Научная статья на тему 'ПУТИ ПОВЫШЕНИЕ ЭФФЕКТИВНОСТИ ОБУЧЕНИЯ В СРЕДНИХ ОБЩЕОБРАЗОВАТЕЛЬНЫХ УЧЕРЕЖДЕННИЯХ'

ПУТИ ПОВЫШЕНИЕ ЭФФЕКТИВНОСТИ ОБУЧЕНИЯ В СРЕДНИХ ОБЩЕОБРАЗОВАТЕЛЬНЫХ УЧЕРЕЖДЕННИЯХ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
31
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КОМПЕТЕНТНОЕ ПРЕПОДАВАНИЕ / РАЗЛИЧНЫЕ МЕТОДЫ ПРЕПОДАВАНИЯ И ОБУЧЕНИЯ / ДЕМОНСТРАЦИОННЫЕ КРИТЕРИИ / АКТИВНОЕ ОБУЧЕНИЕ / ОБЩЕЕ ОПИСАНИЕ ВЗАИМООТНОШЕНИЙ УЧИТЕЛЬ-ЦЕНТР И РЕБЕНОК-ЦЕНТР / КОМПЕТЕНТНОСТЬ / УЧЕНИК

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Палавонов Амоншо Муминович, Гайратов Мехровар Ховарович

В этой статье обсуждаются компетентное преподавание, различные подходы к преподаванию и обучению, стандарты демонстрации, активное обучение, общее описание взаимоотношений учитель-центр и детский центр. компетентность, разные подходы к преподаванию и обучению играют важную роль. Автор подчеркивает роль компетентное преподавания, различных методов преподавания и обучения в формировании и развитии компетенций учеников.Он ведет в презентации своих знаний и опыта на новых теоретических и практических уровнях.В этом случае учитель - не единственный источник информации, поэтому учителю необходимо организовать учебный процесс таким образом, чтобы преобразовать его из традиционных в современные формы, чтобы удовлетворить потребности современного общества.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

WAYS TO INCREASE THE EFFECTIVENESS OF TEACHING IN SECONDARY GENERAL EDUCATION INSTITUTIONS

This article discusses competent teaching, different approaches to teaching and learning, demonstration standards, active learning, and a general description of the teacher-center and child-center relationship.competence, different approaches to teaching and learning play an important role. The author emphasizes the role of competent teaching, various teaching and learning methods in the formation and development of students' competencies. He leads in the presentation of his knowledge and experience at new theoretical and practical levels.In this case, the teacher is not the only source of information, so the teacher needs to organize the educational process in such a way. in a way to transform it from traditional to modern forms to meet the needs of modern society.

Текст научной работы на тему «ПУТИ ПОВЫШЕНИЕ ЭФФЕКТИВНОСТИ ОБУЧЕНИЯ В СРЕДНИХ ОБЩЕОБРАЗОВАТЕЛЬНЫХ УЧЕРЕЖДЕННИЯХ»

About the authors:

Sanginova Mijgon Bahromovna - candidate of pedagogical sciences, acting Associate Professor in the Department of Linguistics and Comparative Typology of Tajik State Pedagogical University named after S. Aini. Tel.: (+992) 907996655; E-mail: mijgon11@mail.ru

РОДДОИ БАЛАНДБАРДОРИИ САМАРАНОКИИ ТАЪЛИМ ДАР МУАССИСАДОИ ТАДСИЛОТИ МИЁНАИ УМУМЙ

Палавонов АМ.

Донишкадаирушди маорифи ба номи А. Цомии Академияи тахсилоти Точикистон

Fайратов М.Х Донишгохи давлатии омузгории Точикистон ба номи С. Айнй

Пешрафту таракии чомеа ва ноилшавй ба дастовардх,ои сатхи чахонй дар хамаи сохахои мухими хаётй бо рушди босуботи сохаи маориф робигаи зич ва ногусастанй дорад. Аз ин чост, ки маориф дар сиёсати ичтимоии давлати сохибистиклоли Точикистон хамчун сохаи афзалиятнок эътироф гардида, чихати ташаккуд ва рушди он Хукумати Чумхурии Точикистон пайваста тамхорй зохир менамояд.Чунки тащо дар асоси баланд бардоштани сифати тахсилот ва инкишофи сохаи илму маориф, яъне бо рохи боло бурдани сатхи тахсилоти шахрвандон бо истифодаи дастовардхои техникию инноватсионй метавон ба комёбихои назаррас ноил гардид.

Баланд бардоштани сатху сифати таълим хамеша дар маркази таваччухи Хукумати чумхурй карор дошта, дар суханронихои Асосгузори сулху вахдати миллй - Пешвои миллат, Президенти Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомалй Рахмон ин нукта таъкид мегардад: «Хукумат барои таъмин намудани пешрафти сохахои илму маориф хамчун самти афзалиятноки сиёсати ичтимой аз тамоми имкониятхо истифода карда, ба рушди илмхои техникиву табиатшиносй ахамияти авалиндарача медихад ва доир ба баланд бардоштани сатху сифати таълим, чорй намудан ва васеъ гардонидани доираи истифодаи технологияхои иттилоотиву коммуникатсионй, аз чумла шабакаи интернет дар низоми тахсилот, таъмини самаранокии фаъолияти омузгорон ва такмили малакаи педагогии онхо тамоми чорахои заруриро амалй мегардонад» [18].

Таваччухи хамешагии Хукумати Чумхурии Точикистон ба сохаи маориф, ба баланд бардоштани сифати тахсилоти кишвар, ба вижа дар муассисахои томактабй ва муассисахои тахсилоти миёнаи умумй равона шудааст.Максади асосии ислохоти сохаи маориф дар Чумхурии Точикистон баланд бардоштани сифати тахсилот ва ба меъёрхои чахони муосир баробар намудани он мебошад. Икдоми мазкур бо баланд бардоштани махорати касбии омузгорони муассисахои тахсилоти миёнаи умумии кишвар, хоса бо татбики Стратегияи миллии рушди маорифи Чумхурии Точикистон то соли 2020 ва «Барномаи давлатии рушди системаи такмили ихтисос ва бозомузии касбии кормандони сохаи маорифи Чумхурии Точикистон барои солхои 2018-2022», ки бо карори Хукумати Чумхурии Точикистон аз 28.07.20l7, .№357 дар шароити муносибати босалохият ба таълим сахт вобаста аст. [11, с. 54].

Баланд бардоштани сифати тахсилот дар Чумхурии Точикистон ба омилхое аз кабили ташаккул додани мазмуну мухтавои барномахои таълимй, китобхои дарсй, муносибати босалохият ба таълим, такмили махорати касбии омузгорон, ташвику таргиб,татбики усулу методхои босамар ва инноватсионии таълим ва техникаю технологияи муосири педагогй вобаста мебошад, зеро омузиши тачрибаи давлатхои пешрафтаи хоричй нишон медихад, ки тахсилот фишанги асосии тараккиёти босуръати ичтимоию иктисодии кишвар хоса дар замони чахонишавй аст. Масъалахои баланд бардоштани махорати касбии кадрхои омузгории муассисахои тахсилоти миёнаи умумй, зарурати ташаккули низоми ягонаи муассисахои такмили ихтисос,вусъати самтхои инноватсионии такмили ихтисос, болоравии накши такмили ихтисос дар сифати тахсилот ва ташкилу татбики системаи бозомузии касбии кадрхои омузгории муассисахои тахсилоти миёнаи умумй аз мухимтарин масъалахои ислохоти сохаи маориф дар бахши такмили ихтисос ба хисоб меравад.Вобаста ба ин, баланд бардоштани сифати курсхои такмили ихтисоси кадрхои омузгории муассисахои тахсилоти миёнаи умумй бо максади равнак додани малакаву махорати касбии омузгорону кормандони сохаи маорифи чумхурй ва омузишу ташвики тачрибаи пешкадами педагогй чихати баланд бардоштани сифати тахсилот яке аз вазифахои мухим ва аввалиндарачаи муассисахои такмили ихтисоси кормандони сохаи маориф мебошад.

Дарс бояд бо истифодаи аёният,аз чумла истифода аз воситахои техникии хозиразамон гузаронида шавад.Дар раванди дарс инчунин талаботхо ба эчодкорй ва навоварихои муаллим лозим аст.Дар доираи ислохоти сохаи маориф дар муассисахои тахсилоти миёнаи умумии кишвар низоми нави тахсил - тахсили салохиятнок чорй гардид. Гузаштан ба ин низом амри зарурй ва саривактй буд, зеро он ба хотири мутобики талаботи замон ба рох мондани таълим нигаронда шудааст ва мушохидахо нишон медиханд, ки низоми нави тахсил аллакай ба пешрафти таълим мусоидат намуда истодааст.

Салохият - ин мачмуи дaниш, малака вa ма^а^ои бa хам пaйвaндe, ки бa ма^ди халли маст-алахои мyшaxxacи xaëra (ичтимaй , икггиаэдй , cиëcй ), мaъpифaтй вa кacбй paвaнa кapдa мeшaвaнд. [12, с. 45].

Бояд кайд намуд, ки дap бaъзe aдaбиëти илми мафхумхои caлax,ият, кобилият, мaлaкa вa ма^ат якчоя иcгифaдa мeшaвaнд.Вaбacгa бa тaфcиpи мaзкyp бa xyлоcae омaдaн мумкин аст, ки шaxcи бocaлoxият aмaлepa xyб, кобилиятнок вa боэътимодонa ж^о кapдa мeгaвонaд. Диккати accœ дap таълими боcaлоx,ият бa тaшaккyли малакахои амалй (xaëra, во^й фyнкcионaлй) paвонa мeшaвaд.Бa caвол^ои: "Xонaндa чй коp кapдa мeгaвoнaд?","Xoнaндa кaдом ma^po ж^о кapдa мeгaвoнaд?"тaълими бсюалохият чавоб додa мeгaвoнaд.Дapк нaмyдaн ë дониш дap тaълими бсюалохият кж;ми тapкибии мaлaкa xecc6 шуда, бapои caw^a^ 6c нaмyнa м^ожа кapдaн вa жшохи FaлaIxo иcгифодa бypдa мeшaвaд. Салохия-фо таълим нaмeдиxaнд, балки caiKix^! дap натичаи aзxyд кapдaни дониш, мaлaкa вa мaxopaIxo инкишоф мeëбaд". Боcaлоx,иятИ натичаи aмaлии дониш, малака вa мaxopaт мeбошaд.

Вaзифaи аилии мyaccиca тapбия вa тaълим аст вa аз ин py дap тaъpиxи инкишофи пeдaгaгикa тapбияpо дap чойи aввaл гузошгаанд, зepо xонaндapо бояд бa зиндaгии мустакжлонаи ояндa омодa ccзeм. Бaъзaн нaмояндaгони акидахои 6a ном дeмокpaтИ чунин aндeшa шшниход мeкyнaнд, ки мо бa capи омyзгоp мacъyлияIxoи зиëдepо 6cp мeкyнeм, y бa чойи таълим 6c raopxoE дигap мaшFyл мeшaвaд. ,3ap ин холат xaминpo бояд таъкид намуд, ки махаки таълими caлоx,иятнокиpо тapбия ташкил мeдиxaдМyac:cиca вa омyзгоp бояд инccни тaшaккyлëфгapо аз дapвозaи мaктaб бa зиндaгии мустакилона paвонa ccзaнд. ,3ap чaлacaи ЮНЕСКО аэли 1996 Жaк Дeлоp бa 4cp чанбаи caлоx,ият^ои xонaндaгон дикдати naxcyc зох^ намуд, аз чумла таъкид ^д, ки мyaccиca бояд бa xонaндa мaъpифaт ^дан, ж^о ^дан, якчоя зиста тавонистан,зиста тaвониcтaнpо омузад. [1В,С. В]. Мохи мapти ccли 1996 дap Шypои Aßpym мacъaлaи E^oxora мaоpиф бappacй rap^Aa, бa caлoxияIxoи калидй (acоcй ) таваччух додa шуд. Бо нaзapдошти хамин тaлaбaг якe аз мухаккжкони acоcии тaълими caлоx,иятнокй Г. Xaлaж (G. Halasz) мaxcycияти дeмокpaтИ, биcëpзaбонй, биcëpфap^aнгИ, тaлaбaги бозоpи мexнaт,дигapгyниxoи m;raccAm кишвapxoи Иттиходи Aвpyпо вa 43X0^0 бa нaзap гиpифгa,cилcилaи caлoxияIxopo шшниход намуда буд.

Низоми нав аз paвaнди анъанавии таълим бо xycyc™!X0E зиëд фapк AopaA.AEap Aap таълими анъанавй мавдди Aapcpo acоcaн мачмуи дониш, малака ва малаге, ки мухгавои Aapcpo ташкил мeдиxaд, фapо г^ад, Aap низоми таълими оалохиятнок acоcaн таваччух бeштap ба он parorn мeгapдaд, ки xонaндaгон донишхои aндyxтaaшонpо Aap хает чи гуна тадбикк намуда мeгaвонaнд.Бо чopй шудани таълими caлохиятнок oмyзгop ба миопи ccлхои гузашта Aap чapaëни Aapc на xyA биcëp cyxaн мeкyнaд, балки acоcaн xонaндaгон Aap мeхвapи Aapc rçapop мeгиpaнд. Яъш маст-улияти xонaндa Aap ин ycyли таълим нaзap ба ccлхoи каблй биcëpтap шуда Aap paфти Aapc низ аз oi^rap дида зиëдгap ба шapхи мавзуъ мeпaйвaндaд.

Гyзapиш ба wyKc^a™ caлoхиятнoк аз oмyзгopoн дониш, малака ва маната кacбиpo талаб мeкyнaд,бинoбap ин 6apнoмaи таълимии мaзкyp caмIхoи caмapaнoкy тахкиккшудаи илмхои ^Aarern^ пcиxoлoгия ва мeгoдикaи тaълимpo бappacй ^да, oмyзгopoнpo бо донишхои зapypй мycaллaх мeгapдoнaд.

Хукумати Чyмхypии Тoчикистoн,Вaзopaти мaopиф ва илм пайваста кушиш мeнaмoянд, ки низоми тaълимpo хамкадами замон гapдoндa,чopaxoи мyшaxxacpo амалй гapдoнaнд. Хамин буд, ки ccли 2012 Хукумати 4y!xyp™ Точикистон «Сфагегияи pyшди мaopиф 63poe ccлхoи 2012-2020»-po ба тж;виб pac^M^o^^ ин хуччат то гали 2020 агaндapтy бapнoмa ва китОбхои дapcй бояд тачдиди нaзap шуда, Aap acocE таълими caлoхиятнoкй тахия кapдa шаванд.

Xycycияги дж^и низоми caлoхиягнoк он аст, ки oмyзгop Aap paвaнди таълим мустакжл мe6oшaд ва имконияти иваз намудани мавзуъ, мyндapичapo дopaд. A^Daira, Aap низоми нав маводи acccm таълим китоби дapcй шинoxтa мeшaвaд, аммо истифода аз capчaшмaхoи дигap, аз чумла китобхои бaдeй, pyзнoмaвy мачаллахо, маводи интepнeIИ ва тaчpибaи xyAE xoнaндaгoн низ чун маводи таълим истифода бypдa мeшaвaд. [12, с. 56].

,3ap мачмуъ мeгaвoн кайд кapд,ки низоми нав тaхcилaги caлoхиятнoк Aap acocE модули xoнaндa -мapкaз фаъолият мeнaмoяд. Яънe, arap Aap низоми тaхcилoти анъанавй мав^и мapкaзиpo oмyзгop мe6oзид ва ^иб тамоми Aapc ба y вобаста буд, Aap низоми нави laxcE^ тамоми Aapc ба caлoхияти xoнaндa вобаста аст.

Омyзгop cyпopиши шнфй ва xoнaгИ мeдиxaд, poxxy ycynxoE чолибу чадиди халли мacъaлapo ба xoнaндa мeфaxмoнaд. Xoнaндa Aap навбати xyA мустакжлона ба Aapc тaйëpй мe6инaд. Чунин мyнocибaт имкон фapoxaм мecpaд, ки тaфaккypи xoнaндa ташаккул ëфтa, ба мaccил ва чyзъиëти мавзуи Aapc бaxoгyзopй кунад ва он чиpo, ки мecмyзaд, Aap амал тадбикк кapдa тавонад. Яъш, Aap ин низоми тaxcил Aap мexвapи Aapc xoнaндa ^apop дошта, мeгaвoнaд aндeшaxoяшpo озодона баенкунад. Чунин мyнocибaт шapoит фapoxaм мecpaд,ки Aap оянда аз миëни xoнaндaгoн нaфapoни донишманд, Aap акждаи xyA yCTyEop ва аз чихати фикppoнй ташаккушфта ба воя pacaнд. Мохияти acocm низоми caлoxиятoкй низ махз Aap хамин аст.

Усулхои мухталиф ба таълим ва омузиш.

Усули дар марказаш хонанда.

Bycba:!^™ бapнoмaи нaви тaълимй acocaн вycъaтëбии бapнoмaxoи oмyзиш вa мaвoдx,o,xoнaндaгcнpo бояд дap мaдди aввaл гyзopaнд.Омyзгcpoн бояд aß дoниши мнвчудн вa тaчpибaи шoгиpдoн бoxaбap бoшaнд вa бa тaлaбoтx,oяшoн чнвобгу бoшaнд.Шapoигxoи oмyзишpo бapoи ^нмн xoнaндaгoн wyx^ë ccзaнд вa инчунин xoнaндaгoни кaфoмoндapo низ бapoи бa дacт дapoвapдaни нaтичaxoи дщкщ вoдop кyнaнд.Maкcaди acccй as oн ибopaт acт,ки x,ap як N^acc^a вa oмyзгcp бoяд кушиши xyдpo бa oмyзиши caмapaнoки ^нм^ xoнaндaгoн paвoнa cosaд.Дap бaъзe мaвpидxo,ycyли мpкaзaш xoнaндa вasъияги cинфpo ниcбaт бa aмaлиëтx,ae,ки дap oн pyx мeдиxaнд,тacвиp мeкyнaд.Ин cинф xycycияги бa нaзap гиpифгaHи тaчpибa вa yмeдxoи xoнaндaгcнpo инъикac нaмyдa,бa омузиш тaкя мeкyнaд.

Омysгcp дap ycyли мapкasaш xoнaндa низ мнв^и xocaepo дap шнф ишFoл мeкyнaд,вaлe ycynxcM омузиши y вa ycynxcM xoнaндaгoн as xavramap фapк мeкyнaнд.Онx,o as тaлaбaгxoи xoнaндaгoн воккиф бyдa,бapoи консъ гapдoндaни orno имкoният дopaнд.

Омysгcpoн бoяд дoнaнд кaй aмaл кyнaнд вa кaй имкoниягpo бa шoгиpдoн диxaнд,чй xen 6o оШ,о paфтop кyнaнд.Taълим дap cинфxoнaи дap мapкasaш xoнaндa нaзap бa cинфxoнaи aнъaнaвй нa вaзнинy нa occн,вaлe мyxтaлиф мeбoшaд.TaFиpaг бoяд бa нaкшxoи шaxcии мyaллимoн дap cинф мyнocиб бoшaд.As caбaби тaFЙиp ëфгaни вasифaxo,oмysгcpoн ^нмчун пeшбapoни oмyзиш x^cO» мepaвaнд.Гapчaндe шумо бa ин фикp posй бoшeд,нa ^нши мyaccиcaxo as ycyли дap мaкasaш xoнaндa иcтифoдa мeбapaнд.

Усули дaр wapRa-jam предмег(фaн).

,3ap ин ycyли тaьлимaг,мyндapичaи пpeдмeг нуктаи ибтидoй вa интшсй мeбoшaд.Пpeдмeгxo oдaтaн xaNt^ вocигaи тaшкилкyнaндaи мaълyмaг бyдa,ccxтopxoи шнтикци xyдpo тншнккул мeдиxaнд.Xap як фш куллш чудогснни xyдpo инкишаф додн^ мyндapичa вн ccx-ra xyд 6a кyллaxoи дигapи он мepacaд.

Рoxнaмoxoи oнxc(oмyзгopoн)бa ощо xycycиягxoи ccxx вн тapтиби ин ^^a^opo нишон xoxaнд дод.

Усули дap мapкaзaш омузгор.

Дap ин мeгoд,oмyзгop дap мapкasи диадт ac^y дap ^нмн фaъoлиягx,o иштиpoк мeкyнaд:

-хнмни ^apop^opo дap cинф oмyзгop кнбул мeкyнaд.

- Омysгop 6a x^œ экcпepт будн-нз xoнaндaгoн дониши мyкaмaлтap дopaд.

- Омysгcp xoнaндaгoнpo caнчидa,мyкcфaгxo вн чasopo мунйян мeкyнaд.Хoнaндaгoн имконият нaдopaнд 6a xaмдигap кумнк кунннд ë 6axo диx,aнд

- Омyзгop дap мapкasи диадт будн^ч шaxcи дигap мoнaнди y cyxffi нaмeкyнaд.

-Бaxcy му^скинн^и cинфй oдaтaн oмysгop вн xoнaндapo дap 6ap мeгиpaнд.Хoнaндaгoн бнъзнн бо дигap ш^^дсн бaъзe нyкгaxopo му^окимн мeкyнaнд.

Аз ycynxcrn sикpшyдa ycyли дap мapкaзaш xoнaндa омузиши тaъcиpнoкpo дap 6ap мeгиpaд.

Тaвcифномaи умумии муноcибa,г^ои муaллим-мapкaз Ba кудaк-мapкaз. (нигapeд 6a чaдвaли 1).

Цодвот 1.

Mуaллим-мapкaз KудaR-мapкaз

1.Taкя 6a oмyзгop ra тaьлиvдиxии y мeбcшaд ,arap знбани xaкикиpo иcгифoдa 6apaa 2.Tara 6a жшдан ra нaвишгaн aci. 3 .Taкя 6a лжияи омуа,» ad. 4.Taкя 6a гpaммaтикa. 4Яэкя 6a cyx6ax 5.Taкя 6a гapчyмa вн нз ëдкyнй ad. 6Яэкя бн иcгифoдa6apй вн нз шв эчодкунии знбан ad. 7.Taкя бн нугки 6exaгcи гpaмммaIикй, лyFaвй, щ фoнeтикй ad, ки capn внкт иcлcx кapдa шнвнд. 1 Яжя 6a куднк 6eштap ad. 2.Tara 6a гaпзaнй вн гушкунй. 3.Taкя 6a xaмкopии кoммyникaтивй. 4Яжя 6a cyx6aг. 5.Taкя 6a инкишофи мaxopaIи фикpй, иcIифoдa 6ypдaни бурдни гacaввypaг. 6.Taкя 6ap знбани xappya дap он час,ки xaron тaбииcг. 7.Taкя 6a ëpй 6a куда 6apon пaйцo кapдaни 6cвapй бо pox^ xaвacмaндкyнии oнxo дap гуфтугу,ки xaro чизи гнбиист.

Maфxуми омузиши фaъол чист?

Омузиши фнъол 6a фaъoлиягx,ce дoxил мeшaвaд,ки дap ощо 6a xoнaндaгcн,дapaчaи муетакилй ш нaзopaт нз болои тapтиб ш caмги фaъoлияги омузиш додн мeшaвaд.Сapчaшмa дap ин чо фaъoлият мeбoшaд,sepo тacapyфи тaъкидкapдaшyдa он acт,ки мо xma чиspo 6a вccигaи фaъoлият мeoмyзeм.Ин 6a xoнaндaгcнe тaaлyк; дopaд,ки фaъoлoнa дap paфти омузиш иштиpoк мeкyнaнд.Ин нмнл ^нм фaъoлияги Чиcмoнй ш ^нм фикpиpo дap 6ap мeгиpaд.Хoнaндaгcн бояд тaвaccyти фaъoлият мasмyнx,oи нaвpo бapoи xyд пaйдo шмоянд.

Мувовики нasapияи acccдиx,aндaгcни oмysиш,xoнaндaгcн дap мaвpидe дониш пaйдo кapдa мeтaвoнaнд,ки arap иньлумаги ннв бо дониши мнвчудн пaйвacт гapдaд. [13, с.28].

Однтш чунин aмaлиëгxo x,aлкyнии пpoблeмaxo вн нaвoвapиxopo дap 6ap мeгиpaнд.Xaмкopиxoи ^yxcrn xypд 6a миcли бaxcx,oи lyp^orn xypд ннкш ш лoиxaxoи xaмкopй миеали чунин aмaлиëтx,oи омузиш шудн мeгaвoнaнд. oдaтaн нз aмaлx,oи xyдпaйдoнaмyдa вн инчунин нз aмaлx,oи дигap мyaллимoн иcтифoдa мeкyнaнд.Омysгcpoн бояд x^amcNM иcтифoдa бypдaни cтpaтeгияx,oи xaмкopй дap oмysиш,as

такрори дониши мавчуда дурй чуянд.Бо иборах,ои дигар истифодаи дониши пешина дар синф кофй нест.Дохилшавии чизи нав дониши хонандагонро сайкал дода,мухим ва пайвасткунанда бо донишхои гузашта ба хисоб меравадОмузиш бояд инчунин дар асоси маводхое,ки дониши навро ба вучуд меоранд,накш ёбад.

Меъёри намоишдихй: 1 Даре додан.

□ /¿/ щман хонанОагон нигсц каре).

□ Боовози баланд ванутцибуррогап зад.

□ Тарзи щхжат нагз буд.

□ Дар гирди синф мегашт.

□ Имову ишора истифода бурд.

2.Алокаи гуфтугуй

□ Талаффузи (¡щморо истифода бурд.

□ Озодона гап зад.

□ Боисубхрикамгапзад.

□ Иисёрии кашлщоро Оубора такрор натре).

□ Граммшшкаи хуб истифода кард.

□ Лузати хуб истифода бурд.

3.Мундарича

□ Мщсадуои фкцмо доит.

□ Бамсщсадхрихудрасид.

□ Ващро нагз истифода бурд.

□ Бисёрмнсолхрифхцмоовард.

□ Мавзуи мутобщро ба хонандагон интихоб кард.

4.Ташкилкунй

□ Муцаддимаи хуб доит.

□ Фикрхрро мантгщан таишккул дод.

□ Фикрхр алоцамандии хуб доштанд.

□ Хулосаи хуб дошт

АДАБИЁТ

1. Абульханова-Славская, К.А Деятельность и психология личности/ К.А Абульханова-Славская- М.Наука, 1980. - 334 с.

2. Алексашина, ИЮ. Учитель и новые ориентиры в образовании(Гуманизация образования как предмет теоретической рефлексии ипрактического освоения учителем): монография / ИЮ.Алексашина. -СПб. - 1997. - 153 с.

3. Ангеловски, К. Учителя и инноватции: кн. для учителя /КАнгеловски. -М.: Просвещение, 1991. - 159 с.

4. Андреев, В.И. Педагогика творческого саморазвитияИнноватционный курс. Кн 1. -Казань: Изд-воКазан Ун-та, 1996. -

552 с.

5. АристоваДИ.Активность учения школьников / ЛИАристова. -М.: Просвешение, 1968. -140 с.

6. Бабанский, Ю.К. Проблемы повышкния эффективности педагогических исследований:// Дидактический аспект. - М.: Педагогика - 1982-192 с.

7. Вазина К.Я Модель саморазвития человека / КЯВазина -ННовгород: ВИПИ, 1994. -268 с.

8. Выготский Л.С. Проблемы развития психики / ЛСВыготский // Сбор. Соч.: В 6 т: Педагогика, 1983. - Т.3.-367с.

9. Зиёй Хуршед. Муносибати босалохият ба таким: Масъалахои умуминазариявй ва роххои татбики амалй. Душанбе: "Нигор - 2018 - 112 с.

10. Ирина Каримова, Файзулло Шарифзода. Учитель - творец добра и прогресса. - Душанбе: "Ирфо^', 2010 - 180 с.

11. Консепсияи гузариш ба низоми нави тахсилоти миёнаи умумй дар Чумхурии Точикистон, Карори Хукумати Чумхурии Точикистон аз 30 майи соли 2010 - №2 207.

12. Конуни Чумхурии Точикистон дар бораи маориф аз 22 июли соли 2013 - № 1004. 53. Концепция общего среднего образования Таджикской ССР. - Душанбе: 1990. - 56 с.

13. Красновский, Э.А Активизация учебного познания / Э.А Красновский // Советская педагогика. - 1989. -№5. - С.9-15.

14. Курбонзода Х Самтхои аввалияи рущди такмили ихтисос ва бозомузии кормандони сохаи маориф // Воситаи таълимй/ Х Курбонзода, ХБобоев. -Душанбе: Империал-Групп - 2016.-87с.

15. Лутфуллоев М. Дидактикаи муосир /. Душанбе: "Маориф ва фарханг"' - 2010. - 432 с.

16. Лутфуллозода М., Бобизода F Л Андешахо перомуни салохиятхо ва ташаккули онхо / - Душанбе, 2017 - 57 с.

17. ЧБулбулов. Такмили ихтисоси омузгорон: вокеият, махсусият, андешахо / Ч. Булбулов. Хоруг:2011 Логос, - 180 с.

18. Паёми Президенти Чумхурии Точикистон Эмомалй Рахмон ба Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон ш.Душанбе: 20 январи соли 2016.

19. Султонмурод Туронов. Муносибати босалохият дар тахсилоти касбй.Душанбе:"Нигор" - 2018 - 128 с.

20. Шарифзода Ф. Масоили мубрами тахкикоти педагогикаи муосир /Шарифзода Ф. Душанбе: Ирфон, 2016 - 61 с.

ПУТИ ПОВЫШЕНИЕ ЭФФЕКТИВНОСТИ ОБУЧЕНИЯ В СРЕДНИХ ОБЩЕОБРАЗОВАТЕЛЬНЫХ УЧЕРЕЖДЕННИЯХ

В этой статье обсуждаются компетентное преподавание, различные подходы к преподаванию и обучению, стандарты демонстрации, активное обучение, общее описание взаимоотношений учитель-центр и детский центр. компетентность, разные подходы к преподаванию и обучению играют важную роль. Автор подчеркивает роль компетентное преподавания, различных методов преподавания и обучения в формировании и развитии компетенций учеников.Он ведет в презентации своих знаний и опыта на новых теоретических и практических уровнях.В этом случае учитель - не единственный источник информации, поэтому учителю необходимо организовать учебный процесс таким образом, чтобы преобразовать его из традиционных в современные формы, чтобы удовлетворить потребности современного общества.

Ключевые слова: компетентное преподавание, различные методы преподавания и обучения, демонстрационные критерии, активное обучение, общее описание взаимоотношений учитель-центр и ребенок-центр, компетентность, демонстрационные критерии,ученик.

WAYS TO INCREASE THE EFFECTIVENESS OF TEACHING IN SECONDARY GENERAL EDUCATION INSTITUTIONS

This article discusses competent teaching, different approaches to teaching and learning, demonstration standards, active learning, and a general description of the teacher-center and child-center relationship.competence, different approaches to teaching and learning play an important role. The author emphasizes the role of competent teaching, various teaching and learning methods in the formation and development of students' competencies. He leads in the presentation of his knowledge and experience at new theoretical andpractical levels.In this case, the teacher is not the only source of information, so the teacher needs to organize the educational process in such a way. in a way to transform itfrom traditional to modern forms to meet the needs of modern society.

Keywords: competent teaching, various teaching and learning methods, demonstration criteria, active learning, general description of the teacher-center and child-center relationship, competence, demonstration criteria,pupil

Сведения об авторах:

Палавонов Амоншо Муминович - старший преподаватель истории и права колледжа информатики и компьютерной техники г.Душанбе, тел:(+992) 934417792, 2-380601, E-mail: amonsho.palavonov @mailru

Гайратов Мехровар Ховарович - кандидат биологических наук, кафедра ботаники факультета биологии, ТадЖикский государственный педагогический университет им. СадриддинаАйни, тел:(+992)937726572, (+992)939299390

About authors:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Gayratov Meurovar Khovarovich - Candidate of Biological Sciences, Department of Botany, Faculty of Biology, Tajik State Pedagogical University named by Sadriddina Aini, tel: (+992) 939299390 Palavonov Amonsho Muminovich - Senior Lecturer of History and Law of the College of Informatics and Computer Technology, Dushanbe, tel: (+992) 934-417792. 2380601, E - mail amonsho.palavonov@mail.ru

ЗАМИНАДОИ ТАШАККУЛ ВА ОМОДАГИИ ЧАВОНОН БА ХДЁТИ ОИЛАВЙ

Ибрахумов Г., Рацабзода Д.

Донишгощ давлатии Кулоб ба номи А. Рудаки

Оила гурухи хурди ичттимой мебошад ва накши он дар тарбия ва омодасозии наврасону чавонон ба зиндагии оилавй, яъне издивочй калон буда ба зиммаи он ичроиши вазифахои мухиму азими чамъиятй вогузор аст. Аз ин ру, дар тайёр намудани чавонон ба хаёти оилавй омодасозии онхо ба издивоч дар оилаи волидайн яке аз масъалахои мухим махсуб меёбад.

Аксари олимони чомеашинос ва психологхо, ки ба омузишу тахкики проблемахои оила ва демография машгуланд онхо чунин мешуморанд, ки махз оила хамчун вохиди сохтории чомеа ба ташаккулёбии шахсият хануз аз сини хурдсолй замина мегузорад ва ба он таъсир мерасонад. Зеро оила бо робитаву муносибатхои хаете ва хешу таборй ва зану шавхари алокаманд буда, волидон ва фарзандонро дар доираи худ муттахид месозад.

Вокеан, оила хануз аз замони пайдоишаш ба худ накши институти асосии тарбияро гирифт ва новобаста аз татар ёфГани талаботи давру замон вашароити чомеа мавкеи оила дар кори тарбияи насли

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.