Научная статья на тему 'ПСИХОЛОГИК КОНСУЛТАЦИЯ ВА УНИНГ ЮЗАГА КЕЛИШИНИНГ НАЗАРИЙ ТАҲЛИЛИ'

ПСИХОЛОГИК КОНСУЛТАЦИЯ ВА УНИНГ ЮЗАГА КЕЛИШИНИНГ НАЗАРИЙ ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Психологические науки»

CC BY
637
68
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
психология / консултация / муносабат / эҳтиёж / техника / суҳбат / шахс / муаммо / мижоз / ҳислар / алоқа / маслаҳатчи / психотерапия / амалий психология / маслаҳат. / psychology / counseling / attitude / need / technique / conversation / person / problem / client / perception / communication / counselor / psychotherapy / applied psychology / counseling.

Аннотация научной статьи по психологическим наукам, автор научной работы — Убайдуллаева, Мунира Юсуф Қизи

Ушбу мақолада психологик консултация ҳақида тушунча, унинг тарихи, ҳозирги кундаги статистик маълумотлар. Психолог ҳузурига бориш одамлар учун қандай ҳис уйғотади ва қандай қарашади. Шахслар псухологга қандай муаммолар билан мурожаат қиладилар шу каби янгиликлар акс этган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PSYCHOLOGICAL CONSULTATION AND THEORETICAL ANALYSIS OF ITS OCCURRATION

In this article, the concept of psychological counseling, its history, current statistics. Going to a psychologist is how people feel and how they look. Similar news reflected how individuals approach a psychologist with problems.

Текст научной работы на тему «ПСИХОЛОГИК КОНСУЛТАЦИЯ ВА УНИНГ ЮЗАГА КЕЛИШИНИНГ НАЗАРИЙ ТАҲЛИЛИ»

ПСИХОЛОГИК КОНСУЛТАЦИЯ ВА УНИНГ ЮЗАГА КЕЛИШИНИНГ

НАЗАРИЙ ТАХДИЛИ

Убайдуллаева Мунира Юсуф цизи

т ит щапоуат ип ¡га@^аИ сот Узбекистон Халцаро Ислом Академияси 1-босцич магистранти

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада психологик консултация уацида тушунча, унинг тарихи, уозирги кундаги статистик маълумотлар. Психолог уузурига бориш одамлар учун цандай уис уйготади ва цандай царашади. Шахслар псухологга цандай муаммолар билан мурожаат циладилар шу каби янгиликлар акс этган.

Калит сузлар: психология, консултация, муносабат, эутиёж, техника, суубат, шахс, муаммо, мижоз, уислар, алоца, маслауатчи, психотерапия, амалий психология, маслауат.

Тадкикодларимиздаги кузатувларимиз натижасида, Узбекистон Республикаси буйича мингдан ортик хусусий ва давлат тасарруфидаги психологик хизмат курсатиш марказлари мавжуд. Бундай турдаги хизмат марказларига мурожаат этувчиларнинг сони эса кундан кунга ортиб бормокда. Аммо, Узбекистон микёсида психологга мурожаат килиш узбекларнинг кадриятларига номуносиб деб хам хисобланади афсуски. Нима учун бизнинг жамиятда "Мен психолог хизматидан фойдаланаман" дейиш одатдагидек кабул килинмайди? Тугри, шундай. Одамлар психолог хузурига ташриф буюрганида: "Менда хеч канда муаммо йук, мен хаммасини узим хал кила оламан. Муаммоимни узим еча оламан аммо, психолог ёрдамига мухтожман деб уйлайман" унда нима сабабдан одамлар психолог консултациясига мурожаат килишади? [3]

XXI асрнинг бошларига келиб психолог касби хакидаги тушунча кенгая бошлади ва психологик консултацияга касалликни даволаш учун ташриф буюрадиган жой эмаслигини жамият тушуна бошлади. Бирок, юкордаги жумлаларни хали хам учратишимиз мумкин. Бунинг учун омманинг фикрини кенгайтириш ва албатта психология хакидаги билимларни ошириш зарурдир. Узбекистон Республикасида "Психологик хизмат хакидаги Низом" 1996-йил 15-мартда кабул килинган. Бунда 5 та булим, 12 моддадан ташкил топган. Кейинчлаик бунга узгартиришлар киритилди. 2001-йил, 2002-йил ,2017-йил ва

сунггиси 2019-йилда (577-сонли) амалга оширилган. Бундан кузланган максад келгусида жамиятда етакчи кадрларни етказиб беришдан иборат хисобланади. Бунда психологик хизмат асосан уч боскичда амалга оширилади:

1.Умумий урта таълим микёсида

2.Туманлар ёки шахарлар микёсида

3.Вилоят микёсида [1]

Психологик маслахатнинг мохияти - бу мижоз узининг психологик муаммоларини хал килишда янги имкониятларни очадиган (реаллаштирадиган) шароитларни яратиш оркали махсус касбий ва илмий билимларга асосланган мутахассис-психолог томонидан бевосита психологик ёрдам курсатишдир.Психологик маслахат амалий психологнинг бошка фаолиятидан бир катор хусусиятлари билан фарк килади.Хусусан, психологик маслахат психолог ва мижоз уртасидаги шахсий алокаларнинг киска муддатли ва эпизодик характерга эга булиб, психотерапиянинг турли усуллари мижоз билан узок вакт ишлашга мулжалланган. Агар психологик маслахат мижозга унинг шахслараро муносабатларини кайта ташкил этишда ёрдам беришга каратилган булса, психотерапевтик таъсир шахснинг энг чукур муаммоларини хал килишга каратилган. Психологик маслахатни утказишда психолог-маслахатчи мижозга маслахат беради, аммо уларни амалий амалга ошириш мижознинг иши. Психотерапияда эса мижознинг муаммоларини бартараф этишга каратилган фаол харакатлар психолог томонидан амалга оширилади ва мижоз факат уларга муносабат билдиради ёки бу таъсирларни сезади. Психологик маслахат билан богълик булган психокоррексия билан асосий иш купинча мижоз томонидан психолог ёъклигида ёки у билан бевосита ва доимий алокада булмаган холда мустакил равишда амалга оширилади.

Психодиагностика маслахатнинг таркибий кисми сифатида каралади. Маслахат беришда психодиагностика мижозни бевосита кузатиш натижаларига, олинган маълумотларни умумлаштиришга асосланади. Психодиагностика маслахатнинг бошида махсус психологик тестлардан фойдаланмасдан амалга оширилади ва психокоррексияга караганда анча кам вакт талаб этади. Психологик маслахатнинг максади мижозга уз шахсиятини урганишда, унинг атрофидаги дунё билан муносабатларини тушунишда, муаммоларини бахолашда ва уларни бартараф этишнинг мукобил вариантларини топишда ёрдам беришдир. Ушбу максад куйидаги асосий вазифаларни хал килиш оркали амалга оширилади (Р.С. Немовга кура):

1.Мижоз дуч келган муаммони конкретлаштириш (аниклаштириш). Бу вазифа мижозни тинглаш, уни кузатишдан иборат. Махсус тинглаш усулларини куллаган холда, маслахатчи мижознинг муаммоси нимада деган хулосага келади.

2. Мижозни мижоз муаммосининг мохияти, унинг жиддийлигининг хакикий даражаси хакида хабардор килиш. Яъни, маслахатчи мижозга нафакат унинг муаммоси нима эканлигини тушунтирибгина колмай, балки бу муаммо нима учун пайдо булганлиги ва уни амалда кандай хал килиш мумкинлигини хам тушунтиради.

3. Психолог-маслахатчи томонидан мижознинг шахсиятини урганиш. Бундай тадкикот мижознинг уз муаммоларини канчалик тулик ва чукур тушунишини ва уларни хал килишга канчалик тайёрлигини аниклаш имконини беради.

4. Муаммони энг яхши тарзда хал килиш буйича мижозга маслахат ва тавсияларни аник шакллантириш. Шу билан бирга, мижознинг индивидуал хусусиятлари ва психологнинг муаммони тушунишининг узига хослиги хисобга олинади. Маслахатлар ва фокуслар мижоз учун содда, киска ва тушунарли булиши керак, шунингдек, мижознинг реал хаётий шароитларига мос келиши ва унинг томонидан тегишли назорат остида булиши керак.

5. Мижоз хар доим хам психологдан олинган маслахат ва тавсияларни амалга оширишга зудлик билан ва муваффакият умиди билан бора олмайди. Баъзида, тажрибасизлик ва кобилияцизлик туфайли мижоз хато килади ва психологнинг тезкор ёрдамига мухтож. Шу сабабли, психолог-маслахатчининг вазифаси мижозга муаммони хал кила бошлаганида таклиф килинадиган кушимча амалий маслахатлар шаклида ёрдам беришдир.

6. Агар у ёки бу сабабларга кура мижоз психолог томонидан берилган маслахат ва тавсияларни бажаришдан бош торца, у холда иккинчиси психологик маслахатнинг якуний амалий натижаси учун жавобгар эмас, балки факат ушбу тавсияларнинг тугърилиги учун жавобгардир.

7. Мижозни келажакда шунга ухшаш муаммолардан кандай кочиш кераклигини ургатиш. Бу, хусусан, психопрофилактика вазифаларидан биридир. Уни хал килиш, маслахатчи психолог мижознинг мустакил равишда бундай муаммонинг такрорланишини олдини олишига ишонч хосил килади.

8.Психологик консултация жараёнида мижозни психологик ва тарбиявий ахборотлаштириш хам амалга оширилади. Бу мижозга бошлангъич, хаётий

психологик билим ва куникмаларни беришдан иборат булиб, уларни узлаштириш ва тугъри куллаш махсус психологик тайёргарликсиз мумкин.

Психологик маслахат самарадорлигининг мезони, Г. С. Абрамованинг фикрига кура, бошка шахснинг (мижознинг) унинг муаммоси буйича янги тажрибаларнинг пайдо булишидир. [2]

Юкорида келтирилган сабаблар психологга мурожаат килувчиларнинг бир парчагина сабаблари холос. Аммо, купчилик муммо булсагина психолог хузурига борилади деб уйлашлари табиий. Шундай саволларга жавоб топпиш максадида "АиФ-Воронеж" мухбири психолог Олга Веселова билан сухбатда кандай вазиятларда психологга ташриф муносиб эканлиги хакида интервю олади. [5]

Психолог Олга Васелева: Психолог тайёр маслахат бермайди. "Психологга мурожаат килиш учун драматик нарсаларни бошдан кечириш шарт эмас. Баъзан уз калбингизни кашф этиш ва у хакида гапиришни хохлашингиз кифоя, - дейди Олга Веселова. - Психологга мурожаат килишингиз мумкин булган муаммолар доираси жуда катта. Баъзида одамлар маслахат учун келишади ва хатто суровни шакллантира олмайдилар. Бундай холда, мутахассиснинг вазифаси мижоздан унга нима булаётганини сураш, унга дам олишга ёрдам бериш, ишонч муносабатларини урнатишдир. Ва шундай буладики, кариндошлар одамни мутахассисга юборишади. Ва бу шундай, чунки ташки томондан у купрок куринади. Мисол учун, одам вазиятнинг ичида булиши мумкин ва хатто буни сезмайди.

Баъзида одамлар учун мутахассис билан учрашишга карор килиш осон эмас, дейди Олга Веселова, баъзида эса, аксинча, жуда оддий булади, чунки одам психологдан унга кандайдир маслахат беришини кутади.

"Мижоз келиб сураши мумкин:" Мен нима килишим керак?". Биз тайёр маслахат бермаймиз, бизнинг вазифамиз одамни узига ишонишга, муаммоларни узи хал килишга ургатишдир, - тушунтиради Олга. - У бунга тайёр эмас, кейин бизни хафсаласи пир булиб колдириши мумкин. Шунингдек, сиз психотерапия узок жараён булиши мумкинлигини, унинг уз коидаларига эга эканлигини, бузилмаслигини тушунишингиз керак.

Психологнинг мижоз билан ишлаши учта шартга асосланади: ^ чекланган вакт;

^ мижоз ва психолог учун хавфсиз жойнинг мавжудлиги; ^ тариф буйича хизматлар учун тулов;

Мижоз билан ишлаш кайси режимда утиши биринчи учрашувда аник булади. Агар бу психотерапия булса, одам танловга эга булади: ёки узок вакт давомида мутахассис билан ишлаш ёки керакли маълумотни олиш ва уни узи аниклашга харакат килиш. [4]

Юкоридаги маълумотларга таянган холда куйидагича хулосага келишимиз мумкин: бугунги кундаги психолог консултациясига ташриф буюрувчилар сони кескин купаймокда, аммо, жамиятимиздаги шахсларнинг аксар психологик билимлари саёзлиги ва уларни ошириш учун тренинг, дарс ва олиб борилаётган ишларнинг оммалашаётгани ва улар самарасини асталик билан курсатаётгани таксинга лойик холатлардан деб хисоблашимиз мумкин. Чунки, шахсларда психологик билимларнинг зарурлиги ва хар жабхада уз самарасини курсатиши мумкинлиги доимий аникланиб бормокда. Жамиятимизда хам мутахассис консултант психологларнинг билимларини янада оширишлари, уз шахсиятларини ривожлантиришда тинимсиз машгулотлар оилб боришлари ва уз фойдаларини ахолига тегиши уларни завклантиради.

REFERENCES

1. Дуткевич Т.В, Савицкая О.В. Практическая психология. Введение в специальность. — Киев, 2010.

2. Назаров А. С. Psychological aspects of managerial decision making //Молодой ученый. - 2020. - №. 44. - С. 45-48.

3. Назаров А. С. Принятие управленческих решений как основная функция современного менеджера //Вопросы экономики и управления. - 2020. - №. 2. -С. 1-5.

4. Nazarov A. S. Psychological foundations of managerial decision-making //Молодой ученый. - 2021. - №. 3. - С. 46-48.

5. Назаров А. С. THE PSYCHOLOGY OF DECISION-MAKING STRATEGIES //Актуальные научные исследования в современном мире. - 2021. - №. 1-7. - С. 79-82.

6. Назаров А. С. и др. ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ РАЗРАБОТКИ И РЕАЛИЗАЦИИ УПРАВЛЕНЧЕСКИХ РЕШЕНИЙ //Актуальные научные исследования в современном мире. - 2021. - №. 2-9. - С. 31-35.

7. Назаров А. Scientific and methodological foundations of the influence of the social and psychological properties of the manager on managerial decisions //Общество и инновации. - 2021. - Т. 2. - №. 4/S. - С. 523-532.

191

8. Назаров А. Научно-методические основы влияния социальнопсихологических свойств руководителя на управленческие решения //Общество и инновации. - 2021. - Т. 2. - №. 4/S. - С. 523-532.

9. Назаров А. С., Митина О. В. ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ ПРИНЯТИЯ УПРАВЛЕНЧЕСКИХ РЕШЕНИЙ //Наука и мир. - 2020. - №. 12-1. - С. 73-75.

10. Тойирова Л. И., Абдуганиева Д. А. ИННОВАЦИИ В ОБРАЗОВАНИИ: С УЧЕТОМ ВОЗРАСТНЫХ ОСОБЕННОСТЕЙ ОБУЧАЮЩИХСЯ //Перспективные этапы развития научных исследований: теория и практика. -

2019. - С. 21-23.

11. Khamidovna K. Z. Professional orientation of communicative competence of students.[Электронный ресурс] //Режим доступа: https://scientific-publication. com/images/PDF/2020/51/EUR0PEAN-SCIENCE-2-51 -II-A. pdf/Сдата обращения: 23.09. 2020).

12. Касимова З. Х. ПРОЯВЛЕНИЯ МЕЖЛИЧНОСТНОЙ КОММУНИКАЦИИ В ЭПОХУ ВЗАИМОДЕЙСТВИЯ КУЛЬТУР //International scientific review. -

2020. - №. LXX.

13. Касимова З. Х. РАЗВИТИЕ ВАЖНЫХ ПСИХОЛОГИЧЕСКИХ КАЧЕСТВ В ЛИЧНОСТИ РУКОВОДИТЕЛЯ //International scientific review. - 2020. - №. LXXIV.

14. Касымова З. Х. ПОДГОТОВКА СПЕЦИАЛИСТА НОВОЙ ФОРМАЦИИ В ПРОЦЕССЕ ПРИМЕНЕНИЯ ИННОВАЦИОННЫХ СПОСОБОВ ОБУЧЕНИЯ //Научные школы. Молодежь в науке и культуре XXI в. - 2017. - С. 252-253.

15. Расулова Н. Т. ВАЖНОЕ ЗНАЧЕНИЕ ПЕДАГОГИЧЕСКОЙ ЭТИКИ В ЛИЧНОСТИ УЧИТЕЛЯ //International scientific review. - 2020. - №. LXXIV.

16. Rasulova N. Psychological characteristics of surgeons in a state of occupational stress //Bridge to science: research works. - 2019. - С. 154.

17. Nilufar R., Jakhongir I. Psychological interpretation of managerial phenomenon in Islamic sources //Bridge to science: research works. - 2019. - С. 150-153.

18. Акрамов М. Р. Психолого-педагогические особенности экологического образования //The Way of Science. - 2014. - С. 78.

19. Akramov M. R. et al. Шахс касбий йуналганлиги ривожланишида масъулиятлиликнинг ахдмияти //Молодой ученый. - 2021. - №. 11. - С. 259-261.

20. Акрамов М. Р. Конфликт и его социально-психологические свойства //Молодой ученый. - 2021. - №. 6. - С. 293-295.

21. Акрамов М. Р. ЭКОЛОГИЧЕСКОЕ СОЗНАНИЕ КАК ПРЕДМЕТ ПСИХОЛОГИЧЕСКОГО ИССЛЕДОВАНИЯ //Научная платформа: дискуссия и полемика. - 2020. - С. 30-32.

22. Гайибова Н. А. ТЕХНОЛОГИЯ ВОСПИТАНИЯ ДЕТЕЙ С ДЕВИАНТНЫМ ПОВЕДЕНИЕМ //International scientific review. - 2020. - №. LXXIV.

23. Gayibova N. A. Influence of the sibling statuse's of teenagers on interpersonal relations //European Journal of Education and Applied Psychology. - 2016. - №. 2. -С. 68-69.

24. Gayibova N. A. PSYCHOLOGICAL FEATURES OF THE FORMATION OF SIBLING RELATIONSHIPS IN ADOLESCENTS.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.