Научная статья на тему 'РОССИЯ ИМПЕРИЯСИНИНГ РУС АҲОЛИСИНИ ФАРҒОНА ВОДИЙСИГА КЎЧИРИШ ЖАРАЁНИ ВА УНДАГИ МУАММОЛАР'

РОССИЯ ИМПЕРИЯСИНИНГ РУС АҲОЛИСИНИ ФАРҒОНА ВОДИЙСИГА КЎЧИРИШ ЖАРАЁНИ ВА УНДАГИ МУАММОЛАР Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
109
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Research Focus
Область наук
Ключевые слова
Россия империяси / аҳолини кўчириш жараёни / маҳаллий аҳоли / уй-жой ижараси. / Российская империя / процесс переселения населения / местные жители / аренда жилья.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Хусниддин Жураев

Туркистонга аҳолини кўчириш жараёнида жуда кўплаб муаммоли вазиятлар келиб чиқаётганлиги сабабли ушбу соҳада империя ҳукумати томонидан махсус қоида ва низомлар ишлаб чиқиш зарурати пайдо бўлди. Туркистонга кўчирилган аҳоли янги жой шароитига кўникиб, мослашиш жараёнида бир қатор муаммоларга дуч келиши табиий ҳол эди. Ушбу муаммолар сифатида аҳолини қабул қилиш шохобчаларидан янги жойларга кўчиб ўтиб, у ерга жойлашишдаги қийинчиликлар, дастлабки ертўла ва қамишкапалардаги ноқулай маиший турмуш, касбни ўзгартириш зарурати, кўчириб келтирилганларни барчасига ҳам ер фондларини етишмаслиги, тақсимланган ерларнинг яроқли ва унумдор эмаслиги, ерга ишлов бериш учун ишчи ҳайвонларини ижарага олиш ҳаражати, казаклардан олинадиган уй-жой ижарасининг қимматлиги кабиларни кўрсатиш мумкин.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ПРОЦЕСС ПЕРЕСЕЛЕНИЯ В ФЕРГАНСКУЮ ДОЛИНУ РУССКОГО НАСЕЛЕНИЯ РОССИЙСКОЙ ИМПЕРИИ И ЕГО ПРОБЛЕМЫ

В связи с тем, что в процессе переселения населения в Туркестан возникало множество проблемных ситуаций, возникла необходимость разработки правительством империи специальных правил и уставов в этой области. Переселившееся в Туркестан население, привыкнув к условиям нового места, в процессе адаптации столкнулось с рядом проблем. К этим проблемам относятся трудности с переселением населения из приемных пунктов на новые места и заселением там, неблагоприятное жилищное положение в первоначальном подвале и камышах, необходимость смены профессии, нехватка земельных фондов для всех переселенцев, негодность и непродуктивность отводимых земель, стоимость аренды рабочих животных для обработки земли, отсутствие арендной платы за жилье, взимаемой с казаков. можно указать такие, как стоимость.

Текст научной работы на тему «РОССИЯ ИМПЕРИЯСИНИНГ РУС АҲОЛИСИНИ ФАРҒОНА ВОДИЙСИГА КЎЧИРИШ ЖАРАЁНИ ВА УНДАГИ МУАММОЛАР»

РОССИЯ ИМПЕРИЯСИНИНГ РУС А^ОЛИСИНИ ФАРГОНА ВОДИЙСИГА КУЧИРИШ ЖАРАЁНИ ВА УНДАГИ МУАММОЛАР Хусниддин Жураев, PhD

Тарих факультети декани, Фаргона давлат университети, Узбекистан, Фаргона шахри https://doi. org/10.5281/zenodo. 7324368

Аннотация: Туркистонга ауолини кучириш жараёнида жуда куплаб муаммоли вазиятлар келиб чицаётганлиги сабабли ушбу соуада империя \укумати томонидан махсус цоида ва низомлар ишлаб чициш зарурати пайдо булди. Туркистонга кучирилган ауоли янги жой шароитига куникиб, мослашиш жараёнида бир цатор муаммоларга дуч келиши табиий уол эди. Ушбу муаммолар сифатида ауолини цабул цилиш шохобчаларидан янги жойларга кучиб утиб, у ерга жойлашишдаги цийинчиликлар, дастлабки ертула ва цамишкапалардаги ноцулай маиший турмуш, касбни узгартириш зарурати, кучириб келтирилганларни барчасига уам ер фондларини етишмаслиги, тацсимланган ерларнинг яроцли ва унумдор эмаслиги, ерга ишлов бериш учун ишчи уайвонларини ижарага олиш уаражати, казаклардан олинадиган уй-жой ижарасининг цимматлиги кабиларни курсатиш мумкин.

Калит сузлар: Россия империяси, ауолини кучириш жараёни, мауаллий ауоли, уй-жой ижараси.

ПРОЦЕСС ПЕРЕСЕЛЕНИЯ В ФЕРГАНСКУЮ ДОЛИНУ РУССКОГО НАСЕЛЕНИЯ РОССИЙСКОЙ ИМПЕРИИ И ЕГО ПРОБЛЕМЫ

Аннотация: В связи с тем, что в процессе переселения населения в Туркестан возникало множество проблемных ситуаций, возникла необходимость разработки правительством империи специальных правил и уставов в этой области. Переселившееся в Туркестан население, привыкнув к условиям нового места, в процессе адаптации столкнулось с рядом проблем. К этим проблемам относятся трудности с переселением населения из приемных пунктов на новые места и заселением там, неблагоприятное жилищное положение в первоначальном подвале и камышах, необходимость смены профессии, нехватка земельных фондов для всех переселенцев, негодность и непродуктивность отводимых земель, стоимость аренды рабочих животных для обработки земли, отсутствие арендной платы за жилье, взимаемой с казаков. можно указать такие, как стоимость.

Ключевые слова: Российская империя, процесс переселения населения, местные жители, аренда жилья.

THE PROCESS OF RESETTLEMENT OF THE RUSSIAN POPULATION OF THE RUSSIAN EMPIRE TO THE FERGANA VALLEY AND ITS PROBLEMS

Abstract: Due to the fact that many problematic situations arose during the resettlement of the population to Turkestan, it became necessary for the government of the Empire to develop special rules and charters in this area. The population that moved to Turkestan, having got used to the conditions of a new place, faced a number ofproblems in the process of adaptation. These problems include difficulties with the relocation of the population from reception points to new places and settling there, the unfavorable housing situation in the original basement and reeds, the need to change professions, the lack of land funds for all settlers, the unfitness and unproductivity of the allocated land, the cost of renting working animals for land cultivation, the lack of rent for housing chargedfrom Cossacks. you can specify such as the cost.

Keywords: the Russian Empire, the process of population resettlement, local residents, rental housing.

КИРИШ

XIX асрнинг 70 йилларида ахолини Туркистонга кучириш жараёни узига хос йул ва йуналишларга эга булиб, Оренбург-Тошкент масофаси 2000 чакирим, Астрахань оркали утадиган йул бундан хам узок эди. Кавказдан Узун Ада ва Михайлов култиги оркали Туркистонга келиш учун чул хамда сахролар оркали 1,5 минг чакирим масофани босиб утиш лозим булган. Кучманчилар Жанубий Сибирдан Акмолинск, Тургай, Уральск оркали йулга чикканда хам 1,5 минг чакирим кумлок чул йулларни босиб утишларига тугри келарди. Хукумат томонидан кучиб келувчилар учун Туркистон улкаси ёпилганидан кейин хам ерсиз ва кам ерли дехкон оилалари уз ихтиёри билан, таваккал килиб йулга чикишда давом этган. Узбошимчалик билан кучганлар Туркистон генерал-губернаторлигининг маркази - Тошкентга караб йулга чикишган. Туркистон генерал-губернаторлиги маъмур ва амалдорлари "Кучириш бошкармаси" оркали уз ихтиёри билан кучган дехконларни хам вактинчалик махсус ахоли пунктларида жойлаштириш чораларини куришга мажбур эди.

Тошкент шахри чеккасида "Кучириш бошкармаси"га карашли атрофи лой-сувок билан уралган каттакон бино - "Кучириш саройи" жойлашган. Бу саройда кучиб келганлар вактинча истикомат киладиган узун бараклар, врачлик санитария даволаш ва назорат пунктлари мавжуд булган. Сарой бараклари 20-25 оилага мулжалланиб, хар бир барак тусик деворлар билан ажратилган, уларда кишнинг уч ойлик совук кунларида яшаш учун тахта наралар куйилган[1]. Кучувчилар иссик кунларда шолипоядан килинган капалар, палаткалар тортилган чодирларда яшашган. "Кучириш саройи"да одамларга факат кайнок сув берилган, улар учун умумий козон ва арзон овкатланиш йулга куйилмаган[2]. Сарой майдонида аёллар уз холича козон осиб таом тайёрлашган, эркаклар шахарга иш кидириб кетишган, айримлари мардикорлик килиб кундалик оила тирикчилиги учун маблаг топишган. Хукуматдан 200 тагача оилалар ер олиб, кишлокларга кучиб кетиш умидида булганлар. Дехконлар бугдойдан тайёрланадиган озик-овкатни пишириш учун саксовул сотиб олишга хисобларидан бир кунда 20-21 копеек. маблаг сарфлашган. Ахён-ахёнда кучириш саройига келиб турадиган мирзога хукуматдан пул ва ер сураб ариза ёздириб олишган. "Кучириш бошкармаси" мутасаддилари буш ерлар топилгунча бараклардаги дехконларни сабр билан кутишга ундаган. Олти ой ва бир йил давомида келажакдаги такдирини кутиб, газаб ва нафратга тулиб яшаётган дехконлар оиласига очарчилик хам хавф солган. "Кучириш саройи"да кашшоклик, инфекцион касалликлар, болалар бевакт улими каби холатлар юз берган. Бундай холатда улар учун кабристонлар якинидаги буш ерлар, темир йул станциялари асосий бошпана булган. Хукумат томонидан ишлаб чикилган тартиб-коидаларда сарой ва баракларда яшаш талаблари белгиланганлигини манбалар хам акс эттиради[3]. Бирок бу тартиб-коидалар асосида иш куриш учун моддий имкониятлар чегараланганди. ^олаверса, "Кучириш бошкармаси" дехконлар учун кишлок ва посёлкалардан буш ерлар топган вактда, юкоридаги холатга тушган дехкон оилаларида у ерларга кучиб бориб, уз хужаликларини тиклаш учун моддий ресурс етишмаган. Яъни, уларда уй жихозлари, дехкончилик куроллари, ишчи хайвонлари учун маблаг колмаган. Натижада баъзилар ортга кайтиши учун хукуматдан арзон билет (чипта) сураса, баъзилар хайрия ташкилотларидан ёрдам сураб, бирор-бир посёлкада урнашиб колган. 1907 йилга кадар ортга кайтмокчи булганларга хукумат имтиёзли билет такдим этган булса, кейин бу

тадбир тухтатиб куйилган. Охир-окибатда Туркистонга "бахт ва фаровон хаёт" истаб келган катта ёшли эркак ва аёллар хеч вакосиз колиб, уларнинг бир кисми тиланчилик килган, хотин-кизлар эса жиноятчилар сафига бориб кушилган. "Туркистон туплами" ва даврий матбуотда "бахт излаб" Туркистонга кетадиганлар харакатини хукумат хамма вакт хам назоратига ололмагани, улар улим ва очликка махкум этилганлиги, бундайларни Ватанга кайтариш тугри йул эканлигини маъкуллашга каратилган макола ва хабарлар хам оз сонли булса-да, босилганлиги ушбу масала буйича турлича фикрлар мавжудлигини курсатади. Улар эътикоди, урф-одати, хужалик анъанаси узок булган махаллий ахоли орасида колиб кетишган, ярим оч яшаса-да, юртига кайтиш заруратини маъкул, деб хисоблаганлар хам анчагина эди[4]. Илмий адабиётларда хам уларнинг маълум бир кисми уз юртларига кайтиб кетганлиги таъкидланади[5].

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Таъкидлаш жоизки, кучириш жараёнини назоратга олиш ва тартибга солиш учун империя хукумати катта куч сарфлаган. Бирок манбалар тахлили шуни курсатадики, давлатнинг бу масалада ягона концепцияси ва иш олиб бориш режаси булмаган, асосан вазиятга караб тахминий ва таваккалчилик асосида иш курилган. Айникса, 1892 йилдан сунг Туркистон улкасида русийзабон ахолининг ихтиёрий равишда кучиб келишлари авж олди. Х,укуматнинг таъкибига учрамасликни уйлаб, ихтиёрий равишда кучиб келган русийзабон оилалар сув ресурслари мавжуд булмаган, йул курилмаган, темир йуллардан узок булган жойларга кучиб бориб жойлашганлар. Еттисувда уз ихтиёри билан кучиб келганларни ортга кайтариш учун айрим холларда хукумат амалдорлари шафкатсизликдан иборат каттик чоралар хам курилганлиги хусусида манбаларда хам маълумотлар учрайди. Жумладан, Еттисув вилояти харбий губернатори Танович буйругига кура уз ихтиёри билан кучиб келганларнинг уйлари бузилиб, деразаси синдириб ташланган, иситиш печлари олиб кетилган[6]. Агар шундай килинса, кучиб келганлар совук котиб, янги жойларини тарк этишади, деб хисоблашган. Х,атто ушбу вилоятда давлат рухсатисиз кучганлар Чу дарёси вохасидан табиати нокулай, унумсиз булган узок ерларга хайдалган. Ушбу тадбирлар ва бошка сабабларга кура узича эркин кучганлар кашшокликка бардош беролмай, уларнинг 20-25 фоизи азалий яшаш жойларига, яъни уз губернияларига кайтиб кетишган[7].

Махаллий ахолининг кучиб келганлар билан манфаати, эътикоди, тил ва урф-одатлари бутунлай бошкача булиб, хужалик хаёти хам мутлако мос келмас эди. Шу билан бирга махаллий ахоли химоясиз булганлиги сабабли кучиришга каршилик кила олмас эди. Мустамлакачи маъмурият томонидан кучиб келганларни хар доим хам ортга кайтариш имкони булмаган.

Кучириш жараёнида ишсизлар окими вужудга келганлиги хам ушбу сиёсатга нисбатан турли карашларни вужудга келтирди. Уларни икки гурухга булиш мумкин. Биринчи гурухга кучириш имконияти мавжуд эмас, улкада буш ерлар ва сугориладиган экин майдонлари тугаган, деб хисобловчилар, иккинчи гурухга кучириш давлат сиёсати, уни зарурат, деб хисобловчиларни киритиш мумкин[8]. Бу икки гурух уртасида узок йиллар гоявий кураш борганлиги, рус жамияти учун хам бу масалада ягона караш шаклланмаганлигини курсатади.

Таъкидлаш жоизки, Россия империясининг Туркистон улкасига Европа тилли ахолини кучириш сиёсати аввалбошданок кутилган натижани бермай, ушбу жараённи бошкариш, конун ва коидаларни жорий этиш хукумат назоратидан чикиб кетганди.

Туркистон генерал-губернаторлигини бошкариш билан боглик биринчи конун макомидаги жужжат 1886 йил 12 июлда кабул килинган "Туркистон улкасини бошкариш хакида Низом" булиб, бу Низомнинг бир катор пункт ва моддаларида кучирилган ахоли хукук ва мажбуриятлари аник белгилаб куйилган. Жумладан, Низомнинг 238-моддасида шундай дейилган:

• кучирилган ахоли нафакат уй шароитида ичимлик суви билан таъминлансин, балки ирригация ишлари ва ерларни сугориш имконияти бор ерларга жойлаштирилсин;

• улар кучадиган жойлар ихтиёрий танланмайди, айнан давлат белгилаган жойларда кишлок ва посёлкалар ташкил этилади;

• кайси кучирилган оила белгиланган жойга кучса, унга имтиёз сифатида пул ва моддий ёрдам курсатилади. Белгиланган жойга кучиб утганлар уй-жой курса, бундай жойларга черков ва мактаблар, 100 дан ортик оилалар истикомат киладиган кишлокларда билим юрти, монастр (черков)лар давлат хисобидан курилади;

• уз ихтиёри билан кишлоклар барпо этиш, бир кишлокдан иккинчисига кучиб юриш такикланади[9].

Шунингдек, Низомнинг 280 ва 284-моддаларида Туркистон харбий округидан истеъфога чиккан харбий хизматчилар, кичик унвондаги зобитларнинг кучадиган хар бир оиласига 10 десятинадан 30 десятинагача ер, 100 рубль пул, уй-жой куриш учун гишт, ёгоч махсулотлари билан ёрдам курсатиш кайд этилган.

Низомнинг Х-пунктида насронийлик динига эътикод килувчи русийзабон дехконларнинг кучирилиши, улар факат кишлок хужалиги билан шугулланиши, бундайларга давлат буш ерларидан 10 десятинадан ортик ер берилмаслиги алохида кайд этилган[10]. Низомдаги 155 ва 270-моддаларда эса киргизлар (козоклар) томонидан фойдаланилмайдиган ерларни "буш ерлар фонди"га киритиш хакида курсатма берилган[11].

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Махаллий ахоли томонидан норозиликнинг кучайиб бориши, ички вазиятнинг кескинлашуви хукуматни ён беришга мажбур килди. Натижада, 1886 йилдаги Низом талабларини такикловчи, Туркистонга дехконларнинг кучиб жойлашишига карши буйрукни Туркистон генерал-губернатори С.Вревский имзолади. Россия империяси Ички ишлар вазирлиги Астрахань ва Каспий денгизи оркали Туркистонга йул олган, кулида рухсатномаси йук фукароларни ортга кайтарди. "Дехкончилик ва давлат мулклари бошкармаси" расман кучиришни такиклади. Чунки Туркистондаги рус рахбарияти хам кучиришнинг кучайиб бориши худуддаги ижтимоий муаммоларни кескинлаштириб бораётганлигидан чучирдилар.

Кучириш сиёсатини куллаб кувватловчилар хам уз максадлари сари курашда давом этганлар. Улар кучириш сиёсати Россиянинг марказий худудларидаги ижтимоий зиддиятларни юмшатади ва Туркистонда русийзабон ахоли нуфузининг ошиши, мустамлакачи хукумат мавкини мустахкамлайди, деб хисобларди. Шундай гурухлар таъсирида Генерал-губернатор Духовский 1898 йилга келиб кучирилувчилар учун "буш ерлар" кидиришга топширик берди. Уша йили Туркистон солик идораси хузурида "Кучириш комитети" тузилди[12].

XX асрнинг дастлабки йилларида Россия империясида ахолининг уртача йиллик усиши 2 млн. кишини ташкил этиб, 200 минг кишини кучиришга демографик вазиятни

меъёрида ушлаб туриш мумкин булган курсаткич сифатида каралган. XX аср бошларида Кавказ хамда Туркистондаги газеталарда имтиёзли ва уз ихтиёри билан кучадиганлар учун ер захиралари тугаганлигини курсатувчи, "Буш ерлар тугаган" мазмунидаги маколалар жуда куп эълон килинган.

Ерга булган талабнинг ошиб, ижтимоий вазиятнинг кескинлашиб бораётганлиги матбуотда эълон килинган маколаларда куйидаги мазмундаги мунозаралар хам уз аксини топган: Туркистонда ахоли сони борган сари усиб боряпти, 5 ойдан сунг 12 миллионга етади (1901 йил-дисс.), "ерга очлик" кучаяди, Кучиб келганлар "^айтиб кетмаймиз, хайдашмокчи булишса, кокилган козикдек тураверамиз, катъий туриб оламиз", дейишмокда эди, Маъмурият эса: "Сиз уз ихтиёрингиз билан келдингиз, Сизни хеч ким чакирган эмас! Ахоли биз кандай уз ихтиёримиз билан келамиз, бизни губернатор (Генерал-губернатор) чакирди". "Сиз эгаллаган ер киргизларники эди", "Йук! Бу ерлар подшолик ери, биз бу ер учун кон тукдик", "Бизга хар бир жон бошига 0,5 десятина ер керак, ер Туркистонда куп, улка бепоён, курик, кенг, кузинг билан илгай олмайсан"[13]. Бу мунозаралар Россиянинг марказий худудларидаги муаммоларни Туркистон хисобига ечишга уринаётган марказий рахбарият ва махаллий рус маъмурияти манфаатларини хам тукнашганлигини курсатади. Туркистондаги ижтимоий вазиятнинг кескинлашувини бу ердаги махаллий рус маъмурияти хам хохламас эди, албатта. МУ^ОКАМА

Даврий матбуотда босилган маколалар тахлил килинар экан, бу йуналишда мустамлака сиёсатининг мохияти, максад ва вазифалари купрок намоён булади. Уларда хитойликлар мугул даштларини тезлик билан эгаллаб, Россия чегараларига якинлашаётгани, кучириш оркали киргиз ва козоклар, сарт (узбек) ерларига тезкорлик билан кириб бориши, бу борада маблагни аямаслик тавсиялари берилади. Россия империяси Урта ^ора денгиз губернияларида кучиш учун хар бир киши бошига 2 рубль 77 копеек, чул улкаларида 3 рубль 44 копеек, Туркистонда 3 рубль 52 копеек сарфлаётгани, ахолидан олинадиган солик бошка губернияларда бир йилга 1 рубль 97 копеек, Урта Осиёда ва чул улкаларида 92 копеекдан 85 копеекгача эканлиги курсатилиб, бундай имтиёзлар купайтирилиши зарурлиги таъкидланади[14].

1903 йилдан бошлаб кучириш сиёсати билан боглик кушимча конун ва Низом кабул килинмаган булсада, "курсатма", "буйрук", "циркуляр" кабилар эълон килиб турилган. "Асал ва киём водийси" Туркистонга ахолини кучиришда янги воситалар кидирилганлигини манбалардаги маълумотлар тасдиклайди. ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда, кучириш жараёни муаммолари куйидагиларда кузга ташланди:

• масофанинг узоклиги сабабли йул кийинчиликлари, янги хаётни бошлаб олишдаги маиший кийинчиликлар;

• "Кучириш пунктлари" ва кучирилганларни вактинча жой билан таъминлаш шахобчаларидаги шароитнинг ночорлиги;

• махаллий иклим ва унга мос дехкончилик маданиятини узлаштиришдаги муаммолар;

• кучириб келтирилганлар учун ер фондларини етишмаслиги, таксимланган ерларнинг доим хам ярокли ва унумдор эмаслиги.

Умуман олганда Туркистонга ахолини кучириш жараёни турт боскичда кечган булиб, унинг биринчи боскичи 1867-1881 йилларни уз ичига олади. Унда асосан чегара вилоятларига рус казакларини кучириш оркали сиёсий ва харбий хавфсизликни таъминлаш, рус маъмуриятининг хокимиятини мустахкамлаш максад килинган эди.

иккинчи боскичда (1881-1886 йй) эса рус дехконлари Россия марказий худудларидан уюшган холда мажбурий кучирилган;

учинчи боскичда (1886-1903 йй) ахоли улкага уз ташаббуси, хохиши билан мустакил равишда кучганлиги билан ажралиб туради;

туртинчи боскичи (1903-1917 йй) эса рус дехконлари империянинг гарбий ва жануби-гарбий губернияларидаги ижтимоий-иктисодий муаммолар сабабли кучганлигини куришимиз мумкин.

Шунингдек, Россия империяси хукумати ва Туркистон генерал губернаторлиги томонидан кучирилган ахолининг фаолиятини тартибга солиш учун кабул килинган конун ва Низомлар, коида ва курсатмалар кутилган натижани бермаган. Кучириш жараёнини тулик назорат кила олмаган империя хукумати, ушбу масалага амалдор ва чиновникларнинг турлича ёндашуви каби муаммоларлар бу йуналишда мукаммал низом ва коида ишлаб чикиш учун имкон бермаган.

Адабиётлар:

1. Валериань Правдив. Роль русской колонизации. // Туркестанский сборник. Том 436. -С.129-130.

2. Антонович. Переселенческая задача. // Туркестанский курьер, 1908. -№35.

3. Б.К. К вопросу о колонизации Туркестанского края. // Туркестанские ведомости. 1907. №162.

4. Колонизационное значение Туркестана // Торгово-промышленная газета. 1906. №210.

5. Брежнева С.Р.Ррусские переселенцы в Туркестане:проблемы взаимоотношения с местным населением.// НАУЧНЫЕ ВЕДОМОСТИ БелГУ. Серия История. Политология' 2016 № 1 (222). Выпуск 37. - С. 113-117.

6. Антонович. Переселенческая задача // Туркестанский курьер, 1908. -№ 35.

7. Юферьев В. Опыть о переселения нормы надела переселенцев в Туркестане. // Туркестанский сборник. Том 473. - С. 21-29.

8. Шкапский О. Переселенцы и аграрный вопрос в Семиречиньской области. // Туркестанский сборник. Том 472. - С.30.

9. Наша колонизация в Туркестан. // Туркестанский сборник. Том 586. - С.180.

10. Туркестанец. К вопросу о колонизации Туркестанского края. // Туркестанский сборник. Том 472. - С.2-3.

11. Курсатилган туплам.- С.5--6.

12. 1906 йилда "Кучириш комитети", "Кучириш партияси"га айлантирилиб, ушбу партия ноконуний кучганларга буш ер фондлари яратиш ва янги посёлкалар барпо этишга киришди.

13. Рыбалов П. Переселение в Туркестан//Туркестанский курьер. 1908.-№ 44; Тилгаев К. Богарные земли. // Туркестанский курьер. 1909. - № 98; Головин Г. Что говорять о Туркестане. // Туркестанский курьер. 1909. - № 44; У регулиарованые поземельного податного дела в Туркестанском крае. // Туркестанские ведемости. 1908 -.№ 103.

14. Принципы переселения. // Туркестанский сборник. Том 499. - С. 94.

15. Usarov, U. A., & Alimova, N. O. (2021). Agricultural And Watering System Of Samarkand In The Second Half Of The Xix Century And The Early Xx Century. CURRENT RESEARCH JOURNAL OF HISTORY (2767-472X2(07), 9-14.

16. Alimova, N. O. (2021). Some Views On The History Of Daily Life Of Women In The Villages Of The Ferghana Valley (1946-1991). The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(07), 45-47.

17. Alimova, N., & Suyarkulova, G. (2022). REVIEWS ON THE HISTORY OF LIGHT INDUSTRIAL ENTERPRISES IN UZBEKISTAN. Gospodarka i Innowacje., 22, 639-642.

18. Alimova, N., & Maqsumov, N. (2022). TURKISTONDA QISHLOQ XO 'JALIKNING AHVOLI VA UNDAGI O 'ZGARISHLAR. IJTIMOIY FANLARDA INNOVASIYA ONLAYN ILMIY JURNALI, 2(10), 74-79.

19. Bekmirzaev, R. B. (2022). Socio-Economic Causes Of Ethnic Conflicts In The Ferghana Valley. American Journal Of Social Sciences And Humanity Research, 2(06), 135-138.

20. Bekmirzaev, R. B. (2022). Historical And Political Problems Of The Ferghana Valley. Asian Journal Of Multidimensional Research, 11(6), 104-106.

21. Usarov, U. A., & Alimova, N. O. (2021). Agricultural And Watering System Of Samarkand In The Second Half Of The Xix Century And The Early Xx Century. Current Research Journal Of History (2767-472x), 2(07), 9-14.

22. Bahriddin, U. (2019). Ferghana In The Period Of Amir Timur's Struggle For Power (13601370). International Journal Of Innovative Technology And Exploring Engineering, 9(1), 31803187. 6. Usmonov, B. A. (2020). On The Dates Of The Military Clashes Between Sultan Ahmad Mirza And Umarshaikh Mirza. Asian Journal Of Multidimensional Research (Ajmr), 9(5), 397404.

23. Usmonov, B. A. (2020). Some Comments On The Cultural Life Of Fergana During The Reign Of Amirtemur And The Temurids. Asian Journal Of Multidimensional Research (Ajmr), 9(11), 22-28.

24. Usmonov, B. A. (2021). A Study Of Political Processes In The Fergana Valley In 1371-1376. Design Engineering, 6174-6187.

25. Akhmedovich, U. B. About The Date Of The First And Second Mongolian Walks Of Amir Timur.

26. Usmonov, B. (2019). Horticulture In Fergana In The Temurid's Period. Scientific Journal Of The Fergana State University, 2(4), 73-75.

27. Usmonov, B. (2019). Sultan Abusaid Mirza And Yunuskhan. Science And Education, 2(10), 5.

28. Usmonov, B. (2018). The Adylshah Jalayir Revolt: Causes, Course And Consequences. Scientific Journal Of The Fergana State University, 1(1), 47-50.

29. Egamberdiyeva, T. U. A., & Qurbonov, J. A. (2020). Diagnostics Of Formation And Development Of Intellectual Culture Among Students. Scientific Bulletin Of Namangan State University, 2(4), 512-519.

30. Egamberdieva, T. (2021). Mechanisms Of Gender Equality And Differences In The Educational Process.

31. Yuldoshev, S. V. (2021). Pedagogical Analysis And Methodology Of Children's Games. The American Journal Of Social Science And Education Innovations, 3(11), 36-40.

32. Valievich, Y. S. (2020). Children's Games As An Important Factor In The Upbringing Of A Harmonious Generation. European Journal Of Research And Reflection In Educational Sciences Vol, 8(9).

33. Valiyevich, Y. S., & Azamatjon, O. (2022). Theoretical And Practical Prospects For The Development Of Ethnoturism In Uzbekistan. European Journal Of Innovation In Nonformal Education, 2(4), 21-24.

34. Yo'ldashev, S., & Dilshodjon, M. (2022). Ta'lim Tizimida Innovatsion Texnologiyalarining Ahamiyati. Integration Of Science, Education And Practice. Scientific-Methodical Journal, 3(6), 427-431.

35. Sharafiddinov, A. (2022). History Of The Kokand Khanate In Foreign Studies. Gospodarka I Innowacje., 27, 33-36.

36. Sharafiddinov, A. Два Перевода «Маттео Фальконе». Молодой Учёный, 1643.

37. Urmonov U. Role Of Livestock And Livestock Products In Domestic And Foreign Trade Of The Ferghana Valley (Late Xix-Beginning Of Xx Century): Https://Doi. Org/10.47100/Conferences. V1i1. 1261. Inresearch Support Center Conferences 2021 Aug 18 (No. 18.05).

38. Urmonov, U. (2021, June). Role Of Livestock And Livestock Products In Domestic And Foreign Trade Of The Ferghana Valley (Late Xix-Beginning Of Xx Century). In Конференции.

39. Urmonov, U. (2021, August). Role Of Livestock And Livestock Products In Domestic And Foreign Trade Of The Ferghana Valley (Late Xix-Beginning Of Xx Century): Https://Doi. Org/10.47100/Conferences. V1i1. 1261. In Research Support Center Conferences (No. 18.05).

40. Rasulov, A. M. (2022). МУСТАЩЛЛИК ДАВРИ ТАРИХИ РАСМИЙ МАНБАЛАРИ. Scientific progress, 3(3), 544-547.

41. Rasulov, A. M. (2021). УЗБЕКИСТОНДА ГЛОБАЛ ТАРМОЩИНГ РИВОЖЛАНИШИ. Scientific progress, 2(6), 926-930.

42. Rasulov, A. M. (2021). МУСТАЩЛЛИК ЙИЛЛАРИДА УЗБЕКИСТОНДАГИ МИЛЛАТЛАРАРО ТОТУВЛИК ВА ДИНИЙ БАГРИКЕНГЛИК. Scientific progress, 2(6), 931-936.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.