Научная статья на тему 'РАЗВИТИЕ ВНЕШНЕЙ ПОЛИТИКИ РЕСПУБЛИКИ ТУРКМЕНИСТАН В УСЛОВИЯХ УКРЕПЛЕНИЯ БЕЗОПАСНОСТИ С ИСЛАМСКОЙ РЕСПУБЛИКОЙ АФГАНИСТАН (2014-2016 ГГ.)'

РАЗВИТИЕ ВНЕШНЕЙ ПОЛИТИКИ РЕСПУБЛИКИ ТУРКМЕНИСТАН В УСЛОВИЯХ УКРЕПЛЕНИЯ БЕЗОПАСНОСТИ С ИСЛАМСКОЙ РЕСПУБЛИКОЙ АФГАНИСТАН (2014-2016 ГГ.) Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
72
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
НЕЗАВИСИМОСТЬ ГОСУДАРСТВ / ГРАНИЦА / КОНФЛИКТ / КРЕПЛЕНИЕ БЕЗОПАСНОСТИ / МЕЖДУНАРОДНЫЙ ТЕРРОРИЗМ / НАРКОТИЧЕСКОЕ ВЕЩЕСТВО / МИГРАЦИЯ / НЕЙТРАЛЬНАЯ ПОЛИТИКА / ДИПЛОМАТИЧЕСКАЯ ПОЛИТИКА / ПОЛИТИЧЕСКАЯ СИСТЕМА / ГЕОПАЛИТИКА / ДВИЖЕНИЯ "ТАЛИБАН" / НЕЙТРАЛИТЕТ ТУРКМЕНИСТАНА

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Исматова Назрби Шириншоевна

Ситуация в Афганистане и внешняя политика страны в отношении Центральной Азии остаются одними из важнейших вопросов на региональном и международном уровнях. Регионы Централной Азии как басейн прилигаюший к Афшанистану как в прошлом, так и сегодня имеют состояние влияния на Афганистан. Естественно, что изменения политической ситуации в каждой из них оказывает серьёзное влияние на другую политическую ситуацию, и такое влияние иногда бывает положительным , а иногда отрицательным. Туркменистан находился у власти как один из ближайших соседей Афганистана и, независимо от их политических и идеологических позиций, поддерживал двусторонние отношения и сотрудничество. В целях укрепления безопасности туркменское правительство проявляет постоянный интерес к Афганистану и имеет чёткую позицию по этому вопросу. В частности, сотрудничества в борьбе с международным терроризмом и незаконным оборотом наркотиков, предотвращение распространения экстримических идей, а так же налаживание межотраслевого сотрудничество и регулярный обмен информацией в этих сферах.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DEVELOPMENT OF THE FOREIGN POLICY OF THE REPUBLIC OF TURKMENISTAN IN CONDITIONS OF STRENGTHENING SECURITY WITH THE ISLAMIC REPUBLIC OF AFGHANISTAN (2014-2016)

The situation in Afganistan and externally policy countre at respect to Central Asia remains one of the primery questions at regional and international levelis. Regions of Central Asia as pool to Afghanistan as in past , so ahd today have influence condition at Afganistan. His naturraly that changing polytheistic situation at each of them proved seriously influense to anoter polytheistic situation and also influense sometimes can be positive but sometimes negative Turkmaniston attendans in dominate as one of the nearest neighbor Afganistjn and regardless of their polytheistic and ideologist position supportet bilateral relationship and cooperation.At goal of consolidation of safety Turkish governmental show constantly interest to Afganistan and have exactly position to this question.At speciality cooperation at stugle with international terrorist illegatity revolution of drugs prevention propagation extremistic ideas also mending intersectoral cooperation and regularly exchange information in this sphere.

Текст научной работы на тему «РАЗВИТИЕ ВНЕШНЕЙ ПОЛИТИКИ РЕСПУБЛИКИ ТУРКМЕНИСТАН В УСЛОВИЯХ УКРЕПЛЕНИЯ БЕЗОПАСНОСТИ С ИСЛАМСКОЙ РЕСПУБЛИКОЙ АФГАНИСТАН (2014-2016 ГГ.)»

7. Назаршоев М. Исторический опыт КПСС по руководству социалистическим строительством в ГБАО Таджикской ССР. / М. Назаршоев - -Душанбе ,1982 -170 с.

8. Неъматов С.Н. Становление и развитие зооветеринарной службы в Таджикистане. (1924-1991 гг.),- Специальность -07.00.02. - Отечественная история диссертация на соискание ученой степени кандидата исторических наук, / С.Н. Неъматов -Душанбе , 2019.- 34 с.

9. Очерки истории КП Таджикистана, том 1, 1903-1937, под общ.ред. Д Расулова.- Душанбе, 1980.-290 с.

10. Очерки истории КП Таджикистана, том 1, 1903-1937, под общ.ред. Д Расулова.- Душанбе 1980.-293 с.

11. Очерки истории КП Таджикистана, том 1, 1903-1937, под общ.ред. Д Расулова.- Душанбе ,1980.- 294 с.

12. Терехов В.П., Государственная политика России, СССР и Российской Федерации по отношению к Памиру (вторая половина XIX - начало XXI в.)Специальность 07.00.02 - Отечественная история , автореферат, диссертации на соискание ученой степени кандидата исторических наук .- / В.П. Терехов Москва - 2011.-15c.

ПОЛОЖИТЕЛЬНЫЕ И ОТРИЦАТЕЛЬНЫЕ ФАКТОРЫ КОЛЛЕКТИВИЗАЦИИ И ЕГО СОЦИАЛЬНО-ЭКОНОМИЧЕСКИЕ ПОСЛЕДСТВИЯ ДЛЯ АГРАРНОГО СЕКТОРА ГБАО

ПЕРИОДА 1929-1940 ГГ.

В данной статье автор на основе работ исследователей по истории развития сельского хозяйства, анализирует положительные и отрицательные факторы коллективизации и его социально-экономические последствия для аграрного сектора ГБАО периода 1929-1940 гг.

Автор показывает трудности и препятствия на пути колхозного строительства и вместе с этим отмечает их значимость для жителей ГБАО. Анализируя ход работ по созданию коллективных хозяйств на Памире, автор указывает на то, что в ходе реализации государственных планов по строительству колхозов, были допущены также ошибки связанные с пренебрежением местных условий, что вызывало дополнительные трудности в развитие коллективизации в ГБАО.

В статье автор отмечает положительные характеристики коллективизации, при котором дехкане были свободными от угнетения со стороны чиновников старого строя, что указывало на прогрессивность колхозного строя.

Ключевые слова: сельское хозяйство, коллективизация, земля, население, доход, коммунистический, история, Памир.

POSITIVEANDNEGATIVEFACTORSOFCOLLECTIVEFARMS AND ITS SOCIAL-ECONOMICCONSEQUENCES FOR HUSBANDRYOF GBAO DURING THE 1929-1940 YEARS

In this article author in the base of articles and researches of scientists, note the positive and negative factors of collective farms and its social-economic consequences for husbandry of GBAO during the 19291940 years. During the analyses of difference factors of collective farms and its social-economic consequencesauthor note that there were many mistakes in this process that means the ignorance of local conditions in creation of collective farms. Author after chronological order show the advantage of collective farms for husbandry and people of GBAO. Also in this article authors give attention to analyses ofpositive factors of collective farms that's liberate the people of Pamir from oppression of old system official and functionary.

Kew words: agriculture, collectivefarms,landpopulation, profit, Communist, history, Pamir.

Сведение об авторе:

Мамадносирова Шарофат Курбонасейновна - преподаватель кафедры «Общественные дисциплины» ГОУ Таджикского государственного медицинского университета имени Абуали ибни Сино Тел: (+992) 933289246

About the author:

Mamadnosirova Sharofat Kurbonaseinovna - Lecturer of the Department of Social Disciplines of the State Educational Institution of the Tajik State Medical University named after Abuali Ibni Sino Tel: (+992) 933289246

ТА^АВВУЛИ СИЁСАТИ ХОРИЧДИ ЦУМ^УРИИ ТУРКМАНИСТОН ДАР САМТИ ТА^КИМИ АМНИЯТ БО ЦУМ^УРИИ ИСЛОМИИ АФГОНИСТОН (2014-2016)

Исматова Н.Ш.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Аз таърих маълум аст, ки ^удудх,ои кишварх,ои Афганистан ва Туркманистон дар замони ^укмронии сулолах,ои Сомониён, Тазнавиён ва Темуриён дар зери фазои ягонаи тамаддунй ва сиёсй карор доштанд.

Аввалин маротиба дар соли 1750 карордод оиди дусгй байни давлати Афганистан ва давлати Туркманистон аз чониби Ах,мадшох,и Дурронй ва Мухдммад Мурод Бек баста шуда буд ва дарёи Аму

мapзй pacмй бaйни ин ду кишвap эълoн гapдид. Чyнoнe, ки мaълyм acт дap шимoли AфFOниcтoн ce гypyxи xaлкиятxoи этникй, тypкмaнxo, yзбeкx,o вa точи^н, зиндaгй мeкyнaнд, ки orno бa чунин гypyx xan^^^o® дap Оcиëи Mapкaзй бyдa aлoк;aмaндй дopaнд. Гypyxи тypкмeнxo дap вишэяти БoдFиз aлoк;aмaндй дopaнд 6o Тypкмeниcтoн, гypyxи yзбeкoн дap Шимoл - 6o Узбeкиcтoн вa гypyxи кaлoн -точи^н дap вилoягx,oи мapкaзй вa шимoлy шapкии AфFOниcтoн - 6o Тoчикиcтoн.

Бaъди бa дacт oвapдaни иcтикшoлияти дaвлaтй, Тypкмaниcтoн 6o AфFOниcтoн дap coли 1992 мyнocибaтx,oи диплoмaтии xyдpo 6aprçapop нaмyд. Дap шaxpи Кoбyл, Сaфopaти Чyмxypии Тypкмaниcтoн вa дap шaxpxoи Xppoт вa Maзopи Шapиф нaмoяндaгии кoнcyлгapй фaъoлиятpo OFOЗ кapдaнд.

Тaкpибaн тaмoми мapзи чaнyбии Оcиëи Mapкaзй 6o AфFOниcтoн xaмcapxaд будг, чaмъи capxaдxoи кишвapxoи ин минтае 6o AфFOниcтoн бeш гз 2000 км (ду xaзop килoмeгp)-po тaшкил мeнaмoяд. Aз чyмлa мapз бaйни Чyмxypии Тypкмaниcтoн 6o AфFOниcтoн 75G киллoмeгppo тaшкил мeдиxaд.

Низoи дapoзмyддaт дap AфFOниcтoн, кишвapxoи минтак^ xycycaн, кишвapxoи xaммapз 6o ин дaвлaтpo мaчбyp coxт, ки дap cиëcaти дoxилии xyд мacъaлaи тaъмини aмниятpo дap дapaчaи aввaл гyзopaнд. Дap мaвpиди мapзи Тypкмaниcтoн xa^^o ^йд нaмyдaн бa мaвpид acт, ки мapз 6o Чyмxypии Иcлoми AфFOниcтoн вa Чyмxypии Иcлoмии Эpoн 6o тaчx,изoтx,oи нaви тexнoлoгии зaмoнaвй вa кyввaxoи мycaллax тaъмин буд^ xyб xимoя кapдa мeшaвaд. Aллaкaй чaнд coл баз Эpoн aз ^ниби ИMA вa кишвapxoи Иттиxoди Aвpyпo мaвpиди фишopи caxт rçapop дopaд, ки caбaби oн бapнoмaи xacтaи ин кишвap мeбoшaд. Тaxдидxoи бeoxиpи ИMA бa мyкoбили Эpoн вa тaxpимxoи ик;гиcoдй, инxo зaминaxoи пaйдoиши низoъ гapдидaaнд, ки мeгaвoнaнд бa Тypкмaниcтoн низ xanan эчoд нaмoянд. X,aмзaмoн нoopoмиxo вa зиёд гapдидaни пapвapиш вa г^диши мaвoди мyxaддиp дap AфFOниcтoн, Тypкмaниcтoнpo вoдop coxт, ки мapзи xyдpo 6o ин ду дaвлaт бoз xaм мycтaxкaм нaмoяд. Maxcycaн aз caбaби зиёд гapдидaни гapдиши raйpиканyнии мaвoди мyxaддиp дap AфFOниcтoн, Тypкмaниcтoн кyввaxoи мycaлaxи xyдpo дap мapз 6o Чyмxypиxoи Узбeкиcган вa ^aзoкиcтoн низ зиёд нaмyд. Дap xyди Тypкмaниcтoн тaмoю.лxoи мaнфй дap coxaи мyoмилoти raйpикoнyнй вa иcтeъмoли Faйpиканyнии вocитaxoи нaшъaдop вa мoдaxoи пcиxoтepaпeвтй, дидa мeшaвaд, ки бa caлoмaтии axoлй, ик;гиcoдиëт, aмнияти кишвap тaxдид мeнaмoяд, ки capчaшмaи ин тaмoюшxoи мaнфй, AфFOниcтoн мeбoшaд.

Тypкмaниcтoн xaмчyн якe aз xaмcoяx,oи нaздики Aфшниcтoн ниcбaт бa ин кишвap raëcam xoccи xyдpo дopaд. Дap нaзapи aввaл чунин мeнaмoяд, ки ycyra бунёдии cиëcaти xopичии Тypкмaниcтoн -бeгapaфии мycбaт, бoиcи aз paвaндxoи минтак^й вa бaйнaлмилaлй дap rarap мoндaни ин кишвap мeгapдaд, aммo тaxлил вa бappacии мyнocибaтx,oи ин кишвap 6o AфFOниcтoн нишoн мeдиxaд, ки дap ин мacъaлaи мyшaxxac acли бeгapaфй нa тaнxo бoиcи кaнopмoнй шшуд3, бaлки шккши мycбaт бoзидaacт. Бa ибopaи дигap, ин xoлaт имкoн дoдaacт, ки Тypкмaниcтoн ягoнa кишвape бoшaд, ки 6o тaмoми низoмx,oи cиëcй вa xyкyмaтx,oe, ки дap ce дaxcoлaи ox^ дap AфFOниcтoн дap capи кyдpaт бyдaaнд, нoвoбacтa aз мaвкeи отёш вa идeoлoгии orao, мyнocибaти дyчoнибa вa xaмкopй дoштaacт. ^йи зи^ acт, ки бapкapopии мyнocибaтx,oи нaздики Тypкмaниcтoн 6o низoми «Тoлибoн», ки aз тapaфи биcëp aз кишвapxoи мит-жд вa чaxoн мaнфй apзëбй мeшyд, и^у дap дoиpaxoи кopшинocй чун инъикocи «зapфияти бyзypги ^nipanme™ Тypкмaниcтoн» эътиpoф мeшaвaд. Бo дapнaзapдoшти ин вoкeият, и^у мaкамoти padm AфFOниcтoн, aз ^yuna Вaзopaти мyдoфиa вa кopшинocoни мacъaлaxoи минтак^й бa ин нaзapaнд, ки бoяд бa «тaчpибaи мyзoкиpa вa xaмкopии Тypкмaниcтoн 6o ^py^ «Тoлибoн» p^ oвapдa, Тypкмaниcтoн xaмчyн кишвapи миëнapaв дap мyзoкиpoти xyкyмaти AфFOниcтoн 6o Fypyxrn «Tonton» иcтифoдa шaвaд. Хycycaн, 6o дapнaзapдoшти oн, ки Тypкмaниcтoн xafíy coли 1999 дap ин !a№ana тaшaббyc нишoн дoдa, лoиx,aи руфтуг^ вa oштии ^py^ «Тoлибoн» вa «Эътилoфи Шимoл»-po бa миён ^orna, бapoи бapгyзopии мyзoкиpaи orao дap Aшкoбoд тaлoшx,o нaмyдa буд, мeгaвoн гуфт, ки ин мacъaлa бapoи Тypкмaниcтoн мacъaлaи нaв нecт.

Дap caмги тaxкими aмният дaвлaти Тypкмaниcтoн бa мaвзyи AфFOниcтoн тaвaчyx,и дoимй дoштa, дap ин бopa мaвкeъ вa дидгаxx,oи мyшaxxac дopaд. Hy^axorn умумй вa мexвapии ин c^ca! xифзи тaмoмияти apзии AфFOниcтoн, бapкapopии cyбoти ycтyвop, xaмгиpoии AфFOниcтoн 6o зepcoxтopxoи мингакдвй, xaмoxaнгcoзии тaлoшx,o 6aporn xaлли мacъaлaи AфFOниcтoн зepи вacoяти CMM, xимoяи paвaнди дeмoкpaтиcoзй ad. X,aмзaмoн мycoидaт 6a эxëи щтишдй, бexбyдии вaзъи ичтимoии мapдyм, кoxиши тaxдидx,oи мaвчyдa aз ин cam, pyшди poбитaxoи дyчoнибa 6o ин кишвap вa Faйpa мeбoшaд.

Рoбитaxoи ду кишвap дap caixrn pox6apo™ дaвлaтx,o, xyкyмaтy идopaxoи дaвлaтй вa пapлaмeнтx,o вaceъ 6a pox мoндa шyдaacт, ки тaбoдyли фaъoли xaйaтx,oи бaлaндпoя вa имзoи к;apopдoдx,oи зиёд бaйни ду кишвap aз oн гyвoxй мeдиx,aд. Aз чyмлa xaмкopй дap бaxши мyбopизa 6o тeppopизми бaйнaлмилaлй вa кoчoкm мaвoди мyxaддиp, пeшгиpии пaxншaвии aндeшaxoи тyндгapo, xaмзaмoн 6a pox мoндaни xaмкopиxoи бaйниcoxaвй вa тaбoдyли дoимии иттилooт дap ин carneo 6a pox мoндa шyдaacт.

Парвариш ва пах,ни маводи мухаддир яке аз масъалахои доги руз натанхо барои Туркманистон балки барои кишвархои хамчавори ин кишвар мебошад, ки тахлилгарони Туркманистон баходихии раёсати СММ оид ба маводи мухаддир ва чинояткорй дар Афшнисгон-ро, боваринок арзёбй мекунанд.(UNODC):

1. Баъд аз ворид шудани нерухои ИМА ва Иттиходи Атлантикаи Шимолй (НАТО) истехсоли маводи мухаддир 40 маротиба (аз соли 2001 то соли 2014) афзудааст. Имрузхо махз Туркманистон, Россия ва кишвархои Иттиходи Аврупо курбониёни асосии маводи мухаддир, аз Афганистан воридгардида, мебошанд.

2. Зиёда аз 90% маводи мухаддири ба бозори чахонй воридшуда, дар Афгонистон парвариш карда мешавад. Масохати умумии заминхои кишти маводи мухаддир 193 хазор га - ро ташкил медихад ва хамасола аз 6 то 8 тонн маводи мухаддир дар ин кишвар истехсол мегардад. Солона даромади кочокгарони афган 3 миллиард доллари ИМА арзёбй мегардад, ки ин зиёда аз 10% то 15% ММД Афганистан мебошад.

Масъалаи дигар ин мухочирати мардуми кишвари Афганистан мебошад, ки барои ворид гардидан ба Россия ва кишвархои Аврупо бевосита аз каламрави Туркманистон истифода мебаранд.

Коршиноси масоили сиёсй Руслан М чунин акида дорад, ки «Барои ворид шудани мухочирон ба таври гайрщонунй ба давлати Россия, каламрави чумхурихои ИДМ, дар давраи аввал Осиёи Марказй аз чумла Туркманистон истифода бурда мешавад. Ин самти харакат, барои интиколи чанговарони исломй ба Россия, аз чумла ба нохияхои Шимоли ^афкоз ва баъдан дар зери никоби зархаридони гурчй ба Украина ва Приднестровье истифода мешавад. Чуноне, ки мебинем мушкилоти кишвари мо ин, на танхо ба сифати китъаи муносиб барои кочокчиёни байналмилалии маводи мухаддир, истифода шудани каламравй он мебошад. Ин мушкилот имруз муайян гардидааст ва дар ояндаи наздик дар самтхои иктисодй ва харбй - сиёсй инчунин дар самти геопалитика низ муайян мегарданд».

Ногуфта намонад, ки ба Туркманистон муяссар гардидааст, ки бо истифода аз усули «сиёсати бетарафй» бо хукумати Чумхурии Афганистан бо рохбарии доктор Начибуллох, бо Давлати Исломии Афгонистон бо рохбарии Бурхониддини Раббонй, бо Амороти Исломии Афгонистон бо рохбарии гурухи «Толибон» ва бо хукумати Чумхурии Исломии Афгонистон бо рохбарии Ашраф Ганй ва Хукумати он муносибатх,ои худро устувор нигох дорад.

Профессор-сиёсатшиноси донишгохи Венна доктор Сараджодин Расулй чунин андеша дорад, ки дар таъмини муносибатх,ои хуб байни Хукумати Туркманистон ва Толибон, сахми Покистон калон мебошад. Инчунин ба хотири даромаде, ки Исломобод дар натичаи ба кор омадани иншооти лулаи гази «ТАПИ» дар оянда ба даст меовард, Покистон дар баркароршавии ин муносибатх,о накши калидиро бозид. Доктор Расулй бо боварй мегуяд, ки «махз бо хамин сабаб Покистон ба Туркманистон кафолати заруриро пешниход намуд ва гурухи Толибон «хамчун кувва тахти силохи Покистон» муносибатхои хуби Туркманистонро дастгирй намуд ва дар ин раванд манфиатх,ои Покистонро химоят кард».

Чойи зикр аст, ки баркарории муносибатхои наздики Туркманистон бо низоми «Толибон», ки аз тарафи бисёр аз кишвархои минтака ва чахон манфй арзёбй мешуд, имруз дар доирахои коршиносй чун инъикоси «зарфияти бузурги нейгралигеги Туркманистон» эътироф мешавад. Бо дарназардошти ин вокеият, имруз макомоти расмии Афгонистон, аз чумла Вазорати мудофиа ва коршиносони масъалахои минтакавй ба ин назаранд, ки бояд ба «тачрибаи музокира ва хамкории Туркманистон бо гурухи «Толибон» руй оварда, Туркманистон хамчун кишвари миёнарав дар музокироти хукумати Афгонистон бо гурухи «Толибон» истифода шавад.

Аз руи маклумотхот дар аввали соли 2014 вазъият якбора дар марзи Афшнистон-Турманистон дигар шуд. Дар мохи феврали хаминсол аз чониби чангиёни гурухи «Толибон» ба марзбонони Туркманистон дар дарёи Мургоб дар вилояти Бодгиз хучум карда шуд ва се нафар аз марзбонон ба халокат расиданд. Мардуми тахчоии ин минтака мегуянд, ки ин хучум баъди ба халокат расидани яке аз чангиёни гурухи «Толибон» дар тирпаронии марзй ба амал омад, вале тасодуфан ба амал омадани ин ходиса гайри имкон аст. То ин вакт муносибати Туркманистон бо куввахои мухолифини афган давоми сиёсати бетарафонааш ба мунокишахои минтакавии ин давлат буд. Вале ходисахои дар мохи феврал ба вуку омада Ашкободро водор сохт, ки раванди сиёсати ин давлатро пайгирй намояд.

Баъди ба амал омадани ин ходисахо Туркманистон кушиш намуд, ки дар худуди Афгонистон бо марзи худ, аз туркманхои тахчоии ончо буфери дифоъй созад. Дар алохидагй дар вулусволии Каркин (Форёб), отряди харбй бо рохбарии Гурбондурди ташкил карда шуд. Дар ихтиёри ин гурух даххо одамон шомил ва бо силох таъмин буданд. Максади асосии онхо ин химояи марз бо Туркманистон аз гурухи «Толибон» буд.

Хамзамон кушиши дар дехаи Марчак (Бодгис) ончое, ки дар мохи феврал хамла ба марзбонони туркман содир шуда буд, ташкил намудани чунин отряди «Дифоъй кабилавй» (этнический самообороны) ба амал омад. Дар сипосгузорй барои ташкили чунин гуруххо Хукумати Туркманистон

oмoдa аст, ки лoиxaxoи ëpии гyмaнитapиpo 6a чaмъиятx,oи тypкмaн дap AфFOниcтoн буда, тaшкил нaмoяд.

Arap raxy6 шyдaни мyнocибaти Aшкoбoд 6o гypyxи «Ton^orn) ин oмили дapoзмyддaт бoшaд, пac ин пeшrиpиxopo нaбoяд зиëдaтй xиcoбид, чун фaъoлияти ин rypyx дap Шимoли AфFOниcтoн py aз py ни^ят зиëд rapдидa иcтoдaacт.

To ин вакт чунин aмaлиëти paвшaн аз ^ниби гypyxи «Toлибoн» 6a мapзи Typкмaниcтoн aмaлй нашуда буд. ^айд нaмyдaн 6a мaвpид ad, ки acлaн фaъoлияти xyдyдии ин rypyx дap дoxили Aфшниcтoн буд. Вaлe дap coлxoи oxrnp вазъият дигap шуд вa cacara Typкмaниcтoн низ 6a мaнбaъи дapoмaди мoлиявии гypyxи «Ton^orn) тавачу^ зoxиp нaмyд. Xap ce ин гypyxи дap Шимoли AфFOниcтoн фaъoлият дoштa, «Фopëбй», «БoдFизй» вa «X^ora)) 6a кoчoк;и мaвoди мyxaддиp дap xyдyди Typкмaниcтoн дacт дopaнд. Faйp aз фoйидaxoи мoлиявй, ин caмги xapaкaт 6a capкapдaгани rypyxxo дap бaйни rypyxrn «Ton^om) шу^ати зиëд мeoвapaд вa oraopo аз вoбacтaгии мoлиявй aз фapмoндexoни дap Пoкиcтoн бyдa oзoд мeнaмoяд. Aммo Typкмaниcтoн дap coлxoи oxиp мyбopизapo 6ap зиддй rapдиши мaвoди мyxaддиp зиëд намуд, ки ин aлбaттa 6a фoидaи мoлиявии кyмaндoдoни capxaдй тaxдид мeкyнaд.

Myнoк;ишaxoи мycaлaxoнaи тaи ду con: 2014-2016 дap мapзи AфFOниcтoн вa Typкмaниcтoн 6a aмaл oмaдa 6a вaйpoн шудани вaзъият дap Шимoл вa Шимoлy Fapби AфFOниcтoн, ки 6o ce кишвapи гоби^ Шypaвй, Toчикиcтoн, Узбeкиcтoн вa Typкмaниcтoн xa!capxaA мeбoшaнд aлoк;aмaндй дopaнд. Ин нoopoмиxoи дap мapзи кишвapxoи ИДЫ, ки мyддaти тyлoнй opoм бyдaнд, пaйдo rapдидaaнд, 6o як мавдди аник 6a вучуд oмaдa вa дap xapaкaт мeбoшaнд. Xaмзaмoн дap Шимoли AфFOниcтoн ^y^x^ «ron^om) 6a xa! oмaдa иcтoдaaнд, ки orao acлaн дap Ч,ануби AфFOниcтoн дap нoxияxoи пaштyнxo зиндaгй дoштaнд фaъoлият мeнaмyдaнд. Aз мyшoxидaxoи шoxидoн мaълyм гapдидaacт, ки xairo бapoи 6a xaм oмaдaни aъзoëни ин rypyxxo дap Шимoл aз ^pyx^ xaвoии Aтлaнтикaи Шимoлй, ки ryë 6a мукэбили orao мyбopизa мeбapaнд иcтифoдa мeшaвaд. Faйp aз ин вак^и oxrnp фaъoлияти ^py^^o® «Дaвлaти Иcлoмй» низ дap ин ^ma^axo 6a нaзap мepacaд, ки orao caфxoи xyдpo 6o чалб нaмyдaни чaвoнoн 6o пapдoxти мaблaFи мoxoнa дap як мox 6a микдopи aз 600 то 700 дoллpaи HMA, пyppa мeнaмoянд.

^вва^и мycaлaxи AфFOниcтон 8-уми мaйи coли 2016 aмaлиëти низoмиpo 6a мyкабили rypyxrn «ron^om) дap ce нoxияи xaммapз 6o Typкмaниcтон, aз чумла вилoяти X^o^ OFOЗ нaмyд. Дap мoxи aпpeли xanm coл чанг миëни к^ва^и Хукуматй вa гypyxи «ron^om) дap 10 вилoят 6a aмaл oмaд, ки 4-тои ин вилoятx,o 6o кишвapxoи ИДM xaммapз мeбoшaнд, аз чумла 2-вилoят 6o Typкмaниcтон. Дap вилoяти БoдFиз мyддaти чaнд py ин чанг^» вa нoopoмиxo идoмa ëфтaнд. rypyxrn «Ton^o») xyдyди 300-400 нaфap 6a дexaи Mapчaк xyчyм нaмyдa бyдaнд. Ч,анг миëни ин rypyx вa ^вва^и xyкyмaтй дap 1 киллoмeгp дap мapз 6o Typкмaниcтон 6a aмaл oмaд. Дap вoбacтaгй 6a ин вaзъият coxтоpи xap6rnrn вилoяти Mapийи Typмaниcтон дap xoлaти oлии oмoдarиии чангй rçapop гиpифт.

Ин xaмa нoopoмиx,o вa дигapгyншaвии вазъият дap мapз 6o Aфшниcroн aлбaттa 6a вaзъияти Typкмaниcтoн 6era^rnp нaмeмoнaд вa Aшкoбoдpo зapyp ad aз ycyли бeгapaфй ниcбaти ин кишвap дacт кaшaд.

Xaмзaмoн rypyxxorn ифpoтй пинxoнй дap xaмa кишвapxo aз чумла дap xyдyди Typкмaниcтoн фaъoлият дopaн, ки 6o AфFOниcтoн вa чангдени дap нaбapдx,oи Cyp™ иштиpoк кapдa, aлoкaмaндй дopaнд. Aз чумла дap вилoяти мapкaзй Axon пaxншyдaaнд. Myвoфикm мaълyмoти BAO-и мyxoлифини ин кишвap дap мoxи янвapи coли 2016 кoмиccapиaтx,oи xapбй rapyxorn эxтиëтиpo 6a caфи к^ва^и мycaлax дaъвaт нaмyдaнд вa бaъд aз тaйëpии як мoxa 6a мapзи AфFOниcтoн, Capxaдoбoд caфapбap кapдa шyдaнд.

Чyнoнe, ки дap 6ono кайд нaмyдeм Aшкoбoд бapoи тaъмини aмният дap кишвap кушиш мeнaмoяд 6o oтpядxoи ^py^^o® этникии тypкмaн, ки дap мapз зиндarй дopaнд anorça 6ap^apop нaмoяд. Дap AфFOниcтoн дap як xyдyди мyaйян 1-млн тypкмaн зиндaгй дopaнд, ки oнxo дap зaмoни Шypaвй aз Typкмaниcтoн 6a Aфшниcтoн му^ч^ат кapдaaнд. Чyнoн, ки Пpeзидeнти мapкaзи илмй «Институт Ш^ки Наздик>> (Рoccия) Е.Я. Caтaнoвcкий, кайд нaмyдaacт, «3ap coшxoи 1920-1930 xamo^ мyбopизa 6o бocмaчигapй, кдоми здеди xoнaвoдaxoи кaлoн вa бoнyфyзи тypкмaн 6a AфFOниcтoн мyx,oчиpaт намуданд>>.

Дaъвoи oнxo бapoи зaминxoи aвлoдии xyд то 6a xon, мавз^и такк^ бapoи Aшкoбoд мeбoшaд. Тунд гapдидaни ин мacълa aз oн ибopaт ad, ки дap ин зaминxo (Capax вa MypFo6) 2 (ду)-то бyзypгтapин rarn^ гази тaбий 4O&rnp мeбoшaнд, ки coдиpoти oн acocrn бучети Typкмaниcтонpo тaшкил мeдиx,aд. Дap ин caмг Aшкабoд тacмим г^ифт миcли Узбeкиcтон, ки poxи ano^apo бapoи манфиати xyд 6o yзбeкoни так^ии AфFOниcтон (6o гeнepaл Aбдyл-Рaшид-Дycтyм дap шимoли AфFOниcтон) пeш г^ифт, 6o ^y^x^ этникии тypкмaн ano^arn дycтиpo бapoи мaнфиaтx,oи xyд ба pox мoнaд. Хамаи ин аз oн шaxoдaт мeдиx,aд, ки Typ^a^^^ тacмим гиpифтaacт, бapoи мyxoфизaти амнияти xyд аз гypyxи «Ton^orn) ташкили кaмapбaнди aмниятиpo аз тapaфи мyкoбили capxaA oмoдa coзaд.

Mувофики маьлумотхои радиои «Aзaтлык» (бахши туркмении радиои «Озодй») аз 22 июни соли 2016, сардорони гуруххои этникии туркменхои AфFOнистон «Aрбеки», ки дар шимол, дар вилоятхои Форёб ва Чузчон амал мекунанд ба Туркманистон ташриф овард. Сардори яке аз ин гуруххо Эмир Aллaберен ^ря дар яке аз табобатхонаи Aшкобод табобат гирифт. Дар баробари ин ба Aшк;обод сардори политсияи нохияи сархадй Kaркин, вилояти Чузчон Aюб-сaрдор, сарвари нимлагери гурухи «Aрбеки» дар ин нохия, Гурбандурди-сардор, сарвари яке аз хамин гурух аз ин нохия Хамяб, Розибой ва сардори пулиси роххои байни карияхои AB^rn ва Maймaнa Сапар Райис ташриф оварданд. Ин аз он далолат медихад, ки Aшкобод барои ба даст овардани боварй ва бо рохи дуруст ба рох мондани муносибатхо бо гуруххои этникии туркменхои AфFOнистон чорачуй менамояд.

Хануз дар мохи сенябри соли 2015 дар яке нишастхои мизи гирд дар ^обул, сарфармондехи куввахои мусалахи HATO дар ^руло Филипп Бридлав, дар бораи тахдиди гурухи ифродгаро «Давлати Исломй>> ибрози андеша намуда буд. Ба гуфтаи вай «ин гурух гарчанде ба мисли Сурия ва Ирок дар Aфшнистон наонкадар нуфузи калон дошта бошад хам, мавчуд будани он барои паймони HATO изтиробро ба вучуд овардааст». Aслaн минтакахои ин гурух амалкунандаро дар AфFOнистон номбар накарда бошад хам ба хама фахмост, ки ин минтакахо дар марз бо Туркманистон чойгир мебошанд.

Дар солхои 90-уми асри гузашта ин марз яке аз марзхои ороми AфFOнистон ба хисоб мерафт. Он вакт аз 15-Чумхурих,ои собики Шуравй, Туркманистон ягона давлате буд, ки ба худ макоми «сиёсати бетарафй»-ро гирифт. Ин бетарафй то ба чое расид, ки муносибатхо байни Хукумати Туркманистон ва харакати «Толибон>> дар дарачаи хуб карор гирифтанд. Сапармурод-туркманбошй шахсан бо мулло Умар «дустй>> намуд ва бовар дошт, ки баьди ба сари Хукумат омадани «Толибон>> дар AфFOнистон, лоихаи кубури газгузар, Туркмaнистон-AфFOнистон-Покистон-ро амалй месозад.

Хамзамон Турманбошй савдои сузишвориро барои шахрвандони худ бо гурухи «Толибон>> мань накарда буд ва ба гурухи «Толибон>> дастгирии дипломата низ мерасонид. Туркманбошй дар муносибат бо худ аз гурухи «Толибон>> боварй дошт. То дами охир Aшкобод бовар дошт, ки он тарзи муносибати гурухи «Толибон>>, ки дар замони рохбарии Сапармурат-Туркменбошй бо онхо доштанд бокй хохад монд. Вале онхо фикр накарданд, ки равандхои сиёсй та^ир меёбанд, дар дунё дигаргунихои зиёд баамал меояд, аз чумла худи «Толибон>> низ амалу андешахои худро дигар мекунанд.

Вобаста ба нооромихои дар марз хануз дар мохи июли соли 2014 дар минтакаи Чузчон, туркманхои махалй отряди худмухофизро бо рохбарии Aмир Aллaберен ^ряд (65-сола), ташкил доданд. Ин кумандони сархадй дар солхои 1979-1989 ба мукобили артиши харбии собик Иттиходи Шуравй, ки AфFOнисгон ворид шуда буд, чангидааст. Ain^ Kaряд иброз дошт, ки: ««Толибон>> озодиро дар худудхои махали зисти мо махдуд карданд, баьдан ахолиро мавриди хушунат карор дода хатто куштор ва одамрабой хам мекарданд. Aз чумла дар байни кушташудахо бародари худи ман хам карор дошт>>.

Дар чунин шароити нооромихо ва даргирихо, баьди изхороти генерал Дустум оид ба он, ки «^шкобод набояд нисбати ходисахои дар вилоятхои хаммарз, бо AфFOнистон назоратчии бетараф бошад>>, Президент Гурбангули Бердимухамедов карор дод, ки дар сиёсати «бетарафона>>-и худ ислохот ворид созад.

Дар сафари давлатии худ ба ^бул, дар санаи 27.08.2015 Президент Гурбонгули Бердимухамедов дар вохурй бо президент AфFOнистон Aшрaф Faнй ва сарвазири ин кишвар, Aбдулло Aбдулло муносибатхои дучонибаро мухокима намуданд. Дар ин нишаст аз чумла масъалаи амнияти дохилии AфFOнистон дар чойи аввал карор дошт. Бердимухамедов дастгирии Туркменистонро дар якчоягй бо СMM оид ба масъалаи вазъи дохилии AфFOнистон кайд намуд. Хамзамон иброз дошт, ки «оид ба ин масъала, накши мухимро бояд Maркaзи минтакавии QMM дар Осиёи Maркaзй, ичро намояд>.

Mуносибaтх,ои AфFOнистон ва Туркманистонро дар замони хокимияти Хомид Kaрзaй ва Mухaммaд Aшрaф Fa™ низ, хамкорихо дар бахшхои мубориза бо маводи мухаддир, мубориза бо терроризм ва экстремизм, хамкорихои амниятй ва Faйрa ташкил менамуд. Гарчй Туркманистон мавкеи бетарафии худро дар бухрони AфFOнистон хифз намудааст, аммо дар айни замон, ин кишвар яке аз шарикони асосии эътилофи байналмилалии антитеррористй дар AфFOнистон мебошад. Дар ин доира замин ва фазои Туркманистон хамчун яке аз роххои мухими интиколи заминй ва хавоии маводхои Faйринизомии эътилофи гарбй истифода мешавад. Ин кишвар хусусан, барои интиколи сузишворй барои нерухои эътилоф то пойгохи низомии Багром накши чиддй доштааст. Дар мачмуь, мувофики маьлумоти манбаьхои амрикой, хазинаи амалиётхо ва муомилоти харбии MMA бо Туркманистон дар ин давраи хамкорихо беш аз 800 млн доллари MMA-ро ташкил намудааст, ки он раками чиддй ба хисоб рафта, сатх, ва вусьати хамкорихои ду кишвар, дар ин самти хассосро нишон медихад[13].

Дар мохи сентябри соли 2015 дар доираи ичлосия 70-уми Генанссамблеяи QMM хайьати Туркманистон дар вохурии «Сердце Aзии - Стамбульский процесс>, дар мавзуи таьмини амният,

васеъ намудани гуфтушунидхои сиёсй, иктисодй ва хамкорихо дар самти таъмини сулх, осоиштагй ва ташакули Афгонистон иштирок намуданд. Чуноне, ки маълум аст Туркманистон дар сиёсати худ мавкеъи бетарафиро сохиб аст, вале новобаста ба ин, тарафдори бо рохи сиёсй - дипломатй хал намудани ихтилофхои дохилии Афгонистон мебошад ва омода аст фазои сиёсии худро барои бо рохи музокирот хал намуди ин масъала бо сарпарастии СММ омода ва пешниход созад.

Хаминтарик дар самти хамкорихои низомию амниятй муносибатхои Афгонистон ва Туркманистон дар сохаи мубориза бо маводи мухаддир, мубориза ба мукобили терроризм ва экстремизм ва гайра кобили таваччух мебошад.

Хамзамон хамкорихо бо туркманхои наздисархади Афгонистон низ назаррас мебошанд. Ахамияти хамкорй бо туркманхои Афгонистон барои Туркманистон дар он ифода мегардад, ки туркманхо такрибан тамоми минтакахои хамсархад бо Туркманистонро фаро гирифта, дар таъмини амнияти минтакахои наздимарзй накши калон доранд.

Дар ин самт Туркманистон дар доираи барномахои фархангй барои эхёи хувияти миллии туркманхои Афгонистон ба раванди саводомузии онхо, омузиши забону адабиёти туркманй дар факултахо ва гуруххои дорои омузиши ин ихтисос (масалан, дар Донишгохи Форёб) ва гайра мусоидат менамояд. Добили зикр аст, ки мувофики иттилои расонахо дар Афгонистон ба фаъолиятхои фархангии Туркманистон муносибати якхела вучуд надорад. Аз як тараф, баъзе фаъолони туркманхои Афгонистон муносибати Туркманистон бо туркманхои Афгонистонро нихоят эхтиёткорона, махдуд ва нокофй медонанд ва аз ин вазъият шикояти чиддй доранд, аз тарафи дигар, баъзе тахлилгарони сиёсй, дар Кобул ва вилоятхои шимолй ин фаъолиятхоро бисёр чиддй, хадафмандона ва зиёдравона мешуморанд.

Хамин тавр, чамъбандии сиёсати Туркманистон дар самти Афгонистон ва нисбат ба бухрони Афгонистон нишон медихад, ки ин кишвар дар самти Афгонистон сиёсати хос ва устувор дошта, хамкорихои амик ва густурдаро бо Афгонистон ба рох мондааст. Мухимтарин хусусияти сиёсати Туркманистон дар ин самт худдорй аз мавкеъгирии ошкори сиёсй, идеолога ва геополитикй дар казияи Афгонистон буда, ин кишвар новобаста аз навъи низоми сиёсй ва кудрат дар Афгонистон, барои амалй намудани хадафхои иктисодй ва энергетикии худ талош менамояд

АДАБИЁТ

1. Мирзоев С. Афганистан: Вызовы и угрозы. / С. Мирзоев - Душанбе, 2017 - 103с.

2. РусланМ. http://ca-snj.com/politika/turkmensko-afganskaya-granica-problemy-iperspektivy.html. 23.01.2018

3. Туркменистан и Афганистан: от нейтралитета к сотрудничеству.05.07.2012.h11p://afghaпistan.ru/doc/23210.h1ml.Дастрасй 18.05.18

4. http://warsonline.info/afganistan/turkmenistan-v-sisteme-afganskich-ugroz.h1ml. Дастрасй 23.01.2018

5. http://warsonline.info/afganistan/turkmenistan-v-sisteme-afganskich-ugroz.h1ml. Дастрасй 23.01.2018

6. http://antiteirortoday.com/glavnoe-segodnya/vybor-moderatora/11598-taliby-ugrozhayut-turkmenii-si1uatsiya-na-1urkmeno-afganskoj-granitse-napominaet-liniyu-fbon1aДастрасй.23.01. 18

7. h1tp://antiteIror1oday.com/glavnoe-segodnya/vybor-modeгa1ora/11598-taliby-ugrozhayut-turkmenii-situatsiya-na-turkmeno-afganskoj-granitse-napominaet-liniyu-fbon1aДастрасй.23.01. 18

8. http://antiteiror1oday.com/glavnoe-segodnya/vybor-modera1ora/11598-taliby-ugrozhayut-turkmenii-situatsiya-na-turkmeno-afganskoj-granitse-napominaet-liniyu-fbon1aДастрасй 23.01.18

9. https://www.llronika1m.com/2015/09/myatezhnaya-granitsa-kto-ugrozhaet-1urkmenistanu/. Дастрасй 23.01.2018

10. centralasiaonline.com/ http://infoabad.com/v-mire/afganskie-turkmeny-otbivayut-ataki-talibov-v-prigranichnyh-raionah.html. Дастрасй18.05. 18

11. Генерал Дустум: Туркменистан не должен оставаться безучастным зрителем 27.08.2015 в рубрике Главное, Политика. Метки: Граница1 3841 general. https://habarlm.org/archives/3520. Дастрасй 09.03.18

12. http://www.paralat.info/newз/2015-08-27-prezident-gurbanguly-berdymulamedov-vstretilsya-s-predstavitelyami-turkmen£k;oy-diaspory-v-afganistane. Дастрасй 09.03.18

13. Князев А.А. Афганский кризис и безопасность Центральной Азии (XIX - начало XX в.) Душанбе: Дониш, 2004; Его же. История афганской войны 1990-х гг. и превращение Афганистана в источник угроз для Центральной Азии. Бишкек: издательство КРСУ, 2002.

РАЗВИТИЕ ВНЕШНЕЙ ПОЛИТИКИ РЕСПУБЛИКИ ТУРКМЕНИСТАН В УСЛОВИЯХ УКРЕПЛЕНИЯ БЕЗОПАСНОСТИ С ИСЛАМСКОЙ РЕСПУБЛИКОЙ АФГАНИСТАН (2014-2016 гг.)

Ситуация в Афганистане и внешняя политика страны в отношении Центральной Азии остаются одними из важнейших вопросов на региональном и международном уровнях. Регионы Централной Азии как басейн прилигаюший к Афшанистану как в прошлом, так и сегодня имеют состояние влияния на Афганистан. Естественно, что изменения политической ситуации в каждой из них оказывает серьёзное влияние на другую политическую ситуацию, и такое влияние иногда бывает положительным, а иногда отрицательным.

Туркменистан находился у власти как один из ближайших соседей Афганистана и, независимо от их политических и идеологических позиций, поддерживал двусторонние отношения и

сотрудничество. В целях укрепления безопасности туркменское правительство проявляет постоянный интерес к Афганистану и имеет чёткую позицию по этому вопросу. В частности, сотрудничества в борьбе с международным терроризмом и незаконным оборотом наркотиков, предотвращение распространения экстримических идей, а так же налаживание межотраслевого сотрудничество и регулярный обмен информацией в этих сферах.

Ключевые слова: Независимость государств, граница, конфликт, крепление безопасности, международный терроризм, наркотическое вещество, миграция, нейтральная политика, дипломатическая политика, политическая система, геопалитика, движения «Талибан», нейтралитет Туркменистана.

DEVELOPMENT OF THE FOREIGN POLICY OF THE REPUBLIC OF TURKMENISTAN IN CONDITIONS OF STRENGTHENING SECURITY WITH THE ISLAMIC REPUBLIC OF AFGHANISTAN (2014-2016)

The situation in Afganistan and externally policy countre at respect to Central Asia remains one of the primery questions at regional and international levelis. Regions of Central Asia as pool to Afghanistan as in past, so ahd today have influence condition at Afganistan. His naturraly that changing polytheistic situation at each of them proved seriously influense to anoter polytheistic situation and also influense sometimes can be positive but sometimes negative Turkmaniston attendans in dominate as one of the nearest neighbor Afganistjn and regardless of their polytheistic and ideologist position supportet bilateral relationship and cooperationAt goal of consolidation of safety Turkish governmental show constantly interest to Afganistan and have exactly position to this questionAt speciality cooperation at stugle with international terrorist illegatity revolution of drugs prevention propagation extremistic ideas also mending intersectoral cooperation and regularly exchange information in this sphere.

Klyword: State independance,border,conflict,safete bracind, international terrorism drug substance,migration neutral policy diplomatic policy,polithei stic system,geopolitics,movement «Taliban», neutrality Turkmenistan.

Сведения об авторе:

Исматова Назрби Шириншоевна — Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни, соискатель кафедры международных отношений ТНУ. Адрес: 734003, Республика Таджикистан, г. Душанбе, ул. Рудаки, 121. Телефон: (+992) 900108975

About the author:

Ismatova N. Sh. — Tajik state pedagogical University. S. Aini, candidate of the Department of international relations. Address: 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki street, 121. Phone: 900108975

АХДМИЯТИ ТАЪРИХИИ ТАШАББУС^ОИ ТОЧИКИСТОН ДАР ЧАХРРЧУБАИ С^Ш

ХусейнзодаА., Фарзонаи Ш.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

Созмони хамкории Шанхай хануз мохи июни соли 2001 дар заминаи мулокоти сарварони шаш давлати аъзо дар сатхи олй таъсис дода шуд. Муассисони нахустини ин созмони бонуфузи байналмилалй Россия, Чин, ^азокистон, ^иргизисгон, Точикистон ва Узбекистан буданд. Аммо зухури ин созмон заминахо ва омодагихои каблй дорад, ки дар он сахму накши Чумхурии Точикистон кобили таъкид мебошад. Сарфи назар аз омодагихо каблй, 4 июни соли 2000, хангоми сафари расмии Раиси Чумхурии Халкии Хитой ба Чумхурии Точикистон, дар радифи масоили дигари хамкорихои дучонибаю бисёрчониба, рохбарони ду давлати хамсоя масъалаи таъсиси чунин як созмони байналмилалиро баррасй намуданд.

Президента Чумхурии Точикистон, мухтарам Эмомалй Рахмон ва Сарвари давлати Чин Зян Земин афзоиши нуфузи панчгонаи Шанхайро дар минтака ва чахон махсус таъкид намуданд. Махз дар эъломияи хамин мулокоти сатхи олй бо таклифи тарафи Точикистон пешниход гардид, ки минбаъд «Панчгонаи Шанхай» ба «Форуми Шанхай» табдил дода шавад ва чаласаи ояндаи он, мохи декабри соли 2001 дар шахри Шанхайи Чин баргузор карда шавад. Дар идомаи форуми Душанбегии «Панчгонаи Шанхай» Президенти Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомалй Рахмон бо рохбарияти олии Россия, Узбекистан, ^иргизистон мулокотхои алохида анчом дода, дар радифи масоили гуногуни хамкорихои дучониба, масъалаи такмил ва боло бурдани нуфузи байналмилалии созмони «Панчгонаи Шанхай»-ро баррасй намуд. Ин хамоиши сарони давлатхои узви «Панчгонаи Шанхай»

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.