Научная статья на тему 'ПУТИ ПОВЫШЕНИЯ НАЦИОНАЛЬНОЙ ГОРДОСТИ СТУДЕНТОВ В ПРОЦЕССЕ ПРЕПОДАВАНИЕ ОБШЕСТВЕННЫХ НАУК В ВУЗАХ ТАДЖИКИСТАНА'

ПУТИ ПОВЫШЕНИЯ НАЦИОНАЛЬНОЙ ГОРДОСТИ СТУДЕНТОВ В ПРОЦЕССЕ ПРЕПОДАВАНИЕ ОБШЕСТВЕННЫХ НАУК В ВУЗАХ ТАДЖИКИСТАНА Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
32
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИСТОРИЯ / ПАТРИОТИЗМ / НАЦИОНАЛЬНАЯ ГОРДОСТЬ / НАЦИОНАЛЬНЫЙ МЕНТАЛИТЕТ / ПРАВИТЕЛЬ / ВОСПИТАНИЕ / МОРАЛЬ / ВОЗРОЖДЕНИЕ / ПРЕДКИ / HISTORY / PATRIOTISM / NATIONAL PRIDE / NATIONAL MENTALITY / RULER / EDUCATION / MORALS / REVIVAL / ANCESTORS

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Газиева Муътабар Сайфеллоевна

В статье автор указывает на роль общественных наук в формирование национального менталитета и национальной гордости в процессе преподавания в высших учебных заведениях. Раскрывает возможности данных предметов в патриотическом, этическом, воспитании молодёжи и предотвращение их вступления в нежелательные террористические и экстремистские организации. Автор приводит примеры храбрости, доброты, человечности исторических личностей из истории таджикского народа. Особо отмечает мудрость наших предков на примере морального лозунга зороастризма который в течение трёх тысячелетия не теряет своего воспитательного значения, остаётся актуальным для современной эпохи.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

WAYS OF INCREASING THE NATIONAL PRIDE OF STUDENTS IN THE PROCESS OF TEACHING PUBLIC SCIENCES IN HIGHER EDUCATION INSTITUTIONS OF TAJIKISTAN

In the article the author points out the role of social sciences in the formation of national mentality and national pride in the process of teaching in higher educational institutions. It reveals the possibilities of these subjects in the patriotic, ethical, upbringing of the youth and preventing their entry into undesirable terrorist and extremist organizations. The author gives examples of courage, kindness, humanity of historical figures from the history of the Tajik people. Especially notes the wisdom of our ancestors on the example of the moral slogan of Zoroastrianism, which for three thousand years does not lose its educational value, remains relevant for the modern era.

Текст научной работы на тему «ПУТИ ПОВЫШЕНИЯ НАЦИОНАЛЬНОЙ ГОРДОСТИ СТУДЕНТОВ В ПРОЦЕССЕ ПРЕПОДАВАНИЕ ОБШЕСТВЕННЫХ НАУК В ВУЗАХ ТАДЖИКИСТАНА»

computer capabilities and educational computer programs is the imperative of time and necessity that arose in connection with the new conditions of educational reality.

The author notes that the expediency of early learning a foreign language is finally officially recognized by the state. No one doubts the fact that human intelligence progresses most rapidly in childhood - from birth to 12 years. Approaching the beginning of learning a foreign language to the beginning of the development of the child leads to the fact that all are able to successfully master foreign languages, unlike adults.

In cognitive activity, perception is associated with attention. The attention of the junior schoolboy is characterized by involuntary, unstable, it is easily switched and distracted. At this age, students pay attention only to what causes their immediate interest. Children have a direct interest in learning the language, they want to hear and speak English themselves.

Summarizing the above, the author states that the following basic needs of students in grades 1-4 can be determined: the need for movement; need for communication; need to feel security; the need for praise for each let a small successful step; need for touching, drawing, constructing, facial expressions; the need to feel personal, and that the teacher treats them as personalities. From this it follows that the basis of the teacher-student relationship, the parent-teacher should be trust.

Keywords: English language, information technology, attitude, approach, learning, cognition, activity, emotion, interest, memory, attention.

Сведения об авторе:

Мирзоев Шухрат Саидахмадович - преподаватель кафедры английского языка и методика преподавания Кулябского государственного университета имени Аабуабдуллохи Рудаки. Адрес: 735360, Республики Таджикистан, г.Куляб, ул.С^афарова-16. Тел.: (+992) 987505328. E-mail.rvmadad@mail.ru

About the author:

Mirzoev Shuhrat Saidahmadovich, Senior Lecturer of the Kulob State University named after Abuablulloh Rudaki. Address: 735360, Republic of Tajikistan, Kulob, S.Safarov Str.-16. Phone: (+992) 987505328. E-mail.rvmadad@mail.ru

РО^ОИ БАЛАНД БАРДОШТАНИ ИФТИХОРИ МИЛЛИИ ДОНИШ^УЁН ДАР РАВАНДИ ТАЪЛИМИ ФАЩОИ Ч,ОМЕАШИНОСИ

Розиева М.С.

Донишкадаи политехникии Донишгоуи техникии Тоцикистон ба номи

академик М. Осими

Дар як фанни таълимй рисолати бузургеро бар душ дорад - ин тарбияи хувияти миллй, хисси механпарастй, ки дар вучуди хар як фард бояд аз рузи тавлид сиришта шавад. Фанхои чомеашиносй, аз кабили таърихи халки точик, фалсафа, фархангшиносй, сиёсатшиносй, сотсиологоя, этикаи касбй, ки дар макотиби олй таълим дода мешавад, аз имкониятхои ин намуди тарбияи чавонон саршор буда, дар ташаккули чахонбинию чахонфахмй, арчгузорй ба миллату сарзамини ачдодй ва ифтихори ватандорй макоми хосса доранд.

Чун аз фанни фалсафа ё таърихи халки точик оид ба афкори фалсафии бостонии точикон ё мавзуи ориёихо ва дину оини онон- зардуштия харф мезанем, рочеъ ба хусусиятхои ахлокй доштани фалсафаи бостонии точикон ва оини зардуштия андеша ронда, таълимотхоро рочеъ ба мехнатдустй, эхтироми воситаи мехнат ёдовар мешавем. Хусусан, хотирнишон кардани шиори машхури ахлокии он ниёгонамон «пиндори нек, гуфтори нек ва рафтори нек» ахамияти бузурги амалию хаётй касб мекунад. Тавассути ин шиор ба донишчуён фахмонида мешавад, ки ниёгони мо хануз дар миёнаи хазораи якуми пеш аз милод чунин шиорро пеш гузошта, барои ташаккули инсони комил чадал кардаанд. Бо хамин рох онхо мехостанд, хувияти халкияти авастой ё кабоили ориёиро ташаккул диханд. Ин шиори машхур дар тули хазорсолахо барномаи дурнамои тарбиявии миллати мо буду хохад монд. Ва ин шиор дар шароити раванди чахонишавии (глобализатсияи) замони муосир, ки зери таъсири фархангу арзишхои бегона ба касифшавии ахлоки чомеа хусусан чавонон меорад, хеле ахамияти калон дорад. Таъкиди ин нукта хангоми омузиши

фapx,aнгшиносй зимни гузаштани мaвзyи фapx,aнги оpиёй, дap фанни сотсиология оид ба aфкоpи ичтимоии ниёгонамон дap ахди бостон аз як тapaф чанбаи тapбиявии дapсy фaнpо кyввaт бахшад, аз тapaфи дигap алокаи бaйниx,aмдигapии фанх,ои таълимй ва pобитaи замонии диpyзy имpyз, инчунин пайвастагии маънавии ниёгону имpyзиёнpо таъмин нaмyдa, суханх,ои зеpини сapвapи кишвap Эмомалй Рaxмонpо ба тасдик меpaсонaд:«Дap них,оди миллати мо омилх,ои бунёдии э^ёи тадртчии истиклолият хдмеша вучуд дошт, ки асолату х,увияти yстyвоp ва амалан шикaстнопaзиpи тaъpиxй, суннатх,ои беш аз сеx,aзоpсолaи дaвлaтдоpй, apзишx,ои бyзypгy созандаи ичтимой, фapx,aнгy маънавиёти ганй ва Faйpa дap асл шо^сутунх,ои хдёти фаъол ва тaъpиxии миллати мо буданд»(4, с. 32). Ба мушохдда меpaсaд, ки бapxе аз чавонон зеpи тaъсиpи ташвикотх,ои нодypyсти динй монда, xyдpо аз асли пypкиммaти хеш дyp мегиpaнд, чунин тaълимотpо кyфp мехдсобанд, ки ин ro^pyory хавнок аст. Вале мусаллам аст, ки дину оине мapдyмpо ба тахдммул, мypосовy мaдоpо, некию rn^rapï даъват месозад, х,еч гох, кyфp нахохдд буд. ^ap нaзapи фалсафию тaъpиxии чанбаи инсондyстидоштa, на танх,о бapои замону макон ва халки муайян, балки бapои тамоми ояндагони банни бaшap низ хизмат хохдд кapд. Аз ин чост, ки «...оpмони истиклол фapзaндони мyбоpиз, вата^^ст ва донишманди миллaтpо x,aмвоpa ба нигох, доштани х,увияти миллй, талкину тах,кими оини дaвлaтдоpй, таъмини пайванди ногусастании наслх,о ва них,оят х,ифзи истиклолияти Ватан ва пойдоpии тамаддуни ачдодй pax,нaмой кapдa, дap дaвpax,ои мушкили зиндагй ба онх,о неpyвy тавон бахшидааст»(4, с. 32).

Вата^^стИ яке аз py^x^ х,увияти миллй буда, ин x,иссиётpо на танх,о дap мисоли мyбоpизax,ои ачдодони гузаштаи мо чун Шеpaки дaлеpy Фpaдaи МapFиёнй, Спитамену Муканнаъ, Темypмaлики ках£амони халкй, ки алайхд истилогapони ачнабй намунаи дaлеpию шучоат ва мapдонaгй нишон додаанд, тapбия кapдaн мумкин аст, балки дap мисоли ходимони давлатй ва илму фapx,aнг низ ба ичpо paсонидaн мумкин аст. Дap мисоли хислатх,ои шахсии aсосгyзоpони сулолах,ои ^^p^^^x,^ ибни Дусайн, Сaффоpиён-Яъкуб ибни Лайси Сaффоpй, поягyзоpи давлати Сомониён - Исмоили Сомонй хислатх,ои вaтaндyстй, инсонигapии баланд ва чaвонмapдонaи ож^о нишон додан шоистаи ибpaт хохдд буд. Баъди аз тapaфи халифаи apaб волии Хypосон таъин гapдидaнaш, Тохщ> ибни Дусайн аз pyи х,исси вaтaндyстй ва истиклолиятхохд эълон менамояд, ки минбаъд номи халифаи apaбpо дap хутбаи намози чумъа нaгиpaнд. Ин аз тapaфи Тох^ як навъ шучоату мapдонaгй ва намунаи озодихохд буд. Халифаи apaб аз ин амал дap шигифт шуда, Тохщ> ибни Дyсaйнpо аз байн бypдaнй мешавад. Соли 822 ypо заха-p дода мекушонад, ки ин аз тapaфи халифа даст задан ба амали теppоpистй буда, ба тaъpиxи ин x,apaкaт чун киpдоpи ношоиста воpид гаштааст.

Aсосгyзоpи сулолаи Сaффоpиён - Якуб ибни Лайси Сaффоpй дap соли 876 бо нияти Faсби х,окимияти хилофат ба БaFдод лaшкap кашид, лекин то он чо нapaсидa, 100 км дypтap дap мавзеи Доp-yл-Aкyл аз тapaфи кувваи x,apбии халифа ба шикасти сахт дyчоp гapдидa, акиб нишаст. Манбаъх,ои тaъpиxй шах,одат медихднд, ки яке аз сабабх,ои мaFлyб шудани Яъкуб ибни Лайс кyмaки Алй ибни Мухдммади Бypкaиpо paд кapдaни y буд. Алй ибни Мухдммад ба шypиши зангиёни Fyлом дap ^ок, ки та^ибан 14 сол (869-883) давом намудааст, сapдоpй мекapд. Яъкуб ибни Лайс аз иттих,од бастан бо Fyломон оp кapдa, ^маки пешниx,одкapдaи пешвои шypишчиёнpо нaпaзиpyфт(3, с. 578). Алй ибни Мухдммади Бypкaй бapои ин амали Яъкуб ибни Лайс аз y касос гиpифтaни шуда, дap боpaи тaйёpии y зидди халифа xaбap дода, бо хдмин амали ночaвонмapдонa зох^ мекунад. Ин як навъ хоинй буд, ки нисбати чунин амалх,ои зишт дap чавонон бояд х,исси нaфpaтpо бедоp кapд. Бapодapи Яъкуб Aмp ибни Лайс, ки пас аз вафоти бapодapaш соли 879 сapи кyдpaт омад, сифатх,ои шоистаи озодидустй дошт.

Даёт ва фаъолияти намояндагони оли Сомон дap чaвонмapдию адолатпешагй, инсонпapвapй, apчгyзоpй ба а^ли илму адаб намунаи ибpaт буд, ки ин далели мaъpифaти баланду заковати бapкaмоли онх,ост. Маълум аст, ки яке аз мapдони бyзypги ин сулола Исмоили Сомонй буд. Вале бояд бештap талкин намоем, ки ин aбapмaди кaмтapин тасодуфан бомaъpифaт, донишманд, xaлкпapвap ва давлатсозу тaкдиpсоз нашудааст. Бapои сох,иб гapдидaн ба чунин сифатх,ои нaкy анъанах,ои хуби авлоду хонадонаш тaъсиpy

мycоидaт нaмyдaaнд ва инpо xaмчyн дaлeли xyкфapмо бyдaни фазои ху6и таълиму тapбия дap оли Сомон мaнзyp намудан манфиати зиёд мeбaxшaд.

Пaдapи Иcмоил дap кaтоpи нaбepaгони Сомон шли 842 xокими ФapFOнa таин мeшaвaд. Соли 849 дap оилаи y Иcмоил тавлид мeшaвaд. Лeкин cоли 865 Axмaд вафот мeкyнaд. Иcмоилpо бapодapaш Hacp, ки ба чои амакаш Hyx xокими Сaмapкaд шуда буд, ба тapбияи худ мeгиpaд. У ба чои пaдap ба Иcмоил тамоми донишxои зapypиpо дода, ба yмypи дaвлaтдоpй омода мeкyнaд. Вакге ки axли Бyxоpо аз Hacp xоxиш мeкyнaнд, ки идоpaи шaxppо ба зимма гиpaд, y бapодapaш Иcмоилpо чун xоким ба он чо мeфиpиcтaд. Бaxpи y pикобдоpон омода мeкyнaд. Чунош ки Сайдулло Aбдyллоeв дap acapaш «№моили Сомонй» мeнигоpaд, Hacp ба бapодapaш зинxоp мeкyнaд, ки ин pикобдоpон на бapои мyбоpизa бypдaн бо axли Бyxоpо, балки бapои мyxофизaти y мeбошaнд(1, c. 41).

Мо бояд бeибо ба шyypи чавонон pacонeм, ки Иcмоили Сомонй бapои халку миллати мо аз Иcкaндapи Макдунй, Пётpи I кaмтap нecт. Кaxpaмонии Иcмоил дap xaйcи xокими Бyxоpо аз он ибоpaт буд, ки мapдyмpо аз шхтани caAay монeaxо бaxpи мyxофизaт аз xyчyми кaбилaxои бодиягapди yFyзxо озод кapдa, онxоpо ба мexнaти оcyдaю эчодкоpонa paвонa кapд. Ташкили xифзи шaxpиёнpо хуб ба pоx монд. Ба халк мypочиaт кapдa гуфт, ки «Ман дeвоpи Бyxоpоям!». Ин xaм мapдонaгию xyдбовapй ва xaм Faмxоpии xокими шaxppо нишон мeдиxaд. У дap xa^^ar бap зидди yFyзxо мyбоpизa бypдa, xyчyми онxоpо пeшгиpй кapд. Мapдyм бо мexнaти оcоиштa мaшFyл шуда, хазинаи шaxppо бой намуданд. Бо ин миcолxо мо мeтaвонeм талкин нaмоeм, ки мapдyми точик дap cолxои 90-и caдaи гузашта бо pоxбapии capвapи имpyзaaш ба чанги бapодapкyшивy пошxypии давлати нави точикон иcтодaгapй кapдa, caдди шикacтнопaзиp гузоштанд. Дap мдооли paфтоpи Иcмоил ниcбaти бapодapaш Hacp ва фитнaaнгeзиxои aтpофиёнaшон ниcбaти онон чунин лaxзaи фаъолияташон чолиби диккат буда, axaмияти калони тapбиявй доpaд. Ба талаби Hacp оид ба додани кдоми дapомaди шaxpи Бyxоpо Иcмоил pозй нaмeшaвaд. Соли 886 Hacp зидди y лaшкap мeкaшaд. Вaлe Иcмоил бap зидди y нaмeчaнгaд ва шикacтxypдa ба шyмоp мepaвaд. Aз xокимй ,nyp кapдa мeшaвaд. Aммо боз ypо xоким таъин мeкyнaнд. Боpи дуюм шли 888 Hacp ба Бyxоpо бо даъвои ба хазинаи Сaмapкaд гyзapонидaни мaблaF xyчyм мeкyнaд. Ин дафъа y шикacт xypд. Иcмоил ypо зиндонй нaкapд, мyлкaшpо кашида нaгиpифт, вакге ки бapодapaш ба y мypочиaт мeкyнaд, мeгyяд, ки ба Сaмapкaд paвeд, Шyмоpо коpxои зиёд интизоpaнд. Бо xaмин Иcмоил инcонигapию эxтиpомaшpо ниcбaти оли Сомону оилаи худ, ндобати бapодape ки чун пaдap ypо тapбият дода буд, нишон дод. Aз xaмa мyxимaш номи нeки xyдpо нигох дошт, дap тaъpиx ин aмaлxои чaвонмapдонaaш обpyю эxтиpомaшpо боз xaм зиёд кapдaнд. Бояд xap як шaxc чун Иcмоили Сомонй caдокaти xyдpо ба авлод, оила ва ватани худ аз xaOT^ одоби итеонй нaбapомaдa, бидуни Fapaзxои шaxcй ифода кунад. Он rax номаш виpди зaбонxо xоxaд шуд. Бинобap ин чун бaъзe аз чавонон гapaвидaн ба дacтaxои тeppоpиcтй ва иштиpок дap вокeaxои фочиaбоpи бaъзe дaвлaтxои Ш^к имpyз низ амали чaвонмapдонa нecт. Якe аз caxифaxои дypaxшони кaxpaмонии халки моpо мyбоpизa бap зидди мyFyлxо ташкил мeдиxaд. Дap ин pоx макоми Тeмypмaлик чун xоким ва мyxофизи шaxpи Хучанд бacо нaзappac acт. Оид ба кaxpaмонии y acapи Сaдpиддин Afeñ «Кaxpaмони халки точик Тeмypмaлик» чун capчaшмaи мyxим хизмат мeкyнaд. Ки>оати ин acapи чолибу xотиpмонpо ба шогиpдон тaвcия кapдa, лaxзae аз мyбоpизaи ин чонфидои миллaтpо накл кapдaн тaъcиpи амик мeбaxшaд. Устод С.Aйнй тacвиp мeнaмоянд, ки вакти xyчyми мyFyлxо Тeмypмaлик миcли xокимони бaъзe шaxpxо pоxи бeномycй ва xоиниpо пeш нaгиpифтa, бapъaкc дap caфи пeши мyбоpизa иcтодa бapои дигapон cипapy намуна гapдид. Ддаш вaтaндycтй ypо водоp мeкapд, ки то дap бадан чон ва чон дap paмaкe доpaд, вазифаи аз тapaфи ватан ба гapдaнaш гyзоштaшyдapо адо намояд, то ки дap пeши модapи азиз - хоин ва оки модap ба шyмоp нapaвaд ва дap тaъpиx номи y бо лаънат ё нaфpaт ёд нашавад. У хост ки калъаи обиe бунёд кapдa, зидди мyFyлxо чангад. Бapои ин чои мyноcибpо низ интихоб намуда, онpо бино кapд ва озука зaxиpa намуда, киштидо cоxт. У киштиcозиpо худаш pоxбapй кapд. Болои киштш,о шакли нимдоиpa дошта, бо намаду лой зиpexпyш шуда буд. Дангоми бо манчаник caнг пapтофтaнy xaво додани зapфxои нaфтдоp киштй шикacтa оташ нaмeгиpифт. Сapбозони Тeмypмaлик аз тиpeзaxои киштй мyFyлxоpо тиpбоpон мeкapдaнд. Тeмypмaлики дaлep бо чавонон ба мyFyлxо шабохун мeзaд. Микдоpи зиёди онxоpо нобуд

месохт. Худи Tемypмaлик дap тиpaндозй xaмто надошт. Камони ypо касе аз xaмзaмононaш кашида наметавонист. Чингизхон Улок - нyëн ва Мангу- бyкоpо бо панч xaзоp лaшкap ба суи шaxpи Бинокат ва Хучанд фиpистодa буд. Tемypмaлик ба чaнгоaвapони калъа мaслиxaтxо дода, худ бо мaxоpaти баланд ва кaxpy Faзaб мечангид. MyFyлxо аз тapaфи деxaи Maxpaм дapëpо yбyp кapдa, ба шaxpи Хучанд аз хушкй xyчyм кapдaнд. Адолии шaxp бо кaxpaмонй мечангиданд. Аммо мyFyлxо то сapшaвии чанг дap шaxp аз байни точиpон ЧOсyсxои xyдpо тaйëp кapдa буданд. Axмaди точиp яке аз ощо буда, бо осонй ба шaxp воpид шуд. Душман ба шaxp дapомaдa, бедодигapиxо мекapд. Аз ин амал Tемypмaлик дap Faзaб шуда, Axмaд ва боз ду нaфapи дигappо ба назди дapë даъват кapд, онxоpо сap заданд ва бapои хоинй интиком гиpифтaнд. Tемypмaлик ба суи шaxpи Ч,анд paxсипоp шуд, то xaмpоxи Ч,алолиддин писapи Myxaммaди Xоpaзмшоx зидди мyFyлxо мyбоpизaaшpо идома дш,ад. Дap овони пиpй ба Хучанд бapгaштa, писapaшpо меëбaд. Аз дасти мyFyлxо дap наздикии Консой кушта мешавад. Аз чайби y хате меëбaнд, ки дap он чунин навишта шуда буд: «Эй он ки мypдaи ман ба дастат меафтад, arap некxоxи одамон ва ватандуст бошй, мapо бо ин як каф хок гypон, ки аз ëдгоpии ватани азизи ман аст!». Дap оxиpи хат ин байт xaм буд:

Ampu кафан зи хоки eamaH кардан op3y, Во %aсpamо, ки мебарам ин op3y ба хок. (2, 218).

Ана xaмин хел Tемypмaлики ватандуст пас аз вафоташ xaм хост «хоки ватанаш aтpи кафан» бошад, ки ин намунаи беxтapини ватандустй, шучоату кaxpaмонй буд ва месазад, ки xap як чавон дap ин чода аз y дapси ибpaт омузад ва чун Tемypмaлик ба ватан содик ба душман оштинопaзиp бошад. Неъмат Кдеобоев, Исмоил Дамзаалиев., Додй Кенчаев, Саидкул Typдиев, Сaфap Aмиpшоев ва дю^он зидди фашизми Геpмaния чангида, кaxpaмониxои ниëгони xешpо тaкpоp кapдaнд ва исбот намуданд, ки онxо намояндаи миллати доpои мaънaвиëти баланданд. Дap солxои 80-90-уми aсpи XX бинобap вокеaxои сиëсии дap пapтaви бозсозии гоpбaчевй ба вукуъомада, дap ^чи^агон xaм xapaкaтxои гуногуну xизбxои сдасй ба вучуд омаданд. Бинобap набудани фapxaнги баланди сиëсй дap чyмxypй вазъи муташанничи сиëсй xyкмфapмо шуда, минбаъд боиси ба вучуд омадани чанги шaxpвaндй гapдид. Дангоми омузиши мавзуи Tочикистон дap pоxи истиклолият ва демокpaтиконии чомеа аз фанни тaъpиxи халки точик ва мавзуи «Вазъи низоъангез ва pоxxои xaлли он» аз фанни сиëсaтшиносй, сaбaбxои пайдоиши чанги шaxpвaндй, вазъи низоъaнгезpо дap чомеа гуфта, дap боpaи фapxaнги волои тaxaммyлгapои ачдодони гузашта мисолxо овapдa, аз нaвоpи ба чашни 20 - солагии истиклолияти Ч,yмxypии Tочикистон бахшидашуда оид ба дaвpaxои мyзокиpоти байни точикон кисмaтеpо намоиш медиxем. Дини гyфтyшyнидxо кyшишxои xyкyмaти конститутсионй бо сapдоpии Э. Paxмонpо махсус кайд мекунем. Taмоми фикpy зикpи y ба «^ифзи содиконаи мaнфиaтxои милливу давлатй, аз тамоми мaнфиaтxои дигap афзал донистани манофеи давлату миллат, саъю талоши пайваста ба xотиpи мyстaxкaм намудани пояxои ичтимой, амнияти давлат ва чомеа, вaxдaти миллй ва иктидоpи иктисодии давлат, вазифаи шaxpвaндй ва масъулияти фapзaндии xap яки мову шумо - yмyмaн maмомu халщ Тоцики^он мебошад (5, с. 46).

Дамин тaвp дap мисоли кaxpaмонивy pодмapдиxои мушаххаси aбapмaдони миллат дap мaфкypaи шогиpдон xисси Ватандустиву ифтиxоpи миллиpо кувват бахшида, ононpо ба мapдонaгивy шучоат, pосткaвливy pосткоpй xидоят намудан мувофики максад ва мaнфиaтовap мебуд.

ПАЙНАВИШТ

1. Абдуллоев С. Исмоили Сомонй. Haшpи дуюм. (Бо такмилу иловaxо) Хучанд: Haшpиëти давлатии ба номи Paxим Ч,алил,1998.- 432 с.

2. Айнй С. Кaxpaмони халки точик Tемypмaлик.- Душанбе: Иpфон, 1975. - 64 с.

3. Faфypов Б. ^чикон - Душанбе: Дониш, 2008. - 1467 с.

4. Paxмон Э. ^чикон дap оинаи тaъpиx аз оpиëн то Сомониен. Китоби сеюм,

Душанбе: Иpфон,2006.- 228 с.

5. Paxмон Э. Па0ми Пpезидети Ч,yмxypии Tочикистон Эмомалй Paxмон ба Maчлиси

Олии Ч,yмxypии Tочикистон аз 23 янвapи соли 2015. - Душанбе: ŒapE^ озод. - 47 с.

6. Œaxypï M. Xypосон аст ин чо. - Душанбе: Maтбaaи аввал, 1997. - 291 с.

ПУТИ ПОВЫШЕНИЯ НАЦИОНАЛЬНОЙ ГОРДОСТИ СТУДЕНТОВ В ПРОЦЕССЕ ПРЕПОДАВАНИЕ ОБШЕСТВЕННЫХ НАУК В ВУЗАХ

ТАДЖИКИСТАНА

В статье автор указывает на роль общественных наук в формирование национального менталитета и национальной гордости в процессе преподавания в высших учебных заведениях. Раскрывает возможности данных предметов в патриотическом, этическом, воспитании молодёжи и предотвращение их вступления в нежелательные террористические и экстремистские организации. Автор приводит примеры храбрости, доброты, человечности исторических личностей из истории таджикского народа. Особо отмечает мудрость наших предков на примере морального лозунга зороастризма который в течение трёх тысячелетия не теряет своего воспитательного значения, остаётся актуальным для современной эпохи.

Ключевые слова: История, патриотизм, национальная гордость, национальный менталитет, правитель, воспитание, мораль, возрождение, предки.

WAYS OF INCREASING THE NATIONAL PRIDE OF STUDENTS IN THE PROCESS OF TEACHING PUBLIC SCIENCES IN HIGHER EDUCATION INSTITUTIONS OF TAJIKISTAN

In the article the author points out the role of social sciences in the formation of national mentality and national pride in the process of teaching in higher educational institutions. It reveals the possibilities of these subjects in the patriotic, ethical, upbringing of the youth and preventing their entry into undesirable terrorist and extremist organizations. The author gives examples of courage, kindness, humanity of historical figures from the history of the Tajik people. Especially notes the wisdom of our ancestors on the example of the moral slogan of Zoroastrianism, which for three thousand years does not lose its educational value, remains relevant for the modern era.

Kaywords: History, patriotism, national pride, national mentality, ruler, education, morals, revival, ancestors.

Сведение об автор:

Газиева Муътабар Сайфеллоевна - кандидат исторических наук, Политехнического института Таджикского технического университета им. академика М. С. Осими

About the author:

Gazieva Mutabar Saifulloevna - candidate of historical sciences, associate professor state language and sociology Polytechnical institute of the Tajik technical university of the academician M.S. Osimi

ТЕОРЕТИЧЕСКАЯ ОБОСНОВАННОСТЬ И ХАРАКТЕРНЫЕ ПРИЗНАКИ

ТВОРЧЕСКОГО УПРАВЛЕНИЯ ВРЕМЕНЕМ В УСЛОВИЯХ РАЗРАБОТКИ И ВНЕДРЕНИЯ МОТИВАЦИОННО-РАЗВИВАЮЩИХ ИННОВАЦИОННЫХ ПЕДАГОГИЧЕСКИХ ТЕХНОЛОГИЙ В ВУЗЕ

Джафаров С. Ф., Шохиён Н.

Национальный центр тестирования при Президенте Республики Таджикистан Дангаринский государственный университет

Кредитная технология представляет собой одну из разновидностей моделей личностно-ориентированного получения образования, в структуре которого имеются элементы педагогического проектирования и системной взаимосвязи времени в заданном образовательном маршруте главных субъектов учебного процесса. В этой связи, представляет интерес рассматривать кредитную технологию обучения, как детерминированную систему, когда студенты должны достигать определенных успехов в период реализации академического календаря, где предусмотрены проведение трех промежуточных аттестаций и итогового контроля знаний. Фактор времени с позиции оценки успешности студента измеряется баллами, т.е. математическими числами, которые студентами «набираются» во времени и взаимосвязи с требованиями освоения программы каждой дисциплины. Программные цели изучения

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.