CC BY
327
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No.3
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT
Top - novo oružje „Zastave oružja“
Prema zvaničnim najavama, u tekućoj godini u „Zastava oružju“ intenziv-n o će razvijati nove proizvode, pre svega vojna borbena sredstva.
U poslovodstvu fabrike preciziraju da će se u 2012. razvijati novi potcevni ba-cač granata (BGP 40), u NATO kalibru 40x46 mm i novi mitraljez, takođe NATO kalibra 5,56 mm.
Istovremeno, u toku je zaključenje ugovora sa Vojnotehničkim institutom (VTI) o razvoju topa 30x176 mm (NATO kalibar), čime najstarija i jedina domaća fabrika oružja u svoj proizvodni program, nakon dvodecenijske pauze, vraća iz-radu artiljerijskih borbenih sredstava. Reč je o složenom borbenom sredstvu, ko-je je atraktivno ne samo za Vojsku Srbije, već i za inostrane kupce. Serijska pro-izvodnja sličnog artiljerijskog oruđa u „Zastavi“ bila je prekinuta 1991. godi-ne. Novi „Zastavin“ top, koji će prevashodno biti namenjen pešadijskim borbenim vozilima, ali i za protivvazdušnu odbranu, biće baziran upravo na tom topu (30x210 mm), čija je proizvodnja osvojena 1986. godine, a ugašena svega pet godina kasnije. Projekat je imao radni naziv „vidra“. Novi „Zastavin“ automatski top razlikovaće se od starog, koji je koristio rusku municiju 30x210 mm, pre svega u kalibru, jer je NATO u međuvremenu osvojio novi tzv. metak GAU 8. Radi se o metku kalibra 30x173 mm, koji od ranije municije za tu vrstu oruđa ima kra-ću čauru, pošto su razvijeni i novi baruti koji obezbeđuju bolju balistiku, a time i skraćenje čaure. Oružarski stručnjaci očekuju da će novi „Zastavin“ top biti osvo-jen za dve do tri godine, odnosno za znatno kraće vreme od uobičajenog, pošto će biti zasnovan na ranijem gotovo istovetnom artiljerijskom borbenom sred-
stvu. Mnogo se očekuje i od novog „Zastavinog“ mitraljeza, čiji je prototip urađen na bazi njenog čuvenog mitraljeza M 84, izrađenog po ruskom sistemu „kalašnji-kov“, koji funkcioniše u svim uslovima, i koji slovi za jedan od najboljih, ako ne i najbolji mitraljez na svetu. Novi mitraljez biće savremenija i, kako se najavljuje, bolja verzija svog prethodnika.
Nebojša Gaćeša
Aktivirana prva faza antiraketnog štita NATO^
Novi sistem AGS (Alliance Ground Surveillance) baze Sigonela u Kataniji (Italija) počeo je da funkcioniše, pošto je aktivirana prva faza antiraketnog štita u Evropi. Rusija je ranije saopštila da će kao odgovor razmestiti svoje rakete na granicama EU.
Prema planovima NATO-a u Mediteranu će biti razmešten američki ratni brod sa presretačima i ranoupozoravajućim radarskim sistemom pod komandom baze u Ramštajnu (Nemačka).
Sistem antiraketnog štita treba da bude aktiviran u četiri faze i postane pot-puno operativan 2018. godine.
U Španiji će biti bazirana četiri američka broda „Aegis“ u luci Rota, a Polj-ska i Rumunija su pristale da se na njihovom tlu izgrade tokom narednih godina baze raketa SM-3.
Na samitu NATO-a u Čikagu potpisani su prvi dokumenti koji čine operativ-nim projekat „pametne odbrane“ (smart defense) čiji je cilj, kako se navodi, ga-rancija bezbednosti zemalja saveznica.
Ovaj projekat prethodno su odobrile Italija, Bugarska, Češka, Estonija, Ne-mačka, Latvija, Litvanija, Luksemburg, Norveška, Slovačka, Slovenija i Sjedinje-ne Američke Države.
Prema tom sporazumu ova grupa zemalja saveznica dobija pet bespilotnih letelica, združenu komandu i kontrolnu stanicu, a alijansa se brine o njihovom održavanju i operativnosti za račun svih 28 zemalja saveznica.
Novi sistem AGS biće na raspolaganju alijanse u periodu 2015-2017, a u bazu Sigonela stići će još 600 vojnika do 2017. godine kada ovaj sistem treba da postane potpuno operativan.
Sistem AGS je_ samo jedan od 20-30 projekata saradnje koje je NATO usvojio na samitu u Čikagu.
Nebojša Gaćeša
Nova izraelska špijunska letelica ,,leptir“ od 20 grama1 2
Izraelske bespilotne letelice su sve manje, a najnovija u obliku leptira ima samo 20 grama, najmanja je te vrste do sada, a može da skuplja podatke unutar zgrada. izrađuje fotografije u boji i uzleće vertikalno poput helikoptera. Izraelska
1 Tanjug, 20 .05. 2012.
2 Tanjug, 20 .05. 2012.
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 240-253
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No.3
vazduhoplovna industrija navodi da bi mogla biti od koristi u kopnenim borbama, kada je vojnik samo izvadi iz džepa i pošalje iza neprijateljskih linija. Tom bespi-lotnom letelicom-insektom koja ima kameru od svega 0,15 grama i karticu za memoriju upravlja se sa daljine pomoću specijalnog šlema. Kada je vojnik stavi na šlem nađe se zapravo u „leptirskoj kabini“ i vidi ono što „leptir“ vidi, istovre-meno. Njena prednost je što može da leti u zatvorenom prostoru, kažu proizvo-đači. Tako se može nadgledati sve, počev od železničkih stanica i aerodromskih terminala ili poslovnih zgrada do bojnih polja i šuma. „Leptir“ praktično bešumno maše sa četiri svoja krila 14 puta u sekundi i liči zapravo na prevelikog moljca, ali je manji od pravih leptira. Radi se zapravo o tome da tehnologija imitira priro-du i pokazalo se da u sebi krije zamku. Naime, kada je sprava testirana na visini od 50 metara ptice i muve su letele za njom kao u jatu. Za usavršavanje će biti potrebno više od dve godine, a sve je skladu se namerom da se veličina bespi-lotnih letelica smanji.
Za gradsko osmatranje i sukobe nedavno su promovisani „duh“ od 4 kilo-grama i „komarac“ koji ima samo 500 grama. I dok bi „leptir“ mogao da izazove stvarnu tehnološku revoluciju na bojnom polju, pitanje je kakvu promenu može da unese u civilni život.
Namenjen je, takođe, za korišćenje u policiji, posebno za tajne službe.
Nebojša Gaćeša
Detalji o poboljšanju novog T-903
Prototip ruskog tenka T-90MS koji je prvi put prikazan na Defexpou u Nju Delhiju otkriva poboljšanu vatrenu moć, zaštitu i komandne mogućnosti.
Izvozna verzija T-90MS snabdevena je moćnim dizel-motorom V-92S2F, snage od 1.130 KS, i poboljšanom menjačkom kutijom sa sedam brzina napred i jednom pozadi. Takođe, obezbeđen je pomoćni dizel-motor dok je tenk nepokre-tan radi smanjenja potrošnje goriva i generisanja toplote, što omogućuje veću zaštitu od otkrivanja u infracrvenom spektru.
Nova kupola T-90MS, radi povećanja ofanzivnih mogućnosti, opremljena je opto-elektronskim nišanskim sistemom Kalina. Taj sistem je integrisan sa kon-trolnom strukturom komandira voda koja automatski prati više pokretnih ciljeva. Na šasiji, prednjem delu i na kupoli T-90MS postavljen je novi eksplozivno-reak-tivni oklop Relikt, kojim je zamenjen Kontakt-5 oklop tenka T-90S.
Među poboljšanjima je i top sa glatkom cevi 2A46M-5 od 125 mm koji je precizniji od topa 125 mm 2A46M sa tenka T-90M na većim daljinama, kao i UDPT05BV-1 - daljinski upravljana oružna stanica opremljena spregnutim mitra-ljezom 12.7 mm na kupoli. Tenk i dalje ima krovni mitraljez 7.62 mm.
Tenk može da nosi 40 razdvojenih granata 125 mm (metak i punjenje), od kojih se 22 nalaze na karuselu (kružnom nosaču) automatskog punjača, sprem-ne za upotrebu. Ostatak municije je uskladišten u specijalnoj sekciji na zadnjem delu koja ima dodatnu zaštitu u slučaju direktnog pogotka. Među poboljšanjima
3 IHS Jane's Defence Weekly, 18. april 2012.
tenka su i izmenjeno upravljanje i navigacija pomoću ruskog sistema GLONASS ili američkog GPS sistema.
Indijska armija je od 2001. godine nabavila 647 tenkova T-90S, što komple-tiranih, što u delovima za sklapanje, i planira da uvede u svoje oružane snage još 1657 tenkova do 2020 godine. Armija planira da napravi novih 1000 tenkova T-90S na osnovu licence u državnoj fabrici teških vozila (Heavy Vehicles Factory) u Avadiju. To je ista fabrika koja je sklapala prethodne tenkove - T-90.
Dragan Vučković
Francuska mornarica modernizuje starije Rafaele avione4
Francuski Service Industriel de l’Aeronautique SIE započeo je 23. aprila modernizaciju 10 francuskih Dassault Rafale F1 borbenih aviona u postrojenjima Atelier Industriel de l’Aeronautique AIA, u gradu Clermont-Ferrand. Letelica, pr-va koja je isporučena francuskoj mornarici na početku 2000-tih godina, biće una-pređena na standard Rafale F3 na osnovu ugovora vrednog 300 miliona evra dodeljenog od agencije za nabavku - Generalne direkcije za naoružanje (Direction generale de l’Armement DGA).
Kada se modernizacija završi, letelica po F3 standardu moći će da vodi bor-bu protiv površinskih brodova sa MRBDA AM 39 (Block 2 Mod 2) Exocet protiv-brodskim raketama kao i u izviđačkim misijama sa izviđačkim podveskom Thales Reco-NG. Povrh toga, Rafale F3 ima mogućnosti za isporuku nuklearnih projektila sa projektilom ASMP-A (Air-Sol Moyenne Portee-Ameliore). Očekuje se da će mo-dernizovane letelice biti isporučene mornarici između 2014. i 2017. godine.
4 IHS Jane's Defence Weekly, 2. may 2012.
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 240-253
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No.3
Dragan Vučković
Uspešno testiranje indijske balističke rakete srednjeg dometa Agni 55
Indija je 19. aprila uspešno testirala balističku trostepenu raketu Agni 5 do daljine od 5.000 km: test koji ju je približio Kini po sposobnosti uspešnog nukle-arnog odvraćanja.
Zvaničnici postrojenja za lansiranje koje se nalazi u državi Orissa, na istoč-noj obali Indije, kao i Odbrambene organizacije za razvoj i istraživanje (DRDO Defence Research and Development Organisation) saopštili su da je Agni 5 is-punila sve ciljeve misije precizno pogodivši svoj cilj. Ta raketa srednjeg dometa (IRBM Intermediate-range ballistic missile), duga 17,5 metara, punjena čvrstim gorivom, po karakteristikama „lansiraj po potrebi“, dostigla je visinu veću od 600 km i po planu isporučila svoj tovar. Slične projektile velikog dometa, osim Indije, poseduju jedino stalne članice Saveta bezbednosti UN - Kina, Francuska, Rusi-ja, Velika Britanija i SAD.
Vojni zvaničnici su izjavili da je prvi probni let Agni 5 - koji je bio odložen 12 sati zbog lošeg vremena - pokazao da je raketa sposobna da isporuči jednu boj-nu glavu od 1,5 tona do udaljenih ciljeva i da će učvrstiti sposobnost Indije za nuklearno odvraćanje od trenutka kada bude uvrštena u arsenal. Planirano je da se to desi do 2014, odnosno do 2015. godine. Zvaničnici odbrambene organizacije za razvoj i istraživanje (DRDO) izjavili su da je potrebno da se obave još tri ili četiri testa radi potvrđivanja tehničkih parametara i preciznosti rakete.
Iako je u indijskim medijima Agni 5 klasifikovan kao interkontinentalna balistič-ka raketa (ICBM intercontinental ballistic missile), njen domet je nešto manji od 5.500 km, što se smatra donjom granicom za interkontinentalne balističke rakete.
5 IHS Jane's Defence Weekly, 25. april 2012.
Indijska strategija odvraćanja zasnovana je na nuklearnom oružju ispalje-nom iz sredstava koja se nalaze na moru, u vazduhu i na kopnu. Agni se lansira sa kopna i ima radijus dejstva od 700 km do 5.000 km. Dizajniran je za ispaljiva-nje iz specijalnog vozila, međutim raketa je prilikom testiranja ispaljena sa kon-vencionalne rampe za lansiranje.
Agni 5 poseduje 60 odsto delova dvostepene rakete Agni 3, koja ima do-met od 3.500 km. Sve indijske balističke rakete srednjeg dometa izrađene su u državnim postrojenjima Bharat Dynamics Limited u gradu Hyderabad, a nalaze se pod komandom novoformirane komande strategijskih snaga SFC (Strategic Forces Command).
Zvaničnici odbrambene organizacije za razvoj i istraživanje (DRDO) izjavili su da bi Agni 5 mogao da nosi i višestruke nezavisno vođene „kontejnere“, koji su trenutno u fazi razvoja, a u koje bi moglo da se smesti između tri i deset nu-klearnih bojnih glava.
Indija, koja je 1962. godine vodila granični rat sa Kinom, tvrdi da je njen razvoj nuklearnog oružja posledica ogromnog nuklearnog arsenala Pekinga. Za-brinutost zbog kineske sposobnosti na polju interkontinentalnih balističkih raketa i balističkih raketa srednjeg dometa takođe je ubrzala razvoj indijskih projektila dugog dometa. Međutim, indijski vojni planeri su i dalje zabrinuti kada su u pita-nju nuklearne varijante Dong Feng balističkih raketa srednjeg dometa koje su razmeštene duž Tibeta, Kunminga i Šengdua a koje mogu da dosegnu velike gradove, uključujući i Nju Delhi.
(245>
Dragan Vučković
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 240-253
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No.3
KBM modernizuje protivtenkovska borbena vozila BMP-36
Ruski Kolomna projektanski biro (KBM) razvio je tri modernizovane protiv-tenkovske varijante borbenog vozila pešadije BMP-3 na kojima je montiran si-stem za vođenje raketa Hrizantema-S (AT-15). Reč je o modifikacijama na osnovnoj borbenoj platformi 9P157-2, na vozilu komandira voda 9P157-3 i na vozilu komandira baterije 9P157-4.
Modernizacija vozila 9P157-2 odnosi se na elektrooptičko-infracrveni osma-tračko-nišanski sistem (zamenjuje originalni elektrooptički uređaj), koji omogućuje rad sistema danju i noću, i na bočno ugrađeni mitraljez i klima-uređaj.
Vozilo 9P157-3 ima sve karakteristike modernizovanog 9P157-2, sa dodat-kom taktičkog radija za komunikaciju sa vozilom komandira baterije.
U međuvremenu, 9P157-4 opremljen je radarom, elektrooptičko-infracrve-nim osmatračko-nišanskim sistemom, vizirom sa mogućnošću osmatranja od 360 stepeni, mitraljezom, sistemom za komunikaciju i za ometanje i drugim ne-navedenim sistemima.
Trenutno se radi na automatskoj dodeli ciljeva i slanju podataka iz vozila komandira baterije do borbenih platformi, čime bi trebalo da se smanji vreme angažovanja.
Dragan Vučković
Modernizacije flote i ekspanzija norveških vozila CV907
Norveško ministarstvo odbrane izjavilo je da je flota borbenih vozila pešadi-je BVP CV90 norveške armije, proizvedena u BAE systems, na putu da bude proširena i modernizovana. Naime, planira se nabavka 43 nova CV9030 i modernizacija 103 vozila koja se nalaze u službi radi povećanja broja norveških CV9030 na 146 vozila. Na taj način bi se rešio manjak oklopnjaka srednje mase u dve primarne norveške jedinice: bataljonu Telemark i oklopnom bataljonu.
Na taj način Norveška bi dobila 146 CV90 različite konfiguracije: neke bi imale MkI, a neke MkIII konfiguraciji. Predviđena vrednost projekta iznosi nešto manje od deset milijardi norveških kruna (oko 1,74 milijarde američkih dolara), a isporuka bi počela tokom 2013. i bila završena do 2018. godine.
Osnovu modernizacije čini unapređenje C4I mogućnosti flote, a norveško ministarstvo odbrane je saopštilo da će projekat „uključiti nabavku bespilotnih letećih i suvozemnih vozila, daljinskih zemaljskih senzora i sistema C4ISR“. Norveški CV90 dobiće i gumene gusenice, koje je norveška armija isprobala na jednom de-lu CV90 razmeštenih kod Međunarodnih snaga za bezbednosnu pomoć u Avgani-stanu. Ispitivanja su potvrdila da gumene gusenice, iako su osetljivije na borbena oštećenja i teže za montiranje na terenu, umanjuju buku i vibracije u okviru vozila i smanjuju zvučnu sliku. Takođe, pošto su lakše za tonu, omogućuju veću uštedu goriva i umanjuju oštećenja na putu. Norveški CV90 dobiće i dodatnu zaštitu protiv mina i Kongsberg Protector daljinski upravljane oružne stanice.
6 IHS Jane's Defence Weekly, 18. april 2012.
7 IHS Jane's Defence Weekly, 2. may 2012
<246}
Veliki deo posla na norveškim CV90 biće urađen u novoj fabrici u okviru BAE systems postrojenja u Ornskoldsviku, na istočnoj obali Norveške, iako će norveška industrija biti značajno uključena u taj program.
Dragan Vučković
Rafael uspešno testira ASZ za helikoptere8
Izraelski Rafael Advanced Defence Systems razvio je novi aktivni sistem zaštite ASZ (active protection system APS) za helikoptere koji uspešno presreće rakete iz ručnog bacača. Razvoj sistema Fliker rađen je u saradnji sa Direktora-tom za istraživanje i razvoj izraelskog Ministarstva odbrane DIRIMO (Israeli Defence Minitry’s Research and Development Directorate MAFAT), koji je takođe i finansirao projekat. DIRIMO je odlučio da zatraži ASZ za helikoptere zbog zabri-nutosti Izraelskog vazduhoplovstva (Israel Air Force IAF) da bi njene letelice mo-gle da budu ugrožene ručnim protivavionskim raketama tokom mogućeg budu-ćeg sukoba u Libanu ili u pojasu Gaze.
Fliker će služiti kao drugi prsten odbrane za helikoptere i projektovan je ta-ko da se aktivira samo ukoliko defanzivni sistemi (elektronske protivmere i mam-ci) budu neuspešni u zaustavljanju pretnje (RRB, na primer, nema vođeni pro-jektil i ne može da se ometa pomoću mamaca ili radarskih deflektora).
Flikerov direkcioni lanser ispaljuje presretača koji uništava dolazeći projektil dovoljno daleko od helikoptera, tako da svodi na minimum kolateralnu štetu. Jednom ispaljen, presretač razvija određen broj eksplozivnih šipki, koje se izba-cuju iz glavnog kontejnera i eksplodiraju u blizini projektila.
Izraelsko vazduhoplovstvo IAF prethodno je razmatralo Rafaelov ASZ Tro-fej (Trophy), koji je instaliran na tenkove Izraelskih odbrambenih snaga (IDF Israel Defence Force) Merkava Mk 4. Odluka za razvoj drugačijeg sistema done-ta je zbog zabrinutosti Izraelskog vazduhoplovstva da bi ubojiti oblak koji lansira sistem Trofej mogao da ošteti helikopter ili rotore.
Dragan Vučković
8 IHS Jane's Defence, 2. may 2012.
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 240-253
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No.3
Rusija raspoređuje jedinicu sistema protivvazdušne odbrane S-400 u Kalinjingradu9
Rusija je razmestila sistem S-400 Trijumf (Triumf), SA-21 „Growler“ u okviru sistema protivvazdušne odbrane u bazi Baltičke flote, u svojoj zapadnoj enklavi Kalinjingradu. Razmeštanjem treba da se poboljša razvijanje Ruskog nacional-nog sistema odbrane od balističkih projektila (BMD ballistic missile defence) i smanji sve veća infrastrukture sistema odbrane od balističkih projektila SAD i nji-hovih saveznica članica NATO-a u Evropi.
To je samo jedno od tri nova razmeštanja sistema S-400 u toku 2012. godi-ne koje je najavio načelnik Generalštaba vazdušnih snaga Rusije general Viktor Bondarev. Ostali sistemi su razmešteni u Nakhotki, na dalekom istoku Rusije, a jedan će biti u nadležnosti vazduhoplovstva.
Prethodna dva sistema S-400 razmeštena su u regionu Moskve, blizu gra-dova Elektrostal i Dmitrov.
Do 2020. godine Rusija bi trebalo da ima ukupno 28 pukova S-400, a svaki od njih po dva bataljona, opremljena sa po četiri sistema. Oni će biti razmešteni uglavnom po morskim i graničnim područjima. Do 2015. godine rusko Ministarstvo odbrane pla-nira da uvede u naoružanje sledeću generaciju protivvazdušnog sistema - S-500.
Postoji konsenzus u okviru ruske vojno-političke elite o tome da je potrebno da se izgradi nacionalna protivraketna mreža. Doskorašnji predsednik Rusije Dimitri Medvedev, naredio je značajnije opremanje snaga radi adekvatnog odgovora Rusije na uspostavljanje američkog sistema odbrane od balističkih projektila u Evropi.
Neki ruski stručnjaci za odbranu od balističkih projektila zastupaju ideju da bi Rusija morala da ima sopstvenu raketnu odbranu - sličnu američkom AEGIS sistemu, na nekim svojim raketnim krstaricama i razaračima.
Moskva namerava da izgradi dodatna postrojenja radi bržeg sastavljanja sistema S-400 i S-500. Prema najavama zvaničnika, ruski proizvođač projektila Almaz Antei trebalo bi da do 2015. godine izgradi dva nova postrojenja za proiz-vodnju sistema. Prva fabrika biće izgrađena u regionu Nižnjeg Novgoroda, a druga u Kirovu. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da zasad nema planove za izvoz sistema S-400, te da će se proizvoditi samo za ruske oružane snage.
Dragan Vučković
9 IHS Jane's Defence Weekly, 18. april 2012.
Seul razmešta krstareće rakete dometa 1.000 km10 11
Južna Koreja je razvila novi krstareći projektil sa dometom većim od 1.000 km. lako je retko javno govorila o svojim programima krstarećih i balističkih projektila, nakon neuspelog lansiranja severnokorejskog satelita Unha-3, 13. aprila, došlo je do promene u politici ministarstva za nacionalnu odbranu. Reč je o Hyunmu-3C (ili Hyon Mu 3), krstarećoj raketi zemlja-zemlja sličnoj raketi (RGM/UGM 109), od-nosno Tomahavku.
Hyunmu-3C dug je 6,15 m, promer tela rakete iznosi 0,52 m i ima lansirnu masu 1.500 kg. Pretpostavlja se da je nosivost 315 ili 450 kg razornog eksplozi-va, odnosno kombinacije razornog eksploziva i probojne bojne glave, a domet verzije C iznosi 1.500 kilometara.
Dragan Vučković
Kineski Norinko iznosi detalje o izvoznoj verziji modela VT2 MBT11
China North Industries Corporation Norinco objavila je detalje svog najnovi-jeg modela - izvozne verzije tenka VT2 (označava se i kao Type 96A). Tenk je nastavak razvoja tenka Type 85, koji je Kina, osim što se nalazi u Oslobodilačkoj narodnoj armiji Kine (People’s Liberation Army PLA), izvozila u određeni broj dr-žava, uključujući Pakistan i Sudan.
Tenk VT2 opremljen je novim kompjuterizovanim sistemom za upravljanje vatrom koji obezbeđuje nišandžiji dnevno-noćnu nišansku spravu, stabilizovanu u dve ravni, sa ugrađenim laserskim daljinomerom i automatskim tragačem za ciljevima. Zvaničnici Norincoa tvrde da nišanska sprava omogućava veoma veli-ku verovatnoću pogotka prvim zrnom u nepokretne i pokretne mete, i to dok je VT2 u pokretu.
10 IHS Jane's Defence Weekly, 25. april 2012.
11 IHS Jane's Defence, 2. may 2012.
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 240-253
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No.3
U osnovnom naoružanju VT2 nalazi se top sa glatkom cevi od 125 mm, od tenka Type 85, koji se puni pomoću automatskog punjača. Kapacitet ukrcanih granata je 40, a pretpostavlja se da VT2 može da ispaljuje 125 mm laserski vo-đene projektile, koji su takođe iz Norincoa. Mitraljez od 7,62 mm montiran je ko-aksijalno sa glavnim naoružanjem. Na krovu kupole nalaze se mitraljez od 12,7 mm i red sa šest bacača granata na svakoj strani kupole.
Nivo zaštite tenka VT2 veći je nego za Type 85. Šasija i kupola su od live-nog čeličnog oklopa, na koji je dodat sloj kompozitnog ili eksplozivno-reaktivnog oklopa.
Najnoviji tenk koji je uvršten u kineske oružane snage jeste Type 99, koji se još ne nalazi na tržištu.
Dragan Vučković
DARPA proučava operacije u okeanskim dubinama12
Američka agencija za napredne istraživačke projekte iz domena odbrane (Defense Advanced Research Projects Agency - DARPA) i korporacija Applied Physical Sciences, koja se bavi rešavanjem najizazovnijih savremenih inženjer-skih problema objedinjavanjem vrhunske tehnologije i fundamentalne nauke, za-počeli su realizaciju Druge faze tehnološko-sistemskog razvojnog programa Operacije u dubokom moru (Deep Sea Operations - DSOP).
Cilj programa Operacije u dubokom moru je da se u operativnu upotrebu američke mornarice uvede revolucionarno tehnološki unapređen sistem nadzo-ra, koji funkcioniše u ambijentu ekstremnih okeanskih dubina, radi zaštite nosa-ča aviona i njihovih pratećih plovnih objekata od napada neprijateljskih tihih pod-mornica.13
Tokom Prve faze programa analizirana je arhitektura sistema, definisan je opseg ključnih performansi, tehnološki su opisani podsistemi i identifikovani raz-vojni rizici. Takođe, detaljno su opisani: senzori i način procesiranja; način ko-munikacije između sistemskih senzorskih čvorišta, kao i između čvorišta i aviona, podmornica, brodova i kopnenih baza; izazovi u vezi sa pokretljivošću; koriš-ćenje energije, njeno dopunjavanje i skladištenje.
U Drugoj fazi programa obe pomenute organizacije obavezale su se ugo-vorom vrednim 13,5 miliona američkih dolara da u roku od 13 meseci unaprede sposobnost nadzora protivpodmorničkih borbenih dejstava u dubokim vodama.
Naučnicima DARPA pogoduje oblast dubokog mora zbog činjenice da brzina prostiranja zvuka kroz vodu opada sa povećanjem dubine, pa u okeanskim dubinama većim od oko 1.000 m brzina zvuka dostiže svoje najmanje vrednosti i stva-ra se efekat dubinskog zvučnog kanala, a uz to u tim oblastima voda je hladna, mirna i gusta. Takvi uslovi omogućavaju da se niskofrekventni zvučni talasi prosti-ru u daljinu i do nekoliko hiljada kilometara. DARPA želi da razvije senzore koji će
12 Jane’s International Defence Review, Vol 45, May 2012.
13 http://www.militaryaerospace.com/articles/2010/01/deep-sea-sonar-technology-for-advanced-anti-submarine-warfare-is-aim-of-darpa-dsop-program.html
biti postavljeni na dnu okeana i suštinski gledati gore, kroz akustički mirno okruže-nje, da bi detektovali niskofrekventne zvuke koje proizvode neprijateljske podmor-nice, nasuprot mirnoj pozadini. Međutim, pored dosadašnjih rešenja u vidu sonara (za manje domete) u obzir će se uzeti i razvijati i neakustična rešenja.
(Izvor: http://www.darpa.mil)
Da bi se zadovoljile potrebe nadzora protivpodmorničkih dejstava u velikim operativnim oblastima okeanskih dubina, program će razviti sisteme konfigura-tivne tehnologije. Sistem, ili sistemi, koji će nastati tokom realizacije ovog projek-ta funkcionisaće sa senzorima ili izvorima u blizini okeanskog dna, koristiće po-godnosti distribuiranih čvorišta, konfigurisaće se u skladu sa operacijama, okru-ženjem ili vremenskim skalama i prilagođavati se pokretljivosti površinskih plov-nih objekata ili novonastalim pretnjama.
Pored toga, program će omogućiti dalekometnu detekciju i klasifikaciju, razviti sredstva za podvodnu komunikaciju na velikim udaljenostima i unaprediti na-mensko korišćenje električne energije pri ekstremnim operativnim uslovima u okeanskim dubinama.
Milan Babić
Komunikacija iz Zemljine orbite sa batiskafom u Tihom okeanu™
Kina je 16. juna 2012. godine uspešno lansirala svemirsku letelicu Šenžu 9 (Božanski brod) sa tročlanom posadom, u kojoj je i prva Kineskinja-kosmonaut, tridesettrogodišnja Liu Jang - major kineske vojske i pilot borbene avijacije. Osnovni zadatak misije je da se izvrši spajanje kapsule sa eksperimentalnim or-bitalnim modulom Tiangong 1 (Nebeska palata), koji se nalazi u Zemljinoj orbiti na visini od 340 km, automatskim upravljanjem sa Zemlje, a nakon toga tu istu radnju obaviti, ali ručnim upravljanjem iz kapsule. 14
14 http://www.glasamerike.net/content/china-space-manual-docking/1252959.html
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 240-253
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No.3
Tokom te dvonedeljne misije realizovan je još jedan važan događaj - uspo-stavljanje audio-kontakta sa posadom jednog batiskafa u Tihom okeanu. Posada iz orbitalnog modula Tiangong 1 uspešno je obavila radiotelefonski razgovor sa posadom kineskog batiskafa Điaolong, koji se nalazio 7 km pod vodom u Mari-janskom rovu u Tihom okeanu. Marijanski rov, sa dubinom od oko 11 km, najve-ća je dubina u svetskom okeanu i najdublje mesto na površini Zemljine kore.
Kina planira da do 2020. godine u orbitu postavi svemirsku stanicu, sa ma-som od oko 60 tona i stalnom ljudskom posadom.
Milan Babić
Izrael je zabrinut zbog poboljšanja sirijske protivvazduhoplovne odbrane15
Zamenik načelnika Generalštaba izraelskih odbrambenih snaga general-major Jahir Naveh izjavio je na jednoj konferenciji o bezbednosti, održanoj 22. maja 2012. godine, da je Sirija u proteklih nekoliko godina utrošila oko 3 milijar-de dolara za ojačavanje svoje protivvazduhoplovne odbrane.
Nakon izraelskog vazdušnog udara po ciljevima u Siriji, septembra 2007. godine, te uništenja tajnog nuklearnog reaktora u izgradnji, Sirija je od Rusije ku-pila protivvazduhoplovni sistem srednjeg dometa Buk-2M (SA-17 „Grizzly“) i kratkog dometa Pantsir-S1 (SA-22 „Greyhound"). Veruje se da Pantsir-S1 ima efektivni domet između 12 i 20 km, u zavisnosti od tipa projektila koji se koristi, dok Buk-2M ima domet od 45 km na maksimalnoj visini od 25 km.
Na sirijskoj televiziji početkom godine prikazan je sistem Buk-2M na jednoj vojnoj vežbi
15 Jane’s Defence Weekly, Vol 49, Issue 22, 30 May 2012.
Zamenik komandanta izraelskog vazduhoplovstva brigadni general Hagi Topolanski izjavio je da je Sirija svesna da joj najveća pretnja dolazi od sukoba sa izraelskom borbenom avijacijom i da ojačanje sirijske protivvazduhoplovne odbrane u blizini granice sa Izraelom i Libanom predstavlja izazov izraelskoj su-periornosti u vazdušnom prostoru. Zbog toga će izraelska avijacija morati da ko-riguje svoje letačke procedure iznad severnog Izraela i unapredi svoja dejstva protiv projektila zemlja-vazduh.
General Naveh kaže da će izraelsko vazduhoplovstvo morati da utroši „pr-vih nekoliko sati“ nekog budućeg hipotetičkog rata protiv Sirije za neutralisanje sirijske PVO, pre nego što nastavi sa drugim misijama. Takođe, naglasio je svo-ju zabrinutost da bi Sirija mogla navedenim sistemima da naoruža libansku mili-tantnu grupu Hezbolah, koja predstavlja stalnu pretnju bezbednosti u severnoj oblasti Izraela.
U poslednje vreme raste opasnost od udara izraelske avijacije po nuklear-nim postrojenjima u Iranu, a jedan od mogućih pravaca naleta izraelskih aviona prema Iranu ide preko teritorije Sirije.
Milan Babić
(253>
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 240-253
