Научная статья на тему 'Размышления о видах и функциях украшений сапальской культуры'

Размышления о видах и функциях украшений сапальской культуры Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
145
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
культура Сапалли / Сапаллитепа / Джаркутан / Мулалитепа / Бустан VI / VII / Тиллабулак / украшения / булавки / серьги / подвески / бусы / амулеты / кольца / браслеты / ювелирное назначение. / Sapalli culture / Sapallitepa / Djarkutan / Mulali / Bustan VI / VII / Tilla Bulak / jewelry / pins / earrings / pendants / beads / amulets / rings / bracelets / function of jewellery.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Гульмира Каттаева

Культура сапалли, местный северобактрийский вариант цивилизации Окса, процветавшей с XX по XV века до нашей эры. На сегодняшний день на территории южного Узбекистана выявлено около 45 памятников сапаллинской культуры, 12 из них раскопаны. Владельцами этой культуры считается общество, которое развило сельское хозяйство и животноводство, а также ремесла и добилось больших успехов, особенно в области ювелирных украшений, которое является отраслью ремесел. Все виды украшений, которые сегодня носят люди, были найдены в памятниках культуры сапалли, таких как булавки, заколки, диадемы, серьги, бусы, ожерелья, подвески, амулеты, браслеты и кольца. В статье научно проанализирована информация о функциях и типах украшений, обнаруженных в памятниках культуры сапалли.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Reflections on the types and functions of jewellery of sapalli culture

The Sapalli culture, the local northern Bactrian variant of the Oxus Civilization that was flourished from the 20th to the 15th century BC. In todays, about 45 monuments of Sapalli culture have been identified in the territory of southern Uzbekistan, 12 of them have been excavated. The owners of this culture are considered a team that has developed agriculture and animal husbandry, as well as handicrafts, and has achieved great success, especially in the field of jewelry, which is a branch of handicrafts. All kinds of jewellery that are being worn by people today, were found from the monuments of Sapalli culture such as pins, hairpins, diademas, earrings, beads, necklaces, pendants, amulets, bracelets and rings. It is scientifically analyzed information about function and types of jewellery that were found from the monuments of Sapalli culture in this article.

Текст научной работы на тему «Размышления о видах и функциях украшений сапальской культуры»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Reflections on the types and functions of jewellery of sapalli culture

Gulmira KATTAYEVA1

Termez State University

ARTICLE INFO

Article history:

Received April 2021 Received in revised form 20 April 2021 Accepted 15 May 2021 Available online 25 June 2021

Keywords:

Sapalli culture,

Sapallitepa,

Djarkutan,

Mulali,

Bustan

VI,

VII,

Tilla Bulak,

jewelry,

pins,

earrings,

pendants,

beads,

amulets,

rings,

bracelets,

function of jewellery.

ABSTRACT

The Sapalli culture, the local northern Bactrian variant of the Oxus Civilization that was flourished from the 20th to the 15th century BC. In todays, about 45 monuments of Sapalli culture have been identified in the territory of southern Uzbekistan, 12 of them have been excavated. The owners of this culture are considered a team that has developed agriculture and animal husbandry, as well as handicrafts, and has achieved great success, especially in the field of jewelry, which is a branch of handicrafts. All kinds of jewellery that are being worn by people today, were found from the monuments of Sapalli culture such as pins, hairpins, diademas, earrings, beads, necklaces, pendants, amulets, bracelets and rings. It is scientifically analyzed information about function and types of jewellery that were found from the monuments of Sapalli culture in this article.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Сополли маданияти тацинчоцларининг турлари ва вазифаси хусусида мулохазалар

Калит сузлар:

Сополли маданияти,

Сополлитепа,

Жаркутон,

АННОТАЦИЯ

Сополли маданият Окс цивилизациясининг мах,алий шимолий Бактрия варианти булиб, миллоддан аввалги ХХ асрдан XV асргача булган вакт оралигида гуллаб яшнаган.

1 PhD student, Termez State University. Termez, Uzbekistan. E-mail: kattayevag@tersu.uz.

Жанубий Узбекистон худудида бугунги кунгача 45 га я;ин Сополли маданият ёдгорликлари ани;ланган булиб, шулардан 12 тасида археологик ;азишма ишлари олиб борилган. Ушбу маданият сохиблари дех;ончилик, чорвачилик билан бир ;аторда хунармандчиликни хам тенг ривожлантирган жамоа хисобланиб, айни;са хунармандчиликнинг бир тармоги хисобланган заргарлик сохасида жуда катта юту;ларга эришишган. Сополли маданият ёдгорликларидан бугунги кунда инсонлар томонидан та;иб юриладиган та;инчо;ларнинг барча турлари топилган. Тугногич, диадема, сирга, мунчо;, маржон, шокила, тумор, билагузук ва узуклар шулар жумласидандир. Ушбу ма;олада Сополли маданият ёдгорликларидан топилган та;инчо;ларнинг турлари ва уларнинг вазифаси тугрисидаги тарихий ва археологик маълумотлар илмий тахлил ;илинган.

Размышления о видах и функциях украшений сапальской культуры

АННОТАЦИЯ_

Культура сапалли, местный северобактрийский вариант цивилизации Окса, процветавшей с XX по XV века до нашей эры. На сегодняшний день на территории южного Узбекистана выявлено около 45 памятников сапаллинской культуры, 12 из них раскопаны. Владельцами этой культуры считается общество, которое развило сельское хозяйство и животноводство, а также ремесла и добилось больших успехов, особенно в области ювелирных украшений, которое является отраслью ремесел. Все виды украшений, которые сегодня носят люди, были найдены в памятниках культуры сапалли, таких как булавки, заколки, диадемы, серьги, бусы, ожерелья, подвески, амулеты, браслеты и кольца. В статье научно проанализирована информация о функциях и типах украшений, обнаруженных в памятниках культуры сапалли.

Сополли маданияти Жанубий Туркманистон худудидаги сунгги бронза даври Намозгох VI мажмуасининг Жанубий Узбекистон худудидаги махаллий Шимолий Ба;трия варианти хисобланади. Ушбу маданият Намозгох маданияти туркумининг энг шар;ий ;анотини ва шунингдек Цадимги Шар; дунёсининг шимолий-шар;ий чегарасини ташкил этади [31. Р. 151]. Окс цивилизациясининг махаллий шимолий Ба;трия варианти булган Сополли маданияти мил. авв. XX асрдан XV асргача булган давр оралигида гуллаб - яшнаган [32. Р. 457]. 2020 йил маълумотларига кура Сурхон вохасида ушбу маданиятга оид ёдгорликларнинг умумий сони 45 тага етган [10, 19, 25, 26, 32, 34, 35]. Шундан 12 тасида археологик ;азишма ишлари амалга оширилган.

Мулалитепа, Бустон VI, VII,

Тиллабулок;,

так;инчок;лар,

тугногич,

сирга,

маржон,

шокила,

мунчо;,

тумор,

узук,

биалгузук,

та;инчо;ларнинг

вазифаси.

Ключевые слова:

культура Сапалли,

Сапаллитепа,

Джаркутан,

Мулалитепа,

Бустан VI,

VII,

Тиллабулак,

украшения,

булавки,

серьги,

подвески,

бусы,

амулеты,

кольца,

браслеты,

ювелирное назначение.

КИРИШ

ТЛДКдаОТ MЕTOДOЛOГИЯCИ

Ma3^p мaк;oлaдa тaдк;ик;oт мeтoдoлoгияcи cифaтидa зaмoнaвий фaн pивoжлaнишининг к^нуний тeндeнцияcи булмиш фaнлapapo ёндaшyв ycyлидaн фoйдaлaнилгaн. Maк;oлaдa шу билaн биp к;aтopдa aнaлиз, cинтeз, тaк;к;ocлaш, yмyмлaштиpиш ycyллapдaн фoйдaлaнилгaн.

MЛBЗУHHHГ УРГЛНИЛГЛНЛИК ДЛPЛЖЛCH

Coпoлли мaдaнияти 1960 - йилнинг oxиpидaн бoшлaб ypгaниб кeлинмo;дa. УзР ФЛ Лpxeoлoгия институтининг Л.Л. Лc;apoв pax,бapлигидaги apxeoлoгик экcпeдицияcи тoмoнидaн дacтaввaл Coпoллитeпa вa Жap;yтoн ёдгopликлapи oчиб ypгaнилгaн [3, 4, 5, б].

Л. Лc;apoв "Caпaллитeпa", '^apR^o^' вa "Дpeвнeзeмлeдeльчecкaя кyльтypa эпoxи бpoнзы югa Узбeкиcтaнa" нoмли мoнoгpaфиялapидa Coпoллитeпa вa Жap;yтoн ёдгopликлapининг yй-жoй мaжмyaлapи ocтидaн oчиб ypгaнилгaн ;aбpлapдaн вa xoнa дeвopлapининг мaдaний ;aтлaмлapидaн тoпилгaн ;yйидaги тypдaги тa;инчo;лap xaK^a мaълyмoт бepиб утган: 22 тa мapжoн-мyнчo;лap шoдacи; 30 m я;ин мyнчo;лap дoнacи; билaгyзyклap (65 тa нaмyнa); тyFнoFичлap (79 тa нaмyнa); тyмopлap (50 тa нaмyнa); cиpFaлap (52 тa тамут); yзyклap (4 тa нaмyнa); диaдeмлap (3 тa нaмyнa).

Keйинги йиллapдa aмaлгa oшиpилгaн apxeoлoгик тaд;и;oтлap нaтижacидa бугунги кyнгaчa Coпoлли мaдaниятининг ;yйидaги acocий ёдгopликлapи oчиб ypгaнилди: Moлaли [5. 16], Бу^шн I, II, III, IV, V, VI, VII [5, C. 57; 4, C. 6; 27, 28] вa Tиллaбyлo; [2Q, 3Q, 31, 32].

2012 йилдa Гepмaния Аpxeoлoгия Институти (DAI, Бepлин шaxpи) вa V^e^d^ Pecпyбликacи Фaнлap aкaдeмияcининг Caнъaтшyнocлик институнинг ;yшмa экcпeдицияcи тoмoнидaн Myлaли ;ишлo; мaкoнидa apxeoлoгик ;aзишмa ишлapи нaтижacидa 50 га я;ин мyнчo; дoнaлapи вa 1 тa тyFнoFич тoпиб ypгaнилгaн [1б].

199Q-2008 йиллap мoбaйнидa apxeoлoг, CaмДУ тapиx фaкyльтeтининг пpoфeccopи Н.Л. Лвaнecoвa тoмoнидaн Бустон VI ;aбpиcтoнидa oлиб бopилгaн apxeoлoгик ;aзишмaлap Бустон бoc;ичи дaвpи тa;инчo;лapини ypгaнишдa мухим axaмиятгa эгa. У узининг Бустон VI ;aбpиcтoнигa бaFишлaнгaн илмий мoнoгpaфияcидa, ушбу ;aбpиcтoндaн тoпилгaн жaми 219 тa тa;инчo; (9 тa билaгyзyк, 136 тa мapжoн-мyнчo; дoнacи, 46 тa шoкилa-мapжoн, 2 тa диaдeм, 14 тa cиpFa, 12 тa тyFнoFич) лap тyFpиcидa мaълyмoт бepгaн [27].

Mycтa;иллик йиллapидa xaм Coпoлли мaдaнияти тa;инчo;лapини ypгaниш бyйичa биp нeчтa тaд;и;oт ишлapи aмaлгa oшиpилгaн. Хycycaн В.В. Лyнeвa [12], Л.Ш. Шaйдyллaeв [20]лap шyлap жyмлacидaндиp. Хусу^н, Л.Ш. Шaйдyллaeв узининг фaлcaфa дoктopи (PhD) илмий дapaжacини oлиш учун ёзилгaн диccepтaцияcидa Coпoллитeпa вa Жap;yтoндaн тoпилгaн 13 тa coч тyFнoFич-мyxp вa Coпoллитeпa вa Tиллaбyлo;дaн топилган 44 тa тyмopлapни ypгaнгaн, шyнингдeк yлapдa ифoдaлaнгaн тacвиpлapнинг paмзий мaънoлapи, типoлoгияcи, клaccификaцияcи XaK^a мaълyмoт бepиб утган.

2015 йилдaн сунг, Tepмиз дaвлaт yнивepcитeти вa Чexиянинг npara yнивepcитeтлapининг Узбeкиcтoн - Чexия тaд;и;oт лoйиxacи acocидa Пaшxypт-ЗapaбoF минтa;acи янaдa тизимли paвишдa ypгaниб чи;илди. Taд;и;oтлap Пoшxypт тeкиcлигининг шимoлий ;иcмидa мил. aвв. II минг йилликдa axoли зич

яшаганлигини курсатади. Пашхурт худудида 20 дан ортик ва унинг шимолий кисмида жойлашган Цорабог, Зарабог, Майдон ;ишло;ларида эса 10 га я;ин Сополли маданияти ёдгорликлари ани;ланган [19. Б. 14-17; 26; 32, P. 460].

Сополли маданиятининг бронза даври ёдгорликлари XX асрнинг 60-йиллари-дан бери урганилаётган булса-да, янги топилаётган археологик манбалар заргарлик санъати буюмларини чукурро; урганиш масалаларини ;айта куриб чи;ишни та;озо этмокда. Шунингдек, келтирилган тад;и;отларда та;инчо;-ларнинг вазифаси, типологияси ва илмий ахамияти тули; ёритилмаган. Сополли маданиятинг бронза даври ёдгорликларидан топилган та;инчо;ларни урганиш, уларнинг вазифасини ани;лаш, типологиясини яратиш ва археологик, тарихий манбалар асосида киёсий урганиш бронза даври ахолисининг узига хос этнографик, моддий-маънавий ва диний характерини очиб беришга хизмат килади.

ИЗЛАНИШЛАР НАТИЖАЛАРИ ВА МУ^ОКАМАСИ.

Та;инчо;лар - шахсий зеб-у зийнат учун та;иладиган заргарлик буюмлари булиб, уларга тилла;ош, диадем, сирга, тугногич, маржон, мунчок, шокила, билагузук ва узуклар киради. Та;инчо;лар, одатда кийимга ёки инсон танасининг маълум бир кисмига та;иб куйилиши мумкин. Куп асрлар давомида та;инчо;лар, асосан, турли хил кимматбахо тошлар(ляпис-лазурит, феруза, а;и;, сердолик, хлорит) ва олтин, кумуш, мис каби металлардан ясалиб келинган. Усимлик кисмлари, туюкуш тухумлари ва чигано;лар хам та;инчо;ларни ясашда фойдаланилган. Энг кадимги археологик артифактлардан бири булган Нассариус чиганоклари (Nassarius shells) дан ясалган 100000 йиллик тарихга эга булган мунчоклар энг кадимги такинчоклардан бири хисобланади.

Сополли маданияти ёдгорликларидан жами 769 та такинчок урганилган булиб [3. C. 94-98; 4. С. 19-21, 24-25, 30-31; 5. C. 77-78; 29, P. 106-144; 1. С. 107-134; 27; 28. P. 27-54], шулардан 40 таси маржон, 235 таси мунчок, 63 таси шокила, 1 таси сепочка, 114 таси билагузук, 142 таси тугногич, 59 таси тумор, 4 таси узук, 6 таси диадем, 105 таси сиргалардир.

1-жадвал

Сополли маданияти ёдгорликларидан топилган тацинчоцларининг турлари хакида

умумий маълумот.

№ Такинчок номи Сополлитепа Жаркутон Мулалитепа Бустон VI Бустон VII Тиллабулок

1. Маржон 9 11 - 19 1 -

2. Мунчок 31 95 10 83 14 2

3. Шокила 11 16 - 35 1 -

4. Билагузук 34 71 - 9 - -

5. Тугногич 33 94 1 11 1 2

6. Тумор 37 20 - - - 2

7. Сирга 25 58 - 15 1 -

8. Узук - 4 - - - -

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

9. Диадем 3 1 - 2 - -

10. Сепочка - 1 - - - -

Coпoлли мaдaнияти тa;инчo;лapи xoмaшёcи жиxaтдaн xaм xилмa-xилликкa эгaдиp. Ушбу мaдaният axoлиcи тoмoнидaн фoйдaлaнилгaн тa;инчo;лapни яcaшдa, acocaн, ляпиc-лaзypит, a^;, фepyзa, cepдoлик, xaлцeдoн, xлopит, нeфpит, ё;ут, шишa пacтacи, мapмap, гипс, кaoлин гили, суяк, ёFoч, oxaктoшли туф, змeeвик, oпoкa, фaянc, кук квapc тoш, oддий тош кaби минepaллapдaн, вa oлтин, кумуш, мис, бpoнзa, ;aлaй кaби мeттaллapдaн фoйдaлaнилгaн.

^димги oдaмлap зapгapлик бyюмлapидaн тypли xил caбaблapгa ^pa фoйдaлaнишгaн: кийим бeзaги ёки coчни жoйидa yшлaб тypиш учун; ижтимoий Xoлaт вa шaxcий мa;oмни бeлгилaш учун; этник, диний, ижтимoий мaнcyбликнинг бeлгиcини билдиpyвчи cифaтидa; эгacининг узини вa мулкини ювуз кyчлapдaн Xимoя ;илиш(тyмopлap)мa;caдидa; бaдиий бeзaк нaмoйиши cифaтидa; шaxcий мaънo тaшyвчиcи ёки paмзи cифaтидa(ceвги, мoтaм, oмaд; иpим-cиpим мa;caдидa).

^димги вa Уpтa acpлapдa зapгapлик бyюмлapининг acocий вaзифacи, мy;aддacлилик вa cexpлилик дapaжacи билaн бeлгилaнгaн булга, кeйинчaлик бeзaк вa эcтeтик xycycияти билaн бeлгилaнгaн [17]. Уpтa Ocиё кддимги зapгapлик caнъaтининг тaни;ли тaд;и;oтчиcи Д.Л. Фaxpeтдинoвaнинг cyзлapигa ^pa "Cxoлacтик2 диний мaфкypa xyкмpoнлик килган дaвpдa зapгapлик бyюмлapи xaм мaълyм биp мaънoвий култ axaмиятигa эгa булган. Cexpли мaънo oлoв билaн мyoмaлa килган зapгapнинг ишигa, xap биp тош вa мeтaллгa, бeзaкнинг шaкли, pa^^a вa yндa тacвиpлaнгaн тacвиpгa бoFли; булган" [18. C 49-58]. Шунинг учун xaм дacтлaб тa;инчo;лap cexpли, xимoя ;илувчи, дaвoлoвчи вaзифaлapни бaжapгaн.

Coпoлли мaдaнияти ёдгopликлapидaн ;yйидaги тypдaги тa;инчo;лap тoпилгaн: тyFнoFич, диaдeм, rapFa, мapжoн, мyнчo;, шoкилa, тyмop, узук вa билaгyзyк. Ушбу тa;инчo;лap инган тaнacининг ^йси кисмига тa;илишигa ^pa кyйидaги cинфлapгa булитади: бoш учун мyлжaллaнгaн тa;инчo;лap; буйин вa ^^a^a тa;илaдигaн тa;инчo;лap; ;ул учун мyлжaллaнгaн тa;инчo;лap.

^дим зaмoнлapдaн инcoнлap, дoимo чиpoйли кийим кийишгa, жoзибaли булишга интилгaн вa шу op;aли yлapнинг эcтeтик мaдaнияти xaм юкcaлиб бopгaнлигини тypли xил apxeoлoгик вa этнoгpaфик мaнбaлap тacди;лaйди. Лйникга, yлap бoш кийимгa aлoxидa эътибop бepишгaн. Бoш кийимлap oдaтдa мy;aддac ocмoн жиcмлapи билaн бoFлaнгaн вa шyнгa мoc paвишдa ;уёш paмзлapи билaн бeзaтилгaн [14]. Kyпгинa oдaмлap учун бoш тaнaнинг мy;aддac ;исми cифaтидa к^бул килинган, у epдa pyx яшaйди дeб ишoнишгaн. Бapчa мapocимлapдa (тyFилиш, улим, туй вa бoшкaлap) бoш кийим энг мухими xиcoблaнгaн. Улap худди coчлap cингapи, инcoннинг ёшини, жaмиятдaги ижтимoий-иктиcoдий мaвкeини aкc эттиpгaн [12. C. 8-10]. ^димги вa aнтик дaвpлapдa энг кeнг тapкaлгaн бoш кийимлapдaн биpи диaдeмлapдиp. Улap acocaн, лeнтa вa yчбypчaк pyмoл шaклидa булган. Бaктpия xyдyдидaги энг дacтлaбки диaдeмлap мил. aвв. II минг йилликга oид булиб, Coпoлли мaдaниятининг Coпoллитeпa вa Жapкyтoн ёдгopликлapидaн тoпилгaн. Coпoлли мaдaнияти ёдгopликлapидaн топилган бoш учун мyлжaллaнгaн тaкинчoклap уз нaвбaтидa иккитa типгa булитади: гач учун мyлжaллaнгaн тaкинчoклap: тyFнoFич, диaдeм; бoш учун мyлжaллaнгaн тaкинчoклap: cиpFaлap вa чaккa учун xaлкaлap.

TyFнoFичлap - Шимoлий Бaктpиянинг Coпoлли мaдaнияти axoлиcи тoмoнидaн энг куп фoйдaлaнилгaн вa мaдaниятнинг дeяpли бocкичлapидa

2 И1зйх.. Cxoлocтик - ;ypy; caфcaтa вa тaги пуч Foялapдaн ибopaт булган мaфкypa.

муомалада булган такинчок турларидан биридир. Тугногичлар вазифасига кура иккита типга булинади: соч тугногичлар ва нина тугногичлар. Соч тугногичлар сочни турли хил усулда турмаклаш, безаш ва мухр вазифасини бажарган булса, нина тугногичлар соч безаги, калпок ёки бош кийимни жойида ушлаб туриш [36. Р. 178], кийимнинг таркибий ;исмларини жойида ушлаб туриш, косметик таё;ча вазифаларини бажарган.

А.А. Аскаров Сополли маданияти ёдгорликларидан топилган мих шаклидаги тупбарггулбошли соч тугногичларни мухр деб атайди. Уларда олти, етти ва саккиз япро;ли тупбарггуллар ифодаланган [5. С. 79]. Ушбу ;араш уларнинг морфологик жихатлари билан эмас балки мухрларга металлургик ухшашлиги билан хам изохланади. Улар мухрларга ухшаб ;ургошин, маргимуш ва кургошин-маргимушли бронзадан ясалаган [15. С. 140]. Ушбу шаклдаги тугногичларнинг аёллар кабридан топилиши, бош;арув ишларида аёлларнинг хам сиёсий урни мавжудлигидан далолат берган. Шунингдек, ушбу шаклдаги соч тугногич мухрларни олиб юриш кулай булган. Бу эса, уз навбатида мухрнинг йуколиш хавфини хам камайтирган. Э. Кузмина ва В.М. Масссон эса, Марказий Осиёнинг бронза даври ёдгорликларидан топилган бош ;исми зооморфик ва антраморфик шаклли тугногичларни диний эъти;од билан богли; деб таърифлайди [11. С. 82]. Сополли маданияти ёдгорликларидан топилган бош ;исми зооморфик хайкалтарошлик намуналари шаклидаги соч туногичларнинг бош ;исми тог эчкиси, куй ва оху шаклида ясалган. Демак, тог эчкиси, куй ва оху Сополли маданияти ахолисининг тотем хайвони хисобланган ва уларнинг тасвири нафа;ат тугногичларда, балки мухр, туморларда хам акс этган.

Диадемлар - соч учун мулжалланган такинчок турларидан биридир. Диадемларга ухшаш хал;а шаклидаги бош кийимлар кадим замонлардан бери маълум булган. Диадем - бу тожнинг бир тури булганлиги учун кадимги даврларда эгасининг макомини ва кирол ёки зодогон табакага мансублигини белгиловчи безак вазифасини бажарган. Диадемларнинг яна бир тури тож билан бирга кийилиб, уни кийган кишининг алохида мавкеини курсатган [13. С. 31].

Сиргалар ва чакка учун халкалар - бош учун мулжалланган такинчок турларидан хисобланади ва асосан, кулокка такилади. Цадимги маданиятлар тугрисидаги купгина археологик ва тарихий манбаларда сиргалар анъанавий равишда маълум бир маданият ёки халкнинг узига хослигининг рамзи сифатида, эгасининг ёши, оилавий ахволи ёки мавкеини белгиловчи ёки уларни химоя килувчи илохий кучга эга эканлигига ишониш учун такишган. Бошка максадларга хизмат килган такдирда хам, сиргаларнинг асосий вазифаси безак вазифа булиб келган. Цадимги Миср, Оссурия ва бошка кадимги подшоликларда, шунингдек Цадимги Америка цивилизациясининг яратувчилари булган майя ва инклар орасида сиргалар нафакат безак, балки эгасининг юксак мавкеини, унинг хукмрон табака ёки зодогонларга мансублигини курсатувчи курсаткич булган. Цадимги Хиндистонда сиргалар сехрли хусусиятга эга деб ишонишган. Хусусан, эркаклар ва аёллар бу такинчокни жодугарликдан химоя деб билган холда такишган.

Сополли маданияти ёдгорликларидан топилган маржон, мунчокк, шокила-туморлар буйин ва кукракка такиладиган такинчоклар синфига киради. Цадимги даврда маржон, мунчок ва шокилаларнинг вазифаси шакли ва ясалган хомашёга караб белгиланган. Ушбу маданият ёдгорликларидан топилган маржондаги мунчоклар ва алохида топилган мунчоклар, асосан, цилиндр, ромб, квадрат, овал,

niiSfipnrp

Uli lv"'" Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 5 (2021) / ISSN 2181-1415

доира шаклида ясалган. Дадимги халдлар орасида ушбу шакллар хам маълум бир рамзий маънони англатган. Цилиндр, Шард мамлакатларида кенг тардалган шакллардан бири булиб, унумдорлик гояси билан боглид булган. Сополли маданияти ёдгорликларидан цилиндр шаклли мухр, тумор ва мунчодларнинг жуда куплаб намуналари топилган.

Квадрат, куплаб мукаддас ва кадимий жойларнинг схематик режаси учун асос булган мухим геометрик рамзлардан биридир. Дехдонларнинг Энг ;адимги бинолари квадрат ёки туртбурчак шаклда булган. Квадрат энг дадимги даврлардан бошлаб, бардарорлик, тукин-сочинлик ва мустахкамлик рамзи булган. Дадимги Х,индистонда эса, квадрат ернинг асосий белгиси хисобланган [8. С. 234]. Квадрат шакл Сополли маданиятининг нафадат мунчодларида балки, тумор, тугногич, мухр ва меъморчилигида кузга ташланади.

Ромб, дуёш рамзларидан бири булиб, унумдорлик белгиси сифатида даралган [2. C. 18]. Овал, абадийлик ва хаёт давомийлигининг рамзи хисобланган. Доира, дадимги даврларда хар йилги, мавсумий цикллар3нинг рамзи хисобланган, дастлаб улар товушлар ордали курсатилган булиб, талаффуз пайтида огиз халда шаклида очилган. Доиранинг геометрик рамзий маъноси уч хил маънони англатган: хаёт айланиши, вадт айланиши ва илохий тамоил. Доиранинг марказида нудта ётади, доира нудтанинг ривожланган шаклидир. Шундай дилиб, нудта хаётнинг бошланиши сифатида талдин дилинган, доира эса, йил фаслларини, хаёт ва улимни, кун ва тунни доимий цикл айланишининг рамзи хисобланган [8. С. 246]. Шунингдек, доира дуёш рамзи хисобланган. Сополли маданияти ёдгорликларидан овал ва доира шаклли мунчод ва шокилаларнинг топилиши ушбу маданият ахолиси томонидан дуёш мудаддас хисобланганлигидан далолат беради ва ушбу шакллар нафадат таднчодларида, балки кулолчилик буюмлари ва меъморий иншоотларида хам уз аксини топган.

Маржон, мунчод, шокилалар лазурит, сердолик, адид, феруза, халцедон, хлорит ва нефрит каби димматбахо ва яримдимматбахо тошлардан ясалган. Ушбу тошлар дадимдан шифобахш ва дуридлаш, химоя дилиш каби рамзий маъноларни хам англатган. Хусусан, феруза форсчада "firuza", "галаба" деган маънони англатади. Жобир ибн Х,аййон ас-Суфий4 узининг "Китобан ан-нахаб фи-т-талмисот" асарида "галаба тоши", "куздан асровчи" тош ва "мартаба тоши" тугрисида маълумотлар келтиради. 'Талаба тоши" ва "мартаба тоши" деб номланган феруза тоши уз номи билан яхшилик нишонаси сифатида дулланилади. Феруза тошининг ушбу хусусияти тугрисида Мансур ал-^озий шундай деб ёзади: Сенинг дулинг сенга динор хадя этди, Юдори навли дирхам-да берди. Агар дул узи хохлаганини сенга бера олганда эди, У сенга дантор ёки феруза кузли узукни берган буларди, Чунки бу узук яхшиликка хизмат дилади. Сен уни яхшилик белгиси деб бил, Кичкина-ку дея, кам курма асло [7. Б. 152-154].

3 Изох. Цикл - маълум бир давр ичида такрорланиб турадиган иш, ходиса ва жараёнлар мажмуи.

4 Изох.. Жобир ибн Хаййон ас-Суфий - урта асрларда машхул алкимёгар, Европада Гебер деб ном дозонган. Сохта кимёгарлик "Ал-кимё" илмининг асосчиси. Бу соха учун ёзилган куплаб асарлар муаллифи, VIII-IX асрларда яшаган.

Фepyза тошидан яcалган такинчoклаp Coпoлли маданиятининг Coпoллитeпа, ЖаpкУтoн, Myлалитeпа, Бycтoн VI ëдгopликлаpи кабpлаpидан тoпилган 6УЛИ6, yлаp а^^н мyнчoк ва шoкила xoлида yчpайди. Улаp яcалиш шаклига кypа цилиндp, бикoнyc, бoчка ва дyмалoк (шаpcимoн) шакллаpига бyлинади.

Heфpит - юнoнча "nephros" cyзидан oлинган 6Ули6, бyйpак тoши дeган маънoни англатади. Heфpитнинг майда тoшлаpи бyйpак шаклида бyлганлигидан кадимги xалклаp opаcида уш6у тoшлаp бyйpакни давoлаш xycycиятига эга дeб ишoнганлаp ва уни дoимo oшк;oзoн ёнида 6Улиши учун бyйинга o^6 юpишган. Бундан таш;аpи, нeфpит "куз тeгишидан", ча;мo; ва мoма;алдиpo;дан аcpаш xycycиятига эга булган. Бepyнийнинг ёзишича, "Kитoб ан-нахаб" китoбида нeфpит -бу галаба тoши, тypклаp уз pа;иблаpи ycтидан галабага эpишиш учун уни куллаган [7. Б. 174]. Coпoлли маданияти ëдгopликлаpидан нeфpитдан я^лган такинчoк-лаpнинг жуда кам намyналаpи тoпилган, ва yлаp мyнчoк шаклида yчpайди. Xycycан, ушбу кимматбаxo тошдан яcалган ягoна цилиндp шаклидани мyнчoк Бycтoн VI ëдгopлигидан тoпиган [27. P 47. Plate. 16. 9.].

Ляпиc-лазypит - Mаpказий Gcиë xалклаpи заpгаpлик cанъатида мухим Уpин тутган тoшлаpдан булиб, Бадаxшoнда унинг ^ни мавжудлиги кадимдан маълум. Шyнингдeк, ушбу тошнинг лoжyваpд, лазаваpд, лаъл, лазyp ва азypит каби нoмлаpи ва тypдoшлаpи мавжуд. Лoжyваpд cyзи фopc тилидан oлинган булиб, мoвий маънocини англатади. Ляпиc-лазypит мeланxoлия (xафакoнлик ка^ли)ни давoлаш xycycиятига эга булган. Шyнингдeк, лазypит yйкycизликни давoлайди ва cафpo [24. Б. 462-463] тукилишига ëpдам бepади дeб ишoнишган [7. Б. 172].

Cepдoлик - заpгаpлик ва кичик аpтифакт бyюмлаpни яcашда яpим кимматбаxo тoш cифатида фoйдаланиладиган жигаppанг-кизил минepал xиcoбланади. Cepдoлик Цадимги Mиcpда маъбуда Иcиданинг pамзи xиcoбланиб, Уpта Gcиëнинг бpoнза давpи ëдгopликлаpида ушбу кимматбаxo тoшдан яcалган мyнчoклаpнинг куплаб намyналаpи тoпилган. Coпoлли маданияти ëдгopликлаpидан тoпилган cepдoлик такинчoклаp мyнчoклаp шаклида маданиятнинг баpча бocкичлаpига тeгишли ëдгopликлаp (Жаpкyтoн, Coпoллитeпа, Myлалитeпа, Бycтoн VI)нинг маданий катлами-дан тoпилган булиб, yлаp цилиндp, квадpат, бoчка ва айлана шаклда я^лган [3. C. 97. Tабл. 30, 14; 27. P. 322. Plate. 50. 12].

Л;и; - кадимги xалклаp opаcида "мycибат тоши" xиcoбланган. Ушбу таъpиф а;и;ининг йул-йул, таpам-таpам тypига н^батан ишлатилган. На;л килишлаpича, уни буйнига ocиб oлган oдам, ёки ундан яcалган идишдан cyюклик ичганлаp уйку^злик каcалига гpифтop булади дeб ишoнишган. Лбу Pайxoн Бepyнийнинг "Mинepалoгия" аcаpида а;и; тyFpиcида яна куйидагича маълyмoтлаp кeлтиpилган: Л;и; юнoнча "агатec" cyзидан oлинган булиб, '^x™^', "фoйдали" маънoлаpини англатади [7. Б. 157]. Coпoлли маданияти ëдгopликлаpидан а;и;дан яcалган такинчoклаp, аcocан, мyнчoклаp opаcида yчpайди ва маданиятнинг coпoлли, жаpкyтoн, бycтoн бocкичи кабpлаpидан жуда куп намyналаpи топиб ypганилган. Л;и; мyчoклаp аcocан цилиндp, бoчка, бикoнyc, узук шаклида я^лган.

Xалцeдoн - кадимги xалклаp opаcида узининг cexpли ва давoлoвчи xycycияти билан кадpланган. Ушбу тoш ceвги ва кyвoнчнинг pамзи xиcoбланган. Бундан ташкаpи, ушбу кимматбаxo тoшнинг cexpи унинг шифoбаxш xycycиятлаpи билан чамбаpчаc бoFлик булган. Xалцeдoн, инcoн pyxига хамжихатлик бepган, дeпpeccия ва yйкycизликдан xалoc килади, шyнингдeк, ëмoн куздан, шикаcтланишдан ва xаттo

гийбатдан химоя цилади деб ишонишган. Сополли маданияти ёдгорликларидан халцедондан ясалган тацинчоцлар мунчоцлар шаклида Сополлитепа ва Бустон VI ёдгорликларидан топилган булиб, улар, асосан, цилиндр ва бочка шаклида ясалган [3. С. 94-95. Табл. 30. 8; 27. P. 54, 240, 363. Plate. 34, 20; 20, 12; 30, 10].

Хлорит - юнонча "chloros" сузидан олинган булиб, "яшил" деган маънони билдиради. Ушбу цимматбахо тош тозалаш хусусиятига эга булган. Цадимги халцлар орасида у нихоятда цадрланган. Уни стрессдан цутилишга ва энергияни цайта тиклашга ёрдам беради, ёмон куз ва зарарни олиб ташлайди, деб ишонишган [9].

Цул учун мулжалланган тацинчоцлар сирасига кирувчи билагузукларнинг учлари хайвон (илон, буца, баца ва бошцалар) боши куринишида булиб илохий маъно касб этган, даврлар утиши билан у узининг дастлабки хусусияти (илохий маъно)ни йуцотиб, фацат безак вазифасини сацлаб цолган [22. Б. 22]. Узуклар эса, цадимги даврлар давомида шахсий заргарлик буюми сифатида, савдо - сотиц муносабатларида кенг цулланилган, жамиятдаги ижтимоий мавцеини белгилаб берувчи ва мухаббат рамзи вазифасини бажарган [23. Б. 34].

Рамзлар ва белгиларнинг илдизи энг цадимги даврларга бориб тацалади. Уларнинг купчилиги куп асрлар давомида уз ташци циёфасини сацлаб цолади, баъзи холларда лугавий маъноси узгаради. Уларнинг пайдо булишида цадимги даврда кенг тарцалган култ ва эътицодлар, хусусан тотемизм, унумдорлик култи ва бошцалар ёрдам беради.

Тацинчоцларнинг ушбу вазифалари бугунги кунда хам уз ахамиятини ёцотмай, аждодлардан авлодларга етиб келган булиб, фацат ясалиш шакли ва хомашёси жихатдан бироз фарц цилади. Халцимиз орасида кенг тарцалган "Дунёда битта аёл булса хам, заргарга иш топилибди", деб номланган афоризм бекорга айтилмаган.

ХУЛОСА

Тадцицотлар шуни курсатадики, Сополли маданияти ёдгорликларидан бугунги кунда халцимиз томонидан тациб юриладиган тацинчоцларнинг деярли барча турлари топилган булиб уларга: бош кийимлар, бош ва буйин учун мулжалланган тацинчоцлар, цул учун мулжалланган тацинчоцлар киради. Аммо, ушбу тацинчоцлар ясалиш шакли, хомашёсига ва вазифасига кура бир-биридан тубдан фарц цилади. Тацинчоцларнинг вазифаси инсон танасининг цайси цисмига тацилиши, ясалиш шакли ва уларда ифоланган белгилар ва рамзлар уйгунлиги, хомашёси билан чамбарчас боглиц булган.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Аванесова Н.А. Проявление степных традиций в сапаллинской культуре // В сборнике материалов Международной конференции «Цивилизации и культуры Центральной Азии в единстве и многообразии». Самарканд, 7-8 сентября 2009 г. Самарканд-Ташкент, 2010. - С. 107 - 134.

2. Амброз А.А. Раннеземледельческей культовый символ («ромб с крючками») // Советская археология. Москва, 1965. - C.18.

3. Аскаров А. Сапаллитепа. Ташкент, 1973. - С. 172.

4. Аскаров А., Абдуллаев Б. Джаркутан. Ташкент, 1983. - С. 122.

5. Acкapoв A.A. Дpeвнeзeмлeдeльчecкaя кyльтypa эпoxи бpoнзы югa Узбeкиcтaнa. Taшкeнт, 1977. - C. 232.

6. Acкapoв A.A., Шиpинoв T.Ш. Paнняя гopoдcкaя кyльтypa эпoxи бpoнзы югa Cpeднeй Aзии. - Caмapкaнд: ИA AH Pyз, 1993. - C. 245.

7. Бepyний, Aбy Paйxoн Kитoб aл-Жaмoxиp фи-Maъpифaт aл-Жaвoxиp. -Toшкeнт, 2017. - Б. 488.

8. Бaeшкo A.C., Гopдиeнкo A.H., Гopдиeнкo A.H. Энциклoпeдия cимвoлoв. Mocквa, 2007. - C. 3Q4.

9. Вики^дия. Kaмeнь Xлopит: cвoйcтвa, знaчeниe и влиян^ нa чeлoвeкa.

1Q. Двypeчeнcкaя КД., Двypeчeнcкий O.B., Moкpoбopoдoв В.В., Pyкaвишникoвa И.В., Pyкaвишникoв Д.В. Mapшpyтныe иccлeдoвaния нa югe Узбeкиcтaнa в 2013 году // KCИA, № 236. 2014. - C. 69-82.

11. ^зьмита Е.Е. Meтaлличecкиe издeлия энeoлитa и бpoнзoвoгo вeкa в Cpeднeй Aзии // Apxeoлoгия CCCP: CВOД apxeoлoгичecкиx иcтoчникoв. Mocквa, 19бб. - C. 139.

12. Лyнeвa В.В. Фopмиpoвaниe и paзвитиe ювeлиpнoгo иcкyccтвa в cpeднeaзиaтcкoм двypeчьe (III-II тысдо н.э - III-IV вв.н.э): Aфтopeф. дис. Д-pa ист. нayк. - Taшкeнт, 2009. - C. 41.

13. Maлкoвa E.M. Укpaшeниe или cимвoл: диaдeмa в пpoизвeдeнияx дpeвнeгpeчecкoгo иcкyccтвa // Aктyaльныe пpoблeмы тeopии и иcтopии иcкyccтвa. Cбopник шучньк cтaтeй, III. Caнкт-Пeтepбypг, 2013. - C. 30-42.

14. Maйтдинoвa Г. ^стюм paннecpeднeвeкoвoгo Toxapиcтaнa. Aвтopeф. дисс... дoкт. ист. нayк. Oтдeлe иcтopии кyльтypы Инcтитyтa иcтopии, apxeoлoгии и этнoгpaфии им. A. Дoнпшa AH Taджикcкoй CCP. Taшкeнт. - 1991.

15. Pyзaнoв В.Д. Meтaллooбpaбoткa та югe Cpeднeй Aзии в эпoxy бpoнзы. Caмapкaнд: Институт apxeoлoгии AH PУз, 2013. - C. 348.

16. Cвepчкoв Л.M., Бopoффкa H. Maтepиaлы пoceлeния эпoxи пoзднeй бpoнзы Moлaли. Apxeoлoгия Узбeкиcтaнa 10, № 1, 2015. - C. 75-88.

17. Умapoвa 3.X. Иcтopия paзвития ювeлиpнoгo иcкyccтвa тaджикoв (V-нaчaлo XX вв.). Дисс. ганд. ист. мук. Дyшaнбe, 2009. - C. 234.

18. Фaxpeтдинoвa Д.A. Ювeлиpнoe иcкyccтвo Maвepeннaxpa // Xyдoжecтвeннaя кyльтypa Cpeднeй Aзии IX-XIII вeкa. Taшкeнт, 1983. - C. 49-58.

19. Xaмидoв O.A. Шимoлий Бaктpиянинг Kyчyк I дaвpи ëдгopликлapи: Tapиx фaн. фaлcaфa дoктopи (PhD) диccepтaцияcи. - ^ш^нт: Y^A Mиллий apxeoлoгия мapкaзи, 2020. - Б. 14-17.

2Q. Шaйдyллaeв АШ. Coпoлли мaдaнияти глиптикacи вa cфpaгиcтикacи. Фaлcaфa дoктopи (PhD) илмий дapaжacини oлиш учун ëзилгaн диccepтaция мaтни. Toшкeнт, 2017. - Б. 1б8.

21. Шaйдyллaeв Ш.Б. Узбeкиcтoн xyдyдидa дaвлaтчиликнинг пaйдo булиши вa pивoжлaниш бocкичлapи.: Tapиx фaн. ... дoк. дисс. aвтopeфepaти. - Caмapкaнд, 2QQ9. - Б. 6Q.

22. Узбeкиcтoн миллий энциклoпeдияcи. 2-жилд. ^ш^нт, 2004.

23. Узбeкиcтoн миллий энциклoпeдияcи. 3-жилд. Toшкeнт, 2005.

24. Узбeк тилининг изoxли лyFaти. 8-жилд. ^ш^нт, 2004.

25. Augustinova A., Stanco L., Shaydullaev Sh., Mrva M. Archaeological Survey in the Zarabag Micro Oasis (South Uzbekistan), Preliminary Report on the Season 2015 // Studia Hercynia XIX / 1. - P. 262-281.

26. Augustinova A., Stanco L., Damasek L., Mrva M., Shaydullayev Sh. Archaeological Survey of the Oases of Zarabag, Karabag and Kampyrtepa in the Piedmont of the Kugitang Mountains, South Uzbekistan - Preliminary Report for the Season 2016 // Studia Hercynia, XXI / 1, 2017. - P. 104-148.

27. Avanesova N.A. Buston VI - the necropolis of fire - worshippers of preurban Bactria. Samarkand, 2016. - PP. 634.

28. Avanesova N.A., Kasparov A.R. The practice of Reinterment at the Buston VII Necropolis // Bulletin of IICAS, Volume 21, 2015. - P. 27-54.

29. Kaniuth K. Metallobjekte der Bronzezeit aus Nordbaktrien // AMIT. Band 6. -Berlin. 2006. - P. 106-144.

30. Kaniuth K. Tilla Bulak - 2007 Vorbericht zur dritten Kampagne // AMIT. Band 39. Berlin, 2007. - P. 31-47.

31. Kaniuth K.A New Late Bronze Age site in Southern Uzbekistan. South Asian Archaeology 2007. Proceedings of the 19th International Conference of the European Association of South Asian Archaeology Ravenna, Italy, 2-6 July 2007. Volume I: Prehistoric Periods. England. 2013. - P. 151-155.

32. Kaniuth K. Life in the countryside. The rural archaeology of the Sapalli culture // Lyonnet B., Dubova N.A. (Eds.). The World of the Oxus Civilization (1st ed.). Routledge, 2020. - P. 457-486.

33. Kattaeva G.Ch. The Lapis Lazuli Beads In Sapalli Culture And Ancient Near East. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(01), 2021. -P. 539-551. https://doi.org/10.37547 /tajssei/ Volume 03Issue01-95.

34. Stanco L., Shaydullaev Sh., Bendezu-Sarmiento J., Pazout A., Vondrova H. Kayrit Burial Site (South Uzbekistan): Preliminary Report for Season 2014. Studia Hercynia XVIII / 1-2, 2014. - P. 31-41.

35. Stanco L., Shaydullaev Sh., Bendezu-Sarmiento J., Lhuillier J., Kysela J., Shaydullaev A., Khamidov O., Havlik J., Tlustä J. Preliminary Report on the Excavations at Burgut Kurgan in 2015. Studia Hercynia XX / 2, 2016. - P. 86-111.

36. Sherrow V. Encyclopedia of hair: a cultural history. Greenwood publishing group. London, 2006. - PP. 455.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.