Научная статья на тему 'РОЛЬ ПУНКЦИОННОЙ ПУНКЦИОННОЙ БИОПСИИ ПОД КОНТРОЛЕМ УЛЬТРАЗВУКОВОЙ ИССЛЕДОВАНИЯ В ДИАГНОСТИКЕ ЛИМФОМЫ '

РОЛЬ ПУНКЦИОННОЙ ПУНКЦИОННОЙ БИОПСИИ ПОД КОНТРОЛЕМ УЛЬТРАЗВУКОВОЙ ИССЛЕДОВАНИЯ В ДИАГНОСТИКЕ ЛИМФОМЫ Текст научной статьи по специальности «Медицинские науки и общественное здравоохранение»

CC BY
40
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
лимфома / лимфатический узел / ультразвуковой исследования / пункцион биопсия / морфологической исследования.

Аннотация научной статьи по медицинским наукам и общественному здравоохранению, автор научной работы — Хасанов Дониёрбек Шухратбекович

В данной статье описан результаты пункционной биопсии под контролем ультразвуковой исследования, каторой является высокоэффективным и безопасным методом получения материала для морфологического исследования в диагностике лимфомы. В результате пункционной биопсии с последующим морфологическим исследованием удалось установить диагноз лимфома у 86 (96,6%) пациентов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по медицинским наукам и общественному здравоохранению , автор научной работы — Хасанов Дониёрбек Шухратбекович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «РОЛЬ ПУНКЦИОННОЙ ПУНКЦИОННОЙ БИОПСИИ ПОД КОНТРОЛЕМ УЛЬТРАЗВУКОВОЙ ИССЛЕДОВАНИЯ В ДИАГНОСТИКЕ ЛИМФОМЫ »

РОЛЬ ПУНКЦИОННОЙ ПУНКЦИОННОЙ БИОПСИИ ПОД КОНТРОЛЕМ

УЛЬТРАЗВУКОВОЙ ИССЛЕДОВАНИЯ В ДИАГНОСТИКЕ ЛИМФОМЫ

Хасанов Дониёрбек Шухратбекович

Андижанский государственный медицинский институт

В данной статье описан результаты пункционной биопсии под контролем ультразвуковой исследования, каторой является высокоэффективным и безопасным методом получения материала для морфологического исследования в диагностике лимфомы. В результате пункционной биопсии с последующим морфологическим исследованием удалось установить диагноз лимфома у 86 (96,6%) пациентов.

Ключевые слова: лимфома, лимфатический узел, ультразвуковой исследования, пункцион биопсия, морфологической исследования.

THE ROLE OF PUNCTURE PUNCTURE BIOPSY UNDER ULTRASOUND CONTROL IN THE DIAGNOSIS OF LYMPHOMA

This article describes the results of puncture biopsy under the control of ultrasound examination, which is a highly effective and safe method of obtaining material for morphological examination in the diagnosis of lymphoma. As a result of puncture biopsy followed by morphological examination, it was possible to establish the diagnosis of lymphoma in 86 (96.6%) patients.

Key words: lymphoma, lymph node, ultrasound examination, puncture biopsy, morphological examination.

ЛИМФОМАЛАРДИАГНОСТИКАСИДА УЛТРАТОВУШНАЗОРАТИ ОСТИДА

ПУНКЦИОН БИОПСИЯ АХАМИЯТИ

Мацолада лимфомалар диагностикасида морфологик текширув учун материал олишнинг юцори смарали ва хавфсиз усули булган ултратовуш текширув назоратида пункцион биопсия натижалари ёритилган. Пункцион биопсия натижасида 86 нафар (96,6%) беморда лимфома ташхиси морфологик тасдицланган.

Калит сузлар: лимфома, лимфа тугун, ултратовуш текширув, пункцион биопсия, морфологик текширув.

Кириш: Лимфомалар лимфа тукималарининг хавфли усма касалликлари гурухи булиб, илк клиник белгиларидан бири бу турли сохадаги лимфа тугунларининг (ЛТ) катталашувидир. Бошка хавфли усма касалликлар каби, лимфомалар хам бошлангич боскичларида аник белгилар бермайди. Тадкикот давомида ултратовуш текшируви остида пункцион биопсия лимфома диагностикасида морфологик текширув учун материал олишнинг юкори самарали ва хавфсиз усули эканлиги исботланади.

Долзарблиги: Лимфомалар хавфли усмаларнинг тахминан 5% ни ташкил килади. Ушбу катта гетероген гурухда касалликнинг 20 дан ортик морфологик вариантлари мавжуд булиб, улар клиник куриниши, прогнози ва даволаш усуллари билан ажралиб туради. Узок вакт давомида лимфома диагностикаси факат жаррохлик аралашуви билан боглик булиб келяпти. Гистологик текширув учун материал лимфа тугунининг экцизион биопсияси ёки инцизион биопсиясига асосланган. Лимфомалар диагносикасида экцизион биопсия хозирда хам олтин стандарт хисобланади, аммо у бир катор асоратлар ва карши курсатмаларга эга. Инцизион биопсия учун купинча умумий анеатизиядан фойдаланишни талаб киладиган ва асоратлар хавфи билан юкори булган операциядан фойдаланилади. Х,ар йили лимфомани уз вактида, тез ва хавфсиз ташхислаш зарурати тобора ортиб бормокда. Лимфомада биопсия олишнинг жаррохлик усули камчиликларини хисобга олган холда, ташхис куйиш учун замонавий технологиялари минимал инвазив биопсиялар кенг кулланила бошланди.

Максадли биопсия морфологик текшириш учун материал олишнинг мукобил усули х,исобланади. Ингичка игна аспирацион пункцион биопсияси асосан цитологик текширув учун утказилади. Тулик гистологик ва иммуногистохимиявий тадкикотлар учун мос булган материални олиш учун х,озирги вактда трепанобиопсия кенг кулланилмокда, бу усул патологик тукима устунини олиш имконини беради. Ушбу манипуляция КТ ва ултратовуш текшируви назоратида амалга оширилиши мумкин. КТ назоратида биопсиянинг камчиликлари бу радиация таъсири, ускуналар кимматлиги ва процедурани бажариш учун узок ва;т кераклиги хисобланади. Ултратовуш текшируви остида биопсия деярли х,еч кандай карши курсатмага эга эмас, махаллий анестизия остида амбулатор шароитида амалга оширилади, жуда кам лолларда асоратларни келтириб чикаради.

Ултратовуш лимфомаларда жуда информацион тадкикот усули булиб, касалликнинг деярли тулик тасвирини бах,олаш имконини беради, баъзи кукрак ичи лимфа тугунлари ва медиастинал зарарланишларида визуализация кийнлиги бундан мустасно. Шунинг учун ултратовуш диагностикаси мутахассисида биопсия килишдан олдин энг макбул сохани танлаши имкони булади. Ултратовуш назорат остида трепанобиопсия кенг таркалган усул булиб, усма жараёнининг турли локализациясида амалга оширилиши мумкин. Материални патологик узгарган юзаки ва чукур ЛТ, корин бушлиги органлари, корин парда орти соха, кукс оралиги ва тос бушлиги аъзоларидан олиш мумкин. Юзаки патология биопсияси юкори частотали чизикли датчик ёрдамида амалга оширилади, чукур ретроперитонеал жойлашган патологик тукмаларда паст частотали конвекс датчиги кулланилади. Жараённинг хавфсизлиги игна ва нишон тукимани аник визуализация килиш билан боглик булиб, бу сог тукималарга зарар етказмаслик имконини беради.

Трепанобиопсия махсус пистолет ва игналар туплами ёрдамида амалга оширилади. Манипуляция учун игна диаметри биопсия олиниши керак булган объектига боглик. Юзаки жойлашаган тукима биопсияси купинча катта калибрли игналар (14 О) билан амалга оширилади, ингичка игналар (18 ёки 16 О) эса чукур жойлашган тузилмаларни биопсия килиш учун ишлатилади. Лимфомага шубхд килинган беморларда стандарт буйича уч марта биопсия амалга оширилади, олинган материал гистологик текшириш учун формалиннинг буфер эритмасида катирилади, бундан олдин цитологик текширув учун олинган материалдан суртма олинади.

Тадкикот максади - лимфомалар цитологик ва гистологик диагностикасида ултратовуш назорати остида пункцион биопсия самарадорлигини бах,олаш.

Тадкикот материаллари ва усуллари: Тадкикот 2020-йилнинг январь ойидан 2022-йилнинг декабрь ойигача РИОРИАТМ Андижон филиалида лимфома хулосаси билан ултратовуш назорати остида 89 нафар бемор утказилган биопсия натижаларини урганишга асосланган. Ташхисни морфологик тасдиклаш учун материал олишда беморлар ултратовуш назорати остида патологик учок энг юкори шубхали марказидан максадли мултифокал трепанобиопсияни утказилди (1-2-расм). ^уйидаги жадвалда биопсия олинган объектларнинг локализацияси ва беморлар сони буйича таксимланиши курсатилган. Агар техник имконият булиб, карши курсатмлар булмаган холларда биопсия уч карра утказилди. Барча олинган материаллардан цитологик текширув учун суртма олиниб, буюм ойнасига тайёрланди. Тукима материал кейинги гистологик ва иммуногистохимиявий текшириш учун 10% нейтрал формалин эритмасига фиксация килинди.

1-расм. Корин парда орти соха ЛТ конгуломератидан биопсияси УТТ куриниши.

2-расм. Жигар хосиласи биопсияси УТТ куриниши.

Жадвал.

Ултратовуш назорати остида пункцион биопсия утказилган сохалар локализацияси

Локализацияси Микдори

Абс. %

Периферик ЛТ: 50 56

буйин, умров усти соха 27 30,5

чов 12 13,5

култик ости 10 11

парастерналь 1 1

Кукс оралиги 14 16

Корин парда орти 13 15

Кукрак ол девори инфильтрати 4 5

Жигар 2 2

Суяк усмаси юмшок тукима компаненти 2 2

Кичик тос 2 2

Сут бези 1 1

Мояк 1 1

Жами 89 100

Натижалар. Ултратовуш текшируви остида утказилган мултис окал трепанобиопсия

86 нафар (96,6%) беморда ташхис куйиш имконини берди. Периферик ЛТ биопсияси утказилган учта (3,4%) беморда морфологик ташхис куйиш имкони булмади ва эксизион биопсияси утказишни талаб килди. Ултратовуш текшируви остида бир мартали максадли мултифокал биопсия билан 84 (94,4%) беморда морфологик текширув учун этарли микдордаги материал олинган. Периферик ЛТ биопсиясидан сунг битта (1,1%) беморга иммуногистокимёвий текширув утказиш учун етарли материал йуклиги сабабли кайта

манипуляция зарур булди. Бир (1,1%) беморда 3 марта утказилган биопсиянинг барчаси самарасизлиги сабабли такрорий очик биопсиясидан сунг ташхис куйилган.

Пункцион биопсия ва морфологик текширувда сунг беморларнинг 80 нафарида (93%) лимфома ташхиси тасдикланди. 26 нафар (30%) беморга Ходжкин лимфомаси, колган 54 тасида (63%) Ходжкин булмаган лимфомалар ташхиси куйилган. 29 нафар (34%) беморда диффуз В-йирикхужайрали лимфома тасдикланган, шундан 7 (8%) медиастинал биопсиядан сунг кукс оралиги соах лимфомаси, 11та (13%) фолликуляр лимфома, 5 (6%) маргинал соха лимфомаси, 3 (3,5%) Беркит лимфомаси, 2 (2%) анапластик йирик хужайрали лимфома, 1 (1%) сурункали лимфоцитар лейкемия. Морфологик текширув натижасида 6 нафар (7%) беморда лимфомадан бошка ташхислар аникланди: плазматситома, сут бези саратони метастази, сурункали носпецифик лимфаденит, бирламчи учоги номаълум аденокарцинома метастази, невринома. Утказилган мултифокал трепанобиопсиялардан сунг, беморларнинг хеч бирида асоратлар кузатилмади.

Мух,окама. Бугунги кунга келиб, ултратовуш текшируви остида лимфомаларнинг минимал инвазив диагностикасига багишланган тадкикотлар асосан ЛТ биопсиясига багишланган. P. Loubeyre ЛТ пункцион биопсияси натижасида лимфоманинг гистологик туридан катъи назар, 95% холларда гистологик ташхис куйиш мумкинлигини хулоса килади. Факатгина 5% холларда такрорий биопсия ёки очик биопсия зарур булади. Бизнинг тадкикотимизда утказилган барча биопсияларнинг ярмидан купи (56%) периферик ЛТ биопсиялари булиб, улардан 50 тадан 44 тасида (88%) лимфома ташхиси тасдикланган ва унинг варианти аникланган. 2% холларда лимфома вариантини аниклаш учун такрорий биопсия керак булди, 6% ида ЛТ эксизион биопсияси утказилди, бу курсаткич адабиёт маълумотларига мос келади.

Лимфомаларда ултратовуш текшируви остида кукс оралиги биопсия натижалари В. И. Казакевич тадкикотларида хам келтирилган. Муаллифнинг сузларига кура, кукс оралиги хажмли хосилалари билан 23 та бемордан 20 тасида (87%) лимфома ташхиси тасдикланган. Бизнинг ишимизда лимфомага шубха хулосаси билан кукс оралиги биопсияси утказилган барча 14 (100%) беморларда лимфома вариантини аниклашга муваффак булинди, бу лимфома диагностикасида трепанобиопсиянинг юкори самарадорлигини курсатади.

Хулоса. Х,озирги вактда замонавий кушимча морфологик усулларлар куллаш оркали, оз микдордаги материал билан хам лимфомаларни иммуноцитохимия, иммуногистохимия, цитофлюорометрия ва FISH- текширувлар билан ташхислаш мумкин булади. Ултратовуш текшируви остида пункцион биопсия лимфома диагностикасида тулик морфологик текширув учун материал олишнинг юкори самарали ва хавфсиз усули хисобланади. Жараён амбулатор шароитида амалга оширилиши мумкин, бу тугри ташхис куйишни сезиларли даражада осонлаштиради ва тезлаштиради. Арзонлиги ва абсолют карши курсатмалар йуклигини хисобга олган холда, ушбу усулни кенг куллаш учун тавсия этиш мумкин.

АДАБИЁТЛАР:

1. Волченко Н.Н., Славнова Е.Н., Наумова Е.В. Роль проточной цитофлюориметрии в цитологической диагностике неходжкинских лимфом. Клиническая лабораторная диагностика. 2012; 8:42-47.

2. Казакевич В.И., Митина Л.А., Беспалов П.Д., Степанов С.О., Вернюк М.А., Павлова О.А., Тюрина Н.Г., Червонцева А.М., Карпенко Е.Ю. Возможности ультразвукового исследования при органном поражении у больных с лимфогранулематозом и неходжкинскими лимфомами. Лучевая диагностика и терапия. 2013; 3(4):12-21.

3. Степанов С.О., Бутенко А.В., Вашакмадзе Л.А., Волченко Н.Н., Лукин В.В. Применение интервенционной сонографии в диагностическом комплексе у больных с неопластической патологией поджелудочной железы. Российский онкологический журнал. 2007;1:15-19.

4. de Kerviler E, Benet C, Brière J, de Bazelaire C. Image-guided needle biopsy for diagnosis and molecular biology in lymphomas. Best Pract Res Clin Haematol. 2012;25(1):29-39.

5. Loubeyre P, McKee TA, Copercini M, Rosset A, Dietrich PY. Diagnostic precision of image-guided multisampling core needle biopsy of suspected lymphomas in a primary care hospital. Br J Cancer. 2009;100(11):1771-1776. doi:10.1038/sj.bjc.6605059

6. Swerdlow S, Campo E, Harris N, Jaffe E, Pileri S, Stein H, et al. WHO Classification of tumours of haematopoietic and lymphoid tissues. 4th ed ed. Lyon: IARC; 2008.

7. He Y, Ji X, Xie Y, He B, Xu X, Chen X. Clinical application of ultrasound-guided core needle biopsy with multiple punches in the diagnosis of lymphoma World J Surg Oncol. 2015;13:126. doi:10.1186/s12957-015-0537-2

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.