Научная статья на тему 'РОЛЬ ПОЛИТИЧЕСКОГО СУБЪЕКТА В ВОЗРОЖДЕНИИ КУЛЬТУРЫ И СОВЕРШЕНСТВОВАНИЯ НАЦИОНАЛЬНОГО САМОСОЗНАНИЯ'

РОЛЬ ПОЛИТИЧЕСКОГО СУБЪЕКТА В ВОЗРОЖДЕНИИ КУЛЬТУРЫ И СОВЕРШЕНСТВОВАНИЯ НАЦИОНАЛЬНОГО САМОСОЗНАНИЯ Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
22
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КУЬТУРА / НАЦИОНАЛЬНАЯ КУЛЬТУРА / САМОПОЗНАНИЯ / НАЦИОНАЛЬНАЯ ПОЗНАНИЯ / НАЦИОНАЛЬНЫЙ МЕНТАЛИТЕТ / НАЦИОНАЛЬНАЯ ВОЗРОЖДЕНИЯ / НАЦИОНАЛЬНЫЕ ИНТЕРЕСЫ / НАЦИОНАЛЬНОЕ БЫТИЕ

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Мунаварова Дилафруз Одиловна

В статье рассматривается одно из важных проблем современного таджикского общества - роль политического субъекта в возрождении культуры и пути совершенствования национального самосознания. Слудует заметить, что данная проблема рассматривается на примере деятельности Лидера нации, уважаемого Эмомалӣ Рахмона по возрождении национальной культуры как фактора повышение уровня национального самосознания. В статье подчеркивается, что процесс построение национального государства не является “широкой стольбовой дорогой”, потому для достижения его высот, т.е. достижения совершенной независимости представитель нации овладевать знаниями, опытом, иметь твредую волю, четко для себя представлять сущность и содержания происходящих социально-экономических, культурно - политических преобразований в общественной жизни.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ROLE OF THE POLITICAL SUBJECT IN REBIRTH OF THE CULTURE AND IMPROVEMENTS OF THE NATIONAL CONSCIOUSNESS

In article is considered one of the massive problems modern Tajik societies - a role of the political subject in rebirth of the culture and way of the improvement of the national consciousness. Should be noticed that given problem is considered on example of activity of the Leader to nations, dear Emomali Rahmon on rebirth of the national culture as factor increasing level of the national consciousness. In article is emphasized that process building national state is not "broad expensive", therefore for achievement of his (its) heights i.e. achievements made independence representative to nations to possess the knowledge’s, experience, have hardening will, clearly for itself to present essence and contentses occurring social-economic, cultural - a political transformations in public life.

Текст научной работы на тему «РОЛЬ ПОЛИТИЧЕСКОГО СУБЪЕКТА В ВОЗРОЖДЕНИИ КУЛЬТУРЫ И СОВЕРШЕНСТВОВАНИЯ НАЦИОНАЛЬНОГО САМОСОЗНАНИЯ»

Key words: education, integration, development of education and science, international educational relations

Сведения об авторе:

Пираков Фарход Махмадалиевич - аспирант кафедры конституционного право Юго-Западного государственного университета (ул. 50 лет Октября 94, Курск, Курская обл., Россия, 305040). Телефон (+992) 934723838, E-mail: farhodpirakov@yahoo.com About the author:

Pirakov Farhod Mahmadalievich - Graduate Student of the Constitutional Law Department of the South-West State University (50 years October 94 str., Kursk, Kursk reg., Russia, 305040). (+992) 934723838, E-mail: farhodpirakov@yahoo.com

НА^ШИ СУБЪЕКТИ СИЁСЙ ДАР ЭХЁИ ФАР^АНГ ВА ТАШАККУЛИ

ХУДШИНОСИИ МИЛЛЙ

Мунаварова Д. О.

Донишгощ давлатии тщорати Точикистон

Тачрибаи таърихии инсоният собит менамояд, ки барои такомули муносибатхои ичтимой-фархангй накши субъектхои сиёсй хеле муассир мебошад. Мавзуи мазкур дар илмхои чомеашиносй, аз чумла фалсафаи ичтимой, якранг баррасй нагаштааст. Дар бисёр мавридхо масъалаи накши субъекти сиёсй (Пешвои сиёсй) дар хаёти ичтимоиву сиёсй тахрибкорона, хурдагирона ва гайривокеъ- бинона матрах гашта, дар баъзе зинахои рушди чомеа умуман инкор карда мешуд. Аммо давлатсозй ва чомеасозии муосири точик собит намуд, ки дар даврахои муайян, хусусан дар замони гузариши чомеаи аз як муносибатхои ичтимой ба дигараш, накши субъектхои сиёсй дар азнавсозии низоми ичтимоию иктисодй, муносибатхои байнидавлатй, хоса эхёи фарханг ва ташаккули худшиносии миллии аъзоёни чомеа дучанд меафзояд. Ин чараён чанбахои гунгогуни назариявиро дорост, ки аз чониби бархе мухаккион мавриди омузиш карор дода шудаанд.

Назаре ба тахкикотихои илми фалсафа ва фархангшиносй нишон медихад, ки аз солхои 2000 -ум, баъди зина ба зина устувор гардидани сулху суботи чомеаи Точикистон масъалаи худшиносии миллии точикон ба яке аз муаммохои мубрами руз табдил ёфт. Ин тамоюлро мо дар тахкикотхои илмии олимони точик Самиев А.Х., Кононов С. Шозимов П., Гиёев Сафаров С., Гиёев К. Дадабоева З.А. дида метавонем, ки онхо тавонистанд казоватхоро аз хусусиятхои худшиносии этникй берун оварда, ба дарачаи худшиносии миллй бароварданд.[1] Аз чумла, чомеашиноси шинохтаи точик Х. Усмонов таъкид менамояд, ки "дар шароити гузариш аз як муносибатхои ичтимой ба дигараш дар хаёти ичтимой тамоюлхое ташаккул меёбанд, ки муносибати одамон дар сатхи иртиботию арзиший, бархурди аъзоёни чомеа ба ин тагйиротхо яксон нест. Он чй ин мавкеъхоро ба хам наздик меорад ин ангезаи хифз ва ба ворисият додани фарханги миллй хамчун тахкимбахшадаи суботу рушди муназзами кишвари сохибистиклоламон мебошад" [2:4]

Вобаста ба ин бояд икрор шуд, ки дар солхои аввали бунёди давлати миллй босабаби надоштани тачрибаи кофии давлатдори дар шароити сохибистиклоли баъзе каловишхо ба моделхои гуногуни давлатсозй ба назар мерасиданд. Аммо бо гузашти айём маълум шуд, ки дар шароити муосир намунаи ягонаи бунёди давлати миллй вучуд надоштааст. Бунёди чунин давлат пеш аз хама ба тачрибаи таърихй, фарханг, анъанаву расму ойинхои миллат алокаманд будааст. Ва амикан эхсос гашт, ки омилхои зикр гашта заминаи боэътимоди давлати навини точикон шуда метавонад. Вобаста ба ин дар назди давлат ва чомеа вазифаи эхёи фарханги ниёгон ба миён омад, ки намунаи бехтарини он дар тачрибаи ниёгонамон дар асрхои миёна ва давраи минбаъдинаи таърихи миллатамон чой дошт.

Мусаллам аст, ки фарханг худ ба худ эхё намегардад. ^абл аз хама бояд дар чомеа ба он талабот ба вучуд ояд. Мухимтар аз ин, шахсияте зарур аст, ки у бояд хамчун таккондихандаи ин чараён гардад. Дар ин робита, агар мо шахсияти Пешвои миллат, Асосгузори сулху вахдати миллй, Президента Чумхурии Точикистон Эмомалй Рахмонро нафакат хамчун таккондихандаи эхёи фарханги миллй, балки хамчун тахкимбахшандаи худшиносии миллй муаррифй намоем хеч муболигае намешавад. Зеро, аз рузхои аввали ба сари кудрат омаданашон Эмомалй Рахмон -Пешвои муаззами имрузаи точикон дар сиёсти давлат масъалаи эхёи фарханги миллй ва ташаккули

дoдaни xyдшинocии миллиpo xaмчyн яке аз мacъaлaxoи калидии ба даст oвapдaни cynx ва вакдати миддй мyaйян нaмyдaнд. Имpyз баъди 30 шли coxибиcгиклoлй 6o бoвapии тoм таъкид нaмyдaн чoиз аст, ки мадз фapxaнги тaxaммyдпaзиpй, вaтaндycтй, фapxaнгoфapй ва дт^ xиcлaтx,oи начиби шаксияти Пешвoи миддат Эмoмaлй Рaxмoн ба точишн имкoният дoд, ки зиддиятx,oи ичтимoвy сиёсии ибтидoй coлxoи 90 - ум паси cap нaмyдa, orao дap aтpoфи давдат ва Пешвoи xyд мyттaxид гашта бaxpи бунёди Тoчикиcтoни coxибиxтиёp OFOЗ намуданд. Мaвpиди зикp аст, ки xyди Эмoмaлй Рaxмoн дap acapи бyнёдиaшoн "^чи^н дap oйинaи тaъpиx (Аз Оpиён тo Сoмoниён)" таъкид менaмoянд, ки "pyйoвapиxoи мo ба гузаштаи xеш бapoи таквияти pyxи coзaндaгй, бyзypгдoшти xoтиpaи на^уст aчдoдx,oямoн дap дapoзoи тaъpиx ва дap ин замина бунёди давдати coxибиcгиклoли миддй мебoшaд"[2: 8] Чунин мacъaлaгyзopи мaънoи чyкyp дopaд, зеpo мoxиятaн дap ин 4o cyxaн дap бopaи пaдидaxoи маънавй, фapxaнгй, кушишу opмoнxo, apзишxoе меpaвaд, ки туди xaзopcoлaxo мapдyми тoчикpo аз нестшавй эмин дoштa, имкoнияти нигoxдopии xoтиpaи тaъpиxиpo дoдaacт. Дapки мyxим будани "paвaнди xyдoгoxивy xyдшинocии мapдyми кишвap дap coлxoи coxибиcтикдoдй тaкoзo намуд, ки oн гycтapиши тoзa пaйдo намуда, тapбияи xиccи ифтиxopи миддй, эxcocи ватандустй ва вaтaнпapacтй ба пoяи сиёсати давдатй бapдoштa шавад.[3:161]".

Пешвoи миддат Эмoмaлй Рaxмoн xaмешa таъкид менaмoянд, ки аз фapoзи кapни 21 ба гузаштаи дypи миддaтaмoн нaзap афканда нaбoяд фapoмyш coзем, ки oзoдй ва иcтикдoдият мyкaддacтapин ва вoлoтapин дacтoвapди миллат буда, cax^axorn пypифтиxopи oзoдиxoxивy вaтaнпapвapии мapдyми мo 6o xyни xaзopoн дaлеpoнy poдмapдoни capcyпypдa навишта шудаанд. Аз ин лида, иcтиклoлияти тoчикoн ва шинoxтaни xyдии xyд дap умки тaъpиxи кyxaнбyнёд pешaxoи амики ичтимoивy фapxaнгиpo дopocт. Аз ocopи безaвoди Одaмyшшyapo Рудакиву Фиpдaвcй, Faзaлxoи oдaмгиpи ^физу Саъдй, Faзaлxoи дap Fapибй cypyдaи Kaмoди Хучандй, фалсафаи Фopoбию Ибни Сито, Адмади Дoниш pyxияи иcтиклoлxoxй меoяд. ^axpaмoниxoи Спитамен, Абумуслим, вaтaнxoxивy мyбopизaxoи Темypмaликy Шеpaк, исёни aдoлaтxoxoнaю oзoдиxoxoнaи Boccb ва дaxxo дж^ миcoди paвшaни мyбopизaи aчдoдoни мo бaxpи дapёфти acoдaтy pиcoдaти миллати xеш мебoшaд. Аз ин py, тaвpе баъзе мyxaк;кжк;oн ишopa менaмoянд, иcтиклoлияти тoчикoн, факат натичаи nomxyprnrn Иттиxoди Шypaвй нест. Раванди xyдшинocии ниёгoни мo туди xaзopcoлaxo идoмa ёфта, дap ибтидoи acpи ХХ шаклу мазмуни нав пaйдo намуд. Гapчaнде мo имpyз 30- шлагии Иcтиклoлияти давлатии xешpo пешвoз мег^ем, вале нaбoяд мyбopизaxoи маънавии нaмoяндaгoни фapзoнaи миллaтpo дap coлxoи 1924, 1929 ва дap дaвpaxoи минбаъда аз xoтиp бapopем. Мyбopизaи шадиди мaфкypaвии фapзaндoни бyзypги миллати мo, ба мисли Сaдpиддин Айнй, Нycpaтyллo Маясум, Аб^^д^ Мyxиддинoв, Aбдypaxим X,oчибoев, Шиpиншo Шoтемyp, Чинop Имoмoв, Бoбoчoн Faфypoв, Миpзo Тypcyнзoдa, Алгоуддин Бaxoвaддинoв, AбдyлFaнй Миpзoев, Муядммад Осимй, Сoтим УлyFЗOдa ва гypyxи кaлoни oлимoнy зиёиёни capcyпypдa ва дypaндеш нaбoяд аз ë^,o зудуда гapдaнд. Ожд бapxaк, бapoи бедopй ва xyдoгoxии миддй ба тapикж тавдику таблоти тaъpиxи биcёpxaзopcoлaи ниёгoн ва меpocи oлaмгиpy чoвидoнa мyбopизa бypдa xaлкж мopo ба шoxpoxи мaнфиaтx,oи аслии миддй xидoят намуданд.

Пешвoи миллат аз pyзxoи на^уст ба фapxaнг такя мекapдaнд ва имpyз низ кopбacт аз фapxaнг шеваи фа^лияти дoмaнaдopи oн кас ма^суб меёбад..Тачлили чopaбиниxoи фapxaнгй, cимпoзиyмy кoнфеpенcияxo ва xaмoишx,oи байналмилалй баяшида ба тачлили coлгapди фapзaндoни бapyмaнди миллат, тачлили санами бyзypги фapxaнгй, бунёди иншooти зaмoнaвй, бapк;apopcoзии ёдгopиxoи тaъpиxию фapxaнгй, эxёи суннатар ва aнъaнaxoи xapcoлaи миддй, кабули caнaдxoи меъёpивy xy^y^, тавассути чopaбиниxoи байналмилалй тapFиби фapxaнги пypFaнoвaти миддй дap кишвapxoи xop^^ бapгyзopии pyзxoи фapxaнгивy ба pox мoндaни caфapxoи xyнapй ва амшли oн аз аввалин pУзxo дap мapкaзи тaвaччyxи poxбapи давдат rçapop дoшт ва дopaд.

Аз чoниби Хукумати чyмxypй, ба^усус Пешвoи миллат а^ли xyнapy санъат пайваста зеpи тaвaччyxи xoca rçapop дopaд. Apчгyзopивy к;aдpдoнии за^мату xидмaтx,oи orao аз мapкaзи диккати Пешвoи миллат дyp нестанд. "Бунёди муассиса^аи му^ташами фapxaнгй, макрми давдатй гиpифтaни як wop мyaccиcaxoи фapxaнгй, аз кабили ансамбл^и «Шaшмaк;oм», «Фалак», ва тачлили xaмacoлaи чaшнxoи «Нaвpyз», «Меxpгoн», <<Рузи Шашмакрм»,» Рузи Фалак», <<Рузи Китоб», "Читои чакан", "Атласу aдpac" инчунин дacтгиpии чopaбиниxoи фapxaнгии caixrn чyмxypиявию байналмилалй ^oxrn тoлoшxoвy нaк;шxoи Пешвoи миллатанд". [5: javonon.tj]

Як чиxaти xеле му^ими тазики эxёи фapxaнг ва xyдшинocии миддй ба oн вoбacтa аст, ки дap шapoити чaxoнишaвй зyxypи пaдидaxoи ичтимoивy сиёсй xrncnarn биcёpcaмтa пaйлo намуда, имpyз аз гузашта дида xеле печидaтapy мypaккaб гаштаанд. 3apyp аст бopи дигap таъкид нaмoем, ки чaxoнишaвй падидаест, ки аз яктapaф чoмеa ва дaвлaтx,opo аз лиxoзи иктиcoдй ба xaм пайваста имкoниятx,oи мoдеpнизaтcияи o^o вусъат баяшад, аз тapaфи дш^ дap натичаи бapxypди

тамаддунхову фархангхо ба хaëти маънавию фархангй хaтapy тахдидхо эчод менамояд. Дар назари аввал чунин менамояд, ки ин чихати мacъaлa аз мaвзyи бappacишaвaндa дур аог. Aммо дар аал ин хел нecт, зеро дар ин шароит дар фазои ичгимоию фархангй FOяхоe зухур ëфтa иcгодaacг, ки барои миллати точик бегона мебошанд. Aзбacки мaънaвиëт яке аз аркони бушдии давлат аог, чомеа ба он бефарк буда наметавонад.

Дар ин мacъaлa дурбинии Пешвои миллат, Президента Чумхурии Точикиагон Эмомалй Рахмон дар он зухур ëфт, ки y аз дигарон дида ба таври возех ва фарогиртар роху ycyлхои пойдор намудани Иcгиклолмяти давлатиро эхcоc намуд. Мухимтарин хyлоcaи y аз он иборат буд, ки бе таъмини фазои шлими маънавй, ташаккули чахонбинй, шуур ва тафаккури миллй шинохти миллати хеш ва дар ин замина ву^ат бахшидан ба хyдшиноcивy худогохии миллй иcгиклолмяти комилро ба дacг овардан Faйpи имкон acг. Мишли равшани онро мо дар далели аввалин вохурии Сарвари давлат дар даврае, ки холо алангаи чанги шахрвандй хомуш нашуда буд, бо олимони шинохта ва здаден дида метавонем. As рузхои аввали интихобгардиданаш ба хaйcи Рaиcи Шурои Олии Чумхурии Точикиcгон y фикру андешахо, FOяхо ва мухокимаронихои олимону зтежни эчодкорро мешунавид, хикмати онхоро меомухт. Дар давраи мушкили ташаккули давлати навини точикон Пешвои миллат Президента Точикиcтон Эмомалй Рахмон ба таври чиддй ба омухтани таърих ва фарханги миллати точик OFOЗ кардвнд. Он кac дар cyхaнpонмхои худ доимо таъкид менамоянд, ки таърих аз рохи душвори тайнамудаи миллатамон, кахрамонихои фарзандони фарзонаи миллат, фарханг, забону aдaбиëт, caнъaти миллй, ахлок ва мехнати бyнëдкоpонaи ачдодонамон хабар медихад. Ин андешахои Пешвои миллат дар acapи бyнëдии y "Точикон дар ойинаи таърих" (Aз Ордан то Сомониëн) аз нуктаи назари илмй агашок карда шуда, бaëн гаштаанд. Ба андешаи мо, навишта шудани ин китоб ба талаби замон чавобгу буд, зеро муаллиф caхифaхои таърихи шарафманди ачдодонро варакгардонй намуда, муборизаи халки точикро бахри иcгиклолмят матрах намуда, ахамияти онро барои мустахкам намудани пояхои иcгиклолмяти давлатй ва бyнëди давлати миллй мавриди тахкик карор медихад. Он rac таъкид менамоянд, ки беэътиной ба таърих, зудуда гаштани хотираи таърихй билохира давлату миллатро ба нестй мебарад.

Хyлоcaи мухимтарини ин acap дар мacиpи мавзуи тахкикшаванда аз он иборат acг, ки мо ба таърихи худ на ба хотири амикан ва айнан баркарор намудани он, балки ба хотири эхëи рухи cозaндaгй, хамчун ба тачрибаи ташаккул додани худшиношву худогохии миллй ва дар ин замина будад ва мycгaхкaм намудани пояхои давлату давлатдорй мурочиат менамоем.

Дар такя ба андешахое, ки Пешвои миллат дар ин acapи будадй бaëн намудаанд, гуфта метавонем, ки худшиношву худогохй, зиракии OTëOT хамчун падидахои мaънaвиëти чомеа шохcyтyнхои Иcгиклолмяти давлатй мебошанд. Зеро, агар мaънaвиëт кохиш ëбaд, мавчудияти экзиcтeнcиaлии давлат ва миллат хамчун вохиди ягона зери хатар мемонад. Чунин вазъият такозо менамояд, ки иншн хамчун cyбъeкти cиëcй бо камоли мaънaвиëти хеш мохияти равандхои cиëcиpо дарк карда тавонад. Х,ар як узви чомеа дар caтх,и шуури миллй бояд фахмад, ки мaк;caди нихоии хар муборизаи мафкуравй ин ноил шудан ба дacг кашидан аз хуввияти миллии хеш ва кабули мафкураи дигар мебошад. Мacaлaн, барои давлатхои абаркудрат, ки онхо дар Точикмcгон манфиатхои геополитикии худро доранд мухим нecг, ки дар кишвари мо чи гуна низоми ичтимоиву cиëcй ë фарханги баркарор мешавад, мухим он acг, ки точикон аз решахои таърихии худ дур гашта "худии худ"-ро фаромуш cозaнд. Ва дар ин рох онхо ягон чизро, аз чумла capфy харчи моддй, мaблaFгyзоpиpо дapeF намедоранд. Мо бар он акидаем, ки ин зухури мохияти cacara худхохонаи абаркудратх,ост, ки мехоханд бо дасти ин гуруххои ичгимоию OTëOT чомеаи моро ба низоъхои ичгимой гирифтор намуда, cyлхy cyбaги онро халалдор намоянд. .

Тавре ки Пешвои миллат, Президента Чумхурии Точикиcгон Эмомалй Рахмон кайд мекунанд «Мо хуб мефахмем, танхо хамон ваккт метавонем зиндагии cазовоp дошта бошем, ки хар як шахрванди чумхурй cофдмлонa озодй ва шаъну шарафи миллиамонро хифз намояд. Мо бояд аз он ифтихор дошта бошем, ки дар оинаи таърихи чахонй бехтарин нишонахои хиcлaти точикон -хирадмандй, талошхои човидона ба мехнати шзанда ва зебой, накукорй, матонат, caдок;aт ба дycтон инъикоc ëфтaaнд». [3:58] Ба ин хотир, y тамоми шахрвандон, пеш аз хама чавононро ба омухтани илму дониш, техникаву технология, таъриху фарханги бои ндагон хидоят менамоянд. Х,амзамон, Пешвои миллат дар эхë намудани таъриху фарханги нтегон, рушду такомули забон ва aдaбиëти точик пеш аз хама ба затени эчодкор, олимон такя намуда, хар шл дар арафаи иди миллй - Навруз бо онхо вохурию cyхбaтх,о барпо менамояд, ки ин амал ба ойини давлатдории точикон хоc мебошад.

Дар шароити авчгирии майли азнавтаксимкунии чахон, арзи вучуд намудани харгуна куввахои иртичой, Эмомалй Рахмон ба масъалаи таъмини амният, мустахкам намудани сархадоти кишвар диккати аввалин дарача медихад. Он куввахои иртичой, ки берун аз кишвар карор доранд холо хам аз нияти нопоки худ оид ба тезутунд гардонидани зиддият ва низоъхои ичтимой даст накашидаанд. Бо назардошти вазъи муосири чахон Пешвои миллат хамеша зарурати муборизаро бар зидди акидахои беасосу бардуруги мубаллигони мухолифин таъкид менамояд.

Пайдост, ки раванди бунёди давлати миллй рохи хамвор набуда, барои расидан ба максади нихоии хеш, яъне расидан ба истиклолияти комил начибу мукаддас иродаи азиму имони комил, донишу биниши ичтимоиву иктисодй, фархангиву маданй ва маърифати мукаммал зарур аст. Зиндагии навини мардумони мо аз хар нафари точику точикистонй садокатмандонаву ахлона ва зиракона сайкал бахшидани андешаи миллй, ки тахкимбахши хуввияту худшиносй аст, майорату маърифати беназирро талаб менамояд.

АДАБИЁТ

1. Самиев А.Х. Историческое сознание как самопознание общества: социально-философский анализ. Душанбе: Изд. РТСУ, 2009; Джононов С. Проблемы формирования национального самосознания в условиях государственного строителйства ТаджикистанаДушанбе,. "Ирфон" , 2009; Шозимов П.Д. Различные уровни идентичности в контексте современного Таджикистана. //Фонус. 2001. №1; Гиеев К.Х. Национальные интересы. Душанбе, 1993.; Дадабаева З.А. Таджикистан: межнациональные отношения в период трансформации общества. Душанбе,2000.; и др.

1. Идиев Х.У. Точикистон дар масири тагйироти ичтимой. Душанбе, 2016, 119 с.

2. Эмомалй Рахмон. Точикон дар ойинаи таърих (Аз Ориён то Сомониён). Душанбе, "Ирфон". 1997, с.8

3. Гулахмедов М. Сулаймони Х,абиб. Эмомалй Рахмон Асосгузори давлати навини точикон. Адиб, 2014, 220 с.

4. Фарханги миллй - мухимтарин омили тарбия Манбаъ: javonon.tj > news > culture > f.

РОЛЬ ПОЛИТИЧЕСКОГО СУБЪЕКТА В ВОЗРОЖДЕНИИ КУЛЬТУРЫ И СОВЕРШЕНСТВОВАНИЯ НАЦИОНАЛЬНОГО САМОСОЗНАНИЯ

В статье рассматривается одно из важных проблем современного таджикского общества -роль политического субъекта в возрождении культуры и пути совершенствования национального самосознания. Слудует заметить, что данная проблема рассматривается на примере деятельности Лидера нации, уважаемого Эмомалй Рахмона по возрождении национальной культуры как фактора повышение уровня национального самосознания.

В статье подчеркивается, что процесс построение национального государства не является "широкой стольбовой дорогой", потому для достижения его высот, т.е. достижения совершенной независимости представитель нации овладевать знаниями, опытом, иметь твредую волю, четко для себя представлять сущность и содержания происходящих социально-экономических, культурно - политических преобразований в общественной жизни.

Ключевые слова: куьтура, национальная культура,самопознания, национальная познания, национальный менталитет, национальная возрождения, национальные интересы, национальное бытие.

ROLE OF THE POLITICAL SUBJECT IN REBIRTH OF THE CULTURE AND IMPROVEMENTS OF THE NATIONAL CONSCIOUSNESS

In article is considered one of the massive problems modern Tajik societies - a role of the political subject in rebirth of the culture and way of the improvement of the national consciousness. Should be noticed that given problem is considered on example of activity of the Leader to nations, dear Emomali Rahmon on rebirth of the national culture as factor increasing level of the national consciousness.

In article is emphasized that process building national state is not "broad expensive", therefore for achievement of his (its) heights i.e. achievements made independence representative to nations to possess the knowledge's, experience, have hardening will, clearly for itself to present essence and contentses occurring social-economic, cultural - a political transformations in public life.

Key words: а national rebirth, national feature, the process of reborn society, а national consciousness, national interest, national identity, national existence, national culture.

Сведение об авторе:

Мунаварова Дилафруз Одиловна - ассистент кафедры общественных наук Института экономики и торговли Ттаджикского государственного университет коммерции

About the autor:

Munavarova Dilafruz Odilovna - an assistant of the pulpit of the public sciences of the Institute of the economy and trade TGUK

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.