Научная статья на тему 'РЕЗУЛЬТАТИВЛИКНИНГ АСПЕКТУАЛ ТАДҚИҚОТЛАР ДОИРАСИДА ЎРГАНИЛИШИ'

РЕЗУЛЬТАТИВЛИКНИНГ АСПЕКТУАЛ ТАДҚИҚОТЛАР ДОИРАСИДА ЎРГАНИЛИШИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
44
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
аспектуал / результативлик / чегараланмаган / нейтрал лимитатив / акционал / синтактик тузилмалар / семантик / предикат / посессив результативлик / перфект. / aspectual / resultative / unlimited / neutral limitative / action / syntacticconstructions / semantics / predicate / possessive resultative / perfect.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Муҳайё Ҳасановна Давлатова

Мазкур мақолада аспектуал семантиканинг ўрганилишининг назарий асослари берилган ва маълум мисоллар асосида таҳлил этилган. Аспектуаллик тадқиқи майдон назариясдан фарқланиш хусусиятларини очиб бериш мақола мазмуни ҳисобланади. Предикат доирасида содир этиладиган маънолар аспектуал семантикани ташкил қилиши ва уларнинг т аркибий қисмини шакллантирувчи вариантлар аниқланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE STUDY OF RESULTATIVITY WITHIN THE FRAMEWORK OF ASPECTUAL RESEARCHES

The main plot of the article is the use of aspectual semantics and suggestions on the theoretical base in this approach. The main content of the article is to differentiate between theoretical approach on frame and field. The structure of semantics is determined which form some meanings of aspectual frame in predicate.

Текст научной работы на тему «РЕЗУЛЬТАТИВЛИКНИНГ АСПЕКТУАЛ ТАДҚИҚОТЛАР ДОИРАСИДА ЎРГАНИЛИШИ»

РЕЗУЛЬТАТИВЛИКНИНГ АСПЕКТУАЛ ТАДЦЩОТЛАР ДОИРАСИДА

УРГАНИЛИШИ

Му^айё Х,асановна Давлатова

Бухоро давлат тиббиёт институти Инглиз тили кафедраси укитувчиси (PhD)

АННОТАЦИЯ

Мазкур маколада аспектуал семантиканинг урганилишининг назарий асослари берилган ва маълум мисоллар асосида тахлил этилган. Аспектуаллик тадкики майдон назариясдан фаркланиш хусусиятларини очиб бериш макола мазмуни хисобланади. Предикат доирасида содир этиладиган маънолар аспектуал семантикани ташкил килиши ва уларнинг т аркибий кисмини шакллантирувчи вариантлар аникланади.

Таянч сузлар: аспектуал, результативлик, чегараланмаган, нейтрал лимитатив, акционал, синтактик тузилмалар, семантик, предикат, посессив результативлик, перфект.

THE STUDY OF RESULTATIVITY WITHIN THE FRAMEWORK OF

ASPECTUAL RESEARCHES

Mukhayyo Khasanovna Davlatova

Teacher of the of English department (PhD) Bukhara State Medical Institute

ABSTRACT

The main plot of the article is the use of aspectual semantics and suggestions on the theoretical base in this approach. The main content of the article is to differentiate between theoretical approach on frame and field. The structure of semantics is determined which form some meanings of aspectual frame in predicate.

Keywords: aspectual, resultative, unlimited, neutral limitative, action, syntacticconstructions, semantics,, predicate, possessive resultative, perfect.

КИРИШ

Аспектуал семантик тасниф катор катта ва кичик гурухлардан иборат. Ушбу гурухлардан бири результативлик саналади. Результативлик, одатда холат узгариши, амалга оширилган вокеа-ходисани натижасини англатувчи ифода саналади. Результативлик ифодаланишига кура морфологик, лексик, семантик, синтактик усулларга эгалиги билан хам ажралиб туради. Х,ар кандай тилда результативлик ифодаланишининг бир неча усуллари мавжудлиги кузатилади. В.П. Недялков ва С.Е. Яхонтовларнинг аниклашича, диатеза тури, результатив

курсаткичнинг маъно кулами, результатив семали аник феъл лексемасининг мавжуд булиши каби бир неча усулларда юзага келиши мумкин (В.Недялков, С.Яхонтов; 1983, 15). Бу хол тилнинг грамматик курсаткичлари шаклланганлиги, лексик бирликларнинг, хусусан, феълнинг маъно кулами, узига хос синтактик тузилмаларда ифодаланиши билан хам мухим ахамият касб этади. Грамматик курсаткич шаклланган тилларда (инглиз тили) мазкур ифода грамматик маънонинг синтактик-семантик хусусияти ёрдамида юзага келади. Бу жараён агенс (А), пациенс (Р) ва утимли феъл, шунингдек, утимсиз феълда катнашадиган ёлгиз актант (S) иштирокида амалга оширилади. Мазкур холатда (А) ва (S) каузацияга учрайдиган вазифани бажаради (B.Comrie; 1981, 69, Кибрик; 2003, 126-132). Результативликнинг ифодаланиши карийиб барча тилларга хос булган ходиса. Бу утимли феъл билан боглик булиб, харакат бажарувчиси булган субъект каузацияга учрайдиган объектга тенглашади, харакат натижаси юзага келади. Масалан: She opened the door / The door opened; У эшикни очди / Эшик очилди.

АСОСИЙ КИСМ

Результативлик атамаси фанга утган асрнинг 70-йилларида кириб келди. Шундан сунг ушбу тушунча аспектуал тадкикотларнинг алохида урганилиш объекти сифатида ривожланди. Мазкур тушунчанинг тадкикот объекти сифатида юзага келиши В.П. Недялков (В.П. Недялков, С.Е. Яхонтов; 1983, 5-41), О.Даль (O.Dahl; 2000, 3-25.), Б. Комри (B. Comrie, 1976), (Ю.С. Маслов; 1983, 41-54), В.С. Храковскийларнинг (В.С. Храковский; 1980, 3-23) номи билан боглик булса, кейинчалик мазкур тушунча аспектологиянинг бир булаги сифатида Б.Х. Ризаев (Б.Х. Ризаев; 198, 121), Мак Ковлей (Mc Cawley; 1981, 81-90), Е.В. Падучева (Е.В. Падучева; 1998, 142-156.) Д.М. Насилов (Д.М. Насилов; 1983, 118-123), М. Козими (M.Koizumi; 1994, 24-79), А. Мемтимин, И. Невская (A. Memtimin, I. Nevskaya; 2012, 80-94.) ва бошкалар томонидан турли тиллар тизимида ривожлантирилди. Результативликнинг умумий кабул килинган талкинига кура чегараланганлик жараёнининг холатни узгартириши окибатида натижага эришилганлик хисобланади. Бунда, "маълум чегарада"ги (линейный) (В.А. Плунгян; 2011, 377) харакатнинг натижага эришилганлик ифодасига эътибор каратилади. Таъкидлаш жоизки, результативлик кучсиз грамматикалашган феъл шакли хисобланади. Результативлик шаклан чекланган булиб, чегараланган акционал предикатларда ифодаланади. Шунингдек, ушбу ходиса феълнинг лексик маъноси билан ифодаланадиган тор аспектуал семантик ифодага эга эканлиги билан изохланади (O.Dahl; 2000, 3-25). Тиллар тизими фаркланишига кура результатив маъноларнинг ифодаланиши, маълум тузилмаларни хосил килиши хам тил тизимидан келиб чиккан холда фарк килади. Шу билан бирга, результативлик факатгина феълга хос хусусият эмас.Чунки результатив

тузилмаларнинг шаклланишида феълдан бошка бирликлар (сифат, от, феълнинг номинатив шакллари) хам мухим урин тутади. Бунга сабаб результативлик субъект ёки объектнинг холат узгаришига тегишли булган ва лексик детерминация оркали аникланадиган семантик маъно сифатида хам бахоланади. Унинг аспектуаллик доирасида ифодаланиш воситалари маълум маънода чекланган. Купгина тилларда результативлик ва перфект маъноларнинг якинлиги хам бунга сабаб булиши мумкин. Аммо баъзи тилларда, хусусан, инглиз тилида, перфект ва результативлик аник фаркланишга эга. Бу перфектнинг грамматик шаклга эгалиги билан бахоланса, результативлик мураккаб тулдирувчи бирикмасида иккиламчи предикатда юзага келадиган тузилмада уз ифодасини топади.

Чегараланмаган ва нейтрал лимитатив (икки акционал хусусиятга эга) (Б.Х. Ризаев, 1999) феъллар гурухига тегишли бирликларда результативлик ва перфект фаркланиши борасида тортишувлар халигача давом этиб келмокда. Купгина тилларда результативлик ва перфект уртасидаги фарк семантикага эмас, балки дискурсив вазифага боглик эканлиги таъкидланади (H.Lodrup; 2000, 171-188). Чунки иккала шакл хам нарратив ифодада вокеа-ходисаларни боглай олиш вазифасини бажара олмайди. Таъкидлаш жоизки, одатда, инглиз тилида перфект ва перфект булмаган феъл шаклларини киёслаб урганиш кенг тус олган (И.П. Иванова, 1961), (Ю.А. Ландер; 2002, 300-312), (Маслов; 1983, 41-54). Феълнинг перфект шакли грамматик жихатдан ривожланган тилларда перфектнинг дискурсив вазифасига эътибор каратилиши масала мохиятини туликрок намоён этиши мумкин (S.G. Tatevosov; 2001, 443-464).

Ж.Миллер турли посессив ва результатив тузилмалар утимли феълларнинг купчилигига хос хусусият эканлигини таъкидлайди. Бунда утимли феъл уз хусусиятини утимсизликка узгартириши оркали амалга оширилиши мумкинлигига тухталади хамда куйидаги мисолни келтиради: You have access to a vein gained and cardiac analysis done (J.Miller; 2004, 239). Мисолдаги феълнинг сифатдош II шакллари билан ифодаланган результативлик утимли хусусият сифатида намоён булган. Сифатдош II шаклида кулланилган утимсиз феъл хам утимсиз маъно ифодалаш имконига эга. Масалан: There's something fallen down the sink; there's one person injured in the explosion (British corpora); Make that forehead to chin, she thought, forced, despite her highest heels, to look up .(Liz Fielding, 9). Келтирилган мисоллар курсатадики, результатив маъно феълнинг утимли ёки утимсизлик хусусиятига боглик эмас. Шунинг учун хам бу ходисани феълнинг динамиклик/статиклик, акционал (чегараланганлик/чегараланмаганлик) каби аспектуал жихатларидан излашга эътибор каратилиши лозим. Иккиламчи предикат вазифасида келган тил бирликлари оркали ифодаланадиган результатив

маънолар эса асосий предикатни хосил киладиган феълнинг утимли ёки утимсиз хусусиятига боглик булиши мумкин.

Результатив тузилманинг наъмунавий куринишига have кумакчи феъли ва have got бирикмасининг утимли хусусияти асосида куриладиган тузилмалар мисол була олади: I have the letter written; I've got the letter written

Аммо барча утимли феъллар билан ифодаланадиган ходисаларни хам результатив тузилмалар хосил кила олади, деб айта олмаймиз. Мисол учун to take the book off the table / китобни столдан олмоц бирикмаси объект мавжудлик холатининг йуколиши ёки мавжудлик холатининг узгаришини англатмайди ва субъектнинг саъй-харакати натижасида бирор натижага эришилганлик семантикасини билдирмайди. Шу сабаб, бу каби бирикмаларни результатив тузилмалар каторига киритмаймиз. Результативликка оид кенг камровли тадкикотларни олиб борган В.П. Недялков ва С.Е. Яхонтовлар "посессив результативлик" атамасини куллашади. Муаллифлар мазкур атамани утимли феъл билан ифодаланган эгалик семантикасига нисбатан куллашади ва я взял шляпу'/ ' я держу шляпу' мисоли оркали тушунтиришади (В.Недялков, С.Яхонтов; 1983, 17-18). Фикримизча, бу хол бирор харакатнинг натижасини ифодаламайди, шунинг учун хам уларни результатив тузилма сифатида кабул килишдан тийилдик. Умуман, посессив результативлик атамасидан фойдаланиш уринли, деб хисобламаймиз. Бу каби ифода усуллари утимли феълнинг одатий хусусияти саналади, деган фикрдамиз. Муаллифлар результативликнинг эргатив тури атамасидан хам фойдаланишади. Бунда субъект ва объект результативлиги икки диатезали курсаткичга эга саналади (В.Недялков, С.Яхонтов; 1983). Эргативлик тури утимсиз феълнинг якка-ю ёлгиз актанти ва маълум таъсир натижасида узгаришга юз тутган объектдаги результативликка нисбатан ишлатилади. Мазкур холда субъект холатининг узгариши иккиламчи характерга эга саналади (Comrie; 1981, 112-114).

Результативлик билан алокадор булган яна бир ходиса стативлик хисобланади. Баъзи тилшунослар результативлик ва стативликни битта грамматик синонимия каторида куришади. Жумладан, В.П. Недялковнинг таъкидлашича, результативлик ва стативлик уртасидаги фаркни аниклаш мураккаб саналади ва уларни биргаликда тахлил килиш максадга мувофик (В.Недялков, 1981: 161). Результативликни ифодалайдиган асосий лексик манбалар сифатида холатни англатувчи феълларнинг равишдош, сифатдош ва феълдан ясалган отлар билан бирикиши таъкидланади (В.Недялков; 1981, 164), (J.Bybee; 1995, 425-455). Результативликни англатувчи лексик бирликларнинг аксари холат маъноси билан узвий богликликка эга. Мазкур холни инглиз тилидаги to be феъли ва сифатдош II (P II) бирикмасида кузатиш мумкин. Шакл жихатдан мажхул нисбат сифатида

караладиган ушбу бирикма узига хос результатив тузилмани ташкил этади. Масалан: He was gone.

Узбек тилида эса, купгина холларда, результатив маъно статив семантикали кумакчи феъл хамда холатни англатувчи етакчи феъл бирикмаларида юзага келади. Мазкур холда субъектнинг нутк вазиятидаги холати семантикаси олдин содир этилган харакатга нисбатан результатив маънони билдиради. Масалан: Сувга ивитилган цалампирмунчоцнинг уиди саримсоц каби меъдага теккандай булди. Калакаланиб цолдим (Г.Гулом, 114). - Кенжатой узлингиз Бурибойвачча, теракка чициб, чумчуц боласини оламан деб йицилиб тушиб, бир марта "дада ", деди-ю, "гийц.." этиб жон берди (Г.Гулом, 214).

ХУЛОСА

Маълум бир лексемалар, грамматик курсаткичлар ёрдамида юзага келадиган результатив маъно купгина холларда лексик манбага бориб такалади. Результатив хусусиятга эга булган феълларнинг объектга нисбатан муносабатини куйидаги компонентларга ажратиш мумкин: "максадли натижага эришиш" (X (субъект) Y (объект) холатини узгартириш оркали результативликка эришади, масалан; to destroy the files; сабзини туграмоц), "замонга алокадор натижа" (X (субъект) нутк вазиятидан олдин Y (объект)ни бир холатдан бошка холатга утказиши оркали результативликка эришади, масалан; He spilled the milk; мушук сутни агдариб юборди), "каузатив результативлик" X (субъект) бошка шахсга Z (бошка шахс) жисмоний ёки вербал таъсир этиш натижасида Y (объект) холатини узгартиради, результативликка эришади.

Маълумки, инглиз тили феъл тизимининг аспектуал тадкикида З.Вендлер таснифига асосланиб, предикатларни activity, state, accomplishments ва achievements (Vendler Z, 1967) каби турларга ажратиб тахлил килиш кенг тус олган. Бунда хар кандай предикат ушбу турларнинг бирига тегишли саналади. Аммо результативлик семантикасини ушбу турлардан кай бирига киритиш борасида аник фикрга келинмаган. Жумладан, В.Крофт, Ж.Кариер, Ж.Рандаллар результативликни accomplishments (тугалланиш) турига тегишли (W.Croft; 2001, 416; J.Carrier, J.H. Randall; 1992, 173-234) деган фикрни илгари суришса, Мак Ковлей, Раппапорт Хавов, Б.Левин кабилар achievements (натижага эришилганлик) турига хос деб бахолашади. А.Голдберг эса результативликнинг узи алохида чегараланган хусусиятга эга булган фраза деган гояни илгари суради (A.Goldberg; 2006, 188). Муаллифнинг фикрича, результативлик accomplishments ёки achievements каби мустакил таснифга учрайдиган ходиса эмас. Мисол тарикасида activity гурухига тегишли булган push феълини келтириб утади (Terry pushed the door shut). Результативлик феъл ифодалаган харакат натижасида аргумент холатининг узгариши, маълум натижанинг юзага келишидир.

Результатив бирикмаларни хосил киладиган аспектуал синфлар борасида куплаб карама-карши фикрлар мавжуд. Жумладан, Ван Валин результативлик факат чегараланган предикатларда учрайди деган фикрни илгари сурса (Van Valin, 1990), Д.Доути ва Р.Жаккендоффлар эса activity турига мансуб чегараланган хусусиятли феълларга хослигини таъкидлашади (D.Dowty, 1991; R.Jackendoff, 1990). Т.Хоекстра эса результативликни статик феъллар ва статиклик натижасида юзага келадиган холат билан боглайди (T.Hoekstra, 1988). Одатда, результативликни феълнинг лексик-семантик маъноси билан боглаш хам кенг тус олган.

REFERENCES

1. Насилов Д.М., Ризаев Б.Х. Фаза прекращения процесса в узбекском языке // Сов. Тюркология. - Баку, 1983 № 4. - С. 79-91.

2. Bybee J. L., R. Perkins, W. Pagliuca. Theevolution of grammar: Tense, aspect and modality in the languages ofthe world. -Chicago: The U. of Chicago Press, 1994.

3. Невская, И. А. Депиктивные второстепенные предикаты в тюркских языках //Синхронное и диахронное в сравнительно-историческом языкознании / Под ред. В. А. Кочергиной.- М.: Добросвет, 2011. -С. 171-175.

4.Недялков В.П., С. Е. Яхонтов. Типология результативных конструкций // В. П. Недялков (ред.). Типология результативных конструкций (результатив, статив, пассив, перфект). Л.: Наука, 1983. -С. 5-41.

5. Оглоблин,А. К.. Храковский В. С.Петербургская типологическая школа// Международная конференция, посвященная 50-летию Петербургской типологической школы: Материалы и тезисы докладов. СПб: Нестор-История, 2011. —С 9-17.

6.. Падучева Е.В. «Накопитель эффекта» и русская аспектология // Вопросы языкознания. - М., 2004. № 5. - С. 46-57.

7. МиллерДж. Э. Исчезает ли английская перфектная форма глагола? Прошлое, ближайшее прошлое и результативность в современном английском языке //

Труды аспектологического семинара филологич. ф-та МГУ им. М.В. Ломоносова, том 3. М.: МГУ, 1997. -С. 103-120.

8. Jackendoff R. Conceptual semantics and cognitive linguistics // Language, № 7. 1996; 104, -Р 93-129.

9. Давлатова Мухайё Хдсановна. Феълларнинг аспектуал ва лексик-семантик таснифи хусусиятлари. Бухоро давлат университети Илмий Ахбороти. 2020 №2. -Б. 127-130.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.