Научная статья на тему 'ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ И ДИСЛЕКСИЧЕСКИЕ ХАРАКТЕРИСТИКИ БИОЛОГИЧЕСКОГО ОБРАЗОВАНИЯ В ОБЩЕОБРАЗОВАТЕЛЬНЫХ УЧРЕЖДЕНИЯХ'

ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ И ДИСЛЕКСИЧЕСКИЕ ХАРАКТЕРИСТИКИ БИОЛОГИЧЕСКОГО ОБРАЗОВАНИЯ В ОБЩЕОБРАЗОВАТЕЛЬНЫХ УЧРЕЖДЕНИЯХ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
61
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МЕТОД / ИНФОРМАЦИИ / АВТОР / ИСТОЧНИКОВ / ИССЛЕДОВАНИЕ / РОЛЬ / ФАКТ / ПРОБЛЕМЫ / ДОКУМЕНТЫ / ОБРАЗОВАНИЯ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Шарипов М., Вахобов А., Миразоров К.

В настоящей статье рассматривается изучение одним из методов получения первичной информации на ранних стадиях психолого-педагогического исследования для предварительного знакомства с объектом является изучение литературы, документов и результатов деятельности человека. Литературные источники служат основанием для анализа истории и современного состояния проблемы, дают возможность рассматривать мало разработанные и дискуссионные положения, различные точки зрения, создавать первичное представление о проблеме и путях ее решения. Источником фактического материала для исследований служат документы. Различают текстовые /компьютерные, печатные, машинописные, рукописные), иконографические (кино-, видео-, фотодокументы и т. д.), фонетические документы (магнитофонные записи, компакт-диски). Для психолого-педагогических исследований источником информации служит текущая документация школ и других учреждений образования, контрольные и проверочные работы учащихся, сочинения, рисунки и поделки детей, протоколы педагогических советов и т. д.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PSYCHOLOGICAL AND DISLEXIC CHARACTERISTICS OF BIOLOGICAL EDUCATION IN GENERAL EDUCATIONAL INSTITUTIONS

This article examines the study of one of the methods of obtaining primary information in the early stages of psychological and pedagogical research for a preliminary acquaintance with the object is the study of literature, documents and the results of human activities. Literary sources serve as a basis for the analysis of the history and current state of the problem, provide an opportunity to consider little developed and controversial provisions, different points of view, to create a primary understanding of the problem and the ways to solve it. The source of the actual material for research is documents. Distinguish text / computer, printed, typewritten, handwritten), iconographic (film, video, photo documents, etc.), phonetic documents (tape recordings, compact discs). For psychological and pedagogical studies, the source of information is the current documentation of schools and other educational institutions, control and verification works of students, essays, drawings and handicrafts of children, protocols of pedagogical councils, etc.

Текст научной работы на тему «ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ И ДИСЛЕКСИЧЕСКИЕ ХАРАКТЕРИСТИКИ БИОЛОГИЧЕСКОГО ОБРАЗОВАНИЯ В ОБЩЕОБРАЗОВАТЕЛЬНЫХ УЧРЕЖДЕНИЯХ»

преподавания химии - правильная реализация дидактических принципов преподавания и обучения в различных ее областьях.

Ключевые слова: студент, экологические знания, деградация окружающей среды, дидактические принципы, химическое производство.

THE USE OF ECOLOGICAL MATERIALS IN THE LESSONS OF CHEMISTRY

The article discusses the issue ofproviding students with information on the metabolism of chemicals in nature, their effect on the human body, the greenhouse effect, ozone depletion, toxic fallout and other environmental problems in chemistry lessons. Consideration should be given to environmental issues related to technical issues such as environmental pollution and methods for its elimination, waste management, agricultural environmental issues, etc.

The inclusion of environmental knowledge in the curriculum in chemistry is necessary, first of all, in order to deeply assimilate the student's knowledge about the current environmental situation, the reasons for their appearance and the nature of the modern production process.

Throughout his career, the author has developed an eco-program that recommended them for use in chemistry lessons related to environmental protection, by explaining environmental issues. Experience shows that the main goal of successful teaching of chemistry is the correct implementation of the didactic principles of teaching and learning in its variousfields.

Key words: student, ecological knowledge, environmental degradation, didactic principles, chemical production.

Сведения об авторе:

Зоирова Зулайхо Тоировна - муаллимаи калони кафедраи химияи Донишгощ Агарарии Тоцикистон ба номи Ш.Шо^темур. (+992) 555556492, E-mail: tolibshoh@mail.ru

About the author:

Zoirova Zulaikho Toirovna - Senior Lecturer of the Department of Chemistry, Tajik State Agrarian University named after Sh. Shohtemur. (+992) 555556492, E-mail: tolibshoh@mail.ru.

ХУСУСИЯТХОИ ПСИХОЛОГИЮ ДИДАКТИКИИ ТАЪЛИМИ БИОЛОГИЯ ДАР МУАССИСАХОИ ТАДСИЛОТИ МИЁНАИ УМУМЙ

Шарипов М., Вахрбов А., Миразоров К

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Дар пешрафти илму техника накши мактаб ва маориф нихоят мухим мебошад. Ислохот дар сохаи маориф дар кабули барномахои нави таълимй ба инкишофи чомеа, ки асоси онро принсипхои гуманизм ва демократия ташкил медиханд, зарур аст. Инкишофи муносибатхои байнихамдигарии инсон, чомеа ва табиат дар халли проблемахои ичтимоию иктисоди ва экологй тасаввур кардан мумкин нест. Пешрафти илм ва техника, аз як чониб, ба хаёти инсон бехбудихои муайян меорад, холати моддии зиндагиро бехтар мекунад, ба пешрафти фарханг кумак мерасонад, аз чониби дигар тараккиёти илм техника ба ифлосшавии мухити атроф ва кам гаштани шумораи олами набототу хайвонот мусоидат менамояд.

Дар замони муосир, ки илму техника ба дарачаи баланд тараккй кардааст дар хамаи чабхахо татбик шудааст, тамоми сохахои хочагии халк автоматию электриконида шудаанд ва интернет ба таври васеъ истифода шудааст, аз хамаи шахсиятхо талаб карда мешавад, ки асосхои илми биология ва техникаро аз худ карда, дониши фаровон хосил кунанд ва ин донишхои худро дар амал татбик намоянд [9].

Мазмуни мачмуи донишхое, ки хонандагон дар муассисахои тахсилоти миёнаи умумй меомузанд, дар барнома [2] ва накшахои таълим ифода ёфтаанд. Дар китобхои дарсй, мачмуи масъалахо ва дигар маводи ёрирасон, мачмуи дониш, махорат ва малакахое, ки хонандагон бояд хосил кунанд, муайян карда шудааст.

Пас, дар муассисахои тахсилоти умумии асосй хонандагон тавассути омузиши фан ба масъалаи ягонагии пайдоиши олами наботот, хайвонот ва алалхусус одам ошно мегарданд. Тафовут, монандй ва хешигарии гуруххои мухталифи организмхои зиндаро фахмида мегиранд.

Ба воситаи омузиши биология талабагон оид ба ахамияти ин фан дар сохахои гуногуни хочагии кишлок, тиб, саноат, олами зебоипарастй, инсондустй ва гайра тасаввурот хосил мекунанд. Инчунин хонандагон ба масъалаи хифзи мухити зист, мавкеи одам дар ин мухит ва окилона истифода бурдани сарватхои зиндаи табий маълумоти лозима касб мекунанд.

Азхудкунии мазмуни мачмуи донишхо ва инкишофи кобилияти дарккунию эчодии хонандагон ва ташаккулёбии кобилияти зехнии онхо зимни чараёни таълим, дар раванди дарс ба амал меояд. Дар айни хол доир ба фаъол гардонидани чараёни таълим ва кобилияти дарккунии талабагон бахсу

мyнозиpaxои зиëдe вучуд доpaд. Як rypyx олимон тaъкид мeкyнaнд, ки фи^кун^о бa тaлaбaгон ëд додaн лозим acr. Ин зapyp x,aM xacr.

Гypyxи дигap, дap он aк;идaaнд, ки дик^ти xонaндaгонpо бояд бa он чaлб кapд, ки онх,о мaлaкaxои зexнй пaйдо кyнaнд. Обх^о омyзонидaн лозим acг, ки as yxдaи мyк;оиcaкyнй, чaмъбacг кapдaн вa xyлоcaбapоpй бapоянд.

Чизи мухими дигap он acт, ки дap мyaccиcaxои тaxcилоти миëнaи умумй вa омyзгоpон бояд xонaндaгонpо чунон омодa тамоянд, ки онхо дap боpaи олaм, чaмъият вa конунхои Tapa^^ëra он донишхои нaвpо Ha тaнxо бо ëpии омyзгоp, бaлки xyдaшон мycгaк;илонa чустучу вa aB xyд кapдa тaвонaнд.

Ч,apaëни тaълимpо Taxnan кapдa, бо бовapии том гyфтa мeтaвонeм, ки дap дapc шкли омyзгоp мaвк;eи acоcиpо ишFOл мeкyнaд, лeкин омyзгоp мaводи тaълимиpо фaк;aт таккл кapдa, бa тaшaккyли xaмaи швъхо мaxоpaтy мaлaкaxои yмyмитaълимии xонaндaгон кодиб эътибоp нaмeдиxaд.

Faйp aз ин, шккли мaводи тaълимй aз чониби омyзгоp бо хифз кapдaн вa дap xотиp нигох доштaни xонaндaгон xотимa мeëбaд. Бинобap ин aз чониби xонaндaгон низ он мaводe, ки омyзгоp дap дapc шккл кapдaacг ë дap китоб додa шyдaacт, xaмонpо таккл мeкyнaнд.

Хдмин Taprn^ xaмaи кушиш бa он paвонa кapдa мeшaвaд, ки xонaндaгон xapчи бeштap мaводpо дap xотиp нигоx доpaд вa дap мaвpиди пypcиш, дapxол он донишxоpо бa xотиp овapдa, такл кyнaнд. Чунин нaвъи тaълим aз нaв такклкунй peпpодyктивй_xиcоб мeëбaд.

Aлaбaттa, чунин ycyли тaълим aз pyйи мaзмyни xyд бa фaъолияти aфзояндaи мaъpифaтии xонaндaгон xaмоxaнг шyдa нaмeтaвонaд, чунки фaк;aт фaъолияти мaъpифaтии peпpодyктивиpо иcгифодa нaмyдaни омyзгоp бa монaндшaвии xотиpaи xонaндaгон, aзxyдкyнии донишxои фоpмaлй вa cycr Tapa^^ кapдaни фaъолнокии онxо овapдa мepacонaд. X,aмaи ин бa инъкишофи мaънaвй, тaшaккyлëбии шaxcият бa пeшpaфти фaъолнокии xонaндaгон, мycгaк;илият вa пeшpaфти эчодии онxо xaлaл мepacонaд. Чунин тapзи тaълим бa тaлaботи объeктивии зaмони мyоcиp вa тaлaботи Tapa^^ëra пeшpaфти илму тexникa мyxолифaт мeкyнaд.

nac, вaк;ги он pacидaacг, ки дap боpaи чустучуи шaклxои шв, ycyл вa мeтодxои нaви Tabres тaълими инкишофдиxй, яънe тaълимe, ки xaмaтapaфa инкишофдиxии xонaндapо тaъмин мeнaмояд, фикp кyнeм. Якe aз paвоншиноcони нaмоëн B.C. Bиготcкий конуни тaълими инкишофдиxиpо пeшниxод кapдa, онpо чунин тaъpиф додaacг: «Tara^ xaмон тaълим xyб acт, ки он aз Tapa^^er пeш мeгyзapaд».

Пeдaгог - олими нaмоëни шбик шypaви M.A. Дaнилов тaълими инкишофдиxиpо чунин мaънидод нaмyдaacг: «MaH^ra^aH тaълими инкишофдиxй xaмeшa дap нaзди xонaндaгон ин ë он вaзифaи нaвpо мeгyзapaд, ки бa xонaндaгон фaxмо буд^ о^о кдбул мeкyнaнд вa бa кaмe фикpкyнй ин вaзифa aз тapaфи онxо ичpо кapдa мeшaвaд».

Мувофики aкидaи Г.П. Яcинов «гамими инкишофд^й - ин pоxи донишомузии мycгaк;илонa мeбошaд, ки бо ин воcитa xонaндaгон бо диaлeктикaи чизxо шиноc мeшaвaд, зepо кону^ои xacгй вa кону^ои тaфaккyp ягонaaнд».

Дap чapaëни тaълим Ha тaнxо он донишxои aз тapaфи инcоният чaмъшyдa бa нacли нaвpac омyзонидa мeшaвaд, инчунин xонaндaгон ин донишxоpо xyдaшон низ мycгaк;илонa aзxyд мeкyнaнд.

Aзxyд кapдaни дониш - ин фaъолияти мaxcycи дapккyнй мeбошaд. Aзxyдкyнй xaмчyн paвaнди мaъpифaти илмй, во^^ия^о инъикоc мeнaмояд [11].

Дap чapaëни Tabres xaмчyн paвaнди мaъpифaтй xонaндaгон aз номaълyм бa мaълyм, aз дониши TOnnypa бa донишxои nyppa мeгyзapaнд.

Фaxмидaни acpоpи олaми объeктивй, дap чapaëни тaълим, бa воcитaи xиccиëт, тaфaккypи aбcгpaктй вa тaвaccyти тaчpибaи дap aмaл caнчидaшyдa, бa aмaл мeояд.

Мaъpифaти илмй aз мaъpифaти тaълимй бо он фapк мeкyнaд, ки дap чapaëни тaълим тaнxо дaлeлxои тaвcиф, дaлeлxои дap илм мaълyм, бaxcнотaлaб омyxтa мeшaвaнд. Ч,apaëни мaъpифaти илмй, чapaëни дypy дapоз бyдa, дap он xодиcaю кону^ои xоло дap илм номaълyми олaми объeктивй, ошкоp кapдa мeшaвaнд.

Пpоблeмaи инкишофи кобилияти фикpии xонaндapо xap як омузгер бояд бa такда г^ифт^ бaxpи xaлли он кушиш тамояд. Бa aк;идaи пcиxологxо мeъëpxои инкишофи тaфaккyp aз чyзъxои зaйли ибоpaт acт:

S xapчи тeзтap омyxтaни мaводи тaълим ë боcypъaт бa пeш xapaкaт кapдaн;

S бо мyлоxизa фикp кapдaн, ки дap aмaл aз pyйи мик;доpи здеди мyлоxизapониxо, ки мувофики он xap як xонaндa бapои xyд ягон конун^^о кaшф мeкyнaд;

S caвияи aзxyдкyнии фaъолияти aнaлитикй - OTme™™ xap як xонaндapо инкишоф додaн;

S гyзapиши aмaлиëти дapккyниpо aз як ycyл бa ycyли дш^ тaъмин нaмyдaн вa дap миcолxои мyшaxxacy мyxтacap ифодa кapдaнд вa дap якe aз объeктxо Taró^ кapдa тaвониcгaн. MacanaH ycyли мyaйян кapдaни кmмaти як тaк;cимоти шкaлaи xaткaшaки тaк;cимотдоp вa ë мeнзypкa, бapои мyaйян кapдaни як тaк;cимоти шкaлaи динaмомeтp, aмпepмeтp вa волтмeтp Taró^ кapдa тaвониcгaн;

• махорати мycтaкилaнaи ба тартиб даровардан ва чамъбаст нaмyдaни донишхои омyхтaшyдa

[1б].

Омузиши кадом фанни таълимие, ки набошад, аз чyмлa биологияро низ бояд чунин ташкил кард, ки он кобилияти макшмалии дарккунии ханандагонро инкишоф дихад. Бо ибораи дигар махорат ва малакахои yмyмитaълимии хонандагонро бояд тaшaккyл дихад.

Ч,араёни омузиши биологияро ба рох монда, пеш аз хама зaрyрaти чихатхои acacии пcихaлaгии онро дaниcтaн шарт ва зaрyр аст, ки яке аз онхо мaзмyн ва мундаричаи фанни таълимиро мyaйян кардан мебошад. Бо эхcacи пyррa фахмидани объекти омухташавандаро аз хар як хонанда ичрои амалиёти фикрй, хycycaн, тачрид кардан, caхтaни aмcилaи (модели) идеалй ва ичрошавию гyзaштaн аз як навъи абстрак^я ба дигарашро талаб менамояд. Хамаи ин амалиёт хycycиятхои acacии тaфaккyри илмии биологй мебошад.

Ин амалиёти фикрй тава^^-и омузиш дар чараёни таълим тaшaккyл ёфта, вобаста дар cинy caли хонанда инкишоф меёбад.

Чдхати дуюми хycycиятхaи пcихaлaгии чараёни омузиши биология чунин аст: хангоми омузиши биология назар ба дигар фанхои таълимй конунхо, ишорахо ва аломатхои зиёде ба таври вагеъ истифода мешаванд, ки аз хонандагон татбики махоратхои гузаштан аз як ишоратхои шартй ба объекти реалй ва баръакc, аз нав дарк кардани объекти реалй ва шхтани тaмcилaи идеалй аломатхои тacвирëфтaро талаб менамояд.

Чихати геюми хycycияти пcихaлaгии чараёни омузиши биология - ин дарачаи баланди пуртаъшр будани он таваccyти истифодаи намоиш, призентacия, видиороликхо, тачриба, ташкил намудани мушохидаи хонандагон ва мустакилона ичро кардани корхои амалй мебошад.

Ин хycycиягхои acacии пcихaлaгй бояд дар ташаккул ва хуб дарк намудани маводи таълимии навъхои гуногундошта, аcоcан аз фаъолияти омузгор оид ба ташаккул додани амалиёти фикрй (тахлилкунй, мyкaиcaкyнй, чамъбасткунй, чобачогузорй, хyлacaхaи умумй, хycycй ва махcycрa ба назар нагирифтану хyлacахa худро баровардан ва f.) вобаста буда, дар хар як хонанда ин амалиётро то кадри имкон инкишоф додан ба манфиати кор аст.

Дар хар як мархилаи омузиши физика захирахои амалиёти физикие, ки хонандагон дар аввали мархила доштанд, бояд ба назар гирифта, ташаккулёбии амалиёти нави дарккунй, хангоми омухтани маводи нави таълимй, дар чараёни дарc пешакй муайян карда мешавад.

Дар ин мархилаи омузиши биология махоратхои мушохида намудан, мycтaкилaнa тачриба гузаронидан, аз донишхои хacилшyдa хyлacaхaи зарурй баровардан, ходжаро шарх додану онро пешгирй намудан, махорати аз накшаи умумй истифода карда, ходжа, конун ва назарияро (на танхо аз биология, балки аз фанхои дигар низ) шарх дода тавонистани хонандагон ба амал меояд.

Пcихaлaгхa мукаррар кардаанд, ки назарияи хуб на танхо воштаи фахмидани ходжа, балки воcитaи аз нав ба вучудоварй (баркароркунй) дар шуур низ мебошад.

ХycycияIхои пcихaлaгию дидактикии таълими биологияро дар муа^и^ои тахcилaти миёнаи умумй тахлилу барраcй намуда, ба хyлacaе омадан мумкин аст, ки барои баланд бардоштани cифaтy caмaрaнaкии таълими биология, омузгор бояд пеш аз хама махорат ва малакахои умумитаълимии хонандагонро бояд ташаккул дихад.

Акнун мафхумхои дониш ва махорату малакаро барраж менамоем.

Дониш - махcyл ва натичаи фаъолияти маърифатии инcaн, ки аз фарогирии маънавй ва таcвири идеалии олам дар тафаккур иборат аст. Чузъхои таркибии дониш далелхои илмй, мафхумхо, принcипхa, методхои тахкикот, инчунин манзараи илмии олам мебошад. Дар ашот дониш, эътикод, акидахо, махорату малакаи амалй пайдо мешаванд, кобилияти маърифатии хонандагон инкишоф меёбад. Азхуд кардани дониш омухтани мафхумхое, ки дар онхо аломатхои мушаххаш мавчудияти предмету ход^а^о ифода меёбанд ва нихоят омухтани конуниятхо, мавчудият ва зарурати робитаи байнихамдигарии ходж^ои табиату чамъият ва f. мебошанд.

Махорат - ин фаъолияти дар амал татбик карда тавонистани дониш буда, он фаъолияти фикрй мебошад. Ба низом овардан ва татбик кардани дониш, хал карда тавонистани машку ма^ала^, гузаронидани тачриба ва f. Махоратхое мебошад, ки дар муа^^а^и тахcилaти миёнаи умумй ташаккул дода мешаванд.

Махорат кору амали бошуурона аст, ки дар ашот дониш ва тачрибахо рузгори чамъиятй ба амал меояд.

Малака - тарзу ycyлхои устувору мустахкамгардида (автоматй)-и ичрои амал аст, ки дар натичаи машку такрори зиёд хacил мешавад. Малака - махорати такрорёфта, яъне донишхои борхо дар тачриба озмудашуда, ба махорати устувори доимоамалкунанда табдил меёбад, ки ин малака мебошад.

Хошл кардани малака, пеш аз хама аз бошоуурона омухтани чузъхои дониш ва дар амал татбик кардани онхо cар мешавад. Ахамияти хаётй ва тачрибавии малака хеле калон аст, он зуд ва боотфат ичро кардани корро таъмин мекунад [11].

АДАБИЁТ

1. Шарипов М., Тошев А. Омузиши маводхои махал дар дарсхои кимиё. Аз фишурдаи маърузахо оид ба «Истифодаи окилона ва хифзй сарватхои табии манотикхои кухй». Д. 23-25 апрели соли 1997, сах. 184-185.

2. Шарипов М., Тошев А. Истифодабарии маводхои махал дар дарсхои химия (на таджикском языке). Методическое пособия для 8-9 классах. Изд. «Маъориф», Душанбе, 1997, 42стр.

3. Шарипов М., Абдуллозода Х. Проблема экологическое культуры в Таджикистане (на таджикском языке). Тезисы научно-практической конференции «Вода для жизни», 'ПНУ, Душанбе, 2005, с.55-57.

4. Шарипов М., Абдуллозода Х. Уголок живой природы и биологиеские экскурсии (на таджикском языке). Методическое пособия для студентов и учителей биологии. Изд. ТГНУ им. К. Джураева Душанбе, 2005.20 стр.

5. Шарипов М., Абдуллозода Х. Экологический проблемы современного общества (Вазорати хифзи табиат). Аз фишурдаи маърузахо аз конференсияи илмй-амалй чумхуриявии «Х,олати экологии растанихои шифобахш дар чумхурии Точикистон» 2006, сах. 42-47.

6. Шарипов М., Абдуллозода Х. Корхои берун аз дарсй дар таълими биология. «Вестник» ТГНУ им. К. Джураева, Душанбе, 2007, №2, с.46-51.

7. Шарипов М., Абдуллозода Х. Омузиши растанихои шифобахши Точикистон дар дарсхои биология. Конференсияи илмй-амалй оид ба «Ваъзи кунунй, проблема ва истифодаи сарватхои табий» ба муносибати 100 солагии собщ ректори донишгохи ДДОТ О. Шукуров, 24.06.2008, стр. 16-17.

8. Шарипов М. Трудовое воспитание основной фактор комплексного воспитания молодого поколения. Тзисы научно -праектический конференции, ТГНУ им. С. Айни, Д. 2009, стр. 82-87.

9. Шарипов М. Роххои бехбудии сифати таълим дар омузиши биология. Конференсияи илмй-амалй чумхуриявии «Проблемаи таълими тафрикавй» ба муносибати 70 солагии корманди шоистаи Точикистон, академики академияи илмхои педагогй, доктори илмхои педагогй, профессор Убайд Зубайдов, 04.03.2009, стр. 163-164.

10. Шарипов М., Абдуллозода Х. Маводи дидактики дар таълими биология. Методическое пособия для студентов и учителей биологии. Изд. ТГПУ им. К. Джураева, Душанбе, 2010, 76стр.

11. Баротов К., Шарипов М. Истифодабарии бозиои дидактики дар таълими биология (2011). Методическое пособия для студентов и учителей биологии. Изд. ТГПУ им. К. Джураева, Душанбе, 2011, 40стр.

12. Шарипов М. ва Абдуллозодаи Х. Педагогикаи умумй (мачмуаи таълимй). Дастури таълимй барои донишчуёни муассисахои тахсилоти ибтидой, миёна ва олии касбй. Нашриёти «Ирфон», Душанбе, 2013. 198 сах.

13. Баротов К., Шарипов М. Корхои берун аз синфй аз биология. Методическое пособия для студентов и учителей биологии. Изд. ТГПУ им. К. Джураева, Душанбе, 2014, 147 стр.

14. Баротов К., Шарипов М. Мачмуи тарзи нави худбаходихи бо дониш аз фанни ботаника барои синфхои 5-6. Методическое пособия для студентов и учителей биологии. Изд. ТГПУ имС. Айнй, Душанбе, 2016, 135 стр.

15. Абдуллозода X,., Зубайдов У., Баротов К., Шарипов М. ., Сатторов Т., Методикаи таълими биология Учебное пособия для студентов и учителей биологии. Изд. ТГПУ им С. Айни, Душанбе, 2018, 291 стр.

16. Баротов К., Шарипов М. Барномахои таълимй аз биологияи умумй, Ситология, Гистология, Корхои берун аз синфй ва халли масъалахои биологй. ДДОТ ба номи С. Айнй, 2018, 51сах.

ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ И ДИСЛЕКСИЧЕСКИЕ ХАРАКТЕРИСТИКИ БИОЛОГИЧЕСКОГО ОБРАЗОВАНИЯ В ОБЩЕОБРАЗОВАТЕЛЬНЫХ УЧРЕЖДЕНИЯХ

В настоящей статье рассматривается изучение одним из методов получения первичной информации на ранних стадиях психолого-педагогического исследования для предварительного знакомства с объектом является изучение литературы, документов и результатов деятельности человека.

Литературные источники служат основанием для анализа истории и современного состояния проблемы, дают возможность рассматривать мало разработанные и дискуссионные положения, различные точки зрения, создавать первичное представление о проблеме и путях ее решения.

Источником фактического материала для исследований слу—жат документы. Различают текстовые /компьютерные, печатные, машинописные, рукописные), иконографические (кино-, видео-, фотодокументы и т. д.), фонетические документы (магнитофонные записи, компакт-диски).

Для психолого-педагогических исследований источником информации служит текущая документация школ и других учреждений образования, контрольные и проверочные работы учащихся, сочинения, рисунки и поделки детей, протоколы педагогических советов и т. д.

Ключевые слова: метод, информации, автор, источников, исследование, роль, факт, проблемы, документы, образования.

THE PSYCHOLOGICAL AND DISLEXIC CHARACTERISTICS OF BIOLOGICAL EDUCATION IN GENERAL EDUCATIONAL INSTITUTIONS

This article examines the study of one of the methods of obtaining primary information in the early stages of psychological andpedagogical research for a preliminary acquaintance with the object is the study of literature, documents and the results of human activities.

Literary sources serve as a basis for the analysis of the history and current state of the problem, provide an opportunity to consider little developed and controversial provisions, different points of view, to create a primary understanding of the problem and the ways to solve it.

The source of the actual material for research is documents. Distinguish text / computer, printed, typewritten, handwritten), iconographic (film, video, photo documents, etc.), phonetic documents (tape recordings, compact discs).

For psychological and pedagogical studies, the source of information is the current documentation of schools and other educational institutions, control and verification works of students, essays, drawings and handicrafts of children, protocols ofpedagogical councils, etc.

Key words: method, information, author, sources, role, fact, problems, documents, education.

Сведение об авторах:

Шарипов Мирзобек - кандидат педагогических наук, доцент Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел: (992) 98556-21-13;

Вахобов Аличон - кандидат биологических наук, доцент Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел: (992) 985-65-84-43; Миразоров Комрон - старший преподаватель кафедры общей биологии и МПБ ДДОТ имени С. Айни, тел: (992) 985-55-98-48;

About authors:

Sharipov Mirzobek - Candidate of Pedagogical Sciences, Associate Professor of Tajik State

Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel: (992) 985-56-21-13;

Vakhobov Alichon - Candidate of Biological Sciences, Associate Professor of Tajik State

Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel: (992) 985-65-84-43;

Mirazorov Komron - Senior Lecturer of the Department of General Biology and the Department

of Medical and Biological Education, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini, tel:

(992) 985-55-98-48;

ХДЛЛИ МАСЪАЛАХОИ ХИМИЯВЙ БО ВОСИТАИ МУОДИЛАХОИ МАТЕМАТИКИ.

Махмадаминов М., Бандаев С.Г. Курбонова X.,Рахимова М.

ДДОТ ба номи Садриддин Айни.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Дар таълими химия халли масъалахо ахамияти калони таълимию тарбиявй дорад. Дар зинаи аввали омузиши ин фан хонандагон масъалахои сифатй ва машкхои дар китоби дарсй пешниходшударо хал мекунанд. Х,алли онхо барои омузиши аломатхри химиявй, коидаи навиштани муодилахои реаксияхои химиявй, ходисахои химиявй, пахншавии элементхо дар табиат ва гайрахо кумак мерасонанд [1, 4].

Дар зинахои дигари омузиши фанни мазкур бошад, максад аз он иборат аст, ки хонандагон бояд донишхои азхудкардаашонро дар амал татбик карда тавонанд, мустакилона хисобкунихои химиявиро ичро намоянд. Дар ин холат, барои ба муваффакият ноил шудан, хал кардани масъалахои химиявии хисобй ахамиятнок аст [1, 6]. Максади асосии халли масъалахои химиявии хисобй муайян намудани як-ду ва ё зиёда бузургихои номаълум мебошад, ки онхоро бузургихои асосй меноманд. Дар баъзе холатхо бузургихои асосй хосиятхои сифатй низ доранд. Масалан, навиштани формулаи пайвастагихо ё муайян намудани элементи химиявй. Барои хал кардани ин масъалахо адади атомхо дар молекулаи пайвастагй ё массаи молии элементро дониста, хисобкунихои микдориро ичро намудан лозим аст [6].

Дар шарти масъалахои химиявии хисобй бузургихои ададй, ки дар вобастагии муайяни байни хамдигарй ва бузургихои асосй дода шудаанд, пешниход карда мешаванд [1]. Ин нишондодхо бузургихои маълуми додашуда номида мешаванд. Дар гузориши баъзе масъалахо бузургихои ададй дода нашудаанд, аммо номи пайвастагихои химиявй, формулахои химиявй ва гайрахо нишон дода мешаванд. Дар ин холат тибки ном ва формулаи химиявй бузургихои физикй ва химиявие, ки пайвастагихои додашударо тавсиф менамоянд, муайян карда мешаванд. Инхо заряди ионхо, дарачаи оксидшавии элемент, массаи молии пайвастагй ва гайрахо мебошанд [8].

Халли масъалахои химиявй пеш аз хама аз омухтани шарти масъала огоз мегардад. Пеш аз хама бояд муайян намуд, ки аз кадом бузургихо хисобкунихоро огоз намуда, онхоро ба системаи якхела овардан мумкин аст. Табдилёбии химиявиро, ки дар шарти масъала дода шудааст, ба шакли

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.