Научная статья на тему 'Reflection of mediaeval anthroponyms of Tajiks in the treatise «Four Conversations» by Nizami Aruzi Samarkandi key words: mediaeval anthroponymy of Tajiks, «Chakhor makola», pseudonym, prename, title, Nizami Aruzi Samarkandi'

Reflection of mediaeval anthroponyms of Tajiks in the treatise «Four Conversations» by Nizami Aruzi Samarkandi key words: mediaeval anthroponymy of Tajiks, «Chakhor makola», pseudonym, prename, title, Nizami Aruzi Samarkandi Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
649
182
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СРЕДНЕВЕКОВАЯ ТАДЖИКСКАЯ АНТРОПОНИМИКА / "ЧАХОР МАКОЛА" / ПРОЗВИЩЕ / ПРЕДЫМЯ / ЗВАНИЕ / ТИТУЛ / НИЗАМИ АРУЗИ САМАРКАНДИ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Бурханов Саидориф Саидмухамадович

Статья посвящена вопросам средневековой антропонимики таджиков. Автор на основе сведений Низами Арузи Самарканди изучил происхождение, сложение, трансформацию и взаимовлияние имен, прозвищ, титулов, предымени (кунья) и прочих средневековых антропонимов таджиков, встречающихся в трактате «Четыре беседы», а также их роль в определении социально-религиозной принадлежности, политического статуса и экономического положения их носителей и эпохи в целом. Автор полагает, что многие средневековые антропонимы таджиков взяты из арабского языка, и в трактате говорится о высшем слое общества и учёных. Можно считать, что в этих кругах общества исламское культура имеет влиятельные позиции. Обсуждение этой проблемы даёт информацию о научных кругах тех времен.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article dwells on the issues of mediaeval anthroponymy of Tajiks. Proceeding from the information relating to Nizami Aruzi Samarkandi, the author has studied such items as origin, formation, transformation and mutual influence of names, pseudonyms, titles, prenames (kunya) and other mediaeval anthroponyms of Tajiks occurring in the treatise «Four Conversations», the author canvasses also such questions as the role of anthroponyms in determination of social-religious appurtenance, political status and economic plight of their bearers and the epoch upon the whole. The author deems that many mediaeval anthroponyms of Tajiks refer to the Arabic language and the treatise deals with the supreme layer of society and scientists. One may consider that in these circles of society Islamic culture has influential positions. The discussion of this problem gives an idea about the scientific circles of those times.

Текст научной работы на тему «Reflection of mediaeval anthroponyms of Tajiks in the treatise «Four Conversations» by Nizami Aruzi Samarkandi key words: mediaeval anthroponymy of Tajiks, «Chakhor makola», pseudonym, prename, title, Nizami Aruzi Samarkandi»

УДК 001(09) + 902.7 С. С. БУРДОНОВ

Б-93

ББК +72.3

ИНЪИКОСИ АНТРОПОНИМИКАИ АСРИМИЁНАГИИ ТО^ИКОН ДАР «ЧА^ОР МАЦОЛА» - И НИЗОМИИ АРУЗИИ САМАРКАНДИ

Барои хаматарафаю дакик тахкик намудани ходисаю вокеахои таърихй хдмкории илмхои махсус ва ёрирасони таърихй заруранд. Ба ин маънй як катор фанхои ёрирасони таърихй бо дигар сохахои илмхои чомеашиносй хамкорй доранд. Аз чумлаи ин илмхо ономастикаи таърихиро ном бурдан мумкин аст, ки яке аз сохахои он антропонимика ба хисоб меравад.

Антропонимика (аз калимахои юнонии антропос-инсон ва онима-ном гириф-та шудааст) як чузъи илми ономастика буда, аз конуниятхои пайдоишу инкишоф, маънидод, сохту таркиб, худуди интишор ва чанбахои ичтимоиву этнографии хама гуна номхои шахс - ном, номи оила, номи падар, тахаллус, лакаб, нисба, куния, номхои мустаор ва гайра бахс карда, бо шуъбахои дигари илми ономастика аз кабили топонимика (номи махалхо), этнонимия (номи халку кавмхо), космонимия (номи чурмхои осмонй), зоонимия (номи олами хайвонот) ва гайра хамкорй дорад.

Номхо махсули тафаккури даврахои гуногуни чамъият буда, сарвати маънавй, ганчинаи боэътимоди таъриху маданият ва як хисси фонди лугавии забони халк ба хисоб мераванд. Номхо тарзи зисту зиндагонии мардумро дар замонхои гуногун, баъзе дигаргунихои хаёти сиёсй, ичтимой ва мадании онхоро инъикос менамоянд. Бесабаб нест, ки дар хар давру замон барои сохибони ном донистани олами номхо, маънии онхо, таърихи пайдоиш, инкишоф, таъбири онхо, омилхои номмонй, худуди интишору дарачаи истеъмол, номхои расмй ва гайрирасмй, асрори лакаб, куния,тахаллус ва гайра шавкангез будааст.

Ном дар хаёти инсон, рушду такомули у накши мухим дорад. Ном баъзан ба психологияи инсон низ таъсир мерасонад. Тибки таълимоти дини ислом воли-дайн дар назди фарзанди худ бояд се карзро ичро кунанд, ки аввалини он гузоштани номи неку мебошад. Абуалй ибни Сино дар асараш «Тадбири манзил» навиштааст, ки аввалин коре, ки падару модар бояд ичро кунад, ба кудак гузоштани номи хуб мебошад.

Антропонимика хамчун илм дар асри Х1Х ба вучуд омада бошад хам, номшиносии точику форс таърихи кадима дорад. Классикони адабиёт ва файласуфу муаррихони асримиёнагии точику форс дар асархояшон оид ба омилхои номгузорй, шартхои номгузорй, мазмуни ном, лакаб, тахаллус, куния, нисба фикру акидаи чолиби диккат баён кардаанд. Х,амзамон онхо дар асархояшон оид ба мазмуну мухтавои ном, лакаб, куния, нисба ва тахаллуси

сулолахо, хонадонхо, шахсиятхои таърихй аз кабили пайгамбарон, подшохон, олимон ва гайра маълумот медихднд. Аз чумлаи чунин асархо «Осор-ул-бокия»-и Абурайхон Берунй, «^обуснома»-и Унсурмаолии Кайковус, «Тадбири ман-зил»-и Абуалй ибни Сино, «Китобу-л-ансоб»-и Самъонй, «Шохнома»-и Абулкосим Фирдавсй ва дигархоро номбар кардан ба маврид аст.

Оид ба пахлухои мухталифи антропонимикаи точик забоншиносон, адабиётшиносон ва муаррихони ватанию хоричй ба монанди О.Гафуров, А.Хромов, А. Фрейман, В.Лившитс, Я.Калонтаров, А.Девонакулов, Ш.Х,айда-ров ва дигарон тадкикоти пурарзиш гузаронидаанд.

Дар таърихи илму адаби точикони замони Сомониён ва баъдй як зумра асархоеро дучор омадан мумкин аст, ки онхо манбаи мухим бахри омузиши антропонимикаи таърихии точикон ба хисоб мераванд.

Аз чумлаи чунин рисолахои арзишманд «Чахор макола»-и Низомии Арузии Самаркандй мебошад. «Чахор макола» натанхо хамчун асари пурарзиши бадей, балки ба сифати манбаи мухими таърихй низ шинохта шудааст. Дар ин рисола оид ба вазъи сиёсй, русуми дарборй, одоби дарбориён, хавзахои илмию доирахои адабй, фаъолияти шахсиятхои алохидаи таърихй аз кабили хокимон, олимон, адибон, табибон, ходимони дарбор, дастовардхои фарханги моддию маънавии точикон маълумот вучуд дорад.

Номи пурраи муаллифи он Ахмад ибни Умар ибни Алй ан-Низомй ал-Арузй ас-Самаркандй мебошад. «Чахор макола» дар байни солхои 1156-1166 таълиф шудааст. Номи аслии ин китоб «Мачмаъ-ун-наводир» буда, ба сабаби аз чахор макола иборат буданаш, минбаъд бо хамин ном интишор ёфтааст.

Бояд тазаккур дод, ки рисолаи мазкур бо забонхои мухталиф руи чопро дидаасту мухаккикон пахлухои мухталифи онро ба риштаи тахкик кашидаанд. [2;3;4]

Новобаста аз он, ки рисолаи номбурда манбаи мухим дар чодаи антропонимикаи асримиёнагии точикон махсуб меёбад, ахбори муаллифи он дар ин чода ба таври пурра мавриди омузиш карор нагирифтааст.

Бо назардошти он, ки номи инсон низ дар худ маълумоти таърихиро махфуз медорад, карор додем, ки доир ба антропонимхои дар «Чахор макола» зикргардида каме маълумот дихем. Мо антропонимхои дар «Чахор макола» кайдшударо ба якчанд гурух таксим намудем - исми хос, тахаллус, лакаб, унвон, куния ва гайра.

Дар рисолаи мазкур номи хокимон, олимон, шоиру нависандагон, табибон ва ходимони дарборро дучор омадан мумкин аст. Чунончй дар он номи Абдуллохи ^урашй (шоири дарбори Салчукй - Тугоншох ибни Алпарслон), Абулмузаффар Мухаммад ибни Мухаммад ал-^урашй ал- Умавй ал-Абевардй (шоири арабизабони охири асри XI ва ибтидои асри XII), Абулаббоси Рабанчанй (шоири форс-точики асри X), Абулмасали Бухорой (шоири форс-точики асри X), Абулфарачи Рунй (шоири точикзабони Х,индустон) ва дигар шоирон ба назар мерасанд.

Аз зумраи хокимони замон бошанд, исми Абдурраззок (хокими Тус), Абулаббоси Маъмун (шохи сеюми сулолаи Хоразмшохиён), Абулмузаффари Чагонй (яке аз амирони Чагониён), Амид Сафиуддин Абубакр Мухаммад ибни

ал-Хусайн ар-Равоншохй (хокими шахри Балх дар замони хукмронии Гуриён) ва дигарон ёд шудаанд.

Номи табибони хозик Абдулхайр (табиб ва файласуфи араб), Абуалй ибни Сино, Абубакри Даккок, Адиб Исмоил (файласуф ва табиби асри XII), Ахмади Фарач ва дигаронро низ дар «Чахор макола» вохурдан мумкин аст.

Аз чумлаи олимон бошанд дар ин рисола номи Абулхасан ибни Яхё (олими асри X), Абунасри Аррок (олими асри XI), Абуалй Мухаммад ибни Мухаммади Балъамй (олим, муаррих, арбоби давлатй, вазири ду шохи сомонй) ва дигарон дучор меоянд.

Умуман дар «Чахор макола» - и Низомии Арузии Самаркандй номи 160 шахс дучор меояд.

Одатан тахаллуси бархе аз олимон ва шоиру нависандагон ба ватани онхо, мансубияти диниашон ва баромади ичтимоиашон ишора мекунад. Тахаллус номи махсус, ки шоир ё нависанда барои худ баргузидааст, ё ин ки тахаллус кардан дар шеър номи махсуси шеърии худро зикр намудан аст [6, с. 323]. Масалан, дар номи Ахмад ибни Умар ибни Алй ан-Низомй ал-Арузй ас-Самаркандй калимаи «Низомй» тахаллус ба хисоб меравад [4, с.3].

Дар «Чахор макола»-и Низомии Арузии Самаркандй бо як катор лакабхо низ дучор омадан мумкин аст, ки онхо дар асрхои миёна ифодакунандаи номи дуюми шахс будаанд.

Пеш аз зикри лакабхои дар «Чахор макола» ёдшуда мехохем худи истилохи лакабро шарх дихем. Дар «Фарханги забони точикй» мафхуми лакаб чунин тафсир шудааст:

«Лакаб - номи иловагие, ки ба кас аз руи сифати нек ё бад, ё аз руи ягон кораш дода мешавад. Лакаб равшантар аз ном аст. Лакаб чигунагии шахсро бехтар аз ном ифода мекунад» [6, с.742]. Дар «Фарханги забони точикй»-и нашри соли 1966 бошад, таърифи зерини лакаб омадааст: «Лакаб - номи дуйу-ме, ки ба тарики ифтихор, мадх ё хачву мазаммат ба номи аслии касе илова шудааст ё чои номи аслии уро гирифтааст» [5, с. 598].

Лакабхо вобаста ба ходиса ё вокеа, инчунин амали содиркардаи одамон ба миён омаданашон мумкин аст. Масалан, Алоуддунё ва-д-дин Абуалй Хусайн ибни ал-Хусайн Алоуддин Хусайн ибни Иззуддин Хусайн - машхуртарин малики Гуриёни Фирузкух буд. У шахри Газнаро, ки пойтахти султонхои Газнавй буд, солхои 1150-1151 фатх карда, оташ зад. Шояд бо хамин сабаб бошад, ки лакаби «чахонсуз» - ро сохиб шуд.

Лакабхо дар хар давру замон буданд. Чунончй, баъди Хусрави Анушервон шохони Сосонй дорои лакаби Акосира (Хусравон) будаанд, ки он шакли арабишудаи «Хусрав» мебошад.

Дар «Чахор макола» дар радифи хонадони Сосонй номи дигар сулолаи хукмрони тоисломии точикон - Пешдодиён низ зикр шудааст [4,с.150]. Ин суло-лаи подшохони асотирй дар мулки Эрон дар хазораи IV - III то милод хукмронй карданд. Ба таъкиди бархаки Сарвари Точикистон Эмомалй Рахмон «...модоме ки асотири Юнонзамин, Банй Исроил, Мисри Вадиму Бобул чун як рукни таърихи ин кишвархо эътироф шуда бошанд, пас сулолаи Пешдодиёнро

nyH 0F03H Tatpuxu gaBmTy gaB^aTgopuu HueroHH to^hkoh Ba gurap MapgyMH OpueuHaxog xuco6ugaH paBOCT» [1,c. 150].

X,aHr0MH 0My3Hmu «Hax,op MaKO-^a» umyHHH 6a ^aK,a6x,OH 3epuH gynop OMageM: Ae3, A^h, KaM0.ra, fflaMc a^-Ky^^OT (^aKa6u H^TuxopH), 3uHaTH, MaB.roH0, ^aB^apH Ba f., kh 6o3ryKyHaHgau cu^aTy pa^Top Ba MapTa6aBy aMajiH HmFomapgau coxu6oHamoH Me6OmaHg.

Ea Fanp a3 oh Kang KapgaH 3apyp acT, kh homh maxc HaTaHxo 6a xaeTH maxcH, 6a^KH 6a goupau BacetTap Tatcup pacoHHgaHam MyMKHH acT. Hnpo mo gap mhco^h homh xokhmoh Ba homh cy^o^aBy gaB^aTH Tatcucgogau ohxo guga MeTaBOHeM. Maca^aH, A66ocueH cy^o^au xa.m$ax0H apa6, kh co^xoh 750 - 1258 xyKMpoHH KapgaaHg Ba a3 aB^ogu aMaKH MyxaMMag naHFaM6ap (c) - A66oc Me6omaHg. ABBa^HH xa^u^au A66ocueH A6y^a66ocu Ca$$ox 6yg Ba MHH6atg 6o ca6a6u a3 aB^ogu A66oc 6ygaH cy^o^a Ba xrao^aT « A66ocueH» hom rupu^TaHg.

X,aMHyHHH gap puco^au 6appacumaBaHga gap pagu^H ^aKa6xo yHBOHxou XOkhmoh, aMa^gopoHH gap6opH Ba $axpH hh3 gynop MeoaHg. A3 ^yM^au yHBOHH XOkhmoh Mya^^H^u puco^a «Ma^HK» Ba «xoKOH»-po eg KapgaacT [3,c.146]. Ma^HK MatHOH coxh6h My^K, mox, nogmox Ba e cy^TOHpo gopag. Maca^aH xaMHH yHBOH 6a A6y^$aTx ^a^o^ygguH (1055 - 1092) goga myga 6yg, kh ypo «Ma^HKmoxu Ca^nyKH» Mery^TaHg, 3epo y aKe a3 cy^TOHxou cy^o^au CamyKueH 6yg.

Arap yHBOHH Ma^HK Huc6aTH xokhmohh acpuMueHaruH My^Kxou MoBapo-yHHaxpy XypocoH ucTH^oga 6ypga maBag, nac «xokoh» cup$ yHBOHH xokhmohh TypK 6yga, HMnepuau ohxo XoKOHaTH TypK hom gomT.

^ap «Haxop MaKO^a» umyHHH yHBOHxou $axpH Ba h^thmoh 6a MOHaHgu HaguM, manx, ycTog Ba Kagxygo gynop MeoaHg. Kagxygo - hcth^oxh KaguMa Ba e acpHMueHarH 6yga, capgopu gexa, ap6o6, Ka^OHTapu gexa Ba e gexxygopo gopag.

Eoag Ta3aKKyp gog, kh gap acpxou MueHa gap Bapa3pyg 3aHX0H oraau naTpuapxa^upo «Kag6oHy» Mery^TaHg. MuH6atg oh maKju «Kag6yBa»-po rupu^Ta, gap Xy^aHgu Myocup gap maraxou «KaTTa6yBa» e hh kh «KaTTaoa» 6okh MOHgaacT. Ea aKugau OMMau MapgyM hh Ka^HMaxo hcth^oxh y36eKuaHgy M0gapKa^0Hp0 Me^axMOHaHg. Ammo 6ap aKugau mo, ohxo maKju BanpoHmygau «Kag6oHy» e «Kag6yBa» Me6omaHg.

ffloupu acpu X A6y^a66oc Oa3^ h6hh A66oc Pa6aH^aHHH EyxopoH, kh 6atgu hom 6ap0BapgaH gap moupH 6a goupau aga6uu gap6opu C0M0HHeH pox e^Ta 6yg, yHBOHH «fflanx» - po coxh6 myga 6yg. Y gap KaTopu moupoHH HOMBap Kapop gomT Ba gap Ba^OTH aMupu Comohh - Hacp h6hh AxMag (906 - 943) Mapcuae HaBHmTa 6yg. Ammo MyTaccu^OHa a3 amtopu y xaMarH 6 6aHT 6okh MOHgaacTy xa^oc [4, c.129].

fflanxyppauc aKe a3 yHBOHxou ^axpuu A6ya^H h6hh Chho 6yg, 3epo xap Kace, kh ^yptOHpo a3 eg MeKapg, ypo cap^H Ha3ap a3 cuHHy co^am «manx» Mery^TaHg. Ea Fanp a3 oh, Hh30mhh Apy3HH CaMapKaHgH A6ya^H h6hh Chhopo gap pagu^H YMapu XaneM 60 yHBOHH ^axpuu «^y^^aT-y^- xaK» hom 6ypgaacT [3, c.140].

^ap Ma^Myt mo xaHroMH TaxKHKH acap 60 20 yHBOH BoxypgeM, kh KucMe a3 ohxopo gap po6uTa 6a mapxu ^yFaTxo Ta^cup HaMygeM.

^ap 6at3e xo^aTxo homh aK maxc xe^e KyTOx, Maca^aH A6gyppa330K 6aeH rapguga, homh Kacu gurap 60 maKju nyppaam 6a Ha3ap Mepacag. Ea MOHaHgu

Абулмузаффар Мухаммад ибни Мухаммад ал-^урашй ал- Умавй ал-Абевардй (шоири арабизабони охири асри XI ва ибтидои асри XII).

Баробари зикри тахаллус, унвон, ном дар он мо бо куния дучор меоем. Куния (куният, куня, кунят) - лакаби эхтиромии одамон ба расми арабхо, ки бо «аб», «абу», «ибн», «ум» ва ё «бинт» меояд [5,с.574].

Дар асари «Чахор макола» куния бисёр дучор меояд. Хамаи чузъи номхои тахтуззикр, ки бо «абу» ва ё «абу» сар мешаванд, куния ба хисоб мераванд: Абулмасали Бухорой, Абулмузаффари Чагонй, Абулфарачи Рунй, Абулхайри Хаммор, Абулхасан Алй ибни Масъуд, Абулхасан Алй ибни Масъуд ибни ал-Хусайн, Абулхасан ибни Яхё, Абулхасани Огочй, Абуалии Сино, Абубакр Исхоки ^арромй, Абубакри Аховайнй, Абубакри Даккок, Абудулаф Мисъор ибни Мухалхил ал-Хазрачии Янбуъй, Абумансур ибни Зилла, ва г.

Хамин тарик баррасии хеле кутох ва хаддалимкони антропонимхои дар «Чахор макола» дучор меомада моро водор намуд, ки ба хулосахои зерин биёем:

1. Дар рисола намудхои мухталифи антропоним ба монанди ном, лакаб, унвон куния ва амсоли онхо ба назар мерасанд ва аз хусуси табакахои ичтимоии хамон давра маълумот медиханд.

2. Аксари онхо ба забони арабй тааллук дошта, бо назардошти он, ки дар рисола асосан номи намояндагони табакахои болоии чамъият ва ахли илму адаб зикр ёфтаанд, гуфтан мумкин аст, ки дар ин доирахо фарханги исломй мавкеи хукмрон касб карда будааст.

3. Хамчунин муаллиф баъзе антропонимхои тоисломй ва ё давраи баъдии сирф точикй-форсиро низ кайд намудааст.

4. Номи як шахс дар баъзе маврид пурра ва дар мавриди дигар бо шакли кутохаш ёд шудааст.

5. Хамчунин баррасии масъалаи мазкур аз хусуси хаёт ва доирахои илмию адабии хамон давра дарак медиханд.

Калидвожа^о: антропонимикаи асримиёнагии тоцикон; «Ча%ор мацола»; тахаллус; куния; унвон; Низомии Арузии Самарцандй

Пайнавишт:

1. Абдуллоев, С. Фарханги Сомониён /С.Абдуллоев.- М.: Шуъбаи чоруми нашриёти

%арбй, 2001. - 600 с.

2. Самарцандй, Низомии Арузй. Ча%ор мацола /Низомии Арузии Самарцандй; зери

та%рири Мухаммад Казвинй. - Те%рон : Дебо,1372 %.ш. - 136 с.

3. Собрание редкостей или Четыре беседы/Н.А.Самарканди; перевод с персидского

С.И.Баевского и З.Н.Ворожейкиной. - М.: Издательство восточной литературы, 1963. -172 с.

4. Самарцандй, Н.А. Ча%ор мацола /Низомии Арузии Самарцандй; ба чоп %озиркунандагон Х.Шарифов, У.Тоиров. - Душанбе: Ирфон, 1986. - 160 с.

5. Фар%анги забони тоцикй (аз асри Х то ибтидои асри ХХ): зери та%рири М.Ш.

Шукуров, В.А.Капранов. Р.Хошим, Н.А.Маъсумй. - М.: Советская энциклопедия, 1969. 4.1: 952 с; - 4.2: 952 с.

6. Фарханги тафсирии забони тоцики. /мураттибон: С.Назарзода, А.Сангинов,

Р.Хошим, Х.Рауфзода - Душанбе:Пажу%ишго%и забон ва адабиёти Рудаки, 2010. 4.1: 950 с; - 4 2: 945 с.

Reference Literature

1. S.Abdullayev. The SamanidesCulture. -M.: The fourth department of military publishing-house, 2011. -600pp.

2. Collection of Rarities / Nizami Aruzi Samarkandi: under the editorship of Mukhammad Kazvini. -Tehran: Debo, 1372. -136pp.

3. Collection of Rarities or Four Conversations /N.A. Samarkandi: translation from Persia by S.I. Bayevsky and Vorozheikina. -M.: Oriental Literature Publishing House, 1963. -172pp.

4. Collection of Rarities / Nizami Aruzi Samarkandi: compilers - Kh. Sharifov, U.Toirov. -Dushanbe: Irfon, 1986. -160pp.

5. Tajik Language Interpretation Dictionary. Under the editorship of M.Sh. Shukurov, V.A. Karimov, R. Khokhim, N.A. Masumi. -M.: Soviet Encyclopeadia, 1969. -V.1.-952pp.

6. Tajik Language Interpretation Dictionary. Compilers: S. Nazarzoda, A. Sanghinov, Kh. Raufzoda. - Dushanbe: The Institute of Language and literature named of after Rudaki, 2010. V.1, 950pp; - P.2: 945pp.

Отражение средневековой антропонимики таджиков в трактате «Четыре беседы» Низами Арузи Самарканди

Ключевые слова: средневековая таджикская антропонимика, «Чахор макола», прозвище, предымя, звание, титул, Низами Арузи Самарканди

Статья посвящена вопросам средневековой антропонимики таджиков. Автор на основе сведений Низами Арузи Самарканди изучил происхождение, сложение, трансформацию и взаимовлияние имен, прозвищ, титулов, предымени (кунья) и прочих средневековых антропонимов таджиков, встречающихся в трактате «Четыре беседы», а также их роль в определении социально-религиозной принадлежности, политического статуса и экономического положения их носителей и эпохи в целом.

Автор полагает, что многие средневековые антропонимы таджиков взяты из арабского языка, и в трактате говорится о высшем слое общества и учёных. Можно считать, что в этих кругах общества исламское культура имеет влиятельные позиции. Обсуждение этой проблемы даёт информацию о научных кругах тех времен.

Reflection of Mediaeval Anthroponyms of Tajiks in the Treatise «Four Conversations» by

Nizami Aruzi Samarkandi Key words: mediaeval anthroponymy of Tajiks, «Chakhor Makola», pseudonym, prename, title, Nizami Aruzi Samarkandi.

The article dwells on the issues of mediaeval anthroponymy of Tajiks. Proceeding from the information relating to Nizami Aruzi Samarkandi, the author has studied such items as origin, formation, transformation and mutual influence of names, pseudonyms, titles, prenames (kunya) and other mediaeval anthroponyms of Tajiks occurring in the treatise «Four Conversations», the author canvasses also such questions as the role of anthroponyms in

determination of social-religious appurtenance, political status and economic plight of their bearers and the epoch upon the whole.

The author deems that many mediaeval anthroponyms of Tajiks refer to the Arabic language and the treatise deals with the supreme layer of society and scientists. One may consider that in these circles of society Islamic culture has influential positions. The discussion of this problem gives an idea about the scientific circles of those times.

Роцеъ ба муаллиф:

Бурдонов Саидориф Саидму^амадович, аспиранти кафедраи таърихи Ватани Донишго^и давлатии Хуцанд ба номи акад. Б. Гафуров (Цум^урии Тоцикистон, ш. Хуцанд), e-mail: burhonovsaidorif@mail.ru

Сведения об авторе:

Бурханов Саидориф Саидмухамадович, аспирант кафедры истории отечества Таджикского государственного университета права, бизнеса и политики (Республика Таджикистан, г. Худжанд), e-mail: burhonovsaidorif@mail.ru

Information about the author:

Burkhonov Saidorif Saidmukhamadovich, post-graduate student of the department of home history under Khudjand State University named after acad. B.Gafurov (Tajikistan Republic, Khudjand), e-mail: burhonovsaidorif@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.