ёритиб, хакли равишда Э.Захаудан кейинги йирик берунийшунос олим деб эътироф этилди. ХХ асрнинг иккинчи яримидан кейин, берунийшунослик илми кенг таргиб килинди. А.Жайланининг Абу Райхон Берунийнинг гелеоцентрик таълимо-ти [4], С.Насрнинг Беруний ва Ибн Сино

савол-жавоблари хакидаги макола чоп этил-ган [5]. А.Шарма Берунийнинг хинд самсара таълимоти хакидаги маколаси нашр килинди [6]. XX асрнинг 40-50-йилларида Москва ва Ленинградда "Беруний" маколалар туплами чоп этилиб, у алломанинг хаёти ва илмий меросига багишланган. Тупламга киритилган А.М.Беленицкий, И.Ю.Крачковский каби олимларнинг маколаларида алломанинг табиатшунослик фанларига кушган хиссаси ифодаланган ва унга юксак бахо берилган. Берунийнинг серкирра ижоди, унинг математика сохасидаги ютуклари Б.А.Розенфельд, М.Рожанская, З.Соколовскаяларнинг "Абу Райхон Беруний" номли жамоавий моно-графиясида уз ифодасини топган. Г.Леммлейннинг бир канча маколалари Берунийнинг хдёти ва ижодига, айникса, олимнинг минерология сохасидаги тадкикот-ларига багишланган. Ушбу ишда тахлил килинишича, уз тадкикотларида улар эътиборини, энг аввало, алломанинг аник ва табиий фанлар сохасига оид илмий меросига каратишган ва изланишларини тарихий аспектда тахлил этишган. 50-йиллари Тошкентда хам УзР ФА томонидан Беруний ижодига багишланган туплам чоп этилиб, унга С.П.Толстов, А.А.Семенов, Я.Еуломов ва бошка олимларнинг илмий маколалари киритилган. Жумладан, С.П.Толстов: "...Берунийнинг кудратли нуфузи кейинги асрларда купчилик Шарк мамлакатларида илмнинг ривожланишига уз таъсирини утказди", - деган адолатли хулосага келади. 1973 йил Тошкентда Беруний таваллудининг 1000 йиллиги нишонланди. Шу муносабат билан Беруний илмий ижодига оид куп жихатлар баён этилган бир катор тупламлар чоп этилди. Жумладан, И. Муминов, Я. Гуломов, Р. Носиров, А. Шарипов, А.Ирисов, М.Баратов, С.Йулдошев каби узбек файласуф олимларининг илмий маколалари ушбу тупламда уз аксини топди. Академик И.Муминов алломанинг илмий билиш методини юксак бахолаб, ундаги кузатиш, тажриба, анализ, синтез, киёсий тахлил, маълумотларни туплаш ва уларни текшириб, умумлашмалар чикариш каби усулларга алохида ургу берган. Берунийшунос олим А.

fflapunoB y3HHHHr h^mhh H3naHHmuga EepyHHHHHHr Höh Chho 6unaH e3HmManapura anoxuga эtтн6opннн KapaTraH. A.fflapunoB y3 TagKHKoTHga A6y PaHxoH EepyHHH H^ogu-HHHr ypraHHnMaraH aHru KuppacuHH ohhö 6epraH. EepyHHHHHHr ^axoH ^aHHgaru эpнmгaн WTyKnapgaH 6upu yHHHr Ta^puöaBHH ycynHHH pHBO^naHTHpraHHgHp. npo^eccop P.HocupoB annoMa u^oguga Ta^puöa, Ky3aTyBHHHr axaMHaTH 6eKuec экaнnнгннн Maxcyc TagKHK xaMga Taxnun KunraH. X,hha $anca$acuHHHr aHpuM MacananapuHH KeHr epuTHÖ, TagKHK KunraH xHHgmyHoc, $aHnacy$ C.HyngomeB annoMa H^ogu 6unaH myFyn-naHap экaн, xhha ^anca^acugaru Typnu xun okhm Ba MaKTaönapHHHr TatnuMoTnapuHH Taxnun Kunagu xaMga annoMaHHHr KuecuM TaKKocnam ycynura roKopu 6axo Öepagu.

MycraKHnnHK mapo^aTH 6unaH gaBnaTHMH3 TOMOHHgaH A6y PaHxoH EepyHHH gyHe-KapamHHHHr aHru KuppanapuHH ypraHHmra KeHr hmkohh^t apaTHngu. AnnoMaHHHr unM-$aH, $anca$a TapuxuHH TagKHK этнm Öopacugaru MeTogonoruK TaMoHunnapuHH em y3ÖeK TagKHKoTHHnapugaH öhphhhh 6ynu6 r.Hocupxog^aeBa Maxcyc TagKHK этгaн. Ym6y TagKHKoTHHHHHr Taxnunu myHH KypcaTgHKH, EepyHHHHHHr TapuxuM-^anca^HH Ba TapuxuH-unMHH ycnyÖH xo3upru gaBpga xaM y3 KHMMaTHHH HyKoTMaH, aKcuHna, aHaga gon3ap6 axaMHAT Kac6 этн6 6opMoKga. OaHnacy^ O.^ypaKynoB EepyHHH TaÖHHH-unMHH Ba H^THMoHH^anca^HH MepocuHHHr Fap6 onHM-napu ToMoHHgaH TagKHK aTunumuHH 6up 6yTyH Ba axnHT xonga KuecuH Taxnun этгaн.

MapKa3HH Ocue Ba 6yTyH ^khh Ba YpTa fflapw TaÖHHH-HnMHH öunuMnap Ba $anca$HH Ta^aKKyp TapaKKueTHra A6y Hacp OopoöuHgaH KeHuH Höh Chho 6unaH 6up gaBpga A6y PaHxoH AxMag EepyHHH (9731048) KaTTa Tatcup KypcaTgu.

A6y PaHxoH EepyHHH hhmhh umnapuHHHr cepKuppanuru, ^HKpuH napBo3HHHHr roKcaK-nuru 6unaH KHmHHH xaHpaTga KongupaguraH 6yroK gaxogup. Y 6up ro3 эnnнкgaн opTHK acap e3raH ypTa acpHHHr ynyr annoMacu.

A6y PaHxoH EepyHHH xu^puH 362 (Mun. 973) HHnHHHr 2-3ynxH^^a oHuga Xopa3MHHHr unK MapKa3H KaT (^ueT) maxpu aTpo^uga

gyHera Kengu. Y y3 TyFHnraH MacKaHHga axmu TatnHM ongu, unK emnurugaH unMuH umnapra öepunuö KeTgu. Yma naHTga Xopa3Mga ro3 6epraH cuecuH TaHrnuK caöaönu y3 BaTaHHHH TapK этgн Ba, TaxMHHaH, 998 HungaH to 1004 Hunnap MoöaHHHga KacnuH geHru3HHHHr «aHyÖHH-mapKHH neKKacugaru ^yp^oH (ryproH)ga amagu. ffly Hunnapu y3HHHHr HupuK acapu - "^agHMru xanKnapgaH KonraH egropnuKnap" khtoöhhh apaTgu. Ey khtoö-HHHr pyc Tunura KunuHraH Tap^HMacu 1957 HunH Ba y3ÖeK Tunugaru Tap^HMacu Y3ÖeKHcToH PecnyönuKacu OaHnap aKageMuacu "OaH" HampueTuga anoxuga-anoxuga khtoö 6ynu6, öocunuö hhkah.

1005 HunH EepyHHH Xopa3Mra KaHTHÖ Kengu Ba Xopa3Mmox A6y A66oc MatMyH (10091017) capoHuga xypMaTnu MapTaöaHH эгan-nagu. 1017 Hunu MaxMyg Fa3HaBHH (998-1030) Xopa3MHH y3ura 6yHcyHgHpraH, EepyHHH 6omKa onuMnap KaTopu noHTaxT Fa3Hara onu6 KeTHngu Ba yMpuHHHr oxupurana yma epga amagH.

Fa3Haga EepyHHH unMuH umnapra öepunuö KeTgu. CynToH KymuHnapu 6unaH 6upra y 6up Hena 6op ^HHgucToHga xaM 6yngu. ffly naHTnapga 6y ynKaHH aTpo^nuna ypraHumra Kupumgu, HaTH^aga, 1030 Hunu X,hhahctoh xaKuga a^oHuö acap - "X,HHgnapHHHr aKnra curaguraH Ba cuFMaHguraH TatnuMoTnapuHH aHHKnam khtoöh" (KucKana "MynaHxHHg" -"^hhahctoh")hh apaTgu (Ey acap 1963 Hunga pyc Tunuga "OaH" HampueTuga Hamp этнngн). EyHgaH onguHpoK, 1025 Hunu эca "Typap ^oHnap opacugaru Maco^aHH TeKmupum ynyH ^oHnapHHHr nerapanapuHH aHHKnam" (KucKana "reoge3ua") acapuHH e3u6 TyraTraH эgн.

MaxMygHHHr Bopucu cynToH Mactygra (1030-1041) EepyHHH y3HHHHr MaTeMaTHKa Ba acrpoHoMHara oug энг HupuK acapu - "^oHyHH MactyguH"HH öaFHmnagu. YHgaH KeHuHru cynToH MaBgyg (1041-1048) gaBpuga EepyHHH MHHepanoruara oug acapu - "^HMMaTÖaxo TomnapHH öunuö onum öyHHna MatnyMoTnap TynnaMu" (KucKana "MuHepanorua") hh, yMpuHHHr oxupuga эca "^opuBop ycHMnHKnap xaKuga khtoö" (KucKana "CaHgaHa") acapuHH e3gu.

EepyHHH xu^puH 440 HunHHHr 2-pa^aöuga

(мил. 1048 йил, 11 декабр) Fазнада вафот этди.

Берyний уз даврида тажрибавий билим-ларни пухта эгаллаган олимлардан 6Ули6, 6у Унинг табиий-илмий ва фалсафий караш-ларининг муайян томонларини аникловчи мухим омиллардан хисобланган.

Кузатиш, куриш, тажрибалар килиш, мантикий умумлашмалар чикариш,

маълумотларни туплаш, халк огзаки ижоди, ёзма ёдгорликларни урганиш, барча хабар, манбаларга танкидий караш хакикатни аниклаш учун уларни бир-бири билан таккослаб куриш, тил курилишини, ёзувларни урганиш - булар хаммаси урта асрнинг буюк комусчиси Aбy Райхон Беруний илмий усулининг асосини ташкил этади.

ФОЙДAЛAHИЛГAH AДAБИЁTЛAР

[1] Мирзиёев Ш.М. Буюк алломалар, адu6 ва мутафаккuрларuмuз uжодuй мeросuнu кенг Урганuш ва таргыб цuлuш мацсад^да ёшлар уртатда Kumo6xornuK танлов-ларuнu ташкам этuш тyгрuсuдагu Каpopu, Халк сузи, 2018 йил, 15-май

[2] Aрyзи Самарканди, Рeдкостu mu четыре беседы, (Перевод с персид. С.И.Баевского), Москва, ИВЛ, 1963

[3] Suter H. Uber die Projektion der Strenbilder und der Lander von Al-Beruni. Med.Heft. IV. Erlangen, 1922; T.Wiedemann, Biografie von Al-Beruni nach ibn-abi Usaibi'a, Med.Societat in Erlangen. Bd.44.1912; A.Mieli, La sciencte arabe et son role dans I'evolution sceintifique mondial, Leiden, 1938

[4] Arez Ghulam Jailani, Abu Rayhan al-Beruni 's Heleocentric theory, Programme of the session Abu Rayhan Beruni's International Simposium, Dec.18-19, 1991. - Kabul University. - P. 3 - 4

[5] Al-Beruni andIbn Sina (Questions and Answers). Ed by Seyyed HoHossein Nasr. - Tehran, 1972. - P.104

[6] Sharma A. Al-Biruni on Hindu notion of Samsara, Islamic Culture, July, 1977, P.3-4

References

[1] Мирзиёев Ш.М. Буюк алломалар, адиб ва мутафаккирларимиз ижодий меросини кенг урганиш ва таргиб цилиш мацсади-да ёшлар уртасида китобхонлик танлов-ларини ташкил этиш тугрисидаги Карори, Халк сузи, 2018 йил, 15-май

[2] Арузи Самарканди, Редкости или четыре беседы, (Перевод с персид. С.И.Баевского), Москва, ИВЛ, 1963

[3] Suter H. Uber die Projektion der Strenbilder und der Lander von Al-Beruni. Med.Heft. IV. Erlangen, 1922; T.Wiedemann, Biografie von Al-Beruni nach ibn-abi Usaibi'a, Med.Societat in Erlangen. Bd.44.1912; A.Mieli, La sciencte arabe et son role dans I'evolution sceintifique mondial, Leiden, 1938

[4] Arez Ghulam Jailani, Abu Rayhan al-Beruni 's Heleocentric theory, Programme of the session Abu Rayhan Beruni's International Simposium, Dec.18-19, 1991. - Kabul University. - P. 3 - 4

[5] Al-Beruni and Ibn Sina (Questions and Answers). Ed by Seyyed HoHossein Nasr. - Tehran, 1972. - P.104

[6] Sharma A. Al-Biruni on Hindu notion of Samsara, Islamic Culture, July, 1977, P.3-4

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.