Научная статья на тему 'РЕПРОДУКТИВ ЁШДАГИ ЭРКАКЛАРДА БЕПУШТЛИК САБАБЛАРИ: БУХОРО ТУМАНИ ЭПИДЕМИОЛОГИЯСИ'

РЕПРОДУКТИВ ЁШДАГИ ЭРКАКЛАРДА БЕПУШТЛИК САБАБЛАРИ: БУХОРО ТУМАНИ ЭПИДЕМИОЛОГИЯСИ Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

CC BY
361
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
бепуштлик / репродуктив / сийдик йуллари инфекцияси. / infertility / reproductive / urinary tract infection.

Аннотация научной статьи по клинической медицине, автор научной работы — Азиза Зокировна Олимова, Улмас Мустафаевич Шодиев

Ушбу тадкикотнинг максади Бухоро туманида яшовчи репродуктив ёшдаги эркакларда учрайдиган бепуштлик сабабларини статистик тахлил килишдан иборат. Текширишлар объекти сифатида Бухоро туман тиббиёт бирлашмасига 6 ой мобайнидаги мурожаат килган репродуктив ёшдаги 85 нафар бепушт эркаклар олинди. Бирламчи ва иккиламчи бепуштлик гурухларига булиб урганилди. Шундан 60-65% (51 та) бирламчи бепуштлик ва 30-35 % (34 та ) иккиламчи бепуштликка тугри келади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CAUSES OF INFERTILITY IN MEN OF REPRODUCTIVE AGE: EPIDEMIOLOGY OF THE BUKHARA DISTRICT

The aim of this study is a statistical analysis of the causes of infertility in men of reproductive age living in the Bukhara region. The objects of examination were 85 infertile men of reproductive age who applied to the Bukhara Regional Medical Association within 6 months. Primary and secondary infertility were divided into groups. Of these, 60-65% (51 cases) are primary infertility and 30-35% (34 cases) are secondary infertility.

Текст научной работы на тему «РЕПРОДУКТИВ ЁШДАГИ ЭРКАКЛАРДА БЕПУШТЛИК САБАБЛАРИ: БУХОРО ТУМАНИ ЭПИДЕМИОЛОГИЯСИ»

РЕПРОДУКТИВ ЁШДАГИ ЭРКАКЛАРДА БЕПУШТЛИК САБАБЛАРИ: БУХОРО ТУМАНИ ЭПИДЕМИОЛОГИЯСИ

Азиза Зокировна Олимова Улмас Мустафаевич Шодиев

Бухоро давлат тиббиёт институти Бухоро туман тиббиёт бирлашмаси

АННОТАЦИЯ

Ушбу тадкикотнинг максади Бухоро туманида яшовчи репродуктив ёшдаги эркакларда учрайдиган бепуштлик сабабларини статистик тахлил килишдан иборат. Текширишлар объекти сифатида Бухоро туман тиббиёт бирлашмасига 6 ой мобайнидаги мурожаат килган репродуктив ёшдаги 85 нафар бепушт эркаклар олинди. Бирламчи ва иккиламчи бепуштлик гурухларига булиб урганилди. Шундан 60-65% (51 та) бирламчи бепуштлик ва 30-35 % (34 та ) иккиламчи бепуштликка тугри келади.

Калит сузлар: бепуштлик, репродуктив, сийдик йуллари инфекцияси.

CAUSES OF INFERTILITY IN MEN OF REPRODUCTIVE AGE: EPIDEMIOLOGY OF THE BUKHARA DISTRICT

ABSTRACT

The aim of this study is a statistical analysis of the causes of infertility in men of reproductive age living in the Bukhara region. The objects of examination were 85 infertile men of reproductive age who applied to the Bukhara Regional Medical Association within 6 months. Primary and secondary infertility were divided into groups. Of these, 60-65% (51 cases) are primary infertility and 30-35% (34 cases) are secondary infertility.

Keywords: infertility, reproductive, urinary tract infection.

Долзарблиги. Узбек оилаларда ажримлар сонининг ошиб бориши асосий сабабларидан бири бепуштлик хисобланади. Жамиятнинг ячейкаси хисобланган оилаларда жанжаллар, турли келишмовчиликлар фарзандсизлик туфайли келиб чикади. Таъкидлаш жоизки, аёллар касаллиги атиги 40 фоиз жуфтликларнинг фарзандли була олмаётганига сабаб булади. 45 фоиз холатларда эркаклар «айбдор» булишади. Колган 15 фоиз холат эса жуфтликлар организми бир-бирига тугри келмаслиги, яъни бепуштликнинг иммунологик ва бошка ноёб шакллари билан боглик. Уругланиш учун зарур булган хужайра эркак организми томонидан ишлаб чикилади ва барчага маълум булганидек, бу сперматозоиддир [1-3=. Эркаклар бепуштлиги асосида учта мухим муаммо мавжуд: сперматозоидлар сифати яхши эмаслиги (улар харакатчанлиги ва хаёт кобилияти бузилиши); улар

сони кескин камайиб кетиши; уларнинг уруг чикарувчи йулларда хдракатланиши ва ташкарига чикарилишининг бузилиши.

Тадкикот максади. Ушбу тадкикотнинг максади репродуктив ёшдаги эркакларда бепуштлик сабабларини статистик тахлил килишдан иборат.

Текшириш усули. Текширишлар объекти сифатида Бухоро туман тиббиёт бирлашмасига 6 ой мобайнидаги мурожаат килган репродуктив ёшдаги 85 нафар бепушт эркаклар олинди. Бирламчи ва иккиламчи бепуштлик гурухларига булиб урганилди. Сабаблари статистик тахлил килинди.

Текшириш натижалари: Куйидаги диаграммада 85 нафар мурожаат килган беморлардан ( 70%) 51 нафар бирламчи бепушт, 30 (%) 34 нафар иккиламчи бепушт эркаклар аникланди.

Репродуктив ёшдаги эркакларда бирламчи ва иккиламчи бепуштлик

фоизлари

Ёши Бирламчи бепуштлик Иккиламчи бепуштлик

20-30 ёш 70 % 35 %

30-40 ёш 30 % 65 %

20-30 ёшдаги эркаклар бирламчи бепуштлиги энг куп учрайдиган сабаблари куйидагилардир: варикоцеле (15 фоиз холатда) - тухумча томирлари кенгайиши ва уруглар канати (мояк халтасида жойлашган ва спермаларни чикариш учун махсус канал). Варикоцеле натижасида тухумчада хдрорат кутарилади, улар фаолияти бузилиши юз беради. Бу эса сперматозоидларга зарар етказади [4-8]. Эркаклар жинсий аъзолари жарохдт ва нуксонлари (тухумчаларнинг тушмаслиги ва буралиши) - бу сабаб 10-12 фоиз эркаклардай учрайди; инфекцион касалликлар (10 фоиз хрлатларда).

30-40 ёшдаги эркакларда иккиламчи бепуштлик 65 фоизни ташкил килиб, бунинг асосий сабаби жинсий йул билан юкадиган инфекциялардир. Буларга гонорея, сифилис, хламидиоз, трихомониаз TORCH инфекцияларидир. Эркаклар

жинсий органлари, мисол учун, простата безлари (простатит) ёки пешоб чикариш канали (уретрит) шамоллаши; Шахвоний бузилиш: эрекция бузилиши, уругнинг вактидан олдин чикиши ва бошкалар мисол булади.

30-40 ёшдаги эркакларда бирламчи бепуштлик 35 фоизни ташкил килиши аникланди. Бунинг сабабларига эндокрин касалликлар, иммунологик бузилиш: иммунитет тухтаб колишида организмда узгача моддалар ишлаб чикилиши бошланади, улар инсоннинг сперматозоидларига зарар етказишга кодир. Гормонал бузилишлар, мисол учун, эркаклар жинсий гормони - тестостерон етишмаслиги, семизлик, алкоголизм, тамаки чекиш, наркотиклар, баъзи бир дори воситалари, ёмон экология (радиация, пестицидлар, С витамини ва рух етишмаслиги) ва хатто, уз организмингизга тартибсиз муносабатда булиш (кийимнинг жуда торлиги, саунага тез-тез бориш, спорт машгулотларига хаддан ташкари муккадан кетиш) киради. Эркаклар бепуштлиги иккита асосий шакли мавжуд - секретор ва обтурацион (тикинли). Секретор шаклда тухумчалар халка каналчаларида сперматозоидлар пайдо булиши бузилса, обтурацион шаклида уларнинг пешоб чикариш канали буйлаб йулида тусиклар пайдо булади. Бепуштликнинг секретор шаклида тухумдонлар тухум хужайраси уругланиши учун зарур булган етарли микдорда сперматозоид ишлаб чикармайди ёки сперматозоидлар харакатчанлиги бузилган, ё сперматозоидларнинг куп кисми тузилиши буйича нуксонларга эга. эркаклар секретор бепуштлиги асосида тухумдонга у ёки бу даражада таъсир утказиш ётади. Бепуштликнинг обтурацион шаклида сперматозоидларнинг бир ёки иккала томондаги уруг чикарувчи йулдан харакатланиши мушкуллашади. Утишнинг бир томонлама бузилишида сперматозоидлар микдори камайгани, икки томонлама бузилишида эса, уларнинг тулик йуклиги кузатилади.

REFERENCES

[1] Тураев, У. Р., Тураева, Г. Р., & Олимова, А. З. (2015). Особенности микрогемоциркуляции крови в почках при экспериментальной острой кишечной непроходимости. Наука молодых-Eruditio Juvenium, (3).

[2] Тураев, У. Р., Хожиев, Д. Я., Тураева, Г. Р., Олимова, А. З., & Суюнова, М. Х. ЭКСПЕРИМЕНТАЛЬНАЯ ОСТРАЯ КИШЕЧНАЯ НЕПРОХОДИМОСТЬ: ИЗМЕНЕНИЯ В МИКРОЦИРКУЛЯЦИИ ПОЧЕК. ПАМЯТИ ПЕТРА ПЕТРОВИЧА ХОМЕНКА ДОЦЕНТА КАФЕДРЫ АНАТОМИИ ЧЕЛОВЕКА С КУРСОМ ОПЕРАТИВНОЙ ХИРУРГИИ И ТОПОГРАФИЧЕСКОЙ АНАТОМИИ ГомГМУ, 99.

Тураев, У. Р., Хожиев, Д. Я., Тураева, Г. Р., Олимова, А. З., & Суюнова, М. Х. ЭКСПЕРИМЕНТАЛЬНАЯ ОСТРАЯ КИШЕЧНАЯ НЕПРОХОДИМОСТЬ: ИЗМЕНЕНИЯ В МИКРОЦИРКУЛЯЦИИ ПОЧЕК.

[3] Zokirovna, O. A. (2021, July). COMPARATIVE CHARACTERISTICS OF THE MORPHOLOGICAL PARAMETERS OF THE LIVER AT DIFFERENT PERIODS OF TRAUMATIC BRAIN INJURY. In Euro-Asia Conferences (pp. 139-142).

[4] Абдуллаева, М. А., Содыков, И. Ш., Шодыева, Ш. Ш., & Олимова, А. З. (2013). ФАКТОРЫ РИСКА ОСТРОГО ИНФАРКТА МИОКАРДА У БОЛЬНЫХ МОЛОДОГО И СРЕДНЕГО ВОЗРАСТОВ. БИОЛОГИЯ ВА ТИББИЁТ МУАММОЛАРИ, (4.1), 3.

[5] Abdurazakovich, F. U., & Mirgulamovna, R. S. (2020). Optimization of diagnosis and prevention of development of caries for orthodonic treatment. European Journal of Molecular & Clinical Medicine, 7(3), 3714-3719.

[6] Abdurasulovich, S. B. (2021). AGE AND METASTATIC CHARACTERISTICS OF MAMMARY CANCER. ResearchJet Journal of Analysis and Inventions, 2(09), 1821.

[7] Zokirovna, O. A. (2021). MACROAND MICROSCOPIC STRUCTURE OF THE LIVER OF THREEMONTHLY WHITE RATS. Academic research in educational sciences, 2(9), 309-312.

[8] Насирова, Х. К. (2021). Бепуштлик модуляторларининг ахамиятини урганиш ва гипофиз аденомаларида хомиладорликни олиб боришни такомиллаштириш

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.