Računarska simulacija utroška municije do prvog pogotka u iznenadnom sukobu dva tenka Текст научной статьи по специальности «Математика»

Dr Radomir Janković,

pukovnik, dipl. in'.

Vojnotehnicki institut, Beograd

RAČUNARSKA SIMULACIJA UTROSKA MUNICIJE DO PRVOG POGOTKA U IZNENADNOM SUKOBU DVA TENKA

UDC: [623.451 : 623.438] : 355.424.5

Rezime:

Predmet ovog rada je racunarska simulacija utroska municije do prvog pogotka glav-nih orula dva tenka u iznenadnom sukobu. Prvi pogodak je bitan, jer cesto ima presudan uti-caj na krajnji ishod sukoba tenkova. Tenkovi su naoru'ani razlicitim glavnim orulima, od kojih je jedno protivoklopna volena raketa, a drugo top sa brzim potkalibarnim probojnim projektilima. Definisan je iznenadni sukob tenkova, date su polazne pretpostavke i prikazan je simulacioni model pomoću graficke predstave kretanja platformi, matematickih transfor-macija i algoritamskog opisa. Model je implementiran pomoću simulacionog jezika GPSS World. Analizirani su rezultati 10 eksperimenata, pri razlicitim vrednostima pocetnog rasto-janja tenkova u iznenadnom sukobu.

Kljucne reci: simulacija, tenk, sukob, glavno orule, utrošak municije.

COMPUTER SIMULATION OF AMMUNITION CONSUMPTION UNTIL THE FIRST HIT IN A SUDDEN TWO-TANK CONFLICT

Summary:

The subject of the paper is computer simulation of ammunition consumption until the first hit in a sudden two-tank conflict. The first hit is important because it is often decisive in a two-tank conflict issue. The tanks are armed with different main weapons, one of which is a guided antiarmour missile, and the other is a classic gun which fires armour piercing rounds. The sudden conflict of tanks has been defined, starting assumptions have been given and the simulation model has been presented by means of the graphic representation of the platforms moving, mathematical transforms and algorithmic description. The model has been implemented by means of the GPSS World simulation language. The results of 10 experiments have been analysed, with various intial distances of the tanks in conflict.

Key words: simulation, tank, conflict, main weapon, ammunition consumption.

Uvod

U ovom radu predstavljeni su neki od rezultata sopstvenog istraživanja u oblasti složenih vojnih sistema. Predmet rada je simulacija utroska municije glav-nih oruđa do prvog pogotka u neocekiva-nom sukobu dva tenka.

U savremenim operacijama ciji je nosilac, ili u kojima ucestvuje kopnena

vojska (KoV), oklopne i mehanizovane jedinice (OiMJ) imaju jednu od odlucu-jućih uloga. Mada po živoj sili malobroj-ne, one predstavljaju oko jedne trećine vatrene moći i oko 20 procenata vredno-sti opreme kopnene vojske. To je razlog sto se pri konstruisanju novih, ili (sve ak-tuelnije) modernizaciji postojećih tenkova, pažljivo razmatraju svi njihovi poje-dinacni podsistemi, kao i ukupan ucinak

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.

321

tih podsistema u okviru tenka kao slože-nog vojnog sistema - naoružane mobilne platforme (NMP).

Jedan od najzna~ajnijih podsistema tenka kao NMP je njegovo glavno orude. U najnovijoj generaciji tenkova postoje dva suprotstavljena pristupa u izboru glavnog oruda. To su protivoklopna ra-keta, vodena po laserskom snopu, koja se lansira iz cevi topa, i klasi~an top koji is-paljuje brze potkalibarne probojne pro-jektile. Imajući u vidu cenu tih oruda, sistema za upravljanje njihovom vatrom i ostalih podsistema tenkova koji uti~u na njihovo uspesno dejstvo, pristupilo se is-traživanjima u kojima se, primenom me-tode ra~unarske simulacije, ispituje uticaj glavnog oruda na ishod iznenadnog su-koba dva tenka, kao jednog od najzahtev-nijih oblika izvodenja borbenih dejstava tenka kao naoružane mobilne platforme.

U radu [1] uveden je simulacioni model sukoba dve naoružane mobilne platforme. Cilj izrade takvog simulacio-nog modela je da se, putem eksperimena-ta sa razvijenim simulatorom, istraži uticaj razli~itih parametara NMP kao siste-ma na tok i ishod sukoba, i da se donesu odluke o tehni~kim resenjima i na~elima borbene upotrebe NMP. U radu [2] uve-deni su osnovni mehanizmi za simulaciju sukoba dve NMP:

- x(d): transformacija datog rastoja-nja u vreme;

- A,(t): transformacija datog vremena u rastojanje;

- VD: vatreno dejstvo po protivnic-koj NMP;

- pp: funkcija verovatnoće pogotka protivni~ke NMP;

- pu: funkcija verovatnoće unistenja pogodene NMP;

- REM: reakciona matrica;

- KTP: komunikacija transakcija sa preusmeravanjem.

Ti mehanizmi poslužili su za razvoj simulatora sukoba tenkova T-1 i T-2, radi ispitivanja uticaja izbora glavnog oruda na ishod sukoba [3, 4]. U radu [5] raz-vijen je model i izvrsena simulacija dva tenka, koji imaju identi~ne karakteristike, izuzev glavnog oruda (tabela). Kod jednog od njih to je klasi~an top koji ispa-ljuje protivoklopne probojne potkalibarne projektile, a kod drugog protivoklop-na vodena raketa. Tenkovi u sukobu kre-ću se jedan drugom u susret.

Uporedne karakteristike tenkova u sukobu

Naziv T-1 T-2

Maksimalna brzina Vi (m/s) 18 18

Azimut kretanja ai (°) a1 a1+180

Domet ON-sprava DON-i (m) 5000 5000

Domet oruda DOR_i (m) 5000 2000

Verovatnoća pogađanja pORi (%) (sl. 4) (sl. 4)

Vreme pripreme oruda TOR-i (s) 10 ± 4 8 ± 2

Brzina leta projektila VL-i (m/s) 300 1800

Velicina borbenog kompleta BKi 4 45

Na slici 1 prikazane su verovatnoće prvih pogodaka tenkova T-1 i T-2 u funkciji njihovog po~etnog rastojanja u iznenadnom sukobu. Uo~avaju se tri zone: do 2000 m, gde u većem broju slu~a-jeva prvi pogada tenk T-2, od 2000 do 2500 m (osen~eno) gde dolazi do prome-ne i od 2500 do 5000 m, gde sa poveća-njem po~etnog rastojanja sve vise domi-nira tenk T-1. Rezultati simulacionih eksperimenata ukazuju na to da na rasto-janjima do 2000 m prednost u iznenad-nom sukobu ima tenk T-2, naoružan kla-si~nim topom koji ispaljuje brze potkalibarne probojne projektile, a na rastojanji-

322

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.

VEROVATNOĆE PRVOG POGOTKA U SUKOBU dometi orudja: Dori=5000 m Dor2=2000 m

500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4QQQ 45QQ 5000

POČETNO RASTOJANJE T-1 I T-2 [m]

Sl. 1 — Verovatnoće prvogpogotka tenkova u iznenadnom sukobu

ma od 2500 m do 5000 m tenk T-1, nao-ružan protivoklopnim vođenim raketama.

U ovom radu najpre je definisan tenk kao naoružana mobilna platforma, a zatim je dat osvrt na razvijeni simulacio-ni model. U analizi rezultata 10 eksperi-menata izvrsenih sa programom simula-torom implementiranim pomoću jezika

GPSS World, razmatraju se utrosci mu-nicije UM1 i UM2 glavnih oruđa tenkova T-1 i T-2, respektivno.

Tenk: naoružana mobilna

platforma

Cilj simulacije je istraživanje izne-nadnog sukoba tenkova [2, 3, 4, 5], van-rednog događaja do kojeg dolazi kada se sretnu dva protivnicka tenka, koji se na-laze u sopstvenim nezavisnim misijama, i do tog susreta ne znaju jedan za drugog. Tenk je ofanzivno oklopno borbeno vozi-lo, sto znaci da mu je stepen zastite naj-veći na prednjoj strani, nesto manji na bocnim stranama, a najmanji na zadnjoj. Izgled i osnovne dimenzije tipicnog sa-vremenog tenka prikazani su na slici 2. Imajući u vidu te dimenzije, raspored podrucja posebno važnih za funkcionisa-nje tenka i njihovu osetljivost na pogot-ke, takav tenk se u ovoj simulaciji aprok-

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.

323

simira paralelopipedom, cije su dimenzi-je: sirina a = 3,5 m, dužina b = 8 m i visi-na c = 3 m.

Osnovni pogon (motor, transmisija) nalazi se u zadnjem delu tenka [5] i naj-izloženiji je sa zadnje, manje sa bocnih, a najmanje sa prednje strane tenka. Hodni mehanizam (gusenice, pogonski tockovi, itd.) najmanje je izložen sa prednje, vise sa zadnje, a najvise sa bocnih strana tenka. Mehanizam za pokretanje kupole najvise je izložen u delu na sastavu izmedu kupole i tela tenka.

Osmatracko-nisanske (O-N) sprave komandira i nisandžije zamenljive su u okviru svojih osnovnih funkcija. Pored toga, svaka od njih u izvesnoj meri može da zameni unistenu osmatracku spravu vozaca.

Iznenadni sukobtenkova

Pojedine faze iznenadnog sukoba dva tenka [1, 3, 4] prikazane su na slici 3. Tenkovi u sukobu, T-1 i T-2, predsta-vljeni su simbolicki tackama - svojim položajima u prostoru u kojem se kreću, zonama detekcije pomoću njihovih sen-zora za osmatranje i upravljanje vatrom (siri krugovi), i zonama mogućeg vatre-nog dejstva oruda (zasenceni krugovi).

Deo slike 3(a) prikazuje pretkon-fliktnu fazu u kojoj jos nema sukoba, a tenkovi T-1 i T-2 ne znaju za postojanje protivnika, jer se oba nalaze van dometa senzora S-1 i S-2 za osmatranje i upravljanje vatrom, odnosno van njihovih zona detekcije.

Sukob nastaje u fazi koja je prikaza-na u delu (b) slike 3, kada je bar jedan od tenkova T-1 i T-2 usao u zonu detekcije senzora protivnika. Tada tenk, cija je

osmatracko-nisanska sprava detektovala protivnika, uzima elemente za upravljanje vatrom i priprema glavno orude za dejstvo.

Vatreno dejstvo glavnog oruda poci-nje u fazi prikazanoj u delu (c) na slici 3. Uslov je da bar jedan od tenkova ude u zonu vatrenog dejstva oruda protivnika, a da je on, sa svoje strane, uzeo elemente za upravljanje vatrom i ima raspoloživo i

(d)

(c)

(a)

(b)

Sl. 3 — Faze sukoba tenkova T-1 i T-2

324

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.

pripremljeno oruđe. U ovoj fazi, koja predstavlja sustinu iznenadnog sukoba, dolazi do međusobne razmene vatrenog dejstva glavnih oruđa tenkova T-1 i T-2, koji tako pokusavaju da uniste jedan dru-gog. Svaki od njih nastavlja to da radi sve dok ne nastupi jedan od sledećih do-gađaja:

- protivnicki NMP je pogođen dej-stvom sopstvenog oruđa;

- dalje vatreno dejstvo je onemogu-ćeno, usled otkaza oruđa, nestanka muni-cije ili neke nove odluke;

- usled daljeg kretanja međusobno rastojanje tenkova T-1 i T-2 postalo je veće od dometa njihovih glavnih oruđa.

Ukoliko je jedan od tenkova pogo-đen vatrenim dejstvom oruđa drugog ten-ka, tada se sukob zavrsava njegovim po-razom. Ukoliko dođe do otkaza oruđa ili potpunog utroska municije, tenk i dalje ucestvuje u sukobu, ali bez mogućnosti aktivnog dejstva i sa znatno smanjenim izgledima za preživljavanje.

Ukoliko, daljim kretanjima, tenkovi izađu iz zona vatrenog dejstva oruđa, su-kob prelazi u sledeću fazu, prikazanu na delu slike 3 (d). To je poslednja, postkon-fliktna faza sukoba, kada je obustavljeno vatreno dejstvo, ali se tenkovi jos uvek nalaze u zoni detekcije senzora. Oni se međusobno osmatraju sve do izlaska iz zona osmatranja, cime se, u ovom slucaju, sukob zavrsava opstankom oba tenka.

Simulacioni model

Polazne pretpostavke za izradu si-mulacionog modela neocekivanog suko-ba su:

- tenkovi T-1 i T-2 kreću se jedan drugom u susret, pod azimutima a1 i

a2=a1+180°, svojim maksimalnim brzi-nama V1 i V2. Do sukoba ne znaju jedan za drugog;

- T-1 ima osmatracko-nisansku spravu S-1, a T-2 spravu S-2, koje služe za osmatranje i upravljanje vatrom. Spra-ve su definisane svojim krajnjim dometi-ma Dsa i Ds_2;

- tenkovi imaju oruđa OR-1 i OR-2 koja mogu da pogode protivnika sa vero-vatnoćama pOR1 i pOR_2. Prosecna vreme-na pripreme oruđa za dejstvo su TOR-1 i Tor_2, dometi Dor-1 i Dor_2, brzine leta projektila do cilja VL-1 i Vl-2 i velicine borbenih kompleta municije BK1 i BK2;

- sukob tenkova T-1 i T-2 pocinje kada bar jedan od njih otkrije protivnika pomoću svoje osmatracko-nisanske spra-ve. Kada sukob jednom pocne, vise nema odustajanja do njegovog okoncanja;

- sukob prestaje kada jedan tenk pr-vi put pogodi protivnika ili kada usled potpunog utroska borbenih kompleta oruđa OR-1 i OR-2 ostanu bez municije.

Simulacioni model sukoba dve nao-ružane mobilne platforme razvijen je i opisan u [1, 3, 4]. Tenkovi u sukobu kre-ću se jedan drugom u susret, svojim maksimalnim brzinama Vl i V2. Na slici 4 data je graficka predstava modela kreta-nja tenkova T-1 i T-2 u dvodimenzional-nom prostoru.

Simulacioni model sukoba T-1 i T-2 je diskretan i dinamicki, orijentisan na događaje. Realizovan je pomoću simula-cionog jezika GPSS World [6]. Tenkovi T-1 i T-2 predstavljaju se GPSS transak-cijama [6], koje u svojim parametrima nose sve relevantne informacije (koordi-nate trenutnog položaja, brzine i sl.). Ak-tivnosti sistema u modelu predstavljaju se cistim vremenskim kasnjenjima.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.

325

Sl. 4 — Kretanje tenkova u sukobu

Nastajanje glavnih događaja u siste-mu zavisi od međusobnog rastojanja D platformi. Rastojanje određuju trenutne koordinate T-1 i T-2. U modelu je zato potrebna transformacija datog rastojanja D u odgovarajući interval At koji protek-ne dok se ne postigne zadata velicina rastojanja D, odnosno dok se ne stekne uslov za nastanak odgovarajućeg doga-đaja u simuliranom sistemu.

Interval At, u slucaju modela sa sli-ke 4, predstavlja realno pozitivno resenje kvadratne jednacine:

A-(At)2 + B At+C-D = 0 (1)

odnosno

At

- B + 7B2 - 4A(C - D)

2 A

(2)

gde su:

A = V22 + V* - 2V2VX cos (a2 - a,) (3)

(5)

Ako postoje dva realna pozitivna resenja, u modelu se bira manje od njih - interval At za koji će rastojanje između platformi prvi put dostići zadatu vrednost. Ako ne-ma realnog resenja, razmatrani događaj, pod datim uslovima, nikada neće nastu-piti. Trajanje neke aktivnosti u sistemu, u intervalu At, imaće za posledicu po svom okoncanju, pored ostalog, i promenjeno rastojanje platformi D(t + At). Da bi se odredilo to novo rastojanje, potrebno je izvrsiti transformaciju datog vremena u rastojanje. U slucaju modela sa slike 4, novo međusobno rastojanje platformi D(t + At) u zavisnosti od proteklog inter-vala (At) dato je izrazom:

D(t + At) = JA ■ (At)2 + B At + C (6)

gde su velicine A, B i C takođe određene izrazima (3), (4) i (5), respektivno.

B = 2^ x2 (t) - Xj (t)+(V2 sina2 -V1sina1)+ + [ k2 (t)- У1 (t )^(V2 C0Sa2 -VJ C0Saj )} (4)

LEGENDA

ISHOD - 1 T-2 pogodjen

ISHOD - 2 T-1 pogodjen

ISHOD - 3 T-1 i T-2 nepogodjeni

Sl. 5 — Modul za simulaciju aktivnosti tenka T-1

326

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.

Simulator sukoba T-1 i T-2 sastoji se od cetiri modula [1]. Na slici 5 prikazan je algoritamski opis modula za simulaciju aktivnosti tenka T-1 u sukobu sa T-2.

[^Raketa 4>Top

RASTOJANJE TENKOVA T-1 I T-2 [m]

Sl. 6 — Verovatnoce pogađanja oruđa OR-1 i OR-2

Na slici 6 date su raspodele verovat-no}a poga|anja protivnickog tenka glav-nim oru|ima OR-1 i OR-2 u njegovu iz-loženu (prednju) stranu, u funkciji od melusobnog rastojanja tenkova T-1 i T-2. Vidi se da protivoklopna volena rake-ta ima ve}u verovatno}u pogalanja, i da je efikasna do 5000 m, za razliku od po-tkalibarnog probojnog projektila koji ima efikasan domet do 2000 m.

Analiza rezultata eksperimenata

Pomocu realizovanog programa-si-mulatora izvrseno je 10 eksperimenata u kojima je simulirano ukupno 100 000 izne-nadnih sukoba tenkova T-1 i T-2. U simu-liranim sukobima tenkovi su se kretali je-dan drugom u susret, izlažu}i dejstvu glav-nog orula protivnika svoje ceone povrsine, koje su najmanje i najbolje zasti}ene.

U radu [4, 5] analiziran je ucinak dejstva glavnog orula po protivnickom tenku, u zavisnosti od pocetnog rastojanja u sukobu i velicine borbenog kom-pleta BKj (broja raketa kojim raspolaže posada tenka T-1). Jedan od zakljucaka

bio je da postoje tri zone (slika 1): do 2000 m, gde u ve}em broju slucajeva pr-vi pogala tenk T-2, od 2000 do 2500 m, gde dolazi do promene i od 2500 do 5000 m, gde sa pove}anjem pocetnog rastojanja sve vise dominira tenk T-1. Re-zultati simulacionih eksperimenata uka-zali su na to da na rastojanjima do 2000 m prednost u iznenadnom sukobu ima tenk T-2 naoružan klasicnim topom koji ispaljuje brze potkalibarne probojne pro-jektile, a na rastojanjima od 2500 m do 5000 m tenk T-1, naoružan volenim pro-tivoklopnim raketama.

U ovom radu analiziraju se utrosci municije u sukobu tenkova iz borbenih kompleta glavnih orula OR-1 (UM15 broj utrosenih protivoklopnih volenih raketa) i OR-2 (UM2, broj utrosenih potkalibar-nih probojnih projektila). Rezultati eksperimenata prikazani su na slikama 7, 8 i 9, gde se razmatraju:

- srednje vrednosti utrosaka municije UMj i UM2 u zavisnosti od pocetnog rastojanja (D0) tenkova u sukobu T-1 i T-2;

- kumulativne raspodele utroska UMj, za vrednosti D0 e{500, 2000, 2500, 5000} metara;

- kumulativne raspodele utroska UM2, za vrednosti D0 e{500, 2000, 2500, 5000} metara.

Na slici 7 prikazane su srednje vredno-sti utrosaka municije UM1 i UM2, u zavisnosti od pocetnog rastojanja tenkova T-1 i T-2 u iznenadnom sukobu i velicine borbe-nog kompleta BK1 koja u ovom razmatra-nju ima vrednost cetiri protivoklopne vole-ne rakete. Srednja vrednost utroska protivo-klopnih volenih raketa (UM1) stalno raste sa pove}anjem pocetnog rastojanja tenkova D0. U zoni pocetnih rastojanja D0 od 500 m do 2000 m, srednja vrednost UM1 sporo li-nearno raste od 0,701 do 0,805 raketa po su-

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.

327

SREDNJE VREDNOSTI UTROŠAKA MUNICIJE UMt I UM2 U ZAVISNOSTI OD POČETNOG RASTOJANJA T-1 I T-2

|-©-UMH>UM2|

POČETNO RASTOJANJE TENKOVA T-1 I T-2

Sl. 7 — Srednje vrednosti utrošaka municije u zavisnosti odpocetnog rastojanja tenkova

kobu. U zoni promene, za D0 od 2000 m do 2500 m, srednja vrednost UM1 brže poraste do 1,073, a na većim pocetnim rastojanjima, do krajnjeg dometa raketa od 5000 m, UM1 postepeno prelazi u zasićenje koje iznosi u proseku 1,254 rakete u sukobu.

Sa druge strane, srednja vrednost utroska potkalibarnih probojnih projekti-la (UM2), za D0 od 500 m do 1500 m, najpre nelinearno raste od 0,732 do svog maksimuma od 1,067 potkalibarnih pro-jektila po sukobu, koji zadržava i dalje do D0 = 2000 m, sto je i granica efika-snog dometa oruđa OR-2. U zoni prome-ne, do 2500 m, UM2 naglo opada na

1 -O-Dn-SMm -ODo-IOMlm -A-MSMb -O-Uo-idMiD 1

90 30 70 3 40 30 20l 10 Ot Sl.

8 — Kumula avisnosti o I'MJ [nkete] itivne raspodele utrosk dpocetnog rastojanja 4 a raketa u tenkova

0,225 projektila po sukobu. Sa daljim po-većavanjem pocetnog rastojanja do D0 = 4000 m, UM2 opada do 0 (tenk T-2 nije uspeo da ispali ni jedan potkalibarni projektil u sukobu), koju vrednost zadr-žava i na svim većim razmatranim pocet-nim rastojanjima do D0 = 5000 m (grani-ca efikasnog dometa oruđa OR-1).

Na slici 8 prikazane su kumulativne raspodele utroska municije UMj, za vrednost borbenog kompleta BK1 = 4 rakete, u zavisnosti pocetnog rastojanja tenkova T-1 i T-2 u iznenadnom sukobu. Na pocetnom rastojanju D0 = 500 m u 33,97% sukoba, tenk T-1 ne uspeva da lansira raketu koja će uspesno da doleti do T-2. Kumulativna kriva raspodele UM1 posle toga naglo poraste za UM1 = 1 (96,19%), a zatim se neznatno povećava za UM1 = 2 i 3, kada dostiže vrednost 100%. Na pocetnom rastojanju D0 = 2000 m, procenat sukoba u kojima nije bilo uspesnog lansiranja rakete je 21,56%, zato sto je vrednost D0 = 2000 m već tolika da pocinje da se povećava uticaj sporijih, ali preciznijih raketa na ishod sukoba. Kumulativna kriva raspodele UM1 opet naglo poraste za UM1 = 1 (98,08%), a zatim neznatno raste za UM1 = 2, kada prakticno dostiže 100%. Za D0 = 2500 m vise nema sukoba u kojima T-1 nije uspeo da lansira raketu koja je doletela do cilja. Skok kumulativne krive raspodele za UM1 = 1 je i dalje na-gao (93,4%), a zatim neznatno raste za UM1 = 2 i 3 do 100%. Najzad, za D0 = 5000 m nema sukoba u kojima T-1 nije uspeo da uspesno lansira raketu, a za kumulativne raspodele kriva raste sporije i sa zasićenjem UM1 = 1, 2 i 3, kada do-stiže 100%.

Na slici 9 prikazane su kumulativne raspodele utroska municije UM2, za

328

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.

KUMULATIVNE RASPODELE UTROŠKA UM2 U ZAVISNOSTI OD POČETNOG RASTOJANJA T-1 I T-2

UM2 [potkalibarnih projektila]

Sl. 9 — Kumulativne raspodele utroska potkalibarnih projektila u zavisnosti odpocetnog

rastojanja tenkova

vrednost borbenog kompleta BKj= 4 ra-kete, u zavisnosti pocetnog rastojanja tenkova T-1 i T-2 u iznenadnom sukobu. Na pocetnom rastojanju D0=500 m u 31,67% sukoba tenk T-2 ne uspeva da is-pali nijedan potkalibarni projektil na T-1. Kumulativna kriva raspodele UM2 posle toga naglo poraste za UM2=1 (95,46%), a zatim se neznatno povećava za UM2 = 2, kada dostiže vrednost 100%. Skok kumulativne krive raspodele za UM2 =1 je i dalje nagao (94,01%), a za-tim neznatno raste za UM2 = 2, kada prakticno dostiže 100%. Na pocetnom rastojanju od D0 = 2500 m tenk T-2 u 79,94% sukoba nije uspeo da ispali nijedan potkalibarni projektil na T-1. Zato sukob pocinje izvan efikasnog dometa oruđa OR-2, a zbog preciznosti protivo-klopnih vođenih raketa protivnika tenk T-2 ima malo prilike da dole na rastoja-nje sa kojeg može da dejstvuje svojim br-zim potkalibarnim projektilima. To je na-rocito uocljivo na pocetnom rastojanju D0 = 5000 m, kada je kumulativna kriva UM2 = 0 prakticno u svih 100% sukoba,

sto znaci da na velikim daljinama tenk T-1, naoružan protivoklopnim vođenim ra-ketama, ima apsolutnu premoć.

Zaključak

Simulacioni model iznenadnog sukoba dva tenka realizovan je u jeziku GPSS World. U analizi rezultata 10 eksperimenata razmatrani su utrosci mu-nicije UMj i UM2 glavnih oruđa tenkova T-1 i T-2, respektivno. Analiza rezultata eksperimenata ukazuje na to da izbor glavnog oruđa znatno utice na verovatno-ću prvog pogotka, odnosno ishod neoce-kivanog sukoba dva tenka.

Rezultati izvrsenih eksperimenata pokazali su da su na minimalnom pocet-nom rastojanju, od 500 m, utrosci muni-cije, kao i verovatnoće prvog pogotka za obe vrste glavnog oruđa, približno iste. Kada se pocetno rastojanje u sukobu po-veća, izdvajaju se tri zone.

U prvoj zoni, do 2000 m, tenk T-2 sa glavnim oruđem, iz kojeg se ispaljuju

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.

329

klasicni brzi nevođeni potkalibami pro-jektili, može da ispali vise takvih projek-tila nego tenk T-1 vođenih raketa, pa ima i mnogo više izgleda za prvi pogodak, odnosno pobedu u iznenadnom sukobu.

Od granice dometa topa tenka T-2, na 2000 m, utrošak potkalibarnih projekti-la se drasticno smanjuje, dok raste utrošak protivoklopnih vođenih raketa tenka T-1. Samim tim, sve više rastu i izgledi tenka T-1 na pobedu u iznenadnom sukobu.

Najzad, na većim daljinama, u zoni od 2500 do 5000 m, vođeni raketni pro-jektili imaju apsolutnu prednost.

Ovakve rezultate trebalo bi imati u vi-du pri donošenju odluka o tehnickim reše-njima u razvoju novih ili usavršavanju (mo-dernizaciji) postojećih tenkova. Rezultate ovakvih eksperimenata trebalo bi razmatrati uporedo sa nameravanom upotrebom tenkova, jer prednosti otvaranja vatre na veli-kim daljinama, mogu da se iskoriste samo na zemljištu koje to omogućava (pustinja, velike nizije i sl.). Pravilan izbor glavnog oruđa može doneti velike uštede, kao i mo-

gućnosti za poboljšanje ostalih podsistema tenka (komandno-informacioni sistem, po-gon, zaštita, i sl.).

Pored toga, ovakvi simulatori mogu se upotrebiti i za simulaciju samih borbe-nih dejstava, što dolazi do izražaja pri obuci, planiranju, pa i stvaranju novih taktickih nacela borbene upotrebe slože-nih vojnih sistema.

Literatura:

[1] Janković, R.: Simulacioni model sukoba dve naoružane mo-bilne platforme, Zbornik radova simpozijuma YU INFO

2001, Kopaonik, 2001.

[2] Janković, R.: Osnovni mehanizmi za simulaciju sukoba dve naoružane mobilne platforme, Zbornik radova simpoziju-ma YU INFO 2001, Kopaonik, 2002.

[3] Janković, R.: Simulacija uticaja oruđa na sukob dve naoruža-ne mobilne platforme, Zbornik radova XXIX jugosloven-skog simpozijuma o operacionim istraživanjima SYM-OP-IS

2002, Tara, 2002.

[4] Janković, R.: Simulacija uticaja glavnog oruđa na pouzda-nost prvog pogotka u neocekivanom sukobu tenkova, Zbornik radova 6. međunarodne konferencije upravljanje kvalitetom i pouzdanonošću DQM-2003, Beograd, 2003.

[5] Janković, R.: Simulacija ucinka dejstva glavnog oruđa po pro-

tivnickom tenku, Zbornik radova XXX jugoslovenskog sim-pozijuma o operacionim istraživanjima SYM-OP-IS 2003, Herceg Novi, 2003.

[6] Minuteman Software: GPSS world reference manual, www.minutemansoftware.com

330

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.