Научная статья на тему 'РОЛЬ КОМПЕТЕНТНЫХ ВЗАИМООТНОШЕНИЙ В ПОДГОТОВКЕ БУДУЩИХ ПРЕПОДАВАТЕЛЕЙ БИОЛОГИИ ПО ОБРАЗОВАНИЮ ЭКОЛОГИЧЕСКАЯ КУЛЬТУРА СТУДЕНТОВ'

РОЛЬ КОМПЕТЕНТНЫХ ВЗАИМООТНОШЕНИЙ В ПОДГОТОВКЕ БУДУЩИХ ПРЕПОДАВАТЕЛЕЙ БИОЛОГИИ ПО ОБРАЗОВАНИЮ ЭКОЛОГИЧЕСКАЯ КУЛЬТУРА СТУДЕНТОВ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
15
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЭФФЕКТ / УЧЁНЫЙ / ПЕДАГОГ / ДИДАКТИК / ФОРМИРОВАНИЕ / ЭКОЛОГИЧЕСКАЯ КУЛЬТУРА / РАЗВИТИЯ / ИЗУЧЕНИЯ БИОЛОГИИ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Шарифова Бунафша

В данной статьи автор при изучений анализ и обобщение первоисточников рассматривает педагогических и дидактических аспектов формировании компитетных отношений в подготовки будущих учителей биологии к воспитанию экологической культуры учащихся общеобразовательных школ Кулябского региона Хатлонской области Республики Таджикистана. С силясь на научно - теоретических и методических работ учёных педагогов и дидактиков: В.А. Болотов., А.А. Гетманская., Э.Ф.Зеер., Е.Я.Коган., О.Е.Лебедева. и С.Е. Шишова охарактеризовал ниже следующих эффектов компетентных отношений в подготовки будущих учителей биологии к воспитанию экологической культуры учащихся, а именно: - ответственность учащихся к изучению биологии; - самостоятельных занятий; - выполнение самостоятельных поручений; - развития перспективных результатов; - поручений и обучений учащихся; - выбор темы изучения биологии; - формирование учебно - познавательный деятельности учащихся; - формирование экологической культуры у будущих учителей биологии и.т.д.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF COMPETENT RELATIONSHIPS IN THE PREPARATION OF FUTURE BIOLOGY TEACHERS ON EDUCATION THE ECOLOGICAL CULTURE OF STUDENTS

On the articles of the assistant of the Department of Biology and its methods of teaching of Kulyab State University named after A. Rudaki Sharifova Bunafsha Nazrulloevna on the topic "The role of competent relationships in the preparation of future biology teachers on education the ecological culture of students." In this article, the author, when studying the analysis and generalization of primary sources, considers the pedagogical and didactic aspects of the formation of competent relations in the preparation of future biology teachers for the upbringing of the ecological culture of students of secondary schools in Kulyab region of Khatlon province of the Republic of Tajikistan. Striving for scientific - theoretical and methodical works of learned educationists and specialists in didactics: V.A. Bolotov, A.A. Getmanskaya., E.F. Zeer., E.Y.Kogan., O.E. Lebedeva and S.E. Shishova described below the following effects of competence relationships in the preparation of future biology teachers for the education of students' ecological culture, namely: - the responsibility of students to study biology; - self-study; - fulfillment of independent orders; - development of promising results; - assignments and teaching of students; - choosing a topic for studying biology; - the formation of educational and cognitive activities of students; - the formation of an ecological culture among future biology teachers, etc.

Текст научной работы на тему «РОЛЬ КОМПЕТЕНТНЫХ ВЗАИМООТНОШЕНИЙ В ПОДГОТОВКЕ БУДУЩИХ ПРЕПОДАВАТЕЛЕЙ БИОЛОГИИ ПО ОБРАЗОВАНИЮ ЭКОЛОГИЧЕСКАЯ КУЛЬТУРА СТУДЕНТОВ»

СТУДЕНТОВ (особенно ботаника и зоология)

В статье представлены виды биологических экскурсий во время летних каникул для V-VUI классов. В данной статье описывается роль летних каникул в учебном процессе, которая была выявлена в нескольких школах № 2, 3, 37 г. Душанбе, № 1 в г. Гиссар, № 11 в р. Восе, № 30 в г Вахдат, № 13р. Рудаки, № 54, г Турсунзаде, № 24, р. Шахринав, № 4, г Рогун, было проведено пилотное обследование. Также рекомендуются формы активизации познавательной деятельности на экскурсиях, различные особенности внеклассных занятий.

Ключевые слова: экскурсии, внеклассные занятия, занятие, эксперименты, маршруты, лекции, альбомы, гербарий, биоценоз, компас, бинокль

BIOLOGICAL EXCURSIONS AND ITS FEATURES IN MODERN CONDITIONS NATURAL EDUCATIONAL ACTIVITY OF STUDENTS (especially botany and zoology).

The article presents the types of biological excursions during the summer holidaysfor grades V-VUI class. This article describes the role of summer vacations in the educationalprocess, which was identified in several schools № 2, 3, 37 in Dushanbe, № 1 in Hissar, №. 11 in d Vose, № 30 in Vahdat, № 13 in d Rudaki, № 54 in Tursunzoda, № 24 in d. Shahrinav, № 4 in Roghun, a pilot survey was conducted. Also, forms of enhancing cognitive activity on excursions, various features of extracurricular activities are recommended.

Keywords: excursions, extracurricular activities, lesson, experiments, routes, lectures, albums, herbarium, biocenosis, compass, binoculars

Сведения об авторе:

Халимов Комилджон Абдушукурович - соискатель кафедры общей педагогики

Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни.

Тел.: (+992) 987600206

About the autor:

Halimov Komildjon Abdushukurovich - Applicant of the Department of General Pedagogy of the

Tajik State Pedagogical University namedafer Sadriddin Aini. tel.: (+992) 987600206

ТАВСИФИ ЧДНБАХ,ОИ МУНОСИБАТ^ОИ БОСАЛОХИЯТ

дар раваНди таълими биология

Шарифова Б.

Донишгощ давлатии Кулоб ба номи А. Рудаки

Истифодаи самараноки муносибати босалохият дар чараёни таълим, асос ва заминахои ташаккули дониш, малака ва махорати хонандагон махсуб меёбанд. Дар мавриди рушди муносибати босалохият дар раванди таълим, колаби нихой, яъне натичаи нихой дар шакли пурра боиси амалишавии дониш, малака ва махорати хонандагон мегардад.

Дар тадкикотхои илмй, назариявй ва методии олимон: В.А. Болотов [1, c.3-4], А.А. Гетманская [2, c.7-12], Э.Ф. Зеер [3, 8-9], Е.Я.Коган [4, c.110-112], О.Е. Лебедев [5, c.2-3] ва С.Е. Шишов [6, c.6-7] чунин чанбахои муносибати босалохият дар чараёни таълим муайян карда шудааст;

Масъулиятшиносии хонандагон дар раванди таълим дар чанбахои донишомузй, рафтору одоб бо самимият азхуд намудани донишхои нав дар чараёни таълими биология, худро комилхукук муаррифй менамоянд.

Истифодаи имкониятхо. Ба тавсифи имконияти максаднок ва мушаххас, яъне хондан, навиштан, хисоб кардан ва фаъолиятхои дигари таълимиро ичро намудан равона карда мешавад.

Машгулиятхои амалй. Хонандагон шавку завки касбомузии худро дар омузиш, яъне ба хондан, навиштан ва хисоб кардану сохтан тавассути фаъолияти максадноки худ намоиш медиханд.

Фарохам овардани имкониятхо. Асосан ба рушди имкониятхои хондан, навиштан, тахлил кардан ва тахияи кори лоихавй аз руйи китобхои бадей равона карда мешавад.

Муаррифй ва ичрои супоришхои мустакилона. Ба ташаккули роху усулхои хондану навиштан, халли мисолу масъалахо ва дигар машгулиятхои таълимиро, хамчун натичаи бехтарин намоиш медиханду хонандагон бодиккат онро мушохида карда, тарзи дурусти корхои мустакилонаю эчодиро муаррифй мекунанд.

Пешрафти муваффакона. Дар ин банди барномаи таълимии биология хонандагон самтхои илмй, назариявй ва амалии мавзухоро омухта тахкик намуда, фикру акидаашонро дар шакли фарзияхо пешниход менамоянд.

Дастурдихй (супоришдихй, таълимдихй). Дар ин банд бо истифода аз роху усулхо, методхо ва маводхои дидактикй тарзи хондан, навиштан, халли мисолу масъалахои биологиро ба хонандагон меомузонад.

Атсуламал. Дар ин хoлaт xoнaндaгoн мазмуну мундаричаи мавз^ъ ва caмтхoи таълимй, тарбиявии oнpo тарики хитая шшгуй намуда, т^ва^ути caвoлгyзopй мaънoи умумии мaвoдхoи тaълимиpo тахлилу мyoинa намуда, ба xoнaндaгoни rypyxH таълимй шшкаш мeнaмoянд.

Интиxoби мaвoди таълим. Бapoи xoндaн ва навиштан дар дoиpaи бapнoмaи таълимй аз тарафи oмyзгopoн муайян карда шуда, xoнaндaгoн ва ë oн матни китoби дapcиpo мyстaкжлoнa интиxoб мeкyнaнд ки ин 6okm ташаккули шавку завки oнхo ба xoндaнy навиштан ва и^и дигар чанбахи таълимй ба марстиб мeaфзoяд ва orno аз тачрибаи таълимию маърифатии бaдacтoвapдaи xyд канс>атманд мeшaвaнд.

Вактти зарурй бapoи рушди caлoхиягхo. Бapoи рушди caлoхиягхoи xonAa^ навиштан, халли миcoлy мacъaлaхoи бж^т вактти xeлe зиëд лoзим аст, яънe бapoи caмapaнoкии раванди aзxyдкyнй, такмили малака ва мaхopaтхoи навиштану xoндaн, дарки маънй, ганй гapдoнидaни зaxиpaи лугавии xoнaдaгoн ба aндeшaи мo на кам аз ду-ce coaти таълимии пайдархам дар як руз хатто бacaндa нecт.

Apзëбй намудани фaъoлият. Дар ин ca№ oмyзгopoнy xoнaндaгoн бoяд мeъëpхo ë нишoндихaндaхoи apзëбиpo интиxOб ва тархрсзй нaмoянд ки тoлибилмoн имкoнияти фаюлияти таълимии xyдpo нaзopaт карда ва дар ин раванд фaъoлoнa иштиpoк нaмoянд. Хдмаи ин aндeшaхo гушхи oнaнд ки дар му^^а 6o таълими анъанавй, ки xycycияти тазаккурй дopaд низoми нав ичpoи aмaлхoи гудагундарача ва дaвoмнoкии дoмaнaдoppo тaщзo мeкyнaд. Ин нукт-apo ба таври намуна дар дoиpaи як гал^ият чунин шарх дoдaн мумкин аст:

Садахият: "Xoнaндa aндeшa (a^uàa)-;ou худ ea à^aponpo дap uфoдau Ma^caà;ou yoy maeaccymu метнет KarnrnpyMu дopou coxmop my^ôu yoy Memeuc^'.

Ташаккули ин caлoхият мyнocибaгхoи caлoхиятнoкиpo ба таълим тaкoзo мeкyнaнд ки xoнaндa coxтopи матн (мактуб, хитая, гyзopиш, макила ва aмcoли oн), capфy нахви зaбoни точикй, ycлyби бaëнpo бoяд xyб дoнaд ва мaхopaти xyдpo тaвaccyти ичpoи мaшкхo ба шаклу нaмyдхoи гyнoгyни мaтнхo вaceъ нaмoяд. Дар раванди ташаккули ст^хият-дакИ xoнaндa дар тартиб дoдaни мaтнхo бeштap машк; кунаду мycтaкилoнa мaтнхoи зиëд нaвиcaд, oнхopo apзëбй кунад ва тахриру такмил дихад.

Албатта, аз мyшoхидaхo ва oзмoишхoи пeдaгoгй бapмeoяд, ки такмил дoдaни caлoхиягхo вакти ■^o^po дар бар мeгиpaд, чунки xoнaндaгoн кoбилиягхoи гудагун дopaнд ва раванди ташаккули caлoхиятхo ва мухлати рушди oнхo ба неруи зeхнии oнхo низ вoбaстaгй дopaд. Аз ин py, дар раванди мyнocибaти бocaлoхият дар таълими биoлoгия ба интиxoби шаклу ycyn, вocитaхoи таълим, caмapaнoкии истифoдaи orno таваччухи мaxcyc зoхиp карда мeшaвaд ва мyнocибaт ба раванди дapc ва интиxoби мaвoди таълим низ шмилан мазмуни дигappo мeгиpaд, яъж, дар мачм^, дoниши муайян аз capчaшмaхoи аник (caнчидaшyдa, илман acocro^) тaвaccyти oмyзгop ва кигоби дарш ба xoнaндaгoн пeшнихoд мeшaвaд. ^х^и пeшнихoди дoниш (вoбacтa ба эчoдкopй ва тачрибаи oмyзгop) гyнoгyн буда мeгaвoнaнд. Xoнaндaгoн вoбacтa ба мавдд ва рушди шавку завк, дoниши мyшaxxacpo аз xyд мeкyнaнд ва oнpo бш^й^ мeкyнaнд (ë дар аахи намунаи пeшнихoдшyдa aмaлepo ^po мeкyнaнд). Натичаи таълим тaвaccyти хачм, cифaти чaвoб ва дypycтии ичpoи oнхo аз руйи намунаи мигалу мacъaлaхoи дoдaшyдa apзëбй карда мeшaвaд.

Мyнocибaти бocaлoхият дар чapaëни таълим, аввал намунаи натичаи таълим, oмyзиш, мyoинa ва тахлил бappacй мeгapдaд. Сипac, тахти poхнaмoии oмyзгop ба xoнaндaгoн имкoнияти мyстaкжлoнa ичpo кардани мaшFyлиягхoи aмaлиpo ба таври анику вoзeх тaвcифy бappacй мeнaмoянд.

Coxtc^ раванди таълим дар низoми мулю^ата бocaлoхият мураккаб буда, вакт ва неруи зeхнию paвoнии бeштappo аз xoнaндa тaкoзo мeкyнaд. Ёдpac мeшaвeм, ки раванди мyнocибaти бocaлoхият дар таълим ба таълими ка^ии дapoзмyддaт, аз чумла, татамили мaхopaти Мандата, paccovM, кандагар^ кyлoлгapй, oшпaзй, capтapoшй, мeьмopй ва aмcoли инхo тавъам acт. Мyнocибaти бocaлoхият дар таълим аз таълими анъанавй тибки нишoнджхaндaхoи гyнoгyни чараени таълими биoлoгия низ тaфoвyти чиддй Дopaд.

Дар раванди гyзapoнидaни oзмoишхoи пeдaгoгй дар мyaccиcaхoи тaхcжлoти миëнaи умумии №1, 3, 5, 9, 5C, 51, 53 -и шахри K^o6 ва тaчpибaхoи чaндинcoлa нишoн дoдaнд, ки capбopии зиëди таълимй дар ташаккули тафаккури xoнaндaгoнж мyaccиcaхoи таълимй мyшкжлoти зиëдe эчoд мeнaмoяд. Бapoи халли натачали нжхoии ин мyшкжлoгхo раванди тaълимpo 6o aндeшa бoяд такмил дoдa, рушди тафаккури xoнaндapo хамчун як ин^ни бocaлoхият, аз чумла, дар намудхщ гyнoгyни фaъoлияти арзишманди ин^нй: oмyзиШ; фахмиш, рушди шaxcият, интиxoби кac6, мyнocибaт 6o мухити aтpoф ва Faйpa таъмин намудан зарур acт. 3epo мyтoбикж тaлaбoти caнaдхoи мeьëpжю хукукии мyocжpи coхaи мшриф xoнaндaгoн хaнгoми таълим дар мyaccиcaхoи тaхcжлoти миëнaи умумй бoяд ба «mcran^ нави дoниШ; малака, ма^рат, фaъoлияти мycтaкжл ва мacьyлияти шaxcй, яьнe caлoхияти acocии зaмoнaвй» caфapбap карда шаванд. Чррй намудани мyнocибaгхoи бocaлoхият, бoиcи тaшaббycкopй, нaвoвapй, шшраванда, тжиирпазир, тaвoнй ва coзaндaгжи xoнaндaгoн мeгapдaд.

Дар заминаи амалан чopй намудани мyнocибaгхoи бocaлoхият мyтaxaccиcи oяндa, яьнe oмyзгopи биoлoгия бoяд тоника ва тexнoлoгжяи инфopмaтcиoнй - кoммyникaтcиoнй ва жттжлooтжpo пурра дoнaд, oнpo дар чapaëни мaшFyлиягхoи таълимй дуруст иcтифoдa карда тaвoнaд, ба хаети кac6ии ичтимoй фавран мугобщ шавад, дар хайати кoллeктиви oмyзгopoни даста кopy фaъoлият карда тaвoнaнд ва билoxиp халли

мyшкил<oгpo дapëбaд. Myнocибaти бocaлoxият мaзмyнy мух^юи фaъoлияти таълимй буда, дap зaминaи oн ичpoи aмaлxo, xaлли мушкилот вa тaxлили xoлaти таълиму тaдpиc таъмин кapдa шaвaд.

^ap бapнoмaxoи таълимии cикли фaнxoи биoлoгия мухтнюи фaъoлият дap caмIxoи мaлaкaвy мaxopaтxo вa тафибаи чoйдoштaи таълим нишoн дoдa мешaвaнд. Яке aз нишoндиxaндaи мyxимтapини мyнocибaти бocaлoxият дap paвaнди таълим - ин ксбилияти parorn намудани мaйлy paróam xoнaндaгoн бa xyдoмyзй вa дapки амики мaвзyxoи oмyxтaшaвaндa мебoшaд, ки зyxypи ин дoнишxo мaxopaтy шлака, Koбилиятxoи зехнию a^o™ вa иcгеъдoди oнxo 6o пyppaгй тaшaккyл нaмеëбaнд. Дap дoиpaи caлoxиятxoи acocии мapбyт бa тaxcилaги мaктaбй caлoxиятxoи фаннй, aз чумла фaнxoи биoлoгия низ pyшд дoдa шуда дoнишaндyзoн дap xoлaтxoи мушкили таълимй xaлли пpoблемaxoи 4opMpo мycгaкмnoнa aзбap кapдa тaвoнaнд. Сaлoxиятxoи аосй бoиcи пешpaвй вa pyшди фaъoлияти таълимй - мaъpифaтй вa кoмëбию бaзëфгxoи нaв бa нaви ooxaи биoлoгия мегapдaнд.

Myнacибaти бacaлoxият aз нигaxи педaгaгй бa мyaллим вa xoнaндa имкoн медщад ки: -Xaмoxaнгcoзии чaнбaxoи таълимию тapбиявии xaдaфxoи oмyзгсpy xoнaндa имкoнпaзиp мегapдaд, aз чумла;

- Омoдa нaмyдaни xoнaндaгoн бaxpи интиxaби кacби минбaъдa:

-Xaвacмaндгapдoнии xoнaндaгaн тaвaccyти кoмëбию мyвaффaк;иятxoи таълимй aз фaнxoи тaxaccycй бaxycyc бж^мя;

- Ягaнaгии paвaнди таълиму тapбиявии xoнaндapo бa poxy ycyлxoи тapзи гyнoгyни мaшFyлиятxoи дapcй вa беpyнaзcинфию беpyнaзмaктaбй, таъмин нaмyдaн.

Бapoи татбики aмaлии тaлaбaгxoи мyнacибaти бacaлoxият oмyзгсp бoяд, бa чунин caмгxoи oн эътибop

диxaд:

- Сaлoxияти кacбй, тaxaccycй дoштa бoшaд;

- Бa pyшди тaшaббycкopй вa мycгaк;илиятнoкии xoнaндaгoн диккат диxaд;

- омув^^ бoяд ниcбaти шoгиpдoни xyд эxтиpoмy бoвapй дoштa бoшaд вa oнxopo xa^hyn шaxcият эътиpaф нaмoяд;

- Лaxзaxoю чaнбaxoи дyшвopии мacъaлaxoи тaълимиpo xyб дapк нaмoяд;

- Maвoдxoи тaълимиpo бoяд мутофики макоад интиxaб вa тaвcифy бappacй нaмoяд;

- MaшFyлиятxoи awanMpo бoяд бa тaвpи бocaмap иcгифoдa нaмyдa тaвoнaд;

-Тибки тaлaбaгxoи педaгaгй таъмин намудани xaмкopмxoи мyxтaлиф aз кaбмnи rypyxp вa инфиpoдй poxaндaзй кapдa тaвoнaд;

- ,Uap 4apaë™ таълим xaммapoмy xaммaкcaди xoнaндaгoн бoшaд;

- X^oлaтxoи дacIpacй бa мyвaффaкмятpo пешбинй кapдa тaвoнaд;

- ,3ap бaйни xoнaндaгoн caмapaнoк тaшкил нaмyдaни бaxcy мyxoкммapo oмди мacъanaxoи таълимй, бa pox мoнaд;

- Бa тaвpи чиддй эътмбop дoдaн бa oдoби шoгмpдoн;

- Кaмбyдиxopo oмд бa мyнocибaт, paфтop ва oдoби xoнaндaгoн omxop нaмoяд;

- Оид бa paфтopy oдoб, тaйëp нaкapдaни вaзифaи xoнaгй вa pиoя нaкapдaн бa низoми тapбиявй чopaxoи

зapypй aндешaнд;

- Бa кacби бoшapaфи oмyзгopй вa кacбй бoяд оодик бoшaд.

Хунтами интмxoб ва тaшaккyли canoxиятxoи тaълиммю тaдpиcи xoнaндaгсн, мaшFyлиятxo бoяд тapзе бa накша гмpифгa шaвaнд, ки бa xo^ намудани мanaкaвy мaxopaтxoи чустуч^й, мycгaкмnият, имкoни xaлnи мycгaкмnoнaи мушкилст, мaxopaти дanелxopo тaxлмn намудан, чaмъoвapй вa xyлocaи мантикй бapoвapдaн мyüсмдaт нaмoянд. Дap 4apaë™ oмyзишм биoлoгмя дap нмxoди xoнaндaгсн бoяд мanaкaxoи тaxлмnй, чaмъбacгкyнй, xyлсcaбapopй oмд бa нaтичaxoи нмxoй вa тapxpезии ин ë oн мacъana тaшaккyл дoдa шaвaнд. Ин ryнa aмanиëтxo дap таълими мyнсcибaтм бсcanoxият 4om acacмpo ишгол менaмoянд.

Бo aкмдaи В.A.Бoлaгсв [1, c.3-4] мycгaкмnoнa пaйдo кapдaни чaвoбxoи илман acacнoк заминаи дapк намудани тaбиaтм мypaккaби чaxoн, кашфи мycгaкилoнaи xypдгapин ва к;иммaтapин чaнбaxoи дoниш бapoи xoнaндaи xypдüсл фapaxбaxш буда, бoиcи ташаккули майлу parfa' ва oмyзиши фaнxoи тaxaccycй мегapдaд. Дap caмтxoи oзмoишxoи педaгсгй 6o андешаи мo пешнмxoдy нaтмчaxoи нмxoие, ки пешбинй шудаанд ба ташаккул дoдaни чунин нaтмчaxoи нмxoии мyнсcибaтxoи бocaлoxият дap 4apaë™ таълим ба мавдд мyвсфик мебoшaнд:

ТapFмбy тaшвики poxy ycyлxoи cyдмaнди иcгмфoдaи теxнoлoгмям му«^ (кoмпютеp, интеpнег, шутбук, тaxтaxoи are^o™ ва F-xo) ва накши orno дap фaБ>oлгapдoнии paвaнди фaнxoи таълимй.

Рушди cифaтy caмapaнoкми 4apaë™ oмyзиши фaнxoи дакик, pиëзй ва тaбиaтшинocй.

Фapoxaм oвapдaни шapoмтxoи муфид бapoи ташаккули cифaтxoи нави фаюлияш илмй, нaзapиявй ва амалии oмyзгopoн.

АДАБИЁТ

1. Болотов В.А., Сериков ВВ. Компетентностная модель: от идеи к образовательной программе.// Педагогика. 2003, N° 10 С.

3-4

2. Гетманская А.А. Формирование ключевых компетентностей у учащихся. 2004.

3. Зеер Э.Ф., Павлова АМ, Сыманюк Э.Э. Модернизация профессионального образования: компетентностный подход М. -2005. - С.8-9

4. Коган Е. Я Компетентностный подход и новое качество образования /

5. Современные подходы к компетентностно-ориентированному образованию/ Под ред. А. В. Великановой. - Самара: Профи, 2001. - С. 110-112

6. Лебедев О. Е. Компетентностный подход в образовании //Школьные технологии. -2004. -№5. - С. 3-12.

7. Шишов СЕ., Агапов ИИ. Компетентностный подход к образованию как необходимость // Мир образования. 2001, № 4.-С.6-7.

РОЛЬ КОМПЕТЕНТНЫХ ВЗАИМООТНОШЕНИЙ В ПОДГОТОВКЕ БУД УЩИХ ПРЕПОДАВАТЕЛЕЙ БИОЛОГИИ ПО ОБРАЗОВАНИЮ ЭКОЛОГИЧЕСКАЯ КУЛЬТУРА СТУДЕНТОВ

В данной статьи автор при изучений анализ и обобщение первоисточников рассматривает педагогических и дидактических аспектов формировании компитетных отношений в подготовки будущих учителей биологии к воспитанию экологической культуры учащихся общеобразовательных школ Кулябского региона Хатлонской области Республики Таджикистана.

С силясь на научно - теоретических и методических работ учёных педагогов и дидактиков: В.А. Болотов., А.А. Гетманская., Э.Ф.Зеер., ЕЯ.Коган., О.ЕЛебедева и С.Е. Шишова охарактеризовал ниже следующих эффектов компетентных отношений в подготовки будущих учителей биологии к воспитанию экологической культуры учащихся, а именно:

- ответственность учащихся к изучению биологии;

- самостоятельных занятий;

- выполнение самостоятельных поручений;

- развития перспективных результатов;

- поручений и обучений учащихся;

- выбор темы изучения биологии;

- формирование учебно - познавательный деятельности учащихся;

- формирование экологической культуры у будущих учителей биологии и.т.д.

Ключевые слова: эффект, учёный, педагог, дидактик, формирование, экологическая культура, развития, изучения биологии.

THE ROLE OF COMPETENT RELATIONSHIPS IN THE PREPARATION OF FUTURE BIOLOGY TEACHERS ON EDUCATION THE ECOLOGICAL CULTURE OF STUDENTS

On the articles of the assistant of the Department of Biology and its methods of teaching of Kulyab State University named after A. Rudaki Sharifova Bunafsha Nazrulloevna on the topic "The role of competent relationships in the preparation of future biology teachers on education the ecological culture of students."

In this article, the author, when studying the analysis and generalization of primary sources, considers the pedagogical and didactic aspects of the formation of competent relations in the preparation of future biology teachers for the upbringing of the ecological culture of students of secondary schools in Kulyab region of Khatlon province of the Republic of Tajikistan.

Striving for scientific - theoretical and methodical works of learned educationists and specialists in didactics: V.A. Bolotov, A.A. Getmanskaya., E.F. Zeer., E.Y.Kogan, O.E. Lebedeva and S.E Shishova described below the following effects of competence relationships in the preparation of future biology teachers for the education of students' ecological culture, namely:

- the responsibility of students to study biology;

- self-study;

-fulfillment of independent orders;

- development of promising results;

- assignments and teaching of students;

- choosing a topic for studying biology;

- the formation of educational and cognitive activities of students;

- the formation of an ecological culture amongfuture biology teachers, etc.

Key words: effect, scientist, teacher, didactic, formation, ecological culture, development, study of biology.

Сведение об авторе:

Шарифова Бунафша - ассистент кафедры химии и биологии Кулябского государственного университета имени А. Рудаки

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

About the autor:

Sharifova Bunafsha - Assistant of the Department of Chemistry and Biology, Kulob State University named after A. Rudaki

САМОСТОЯТЕЛЬНАЯ РАБОТА УЧАЩИХСЯ И ОСОБЕННОСТИ ЕЕ ОРГАНИЗАЦИИ НА УРОКАХ РУССКОГО ЯЗЫКА

Эргашева Ш.К.

Кулябский государст венный университет им. АРудаки

Известно, что умения и навыки любого рода деятельности формируются в процессе самой деятельности. Умение самостоятельно применять имеющиеся и приобретать новые знания и навыки формируется в самостоятельной работе учащихся. Именно поэтому ее организации на уроках русского языжа придается особое значение.

Что понимается под самостоятельной работой школьников в процессе обучения? Наиболее очевидным признаком данного рода деятельности учащихся является вытолнение ими заданий «без непосредственного участия учителя» [3, с.783] Однако едва ли этот признак можно счесть достаточным, чтобы организовать самостоятельную работу, содержание, формы и результаты которой отвечали бы задачам современной школы.

Существенная особенность самостоятельной работы — активная мыслительная деятельность учащихся, побуждаемая определенными мотивами и проявляющаяся в осознании цели и задач работы, в планировании предстоящих действий, выборе способов и средств их выполнения, контроле за правильностью принимаемых и получаемых решений [4, с.155].

Мотивация учебной деятельности школьников, в том числе и их самостоятельной работы,— важная предпосылка успешности обучения. Полезно показышать учащимся, почему им дается то или иное задание, какова цель его, какие задачи нужно решить для получения искомого результата. Так, приступая к изучению синтаксиса и пунктуации в IV классе, можно предложить ряд заданий, в процессе вытолнения которык учащиеся задумаются над вопросом: «Зачем нам это надо знать и уметь?» Приведем примеры таких заданий.

2.Представьте себе, что мы смотрим мультфильм о грамматике.

Сначала на экране выбежали поодиночке слова: с, ты, учиться, если, работать, жизнь, полезный, охотно, для, правильно, умело, и, сделать, увлечение, же, она, интересный, строить.

Видят слова, что никто не понимает, зачем они выбежали на экран. Попробовали распределитьсяпо частям речи (каким?), потом объединились в две большие группы (какие?), но зачем они появились на экране, так и осталось непонятным.

Но вот кто-то невидимый начал их передвигать, соединять друг с другом, изменяя, если нужно, их форму и располагая в определенном порядке. И вот что получилось на экране:

Если ты учишься с увлечением работаешь охотно отдыхаешь умело жизнь строишь правильно сделай же ее интересной и полезной.

Что-то затрудняет чтение текста! Чего же в нем недостает? Да-да, вы правые нужны знаки препинания.

Проследите, когда в мультфильме начал действовать синтаксис. Когда нам на помощь пришла пунктуация? Какова роль знаков препинания? Какое средство вытолняет эту же роль в устной речи?

И вот рука автора уверенно расставила их в тексте. Теперь мы можем его прочитать быстрее, осмысленнее и выразительнее:

Если ты учишься с увлечением, работаешь охотно, отдыхаешь умело,— жизнь строишь правильно. Сделай же ее интересной и полезной!

2.Представьте себе, что вы получили телеграмму:

Встречайте завтра выезжаю поездом21 вагон. Маша.

Что остается неясным в тексте телеграммы? Покажите это при помощи интонации, читая телеграмму вслух. Как устранить неясность? Какой способ в данном случае более удобен?

В соответствии с различными уровнями учебной деятельности школьников самостоятельные работы могут подготавливать к осмыслению и удержанию в памяти изучаемого материала, тренировать учащихся в воспроизведении знаний и способов деятельности или требовать применения знаний и умений в новой ситуации, ставить проблемные задачи. Творческое начало, поисковая деятельность характерны не для всех типов работ, указанных выше. Однако самостоятельная работа любого уровня имеет целью формирование умений осмысленно относиться к процессу познания, пользоваться приобретенными знаниями и умениями в жизненной практике, самостоятельно пополнять свои знания и совершенствовать умения и навыки.

Рассмотрим для иллюстрации примеры самостоятельной работы учащихся возможной при слушании ими сообщения учителя или отвечающего ученика. Умение слушать, воспринимать устную монологическую речь соответственно тому, что хотел и сумел выразитьговорящий, относится к

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.