Научная статья на тему 'ПРОБЛЕМЫ КАЧЕСТВО ОБРАЗОВАНИЯ В ПЕДАГОГИЧЕСКОЙ ТЕОРИИ И ПРАКТИК: АНАЛИЗ ТЕРМИНОВ "КАЧЕСТВО ОБРАЗОВАНИЯ" И "КАЧЕСТВО ПРОФЕССИОНАЛЬНОГО ОБРАЗОВАНИЯ"'

ПРОБЛЕМЫ КАЧЕСТВО ОБРАЗОВАНИЯ В ПЕДАГОГИЧЕСКОЙ ТЕОРИИ И ПРАКТИК: АНАЛИЗ ТЕРМИНОВ "КАЧЕСТВО ОБРАЗОВАНИЯ" И "КАЧЕСТВО ПРОФЕССИОНАЛЬНОГО ОБРАЗОВАНИЯ" Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
227
40
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КАЧЕСТВО ОБРАЗОВАНИЯ / ПРОФЕССИОНАЛЬНОЕ ОБРАЗОВАНИЕ / ВЫСШАЯ ШКОЛА / СТУДЕНТ / УЧИТЕЛЬ / НОРМАТИВНО-ПРАВОВЫЕ АКТЫ / ТЕОРИЯ И ПРАКТИКА

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Саломов Шаҳбоз Назаралиевич

Известно что, проблемы качества образования в современной образовательной политике и науке одна из центральных, так как она связана с решением комплекса направленных задач на развитие личности, в том числе ее подготовки к жизни в быстро меняющемся и противоречивом мире, личности с высокими нравственными стремлениями и мотивами высокопрофессионального труда. Сегодня в педагогической теории и деятельности все более осознается, что игнорирование или принижение роли в учебных программах, практике образовательного процесса какого-либо элемента или вида содержания образования наносит громадный ущерб интересам не только отдельной личности, но и всего общества, прогресс которого напрямую связан с качеством образования.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PROBLEMS OF THE QUALITY OF EDUCATION IN PEDAGOGICAL THEORY AND PRACTICE: ANALYSIS OF THE TERMS "QUALITY OF EDUCATION" AND "QUALITY OF VOCATIONAL EDUCATION"

It is known that the problem of the quality of education in modern educational policy and science is one of the central ones, since it is associated with the solution of a set of directed tasks for the development of the individual, including his preparation for life in a rapidly changing and contradictory world, a person with high moral aspirations and motives. highly professional work. Today, in pedagogical theory and activity, it is more and more realized that ignoring or belittling the role in curricula, practice of the educational process of any element or type of educational content inflicts tremendous damage on the interests not only of an individual, but also of the whole society, whose progress is directly related to quality. education.

Текст научной работы на тему «ПРОБЛЕМЫ КАЧЕСТВО ОБРАЗОВАНИЯ В ПЕДАГОГИЧЕСКОЙ ТЕОРИИ И ПРАКТИК: АНАЛИЗ ТЕРМИНОВ "КАЧЕСТВО ОБРАЗОВАНИЯ" И "КАЧЕСТВО ПРОФЕССИОНАЛЬНОГО ОБРАЗОВАНИЯ"»

дорои мазмуни худбинона, гаразнок, балки хохиши ба худ татбик шудан аст ва аз ин ру, барои такмил ва рушди худ ба манфиати одамони дигар ниёз дорад.

Дар тадкикоти хоричй нуктаи назар оид ба дарк намудани мохият ва сохтори хусусияти педагогй дар се самти асосй гурухбандй шудаанд: рафторй; маърифатй ва гуманистй.

Таваччухи махсусро оиди тадкикоти хусусияти педагогй мутобик бо психологии гуманистй дошта (А. Маслоу, С. Рочерс, Д. Дьюи ва гайра) ифода мекунад. Хусусияти шахсият хамчун саъю кушиши комили шахс барои худтанзимкунй баррасй карда мешавад. C. Рочерс мушкилоти арзишхои муаллимро хамчун тахсили таркибии шахсияти у тахлил мекунад, ки дар ин чихат бо хусусияти педагогй мувофикат мекунад.

C. Рочерс табиати зиддиятноки системаи арзишхои одамро тахлил карда, ба як катор хулосахои чиддй бармеояд, аз чумлаи талошхои арзиши умумй барои одамон табиатан инсондустонаанд ва аз такмили рушди худи инсон иборатанд; тамоми системаи арзишхои мусбй на берун аз донишчу, балки дар худи у чойгир аст. Аз ин ру, дар хотима сухани К. Рочерсро бояд кайд намуд, ки муаллим наметавонад мукаррар кунад, балки танхо барои зухури он шароит фарохам меорад.

АДАБИЁТ

1. Божович Л.И. Проблемы формирования личности. М., -Воронеж: Ин-т практической психологии, 1995.

2. Кузьмина Н.В. Профессионализм личности преподавателя и мастера производственного обучения. М.: Высшая школа, 1990. -117 с.

3. Леонтьев А.Н. Лекция по общей психологии. М.: Смысл, 2001.-190с.

4. Митина Л.М. Психология труда и профессионального развития учителя. М.: Академия, 2004.-319с.

5. Рубинштейн СЛ. Основы общей психологии СПб.: Питер, 2002. -720с.

ПРОФЕССИОНАЛЬНО-ПЕДАГОГИЧЕСКИЙ ХАРАКТЕР, ЕГО ПОНЯТИЕ И СТРУКТУРА

В данной статье автор отмечает, что педагогическая направленность выступает в качестве одной из интегральных характеристик педагогического труда учителя и соотвественно направленность личности учителя проявляется во всей его профессиональной жизнедеятельности и в отдельных педагогических ситуациях. А также, педагогическая направленность является мотивацией к профессии учителя, главное в которой действенная ориентация на развитие личности ученика.

Ключевые слова: характеристика личности, направленность, мотив, гуманистические, жизнедеятельность, обучающих, отношение к обществу и педагогическая направленность.

PROFESSIONAL PEDAGOGICAL CHARACTER, ITS CONCEPT AND STRUCTURE

In this article, the author notes that the pedagogical orientation acts as one of the integral characteristics of the teacher's pedagogical work and accordingly, the teacher's personality is manifested in all his professional life and in individual pedagogical situations. And also, the pedagogical orientation is the motivation for the profession of a teacher, the main thing in which is an effective orientation to the development of the personality of the student.

Keywords: personality characteristics, orientation, motive, humanistic, vital activity, teaching, attitude to society andpedagogical orientation

Сведение об авторе:

Амиров Саидмухамад Довудович - Старший преподаватель кафедры английский язык как второй специальности Таджикского педагогического университета именно САйни. Тел: (+992) 985549757E-mail: amir8582@ mail.ru

About the autor:

Amirov Saidmuhamad Dovudovich - Senior Lecturer of the department of English as a second specialty Tajik Pedagogical University after name SAini Phone: (+992)985549757 E-mail: amir8582@mail.ru.

МАСЪАЛАДОИ СИФАТИ ТАДСИЛОТ ДАР НАЗАРИЯ ВА АМАЛИЯИ ПЕДАГОГИ: ТАШХИСИ МАФДУМДОИ «СИФАТИ ТАДСИЛОТ» ВА «СИФАТИ ТАДСИЛОТИ КАСБИ»

Саломов Ш.Н.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Масъалаи сифати тахсилот дар сиёсати муосири маориф ва илм яке масъалахои асосй ба шумор меравад, зеро он ба халли мачмуи вазифахое вобаста аст, ки онхо ба инкишофи шахс, омодасозии у ба зиндагй дар чахони зудгагирёбанда ва ихтилофангез, шахси дорои хадафхои баланди ахлокй ва хавасманд ба мехнати баланди касбй равона шудаанд. Дар назария ва фаъолияти педагогй бештар дарк мегардад, ки сарфи назар кардан ё паст задани накши ягон унсур ё намуди мазмуни тахсилот дар барномахои таълимй

вa амалияи чapaëни тaxcилoт бa м^фиат^и нa тaнxo шaxcи anoxMAa, балки xaмaи чамъият, ки пeшpaфти oн бeвocигa ба cифaти тaxcилoт вoбacгa аст, зиёни зиёд мepacoнaд.

Xîmo микдopи умумии тaълифoт oид ба мacъaлaxoи cифaти тaxcилoт ^asopx,o myinopapo дap Gap мeгиpaд [15]. Та^лили тaфcиpи "еифаш тaxcилoт", ки дap ин тaълифoгxo пeшниx,oд шудооог, муайян намудани тaфcмpи вaceъ во мавдуди ин мaфxyмpo имкoнпaзмp мeгapдoнaд. намуди чамьбастй cифaти тaxcилoт чун мачмуи xoc^^o во пaдидaxoи orno муайян мeгapдaд, км тaлaбoти mco^o кoнeъ намуда, ба мaнфиaгxoи чамъияту дaвлaт чaвoбry буда мeгaвoнaнд [7; c.9]. Илoвa Gap ин, ба фикpи бaъзe аз му^акки;^ xaтмкyнaндaгoн бoяд, аз як тapaф, чун иcтeъмoлкyнaндaгoни Mn-Mnooie, км orno дap мyaccиcaи таълимй мeгмpaнд, аз тapaфи дигap, чун тaxвмлдмx,aндaгoнм дoниmxoи maxœ во мaxopaгxoи кopфapмo бappacй ^да шaвaнд [10]. Ба Faйp аз ин, нaтичax,oи тaxcилoтpo GapoM oбъeкгxoи гyнoгyн (куда^н, мyaллимoн, мaктaб, мyaccиcaи тaxcилoти oлй) аз pyw чeнaкxoи гудагун во дap cai^oM гудагун во дap xap мaвpмдe, км дap GopaM нaтичax,oи гyнoryн cyxffi мфавад, бaxoгyзopй кapдaн мумкмн ad, км ин мазмуни бeштap мавдуд (ё waxcyc)-M cифaти тaxcилoтpo муайян мeнaмoяд. Сифати тaxcилoти мyтaxaccиc дap чapaëни аз тapaфи y аз xyд кapдaни мазмуни тaъpмxaн тaшaккyлëфтaи фapxaнra мoддй во маънавй mara мeгмpaд. Ташаккули cyбъeктнoкй 6o низoми тaъpмxaн тaшaккyлëфтaи тaxcилoт во дap мapxилaxoи минбаъдаи инкиmoфи maxc 6o xacraM вoкeй во 6o фaъoлияти мymaxxacи кacбй таъмин мeгapдaд. Сифати тaxcилoт xycycияти maxcй буда, ба инcoн GapoM амалй намудани ин ё oн фaъoлият, аз чумла фaъoлияти кacбй зapyp ad. Сифати тaxcилoти ка£:бй, дap мачмуъ, аз як тapaф, аз тфат^и anoxia MGopax буда, аз тapaфи дж^, низoмecт, км GapoM хялли вaзифaxoи мymaxxacи кacбй пemбинй myдaacт. Аз ин py, вазифаи cтaндapтии ка£:бй кими acocMe ба myмop мepaвaд, км пapaмeгpxoи anoxMAapo ба хям мeпaйвaндaд [15].

,3ap ин замина вaзифaxoи мaълyмoти миёнаи кacбй дap Kpнyнxoи 4ywxypMM Тoчмкмcтoн '"flap GopaM мaopиф", <<U,ap GopaM тaxcмлoти onMM кacбй ва тaxcилoти кacбии баъд аз мyaccиcaи onMM таълимй», ",3ap GopaM дypнaмoxoи давлатй, кoнceпcияxo, cтpaтeгияxo", ",3ap GopaM тaxcмлoти иб1мдoии кacбй" ",3ap GopaM тaxcмлoти миёнаи кacбй", ",3ap GopaM тaxcмлoти млoвaйм", ",3ap GopaM тaйëp намудани мyтaxaccиcoн Go нaзapдoшти тaлaбoти GœopM мexнaт", Бapнoмaи pyшди иннoвaтcиoнии 4y№ixypMM Тoчмкмcтoн GapoM conxoM 2011-2020 (K^apopM Хукумати Чyмxypии Тoчмкиcтoн аз 30 anpenM conM 2011, №227), Стpaтeгмяи миллим pyшди мaopифи 4y№ixypMM Тoчмкмcтoн то гали 2020 (K^apopM Хукумати 4ywxypMM Тoчикиcтон аз 30 июни conM 2012, №334), Бapнoмaи давлатии иcлoxoт ва pyinnn coxaM тaxcилoти иб1мдoи ва миёнаи кacбии Чyмxypии Тoчмкиcтон GapoM conxoM 2012-2020 (кapopи Хукумати Чyмxypии Тoчмкмcтон аз 30 anpenM 2012, №200), Бapнoмaи pyшди paxнaмoии ка£:бй дap Чyмxypии Тoчмкиcтон GapoM conxoM 20162020 (K^apopM Хукумати 4y^ixypMM Тoчмкиcтон аз 30 дeкaбpи 2015, №794), Ko^^c^H pyrnnH тaxcилoти кacбй дap Hy^ixypMM Тoчмкиcтон ва дж^ dparer™, гоношемя, бapнoмaxoи давлатии crn^M ва caнaдxoи мeъëpии xyкyкми дaxлдop, км Go KapopM Хукумати Чyмxypии Тoчмкмcтон ба тaвcиб pacидaaнд, ба тaвpи мymaxxac oвapдa шудаанд. Хyччaгxoи мaзкyp ба cифaти вaзифaxoи acocMM pyшд муайян мeкyнaнд-таъмини шфати мaълyмoти дoдamyдa ва бaлaндбapдopии paкoбaтпaзиpивy мyтaxappикии кacбии xaтмкyнaндaгoнpo дap Gœopw мexнaт.

Бoяд кайд намтем, ки мaxз Go вocитaи ^нуни Чyмxypии Тoчмкиcтон "Дap GopaM тaxcилoти onMM кacбй ва тaxcилoти кacбии баъд аз мyaccиcaи onMM таълимй" гам^шли инкиmoфи cиëcaти давлатй дap cиcтeмaи тaxcилoти миёна ва onMM каебй дap mapoити мyнocибaгxoи нави чамъиятй ва ташаккули фaзoи ягoнaи тaxcилoти чaxoнй амалй мeгapдaд.

Вaзифaxoи аахии тaxcилoти миёна ва onMM ка£:бй дap acocw ба инoбaт г^ифт-ани мaкcaд ва пpинcипxoи ryзomтamyдa, дap кoнyни мaзкyp чунин тaвcиф шудаанд:

-KOнeъ гapдoнмдaни тaлaбoти maxc ба инкншсфи зexнй, фapxaнгй ва apзишxoи маънавй Go poxM дapëфти тaxcилoти onMM кacбй ва ё xaxcMnOTM кacбии баъд аз мyaccиcaи onMM таълимй;

-py^nnw илму xynap ба вocитaи тaxкжкoти илмй ва фа^тияти эчoдии кopмaндoни илмжю oмyзгopй ва тaxcилкyнaндaгoн, иcтифoдaи нaтичaxoи xocилmyдa дap чapaëни таълим ва иcтexcoлoт;

омузиш, бoзoмyзй ва такмили тaxaccycи кopмaндoни дopoи тaxcилoти onMM кacбй ва кopмaндoни илмжю oмyзгopии бaлaндмxтиcoc;

^ap дoниmчyëн инкиmoф дoдaни xyдmинocии миллй, ифтиxopи вaтaндopй, шаъну mapaфи ша^вян,^ ва кoбилияти кopy зиндагжи дoнишчyëн дap mapoити имpyзaи чaxoниmaвй;

- xифз ва афзун намудани apзишxoи миллй, axnoK^, фapxaнгй, илмй ва am^a^M кмmвap;

- тaxкими apзишxoи маънавии maxpвaндoн, Gono бypдaни еавияи тaxcилoт ва фapxaнгм oн;

-гавмини rnapomn мycoид бapoи тaчpибaoмyзии rarexccmïï Ba oмyзгopии дoниmчyëн.

TaBpe дap ин кoнyн зикp гapдидaacт, pyrnA Ba тamaккyли зинaxoи тax,cилoти миëнaвy oлии кacбй бa KOнeъ нaмyдaни тaлaботи чaмъиятy дaвлaт Ba шaxpвaнд, aз чумга бa бaлaндбapдopии cифaтнoкии мyIaxaccиc paвoнa rapдидaacт. 3epo ин paBa4^ бa шaxc имкoнияти интиxoби зинa, мтазмун, шaкл Ba мyддaти тax,cилpo бa тaвpи Baceb пeшниx,oд мeнaмoяд. ^нуни 4yivixyp™ Тoчикиcтoн '"flap 6op^ тaxcилoти oлии кacбй Ba тaxcилoти кacбии бaъд aз wyaccK^ oлии тaълимй" дap дoиpaи мaкcaдx,oи худ мaxз aмaлй гapдoнидaни ин мacъaлaxopo бa нaкma гиpифтa, тaтбикд ranoxora куллии cox^ тaxcилaш миëнaвy oлии кacбй Ba бaлaнд бapдoштaни cифaти тaйëp кapдaни мyтaxaccиcaнpo тaъмин мeнaмoяд. [12]

Зaмoни мyocиp дap нaзди cиcтeмaи мaopиф вaзифaxoи бyзypгpo бa миëн гyзomIa, тaлaб мeнaмoяд, ки бapoи бoлopaвии кaмoлoти мaъpифaти инcaн Ba aз бap нaмyдaни дacтoвapдxoи илм дap paвaнди чax,oнишaвй Ba тaмoюлx,oи мyxтaлифи oн зaминa фapoxaм oBapaA Ba мyнocибaтpo бa мaзмyни тax,cилoт чиддитap нaмoяд. Myнocибaти инфиpoдй бa тaълимy тapбияи xap мyтaxaccиc бoшaд, вaзифaи мacъyлиятнoки кopмaндoни мyaccиcaxoи тax,cилoти миëнa Ba oлии кacбй бa x^co6 мepaвaд. Он бa шaxc тapзи тaълими anox^apo пeшбинй нaмyдa, имкoният мeдиx,aц, ки мaxopaтy кoбилияти кacбии xyдpo тaxким бaxшaд Ba дoниmи зиëдтapepo cox^6 гapдaд. Дap oяндa бoяд ca!x^ дoниш Ba фapoгиpии мyIaxaccиcaни мo бa дapaчaи тaълимдиxии бaйнaлмилaлй бapoбap эътиpoф шaвaд, чунки инкишoфи тaxcилoт бe бoзramт xapaктepи глoбaлй мeгиpaд. Ин пaдидa дap зaмoни мyocиp чapaëни бaxaмнaздикmaвии киmвapxoю xarexopo cypbax бaxmидa, миëни om,o xaмкopиx,oи cyдмaндpo бa миëн мeopaд. Xa^oprnoM фaъoл :a6xaxoM ryнoгyни иcтexcaлoти мoддию мaънaвии миллaIxoи мyxтaлифpo тaвaccyти иcтифoдa бypдaн aз кoмëбиxoи илмию мaъpифaтии якдигap бa xaivi oмeзиш дoдa, чapaëни фapoxaм oмaдaни apзиmxoи yмyмичaxoниpo мeтeзoнaц. Тaxcилoт тaдpичaн мoнeaxoи минтaкaвию мaxaллии мaxцyди xempo бapтapaф нaмyдa, cифaт Ba мoxияти чaxoнй пaйцo мeкyнaц. Омин^и дap бoлo зикpгapдицa дap инкиmoфи cиcтeмaи тaxcилoти миëнa Ba oлии кacбии To^H^creM бoяд мeъëpи acocй гapдидa, мaзмyн Ba мyндapичaи oнpo тamкил

Baзъи rncbanM идopaи cифaти тaxcилoти мyocиp, теш aз xaiva 6o avmnxoM му^ити бфунй, яънe 6o шapoиIxoи ичтишию иктиcaдии фaъoлияти cyбъeкIxoe мyaйян мeгapдaц, ки тapкиби acocии oнxo бoзopи мexнaт ad.

Чaxoни мexнaт бocypъaт тaFиp мeëбaц Ba кдоми здади дoниmxoe, ки дoниmчyëн дap paфти oмoдaгии ибтидoй aз худ мeкyнaнд, зуд ку^ш мeшaвaнд. Рoбитaxoи дoимй Ba интepaктивию шapикй 6o бaxши иcтexcaлй axaмияти xoc дomIa, бoяд бa вaзифaxoи умумй Ba фaъoлияти мyaccиcaxoи тaълимй дoxил кapдa rnaBa4^

Тaxcилoти кacбй "... aз oн Bycbax Ba фaвpият дyp нaмoнд, ки 6o oнxo дap canx^ cиëcй зapypaти ryзapoндaни иcлoxoти cox^ мaopиф 6o мкади кoнeъгapдoнии тaлaбoти xycycияти икIиcaдй зoxиp гapдидa буд" [9; c.36].

Xa^tf^ yнcypxoи !ap™6m идopa низoми ягoнaи вaзифaвии тaxcилoтpo 6a By^ мeopaнд, ки дap oн xaцaфxoи тaълимy тapбия oмили низoмoфap бyдa, xaмaи дигap фyнкcияxoи идopa 6a ин xaцaфxo нигapoнидa myдaaнд.

,3ap нaвбaти худ, тaxти мaфxyми идopaи cифaти xaтмкyнaндa бaъзe мyx,aк:кикoн чapaëни дoимй, нaкmaвй Ba м^адшки тaъcиppo дap xaмaи caixxo 6a oмилxo Ba шapoиIxoe мeфaxшнд, ки ин oнxo тamaккyли мyтaxaccиcи oяндaи дopoи cифaти мутобик Ba иcтифoдaи пyppaи дoниmy мaxopaт Ba мaлaкaxoи ypo тaъмин мeнaмoянд [10].

^p нaзapия xaмaи ин 6aco фaxмo 6a нaзap мepacaц, Bane дap aмaл тamaккyли мyтaxxaccиcaни oяндaи киmвap дap мyaccиcaxoи клaccикии тaълимй Ba биcëp Ba^ 6o ëpm тexнoлoгияxo Ba тaчpибaxoи тaълимиe cypax мeгиpaц, ки xaнyз дap acpxoи ryзamтa шaкл гиpифтa, 6a иxтилoфнoкии вoкeияти тaxcилoт, oмyзиmи фaъoли xycyœ3rxoM дoниmчyëн, мyaллимoн Ba мaъмypoн ниcбaт 6a xaмдигap Ba ниcбaт 6a Borrara бapoи oнxo умумии тaxcилoт мycoидaт мeкyнaнд.

Иxтилoфи дoxилии Borrara тaxcилoт 6a oн Bo6aCTa acr, ки cyбъeкIxoи чapaëни тaълим - мaъмypият, мyaллимoн Ba дoниmчyëн дap мaкoнy зaмoни яraнa пaxлyи xaiw кapop дopaнд, Bane биcëp Ba^! xaцaфy тaлaбoти умумй Ba xaвacмaндию тaчpибaxoи ичтимoй нaцopaнд. Пapoкaндaгии ш^ну зaмoни Hrmnoom, кoммyникaтивй Ba интизoмй caмapaнoкии чapaëни тaxcилoтpo пacт кapдa, 6a мyкoлaмaи apзишмaнди нacлx,o xanan мepacaнaц Ba тamaккyли фapxaнги нaви кopпopaтивии дoниmгoxpo бoзмeдopaц. Xaмзиcrии мyвoзии ду тaфcиpи чapaëни тaxcилот чун мyбoдилaи xизмaIxo Ba чун кoммyникaтcияи '^an^Mvi -

ios

дoнишчy" аз г^афи xaмaи cyG^^o дapк шудани oRpo галаг инъикoc намуда, GaprapMM тexнoлoгмяxoи анъанавии тaxcилoтpo аз тexнoлoгмяx,oи иннoвaтcиoнй xифз мeкyнaд.

Мeгoдoлoгияи нaзapия ва амалияи идopaи шфат дap идopaи coxa, иcтexcoлoти мoддй acoc ёфта, xycycиятx,oи тaxcилoтpo ба нaзap нaмeгиpaд.

,3ap натича, jaxcMnOT чун инетитуги ичгимoй ва муаллим чун тaчaccyми maxcии xyд маъши ибтидoии xacxMM xyдpo гум мeкyнaнд. Муаллим на xaмчyн oмyзгop ва мypaббй, балки ба cифaти xизмaти инфиpoдикyнoнмдa зoxиp мemaвaд.

Бo нaзapдoшти вазъияти бaмиëнoмaдa кайд кapдaн зapyp аст, ки xaдaфи paемaн баёншудаи бaxoдмx,ии cифaти тaxcилoт ва дacтгиpии oн дap caux, стaндapтxoи дoдaшyдa apзиmи aнъaнaxoи миллй, тaчpибaи бoй ва офзая™!^, низoми тaxcилoти Тoчнкистoнpo кам нaмeкyнaд.

Дypaнгии myypи мyocиpи чамъиятй ва илмй ба шмуайянй дap чapaëни pynmM кoнеeпcияи тaxcилoти киmвap ва мазмуни oн xwccaw нaзappac ryзomтa, ба cифaти тaxcилoт дap xaмaи caExxo - аз тaxcилoти мактаби ибтидoй то тaxcилoти oлй тaъеиp мepacoнaд.

Нaбoяд фapoмym ^д км дap mapoити Gœope, км дap xoлaти тaFЙиpëбии дoимист, бaнaкшaгиpии маълумоти кacбй ва тaxcилoт нaмeгaвoнaд xycycияти мexaникми xyдpo нигox дopaд. Бaнaкшaгиpй - чузъи Чyдoнaшaвaндaи чapaëни идopaкyнии cифaти тaxcилoти миллист, км дap шакли умумй дap еaндaxoвy xy^^o, мeъëpй-xyкyкй ва адабиёги ватанй тaвcиф дoдa шудааст.

Hvrpy вазифаи бaxoдмx,ии cифaти тaxcилoт мушкжлоти зиёд дopaд. Аз pyw анъана ба^дж^ии cифaти тaxcилoти дoниmчyëн ва xaтмкyнaндaгoн ба вocитaи нaзopaт Go ëpMM xaмaгyнa вaзифaxoи нaзopaтй, c^on^o ва cyпopиmxoи амалй cypax мeгиpaд. Вocитaxoи нaзopaт Gapo, Mx-racocxo Go нaзapдomтм пpинcипи иpcияти тaxcилоти ка^й ва фaъoлияти кacбии oяндa та^ия кapдa мemaвaнд. Омyзгopoн вaзифaxopo дap acoc, дидактикам cистeмaвмю еoxтоpй ва Go нaзapдoшти еaтxx,oи зepини aзxyдкyнй тapтиб мeдмx,aнд: фа^мидан, айнан тaкpop ^дан, нyеxaбapдopии татбик ва чамьбаст.

Aммo дap ин вaзифaxo oдaтaн мeтодxoи муайян намудани caux, oмoдaгй ва мaxopaти дoннmчyëн GapoM татбик, дoниmxoи oмyxтaи xyд дap фа^тияти амалй иньикoе нaмeëбaнд.

Маълум аст, км стaндapтx,oи давлатии тaxcилoти oлй ва миёнаи Poccmh на дap xaxcилoти амалй, ки ба мaxopaти амал кapдaн дap вазъияти мyшaxxacи кacбй paвoнa шудааст, балки дap тaxcилoти yмyминaзapиявй acoc ёфгаанд. ,3ap стaндapтxoи давлатй тaвcифи poбитa ва пащамии татбик, фaнx,oи aлoxидa Go тавшфи тaxaеcycии xaтмкyнaндa вучуд нaдopaд. Давлаг дap назди фанни анъанавй xaдaфy вaзифaxoи мyгтaxидapo нaмeryзopaд. Хадафи oмyзиmн фан, мoxиятaн, на ташаккули талаботу мaxopaти истифoдaи мазмуни илмии oн дap oяндa, балки тан^) aзxyдкyнии вoкeии мaълyмoтxoи илмй ва Gwcëp вакг дap caEx, азёдкунй аст. Аз дoниmчy, дap ин xona^ иmг'иpoк дap лeкcияxo ва дoдaни чaвoби аник ба имтмxoнгиpaндa дap дoиpaи бapнoмa талаб ^да мemaвaдy xanoc.

Сат^и аз г^афи дoниmчy аз xyд кapдaни дoнишxoи нaзapиявиpo муаллим на дap acoc, тaеaввypoти мyIтaxидa дap Gopa, тaxaccycи мyгaxacеиc, балки Go нaзapдomти тacaввypoти cyбъeктивии xyд дap Gopa, нaзopaти нaтичaxoи тaxcилoг муайян мeнaмoяд.

,3ap натича, мoдeлy мeтодx,oи бунёдии тaxcилoг интикoл ёфта, ба истифoдaи дoнишxoи нaзapиявй чун вoеитaи мeтодoлoгии такки, кoмили ин ё oн вaзъиятxoи кacбй диккати зapypй дoдa нaмemaвaд. Фaъoлияти пeдaгoгй ва илмии мyaллимoн ба фа^л^ти кacбии oяндaи xaтмкyнaндaгoн вoбaстaгии cyCT Дopaд.

Дoниmчy дap Gopa, poGMraM тaxcилoг ва вaзифaxoи аахии кacбиe, км ornopo бoяд дap фа^нияти кacбии xyд xanny фaел нaмoяд, инчунин дap Gopa, мазмуну rnaMnxoM xyдoмoдaгй, мeтодxoи ташкили чapaëни таълимй, ннзoмy мeъëpxoи ба^щи^ии бepyнии дoнишxoe, ки Go orno Gop, аввал тaщo xaнгoми таъмин Go raop дyчop мeoяд, тaеaввypoти caux, дopaд.

Xynoca, arap дap aкcapияти кншвapxoи Aвpyпo ва Рocеия pyшди низoмxoи миллим GaxowMxHM бepyнии cифaти xaxcилoг мymoxидa шавад, дap мyaееиеaxoи тaxcилoти умумии Тoчмкистoн кymиmxo ба эчoди низoми дoxилии ба^дж^ни cифaти oмoдacoзии мyтaxaеcиеoн paвoнa шудаанд.

Та^лили aдaбиë1xoи мавчуда ниmoн мeдмxaнд, ки pacмиëта acocMM ба^щи^ии cифaти чapaëни тaxcилoг Go xycycиятxoи зepин тaвcиф мсёбад:

-дoиpaи вaеeи ниmoндмx,aндaxo Gapo, ба^дж^ии ниmoнaxoи тфат^к;

-истифoдaи чадвал^, ба^щи^й;

- истифoдaи paемиë1и экcпepтй;

-истифодаи коэффитсиентхои вазнй барои нишондихандахои алохида тестхо, вазифахо, дигар усулхои назорати дидактикй ва методхои тахлилу ташхиси педагогй.

Зарур мешуморем, ки парадигмаи баходихии сифати тахсилот аз умуминазариявй ба тамоюли амалй иваз карда шавад. Зеро ин ба талаботи бозори муосири мехрат чавобгу буда, кафолати зарур ва ракобатпазир будани мутахассиси ояндаро таъмин менамояд. Илова ба ин, бояд тагироти асосй, пеш аз хама, дар сатхи арзишмандии субъектхои асосии чараёни тахсилот гузаронда шавад: муаллимон ва донишчуён, ки онхо бояд шаклхои нави хамкориро тахия намуда, аз одатхои шахшуда даст кашанд.

АДАБИЁТ

1. Багутдинова Н. Управление качеством образования / Н. Багутдинова Н., Новиков. // Стандарты и качество. - 2002. - №2 9.

2. Бердникова З.А Педагогические условия подготовки будущих руководителей профессиональных училищ к управлению качеством начального профессионального образования: Дис.канд пед наук. /З.А. Бердникова. - Челябинск, 1999. - 169 с.

3. Бордовский Г.А Управление качеством образовательного процесса: Монография. / Г.А Бордовский ААНестеров, СЮ. Трапицын - СПб.: Изд-во РГПУ им. АИ. Герцена, 2001. - 359 с.

4. Гинецинский В.И. Основы теоретической педагогики. /В.И. Гинецинский - СПб.: Изд-во С-Петербургского университета. 1992. 154с.

5. Гоноболин Ф.Н. Книга об учителе. /ФН.Гоноболин - М.,1965. 260с.

6. Гребнев Л.С. Управление содержанием гуманитарного образования в России: правовой, целевой и технологический аспекты. /Л.С.Гребнев. - М., 2000.

7. Гутник Г.В. Информационное обеспечение системы качеством образования в регионе /Г.ВГутник // Информатика и образование. - 1999. - №> 1. - С. 7-12.

8. Дгминцев АД Развитие активности учителей и совершенствования их мастерства. Автореф дисс...канд пед. наук. /АД Деминцев. - М., 1972. 21с.

9. Доклад международной комиссии по образованию для XXI века «Образование: сокрытое сокровище». - М.: Изд-во ЮНЕСКО, 1997. - 295 с., с 36.

10. Иродов М.И. Создание системы управления качеством подготовки специалистов в ВУЗе /МЖИродов, С.В.Разумов // Университетское управление. 2003. N 2(25).

11. Кортов С. В. Проблема оценки качества профессионального образования специалиста / СВ.Кортов, С. Д Некрасов // Университетское управление: практика и анализ. - 2003. - N 1(24).

12. Конуни Чумхурии Точикистон дар бораи тахсилоти олии касбй ва тахилоти касбии баъд аз муассисаи олии ташима/ ш. Душанбе, 19 майи соли2009, №2 531.

13. Маркова О.Ю. Образование и гражданское общество (материалы круглого стола 15 ноября 2002 г.). Серия «Непрерывное гуманитарное образование (научные исследования)». Выпуск 1. / Под ред. Ю.Н. Солонина. / ОЮ.Маркова - СПб.: Санкт-Петербургское философское общество, 2002.

14. Назарова ОЛ. Управление качеством образовательного процесса профессионально-педагогического колледжа. Учебно-метод. пособие. /О.Л. Назарова. - Магнитогорск: МаГУ, 2003. - 81 с.

15. Некрасов С.Д Проблема оценки качества профессионального образования специалиста /С.Д Некрасов // Университетское управление. 2003. N 1(24).

16. Сластенин В.А Формирование личности учителя советской школы в процессе профессиональной подготовки / В.АСласгенин - М.: Просвещение. 1976. 180с.

17. Соболев В. С. Концепция, модель и критерии эффективности внут-ривузовской системы управления качеством высшего профессионального образования / В. С. Соболев, С. А. Степанов // Университетское управление: практика и анализ. - 2004. - N 2(31).

18. Шестопалов Т.С. Качество образования в условиях модернизации Российского образования // Методические рекомендации. /Т.С. Шестопалов. - Барнаул: БГПУ, 2002. - 49 с.

19. Якунин В.А. Обучение как процесс управления. Психологические аспекты. /В.АЯкунин. - Л., 1988. 154с.

ПРОБЛЕМЫ КАЧЕСТВО ОБРАЗОВАНИЯ В ПЕДАГОГИЧЕСКОЙ ТЕОРИИ И ПРАКТИК: АНАЛИЗ ТЕРМИНОВ «КАЧЕСТВО ОБРАЗОВАНИЯ» И «КАЧЕСТВО ПРОФЕССИОНАЛЬНОГО ОБРАЗОВАНИЯ»»

Известно что, проблемы качества образования в современной образовательной политике и науке одна из центральных, так как она связана с решением комплекса направленных задач на развитие личности, в том числе ее подготовки к жизни в быстро меняющемся и противоречивом мире, личности с высокими нравственными стремлениями и мотивами высокопрофессионального труда. Сегодня в педагогической теории и деятельности все более осознается, что игнорирование или принижение роли в учебных программах, практике образовательного процесса какого-либо элемента или вида содержания образования наносит громадный ущерб интересам не только отдельной личности, но и всего общества, прогресс которого напрямую связан с качеством образования.

Ключевые слова: качество образования, профессиональное образование, высшая школа, студент, учитель, нормативно-правовые акты, теория и практика.

PROBLEMS OF THE QUALITY OF EDUCATION IN PEDAGOGICAL THEORY AND PRACTICE: ANALYSIS OF THE TERMS "QUALITY OF EDUCATION" AND "QUALITY OF VOCATIONAL EDUCATION"

It is known that the problem of the quality of education in modern educational policy and science is one of the central ones, since it is associated with the solution of a set of directed tasks for the development of the individual, including his preparation for life in a rapidly changing and contradictory world, a person with high moral aspirations and motives. highly professional work. Today, in pedagogical theory and activity, it is more and more realized that ignoring or belittling the role in curricula, practice of the educationalprocess ofany element or type of educational content inflicts tremendous damage on the interests not only of an individual, but also of the whole society, whose progress is directly related to quality. education.

Key words: quality of education, vocational education, higher school, student, teacher, normative legal acts, theory andpractice.

Сведение об авторе:

Саломов Шафоз Назаралиевич- соискатель кафедры педагогики общеуниверситетская Таджикского государственного педагогического университета именни С. Айни Тел: (+992) 907279393 Электронный почта: vomolas@gmail.com

About the author:

Salomov Shahboz Nazaralevich - Applicant for the Department of Pedagogy (University-wide), Tajik State Pedagogical University named after S. Aini, Phone: (+992) 907279393 E.mail: vomolas@gmail. com.

ГЕНДЕРНОЕ ВОСПИТАНИЕ ДЕВУШЕК В ПЕДАГОГИКЕ

Халимова Р. С

Таджикский государственный педагогический университет имени С. Айни

Надо отметить, что гендерного воспитания исследуется педагогическо- социальный процесса формирования девочек и мальчик в процессе , которого гендерного развития развивается, где воспитание является основы гендерного метода изучения к реализацию совершенствования и формирования гендерной политики и овладения развития в современной педагогике.

В этой работе на основе обширного материла мы показываем вопросы гендерного воспитания молодого повеления в современной таджикской педагогике и отмечаем, что обусловленной развития современного молодого поколения формирования гендерной политики воспитания девушек в педагогике, которые происходят в жизни людей , которые приводят к совершенствованию человеческой личности разных социальных слоев населения в воспитание девушек в современной педагогике и развитие деятельности современного молодого поколения.

Особенности данной работы заключается в том, что впервые в современной педагогике появился термин гендер, что означает формирование и совершенствование связи.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

В своих произведениях таджикские ученые отмечают, что «предполагают дифференциация роли мужчины и женщины в зависимости от их половой принадлежности, и гендерного подхода к воспитанию у нас в Республике Таджикистан, который создают условия для развития культуры поведения человека с учётом не только половой принадлежности, но и индивидуальных особенностей, социальных запросов и культурного окружения личности» [1, с.305].

В Таджикистане встречаются различные точки зрения таджикских педагогов, которые имеют огромные количество монографии и критические статьи мирового масштаба. К этим таджикским педагогам, классикам мирового масштаба являются педагогики Кармова И.Х., Лутфуллоев М., Раджабов МГ.и другие.

Различные проблемы современной жизни гендерного воспитания девушек, которые встречаются в произведениях таджикских ученых в области педагогики образования, которые являются нравственное воспитание молодого поколения, любовь к Родине и другие проблемы встречаются в их произведениях.

Особое место занимает богатый материал, который представлен в XX веке в области гендерного воспитания девушек.

Еще в начале ХХ века один из основателей новой таджикской школы Абдулкодир Шакурии Самарканди под названием «Чомеъ-ул-хикоёт» создал книгу, где кроме воспитательные рассказы из классической таджикской литературы, он опубликовал несколько статьи в области гендерного воспитания девушек.

В настоящее время исследование таджикско-русских педагогических связей значительно возрос по отношению к ранним проблемам педагогики. Взаимодействие педагогики между Республикой

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.