Научная статья на тему 'ПРОФЕССИОНАЛ ТАЪЛИМДА КАСБИЙ АМАЛИЙ МАШҒУЛОТЛАР МАЗМУНИ ВА УНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ЙЎЛЛАРИ'

ПРОФЕССИОНАЛ ТАЪЛИМДА КАСБИЙ АМАЛИЙ МАШҒУЛОТЛАР МАЗМУНИ ВА УНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ЙЎЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

360
60
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ўқувчи / машғулот / такомиллаштириш / фаолллаштириш / амалиѐт / кўникма / мавзу / таҳлил / топшириқ / мақсад / learner / learning / improvement / activation / practice / skill / topic / analysis / task / goal

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Самаридин Баракаевич Қораев

Мақолада бугунги кун ўқувчисини касб-ҳунарга йўналтиришнинг долзарблиги, бу соҳада юзага келган муаммолар ва уларни ечиш йўллари тўғрисида фикр юритилган. Ўқувчиларни касб-ҳунарга йўналтиришда амалий машғулотлар мазмунига қўйилган талаблар ва лурни такомиллаштириш масалаларига тўхталиб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ESSENCE OF PROFESSIONAL PRACTICAL TRAINING IN PROFESSIONAL EDUCATION AND METHODS OF ITS IMPROVEMENT

The article examines the relevance of vocational guidance of students today, the problems arising in this area, and ways to solve them. The requirements for the content of industrial practice and advanced training of students in the field of vocational guidance were discussed

Текст научной работы на тему «ПРОФЕССИОНАЛ ТАЪЛИМДА КАСБИЙ АМАЛИЙ МАШҒУЛОТЛАР МАЗМУНИ ВА УНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ЙЎЛЛАРИ»

ПРОФЕССИОНАЛ ТАЪЛИМДА КАСБИЙ АМАЛИЙ МАШГУЛОТЛАР МАЗМУНИ ВА УНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ЙУЛЛАРИ

Самаридин Баракаевич Караев

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти доценти

АННОТАЦИЯ

Маколада бугунги кун укувчисини касб-хунарга йуналтиришнинг долзарблиги, бу сохада юзага келган муаммолар ва уларни ечиш йуллари тугрисида фикр юритилган. Укувчиларни касб-хунарга йуналтиришда амалий машгулотлар мазмунига куйилган талаблар ва лурни такомиллаштириш масалаларига тухталиб утилган.

Калит сузлар: укувчи, машгулот, такомиллаштириш, фаолллаштириш, амалиёт, куникма, мавзу, тахлил, топширик, максад.

THE ESSENCE OF PROFESSIONAL PRACTICAL TRAINING IN PROFESSIONAL EDUCATION AND METHODS OF ITS IMPROVEMENT

ABSTRACT

The article examines the relevance of vocational guidance of students today, the problems arising in this area, and ways to solve them. The requirements for the content of industrial practice and advanced training of students in the field of vocational guidance were discussed.

Keywords: learner, learning, improvement, activation, practice, skill, topic, analysis, task, goal.

КИРИШ

Жахонда таълим сохасида олиб борилаётган ислохатларнинг асоси инсонинг хаёт давомида таълим олишига, уларнинг турмуш шароитларини яхшилаш максадида уз севган касби билан шугулланиши учун шароит яратишга каратилган. Бугунги кунда урта мактабларнинг битирувчиларининг аксарияти хаётда уз уринларини топишларида куплаб кийинчиликларга, муаммоларга дуч келишади. Бу муаммолар эса мактаб таълими ва хаёт таълими уртасидаги богликлик ва узаро алокаларнинг яхши йулга куйилманганлигида куринади.

Укувчиларни касб-хунарга йуналтириш жараёнини такомиллаштириш ва бошкариш технология хамда методлари талаб даражасида ишлаб чикилмаганлиги хамда илмий-ташкилий жихатдан етарлича асосланмаганлиги бугунги кунинг асосий муаммоси булиб турибди.

Укувчилар, укитувчилар ва иш берувчи хамкор ташкилотлар билан олиб борилган сухбатлар асосида сифатли амалий машгулотларни такомиллаштириш борасида куйидаги таклифлар олинди: амалий машгулотларни ташкил этишда укувчиларнинг бажара олиш ва тушуна олиш савияси хамда кизикишларини, республикамизнинг худудий ва миллий, иктисодий хусусиятларини инобатга олиш, урганиладиган материалларнинг тушунувчанлигини укувчиларнинг ёшига мослаш хамда уни ишлаб чикариш корхона ва ташкилотлари хамкорлигида ташкил этиш.

МЕТОДОЛОГИЯ

Укувчиларни касб-хунарга тайёрлаш жараёнини бир неча боскичларга булиш мумкин. Бу боскичлардаги фаолиятни амалга ошириш учун машгулотлар услубий булим томонидан бошкарилиши ва назорат килиниши керак. Бунда машгулот максади ва вазифаларини белгилаш хамда педагоглар жамоасини танлаш, материаллар туплаш, машгулотлар сифатини аниклаш, мазкур жараённи режалаштириш ва амалга ошириш лозим.

Дастлаб, машгулотлар кайси касб сохаси учун мулжалланганлигини аниклаш, намунавий укув дастурларининг мазмуни билан танишиш тавсия этилади ва укувчиларнинг ёши, материалларни тушуниш кобилиятлари даражаси инобатга олиниши лозим. Шу билан биргаликда, укитувчилар учун услубий кулланма, укувчилар учун амалий топшириклар, улар билимини бахолаш учун тестлар туплами ишлаб чикилиши лозим. Машгулотларда максад касбий фаолиятга куйиладиган талаблар, билим ва куникмалардан келиб чиккан холда ишлаб чикилиши хамда укувчилар харакатида ифодаланадиган натижалар оркали белгиланиши, унинг материаллари мавзуларни узлаштиришда аник максадга йуналтирилиши керак. Бу жараёнлар аввалдан белгиланган муайян урганиш максадларига эришиш учун олиб борилади. Агар максадлар белгиланмаса, у холда машгулот мавзуларининг мазмуни ва дидактик тузилиши бузилади[1].

Укувчиларни касб-хунарга тайёрлаш жараёнини такомиллаштиришда куйидаги коидаларга амал килиш максадга эришишни осонлаштиради деб уйлаймиз: укувчиларни узида мавжуд булган билимни куллашга ундайдиган

тушунарли ва бажариш учун кулай материаллар танлаш, уларга янги гояларни тушунишда ва билимларни эгаллашда ёрдам берадиган мавзуга алокадор кизикарли хамда хаётий булган расмлар, чизмалар, схемалар, диаграммалар ва жадваллар хамда укувчиларнинг урганаётган сохада билим, малака ва куникмаларини шакллантириш учун топшириклар, амалий машклар ва назорат саволларини киритиш, укитувчиларнинг машгулотларни ташкил этиши учун услубий маслахатлар ва курсатмалар беришни инобатга олиш керак.

Укувчиларни касб-хунарга тайёрлаш жараёнини такомиллаштиришнинг изланиш ва материалларни туплаш боскичида укитувчилар томонидан машгулотга оид дастлабки материаллар йигилади. Албатта унга тегишли сунгги илмий ютуклар, янги техника ва технологиялар буйича материалларни туплашга алохида эътибор каратилиши керак. Ушбу боскичда машгулот тузилиши ва бериладиган мавзулар мазмуни буйича утказилган суровнома натижалари, укитувчиларнинг фикрлари, мавзулар мазмунига куйиладиган услубий ва дидактик талабларни эътиборга олиш керак.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Машгулотларни ташкил этишни режалаштириш ва амалга ошириш боскичида тупланган материаллар буйича вариатив укув дастурларига мувофик уларнинг умумий тузилиши аникланади ва мундарижаси тузилади. Уларнинг мазмуни буйича мавзуларнинг асосий гоялари, машклар ва амалий машгулотлар мазмуни, киска баёни, текшириш учун саволлар ва тестларнинг тула ёритилиш даражасига эришиш хамда машгулотларни ташкил этишдан олдин албатта уларнинг укув дастурлари билан якиндан танишиш лозим.

Машгулотлар хамкорликда утказилаётган булса, хар бир укитувчи уз иш режасини белгилаб олиши, режалаштирилган умумий ишни амалда бажарилган иш билан таккослаб бориши керак. Агар иш белгиланган муддатдан кеч колса, улар биргаликда карор кабул килиши, биргалашиб бир-бирига ёрдам берган холда муаммони хал этиши лозим. Ушбу боскичда машгулот мавзуларининг тулик мазмунини шакллантиришнинг амалга оширилиши назарда тутилади хамда куйидагилар ёритилиши хамда баён килинишига, компонентларнинг такдим этилишига эътиборни каратиш лозим (1-жадвал):

1-жадвал.

Машгулотлар мазмунини такомиллаштириш

№ Талаблар Ишлаб чикиш жараёни

1. Машгулот укитувчи томонидан машгулот укув дастурларига мос

дастурларига дидактик ва услубий талаблар асосида ишлаб мос дидактик ва чикилган тузилма булиб, укувчилар томонидан услубий урганилиши ва эгалланиши, бажарилиши мажбурий талаблар булган материалларни уз ичига олади. Асосий материалларнинг мазмунини тушунча, конун, назария, объект ва жараёнлар хамда фаолият усуллари хакидаги билимлар ташкил килади. Асосий материалларда соха буйича технологик жараёнларнинг бажарилиши, техникавий

объектларнинг тузилишлари назарий жихатдан тулик ёритилиши, машина ва ускуналар, асбоблар ва мосламалар ишлаш тартиби, технологик жараёнларнинг бажарилиш кетма-кетлиги аник ва тушунарли баён килиниши керак. Укув материалларидан кейин хулосалар хамда тавсиялар берилиши лозим. Асосий материалларда укувчиларнинг мустакил тарзда билим олишларини таъминловчи амалий фаолият усуллари, уларни амалга ошириш тамойиллари, коидалари, тартиблари, машклар, тажриба усуллари баён килини-ши лозим. Шунингдек, уларнинг амалий куникма ва малакала-рини шакллантириш учун хакикий объектлар ёки махсулотлар, буюмлар билан узаро харакат усуллари, яъни кайсидир техник объектни ишлатишда ёки технологик жараённи бажаришда техника ва мехнат хавфсизлигига риоя килиш коидалари, машина ва ускуналарни ишлатиш тартиби, таъмирлаш ва созланишларини бажаришдаги амалий фаолият усуллари батафсил баён этилиши керак. Асосий материалларни ишлаб чикишда укувчиларда касбий билим, куникма ва малакаларни шакллантирувчи илмий тушунчаларни хосил килиш учун урганилаётган жараён ва объектларнинг ахамиятли жихатларини очиб берувчи далилларни танлаб олишга, замонавий техника ва технологияларнинг ютукларидан хамда касбий куникмаларнинг

шаклланиш вазифаларини хал килувчи ишончли далиллардан фойдаланишга, келтирилган маълумотлар хажмининг укувчи имконияти, ёши ва кобилиятларига мос келишига эътиборни каратиш лозим.

2. Асосий материаллардаги жараён ва объектларни урганиш Асосий материаллардаги жараён ва объектларни урганиш буйича баён килинган укув материалларини мустахкамлашга, амалий куникма ва малакаларни ривожлантиришга хизмат килувчи укув материалларини уз ичига олади. Улар асосий материалларни кучайтиришга мулжалланган булиб, укувчиларнинг урганиш кобилиятини хисобга олган холда, улар табакалаштирилган машгулотни ташкил этишга хизмат килиши лозим. Кушимча материалларга белгилашлар, хужжатли материаллар, амалий куникмаларни шакллантиришга йуналтирилган хулоса, тавсия ва маълумотли материаллар киради. Улар асосий материалларни узлаштиришга ёрдам бериш билан бирга, ривожлантирувчи ва ижодкорликка ундовчи, мустакил ишлаш ва тарбиявий функция-ларни бажариши керак. Шунинг учун кушимча материалларни ишлаб чикишда уларнинг мазмунини, баён этиш сифатини танлаб олишга ахамият бериш лозим.

3. Асосий материалларини тушуниш ва сифатли узлаш-тириш Асосий материалларни тушунишга ва чукуррок узлаштиришга мулжалланган хусусий ёзма тузилма булиб, укувчиларнинг мустакил укув фаолиятини ташкил килишда мухим ахамиятга эга. Уларга кириш сузи, изох, илова, таянч ибора, тушунтириш ва лугатлар киради. Бу материаллар тушунарли, киска ва маълум тушунчани аник шакллантирадиган булиши керак.

4. Машгулотлар ташкил этишда материаллар Машгулот мавзулари мазмунини очиб беришда мухим булган тасвирий материалларга алохида эътибор берилиши лозим. Бунда диаграмма, график, жадвал,

мазмунини очиб бериш

тузилма, расм ва хариталардан фойдаланиш, материаллар мазмунини самарали такдим этиш имкониятини яратади. Тасвирий материаллар жараённинг турли боскичлари орасидаги микдорий муносабатларни (диаграмма ва графиклар), фазовий (харита, харита-тузилма ва режалар) вактли (хронологик жадвал ва графиклар) ва сабаб-окибатли (тузилма ва жадваллар) богланишларни, объектлар ва жараёнлар бажарилиши (расм ва схемалар) ходисаларнинг тавсифини очиб беради.

Киришда аввалги урганилган машгулотлардан олинган ва кейинги боскичларда олиниши кутилаётган билимлар кетма-кетлигини курсатиб бериш лозим. Машгулотларни утказиш натижасида ва амалий топширикларни бажаришда олинган билимлардан фойдаланишга алохида эътибор каратилиши, мазкур материалларни урганиш жараёнида амалга ошириладиган фанлараро алокаларнинг асосий усулларини ифодалаши зарур[2].

Изохлар машгулот материалларини урганишни осонлаштиради, унинг мавзуси буйича кушимча маълумотлар беради. Изохлар маълумотлар куринишида баён килинади. Унинг хажми катталиги укувчиларга фикрларини бир жойга жамлашни, материални туликлигича кабул килишларини кийинлаштиради, асосий материалга диккатни жалб килишга халакит беради. Шунингдек, орфографик, атамали, таржимали ва изохли лугатлар бериш мумкин[3].

Машгулотларни сифатли олиб бориш нафакат ёш авлоднинг замонавий билимларни эгаллашларига, балки уларда янги куникма ва малакаларни шаклланишида мустакил ишлаш ва ижодий кобилиятларини ривожлантиришда мухим. Тахлиллар шуни курсатадики, машгулотларда турли амалий машкларни бажариш буйича курсатмалар, тавсиялар, топшириклар канчалик кам булса, унинг самарадорлиги шунча паст булади. Мавзу материалларининг мазмунини укувчиларнинг мустакил фаолиятини ташкил килиш ва ижодий кобилиятларини ривожлантиришга йуналтириш бугунги куннинг долзарб муаммоларидан бири. Шунинг учун хам билимларни сифатли узлаштириш машгулотларнинг замонавий ташкил этилишидан далолат беради. Бундай машгулот компонентларига укувчиларнинг мустакил ишлаш, билимларни бахолаш, мехнат фаолиятини мустакил режалаштириш ва ташкил эта олиш

куникмаларини эгаллашларини таъминлашга йуналтирилган саволлар, тестлар, топшириклар, лойихалар ва амалий топшириклар киради. Х,ар бир машгулотдан кейин тест, топширик, амалий машгулот ва машклар, назорат саволлари берилади. Масалан. Бажариладиган ишларнинг тавсифига караб курилиш материалларини кайси турларга ажратиш мумкин? Курилиш жараёнлари хакида тушунча беринг. Курилиш иншоотларининг жойлашиш схемасини тасвирланг. Курилиш материаллари турлари хакида маълумот беринг.

Машгулотларда назорат саволлари, тестлар, топшириклар берилиши укувчиларнинг фаоллашувини ва билимларни мустахкам эгаллашларини таъминлайди, уларнинг касбга булган кизикишларини ривожлантиради, ишлаб чикариш шароитларида мустакил ишлаш куникмаларини шакллантиради. Саволлар ва топшириклар сузлаб беришни ёки мураккаброк фикрлашни амалий ишларни (назорат, хисоблаш ишлари, тажрибалар утказиш, техник ёки технологик жараёнларни, амалларни бажариш, махсус ёки буюм тайёрлаш иктисодий курсаткичларни хисоблаш) бажаришни талаб килиши мумкин [4]..

Укувчиларни касб-хунарга укитишда шундай фанлар борки уларда укитиш факат матн оркали назарий усулда олиб бориш яхши натижа бермайди.

ХУЛОСА

Юкорида келтирилган тавсия, коида ва талаблар машгулотларни давр талаблари асосида ташкил этишга асос булади. Шуни алохида таъкидлаш лозимки, назарий ва амалий укув материаллари, саволлар, топшириклар, уз-узини бахолаш тизими ва бошка кушимча материалларнинг яхлит бир бобда шакллантирилиши укувчининг ушбу фаолият буйича билим ва куникмага эга булиш самарадорлигини оширади хамда назария билан амалиёт орасидаги узаро богликлик таъминланади, машк, топшириклар, саволлар ва тестлар укувчиларнинг мустакил ишлаш, ижодий фикрлаш кобилиятларини ривожлантиришга замин яратади.

REFERENCES

1. Barakayevich, Q. S., & Baxtiyorovna, A. S. (2021). Xalqaro dastur talabalari asosida innovatsion ta'lim muhitini yaratish. Integration of science, education and practice. scientific-methodical journal, 1(02), 132-137.

2. Elmurzaeva, N. K., & Qorayev, S. B. (2021). Pedagogical Requirements for the Organization of the Educational Process in Specialized State Educational Institutions. Psychology and Education Journal, 5S(1), 1078-1084.

3. Кораев, с. Б., & Жолдасов, И. С. (2021). Касб-хунар мактаблари фаолиятини амалий машгулотлар самарадорлигини ошириш оркали такомиллаштириш масалалари. Academic research in educational sciences, 2(2).

4. Adbujalilova, S. A., & Koraev, S. B. (2020). Талабалар илмий дунёкарашини шакллантиришда педагогик технологияларнинг урни. Academic research in educational sciences, (4).

5. Korayev, S. B. (2018). Recommendations on Effective Organizing Training and Production Complexes at Secondary Educational Institutions. Eastern European Scientific Journal, (2).

6. Караев, С. Б. (2018). Современные пути совершенствования учебно-производственных комплексов, специализированных на профессиональной подготовке учащихся. In Психология и педагогика на современном этапе (pp. 30-36).

7. Ernazarova, G. (2016). Development of training professional activity of vocational college students. Наука и Мир, 2(11), 100-102.

8. Эрназаровой, Г. О. (2017). Подготовка учащихся к профессиональной деятельности на основе акмеологического подхода. Традиционная и инновационная наука: история, современное состояние, перспективы: сборник статей, 115.

9. Burkhonov, A., Avlaev, O., Abdujalilova, S., & Otaev, A. (2021). Responsibility as a criterion for determining personal maturity. In E3S Web of Conferences (Vol. 244, p. 11059). EDP Sciences.

10. Avlaev, O. U., Burkhanov, A. A., Ismoilova, D. M., & Norkuzieva, M. A. (2020). Factors Affecting the Intellectual Dynamics of the Individual. Test Engineering & Management, 83, 693-702.

11. Musurmonov, R., Burkhonov, A., & Musurmonova, M. (2021). Innovative activity-a factor of educational efficiency. European Journal of Molecular & Clinical Medicine, 8(3), 1238-1241.

12. Мусурмонов, Р., & Мусурмонова, М. (2020). Таълимда инновацион фаолият давр талаби. Science and Education, 1(Special Issue 4).

13. Мусурмонов, Р., & Расулов, А. (2021). Мактаб менежменти-таълимни янги боскичга кутариш омили. Academic research in educational sciences, 2(2).

14. Эшманова, Н. Н., & Матьякубова, М. Б. (2019). Тарбиячиларнинг касбий компетенцияларини ривожлантириш. Таълимдаги инновациялар ва ислоуотлар контекстида замонавий кластер тизими: муаммолар, ёндашувлар ва истщболлар, 1, 33-34.

15. PaxMOHOB, A. P. (2019). HHHOB^HOH TatnuM KnacTepu ysyB ^aonutfrara caMapanu ycyn cu^araga.«. Eap^apop pueownaHumda ysnyucus ma-bnuM: MyaMMO ea enuMnap» xan^apo unMuU-aManuu aHwyMaH, 2, 46.

16. Raxmonov, A. R., & Luxmanov, D. B. (2020). Maktablarda ta'limning ijtimoiy sheriklik modelini yaratishda klaster yondashuv. Academic research in educational sciences, (4).

17. 3nMyp3aeBa, H. X. (2020). HxTHCOcnamTHpunraH gaBnar TatnuM Myaccacanapuga TatnuM ^apaeHHHH TamKun этнmгa KyHunaguraH negaroruK Tana6nap. Academic research in educational sciences, (4).

18. A6gy^ygycoB O.A. Kac6uH TatnuMga acocun yKyB MaTepuanuHu ypraHum TexHonoruacu // "YpTa Maxcyc Kac6-xyHap TatnuMu тнзнмн ynyH negaror KagpnapHu Tanepnarn, Kama Tanepnarn Ba ManaKacuHu omupum cu^arnHu TatMuHnamHuHr нпмнн-ycпy6нн acocnapu" pecny6nuKa unMuH-aManuH aH^yMaH MaTepuannapu. - T., 2006. - E. 7-8.

19. Koraev S. B. "Improvement of Vocational Training of Pupils in Secondary Schools" International Journal of Psychosocial Rehabilitation, Vol. 24, Issue 01, 2020 ISSN: 1475-7192 1734-1742 page

20. KppaeB C.E. "npo^eccuoHan TatnuMga y^yBHunapHu Kac6 -xyHapra Tanepnam ^apaeHuHu TaKOMunnamTupum Hynnapu". Y3nyKcro TatnuM ^ypHanu 2020 nun 1-COH. 88-92 6eraap

21. KopaeB C.E. "npo^eccuoHan TatnuMga yKyB aмaпнeтпapннн Tammn этнmнннг y3ura xoc xycycutfraapu" Academic research in educational sciences, Tashkent, 2020. Volume 1, ISSUE 4, pp 1281-1286.

22. Burkhonov, A., Avlaev, O., Abdujalilova, S., & Otaev, A. (2021). Responsibility as a criterion for determining personal maturity. In E3S Web of Conferences (Vol. 244, p. 11059). EDP Sciences.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.