Научная статья на тему 'Принципы обучения и научная методология обучения по предмету Гражданское общество и его структурные институты'

Принципы обучения и научная методология обучения по предмету Гражданское общество и его структурные институты Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
41
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
право / государство / общество / гражданское общество / правовое государство / закон. / law / state / society / civil society / constitutional state / legal act.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Шавкат Назаров

В данной статье рассматривается разработка и внедрение индикаторов оценки развития гражданского общества, уровня взаимодействия его институтов с государственными органами, а также их вклад в социальноэкономическое развитие страны, на основе которого состоит и развивается тенденция гражданского общества в Узбекистане. В статье также анализируются проблемы развития институтов гражданского общества, повышение активности граждан, а также участие неправительственных организаций в разработке и реализации программ социально-экономического развития страны.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Civil society and its structural institutions priorities of teaching and scientific methodology

This article discusses the development and implementation of indicators for assessing the development of civil society, the level of interaction of its institutions with state bodies, as well as their contribution to the socio-economic development of the country, on the basis of which the trend of civil society in Uzbekistan is based and is developing. The article also analyzes the problems of the development of civil society institutions, increasing the activity of citizens, as well as the participation of nongovernmental organizations in the development and implementation of programs for the socio-economic development of the country.

Текст научной работы на тему «Принципы обучения и научная методология обучения по предмету Гражданское общество и его структурные институты»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Civil society and its structural institutions priorities of teaching and scientific methodology

Shavkat NAZAROV1

Tashkent State University Of Law

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received April 2021 Received in revised form 20 April 2021 Accepted 15 May 2021 Available online 25 June 2021

Keywords:

law,

state,

society,

civil society,

constitutional state,

legal act.

This article discusses the development and implementation of indicators for assessing the development of civil society, the level of interaction of its institutions with state bodies, as well as their contribution to the socio-economic development of the country, on the basis of which the trend of civil society in Uzbekistan is based and is developing. The article also analyzes the problems of the development of civil society institutions, increasing the activity of citizens, as well as the participation of nongovernmental organizations in the development and implementation of programs for the socio-economic development of the country.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Фукаролик жамияти ва унинг таркибий институтлари мавзусини укитишнинг устувор йуналишлари

_ АННОТАЦИЯ_

Калит сузлар:

хукук;,

давлат,

жамият,

фукаролик жамияти, хукук;ий давлат, ;онун.

Мазкур ма;олада фукаролик жамияти ривожланишини, унинг институтларининг давлат органлари билан хамкорлик даражасини, шунингдек, мамлакатнинг ижтимоий-иктисодий ривожланишига кушган хиссасини бахолаш индикаторларини ишлаб чи;иш ва жорий этишни ташкиллаштириш, улар асосида Узбекистонда фукаролик жамияти холати ва ривожланиш тенденциялари урганилган. Шунингдек, ма;олада фукаролик жамияти институтларини ривожлантириш, фукаролар фаоллигини ошириш, шунингдек, мамлакатни ижтимоий-иктисодий ривожлантириш дастурларини ишлаб чикиш ва амалга оширишда нодавлат нотижорат ташкилотлари иштироки-нинг муаммолари тахлил килинган.

1 PhD in Law, Associate Professor, Tashkent State University of Law, Tashkent, Uzbekistan. E-mail: sh.nazarov@tsul.uz.

Принципы обучения и научная методология обучения по предмету Гражданское общество и его структурные институты

Миллий конунчиликнинг янгиланиши билан ботлик; хукук; нормаларини хукуций мушохдда ;илиш, ижтимоий муносабатларни хукук;ий тартибга солиш эхтиёжини аниклаш ахолининг, айникса, ёшларнинг хукуций онгини тубдан узгаришини талаб этади [1]. Хукукий саводхонлик ва билимларни амалий хаётда куллай олиш куп жихатдан хукукий таълимнинг мазмун-мохиятига богликдир [2]. Шу нуктаи назардан караганда, хукукий таълим хар бир шахснинг уз хукукларини билиши ва химоя килишини таъминлашнинг зарурий шарти ва асосий омилларидан бири хисобланади.

"Х,ар бир инсон манфаатини устувор билувчи, хукукий анъана ва конунларга хурмат мухити шакллантирилган, умуминсоний кадриятлар эъзозланадиган, инсон хукуклари ва эркинликлари сузсиз таъминланадиган, давлат хокимиятининг самарали жамоатчилик назорати механизмлари вужудга келтирилган, инсоний муносабатлар чукур маънавий-маданий кадриятларга таянадиган эркин демократик хукукий жамият бу фукаролик жамиятидир.

фукаролик жамиятининг куйидаги асосий белгилари ва хусусиятларини курсатиб утиш мумкин:

1. Жамият ва шахс эхтиёжлари тизимида фаол ижобий фаолият ва мехнатнинг роли алохида мазмунга эга булиши. Мехнатга асосланган ижтимоий эхтиёж ва манфаатлар тизимининг карор топиши.

2. Жамият мазмуни, унинг ривожланиш конуниятлари мохиятининг хусусий мулкчилик муносабатлари оркали белгиланиши.

3. Хусусий мулк барча мулк шакллари катори равнак топиши ва уни мухофазалашда конуннинг, давлат хокимиятининг алохида урин тутиши.

4. Фукароларнинг юридик жихатдан бир хил макомга эгалиги ва конун олдида тенглиги. Жамиятда адолатли суд тизимининг карор топиши ва унинг фукароларни химояловчи посбон идорага айланиши.

5. Шахснинг хусусий хаёти ва иктисодий фаолиятига давлат аралашувининг конун доирасида чекланиши. Хукукий давлатчиликнинг мавжуд булиши.

6. Шахснинг давлат хокимиятига нисбатан мулкий ва иктисодий мустакиллиги.

7. Давлат, давлат идоралари ва фукаролар хукукнинг тенг субъекти сифатида

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

право,

государство, общество,

гражданское общество, правовое государство, закон.

В данной статье рассматривается разработка и внедрение индикаторов оценки развития гражданского общества, уровня взаимодействия его институтов с государственными органами, а также их вклад в социально-экономическое развитие страны, на основе которого состоит и развивается тенденция гражданского общества в Узбекистане. В статье также анализируются проблемы развития институтов гражданского общества, повышение активности граждан, а также участие неправительственных организаций в разработке и реализации программ социально-экономического развития страны.

мyнocaбaтгa киpишa йлиши, yлapнинг cy^a тeнг тapaфлap cифaтидa мaйдoнгa чи^ oлиши. Фyк;apoлap xyк;yк;лapини кaфoлaтлaш вa ycтyвop тaъминлaш мexaнизм-лapининг яpaтилгaнлиги.

В. Фyк;apoлик жaмиятининг тapкибий инcтитyтлapи, жyмлaдaн фyк;apo-лapнинг узини узи бoшк;apиш opгaнлapи тизимининг мaвжyдлиги.

9. Жaмиятнинг юкcaк мaънaвий-мaдaний вa axлoк;ий pивoжлaнгaнлиги; инcoнлap ypтacидaги мyнocaбaтлap yзapo xypмaт, иймoн-инcoф дoиpacидa, шaxc к;aдpини эъзoзлaш acocигa к;ypилгaнлиги вa бoш;aлap.

фyкapoлик жвмияти инcтитyтлapини куйидаги мeзoнлap бyйичa тacнифлaш мумкин:

1. И;гиcoдий coxaдaги мaнфaaтлapни кaнoaтлaнтиpyвчи тyзилмaлap: xycycий мулк acocидa вyжyдгa кeлaдигaн вa фaoлият юpитaдигaн нoдaвлaт тaшкилoтлapи; ижapa acocидa ишлoвчи жaмoaлap; xиccaдopлик жaмиятлapи; мoлиявий жaмFapмa xaмдa yюшмaлap; ишлaб чи;apиш кopпopaция, кoнцepнлapи вa биpлaшмaлapи; тaдбиpкopлap yюшмaлapи (пaлaтacи) вa бoшк;aлap.

2. Ижтимoий coxaдaги мaнфaaтлapни ифoдaлoвчи тyзилмaлap: oилa xaмдa унинг мaнфaaтлapини aкc эттиpyвчи мaxcyc тaшкилoтлap; тaълим-тapбия мyaccacaлapи (мaктaб, ypтa мaxcyc вa oлий тaълим мyaccacaлapи); жaмoaт биpлaшмaлapи, нoдaвлaт тaшкилoтлap; фyк;apoлapнинг узини узи бoшк;apиш opгaнлapи; мутацил ОАВ; диний тaшкилoтлap; миллий-мaдaний мapкaзлap; иxтиëpий кунгилли жaмиятлap; жaмoaтчилик фикpини aник;лaш вa ypгaниш инcтитyтлapи; тypли ижтимoий иxтилoфлapни aдoлaтли xaл этувчи тyзилмaлap вa бoш;aлap.

3. Cиëcий coxaqam мaнфaaтлapни axc эттиpyвчи инcтитyглap вa тyзилмaлap: cиëcий пapтиялap; ижтимoий-cиëcий xapaкaтлap; cиëcий мyxoлифaтнинг мaвжyдлиги; инcoн xyк;yк;лapини xимoялoвчи инcтитyтлap вa бoшк;aлap.

Уз нaвбaтидa фyк;apoлик жaмияти инcтитyтлapининг мaмлaкaт xaëтидaги ypни вa axaмияти ;yйидaгилapдa нaмoëн бyлaди:

- axoлини '^ли ижтимoий гypyxлapи мaнфaaтлapини ифoдa этaди;

- фyк;apoлap oнгидa дeмoкpaтик к;aдpиятлapни мycтax,кaмлaшдa, yлapнинг cиëcий вa фyк;apoлик фaoллигини oшиpишдa, мaмлaкaтдa pyñ бepaëтгaн дeмoкpaтик yзгapишлapнинг кyлaмини кeнгaйтиpиш вa чyк;ypлaштиpишдa мyxим oмил caнaлaди;

- yлap дaвлaт вa xoкимият тyзилмaлapи фaoлияти ycтидaн жaмoaтчилик нaзopaти oлиб бopишнинг acocий вocитacи xиcoблaнaди;

- миллий узликни aнглaшдa, жaмият aъзoлapининг cиëcий-xyк;yк;ий мaдaнияти вa миллий дyнëк;apaшини юкcaлтиpишдa, миллий Foя вa миллий иcти;лoл мaфкypacини жopий этишдa yлapнинг имкoниятлapидaн фoйдaлaниш мyxим axaмият ^c6 этaди;

- бутун жaмият axaмиятигa мoлик мacaлaлapни xaëтгa тaдби; этишдa yлap дaвлaтнинг тeнг кукудли ижи^ий xaмкopи xиcoблaнaди;

- нoдaвлaт нoтижopaт тaшкилoтлapнинг pивoжлaнгaн тизими жaмиятдa мaнфaaтлap уйгунлигини ;apop тoптиpaди вa мycтaxкaмлaйди" [3].

Шу ну^гаи нaзapдaн, дaвлaт-xyкyкий фaнлapни, шу жyмлaдaн, дaвлaт вa xy;^ нaзapияcини вa бeвocитa мaзкyp фaн тapкибидaги "Xy;^ нopмaлapи" мaвзycини у;итиш opкaли тaлaбaлapдa шу coxaдaги xyкyкий билимлapини шaкллaнтиpиш вa pивoжлaнтиpиш нaзapдa тyтилaди.

Xy;^ тизимининг бapчa элeмeнтлapи (нopмa, институт, coxa) xy;^ нopмacи билaн чaмбapчac бoFлик;ликдa мaвжyд бyлaди. Бoшк;aчa aйтгaндa xy;^ нopмacи xyк;yк;ий тизимнинг acocини, бoшлaнFич xyжaйpacини тaшкил этaди. Шуни инoбaтгa oлиб aйтиш мумкинки, xy;^ нopмacи xy;^ тизимининг yзaгини тaшкил этaди. Xy;^ нopмacи xyкyкни мaзмyнини бeлгилaб бepyвчи бoшлaнFич (мapкaзий) ну^га xиcoблaнди. Бyндa,

хукук нормаси хукук тизими учун йуналиш белгиловчи асос булса, хукук нормалари йигиндиси хукукий тизимнинг мазмунини ташкил этади.

Хукук нормаси - давлат томонидан белгиланадиган, кафолатланадиган ва барча учун мажбурий хулк-атвор коидаларидир. Шунингдек, хукук нормаси - барча хукук субъектлари учун мажбурий булган, давлат томонидан урнатилган ёки маъкулланган, ижтимоий муносабат катнашчиларининг хукук ва мажбурият-ларини узида ифодаланган хатти-харакат коидаси, хулк-атвор мезонидир [4].

Цолаверса, хукук нормасига куйидагича таъриф хам мавжуд: ижтимоий хосила сифатида хукукнинг асосий, мухим кисми, бутун хукукий тизимнинг бош тушунчасидир [5].

Кельзеннинг фикрига кура "Норма конун кучига эга булган маълум шахсга каратилган ёки каратилмаган хулк-атвор йигиндисидир. Норма, шунингдек, муддатсиз хам эмасдир. Хукукни чеклашнинг фундаментал асоси хам конунда нормаларда ифодаланади" [6].

Хукук нормаси хукук тизимининг энг кичик, бирламчи элементи хисобланади. Хукук нормаси яхлит бир тизимнинг кичик бир булаги эканлиги унда, биринчидан, хукукка хос булган мухим умумий белгилар, иккинчидан алохида узига хос жихатлар жамланган. Хукук нормасининг бирламчи хусусияти шундаки, у хукук тузилмаси ичида биринчи булиб, яхлит хукукда буладиган узгаришларни узи мазмунида акс эттиради.

"Норма" сузи лотинчадан олинган булиб, "коида", "намуна" деган маъноларни англатади. Хукук нормаларининг функционал алокалари хам мавжудки, улар хам хукукнинг ички бирлиги учун хизмат килади. Хукук узига хос мураккаб функционал тизимдир. Ундаги алохида нормаларнинг хар бири хукукий тартибга солиш жараёнида турли хил урин эгаллайди, ахамият касб этади. Уларнинг хар бири предмет хамда вазифаси буйича ихтисослашиб, бу жараён эса улар уртасидаги узаро алокадорликни назарда тутади. Булар: субординация алокалари (бир норманинг ундан юкори турувчи бошкасига "буйсунуши^"); хукук нормалари ва хукукнинг асосий тамойиллари уртасидаги алокалар; хукук функциялари асосида вужудга келадиган мухофазаловчи алокалар ушбу богликлик махсули хисобланади.

Демак, хукук нормаси бу хукукнинг барча субъектлари учун мажбурий булган, давлат томонидан урнатиладиган ёки санкцияланадиган хатти-харакат коидаси, хулк-атвор намунаси булиб, унда ижтимоий муносабат катнашчиларининг хукук ва мажбуриятлари мустахкамланади. Муайян бир хукук нормасида мустахкамланган юриш-туриш коидасида жамият, халкнинг моддий-хаёт шароитлари билан белгиланадиган хохиш-иродаси, эрки, манфаатлари ифодаланади. Хукук нормаси инсонларнинг бир-бирлари билан буладиган узаро муносабатларида кандай хатти-харакат намунаси (модели)га риоя этишлари лозимлигини, бошкача килиб айтганда, кайси харакатларни содир этиш мумкинлиги ёки мумкин эмаслигини курсатади. Шу маънода хукук нормаси хукук тизимининг хукукий хулк-атвор мезони сифатида намоён булувчи дастлабки таркибий элементидир.

Хукук нормасининг мазмуни - бу уни ташкил этувчи барча кисмлар, аломатлар бирлиги, улар уртасидаги ва тартибга солинадиган муносабатлар билан буладиган узаро алокадорликдир. Хукук нормасининг мазмуни куп жихатли булиб, уларнинг хар бирини алохида куриб чикиш максадга мувофикдир.

Жамиятда юз берадиган сиёсий тортишувларни хал этишда хам хукук нормаларининг урни ва роли мухимдир. Шу билан бирга бугунги кунда дунёда глобаллашув жараёнлари таъсири остида инсонларнинг фикрлари, карашлари узгариб

бopмoкдa. Xy;^ xaм cиëcий мaзмyн кacб этиб кoлмoкдa. Биpoк; cиëcий вa xyкyкий нopмaлap ypтacидa мyвoзaнaт булиши зapyp" [7].

Xy;^ нopмacини aмaлиëтдa кyллaнyвчи зapypий булган ички тyзилмaвий элeмeнтлapни к;aмpaб oлaди (гипoтeзa, диcпoзиция, caнкция). Биpoк;, yлap aйpим xy;^ coxaлapидa тули; xoлaтдa, биpгaликдa yчpaмaйди (Koнcтитyциянинг тaъcиc этувчи нopмaлapидa диcпoзиция шaклидa) ёки нaзapдa тyтилaди (жинoят xyrçy^ нopмaлapидa "и^нун билaн тaъкиклaнaди" шaклидa) ëxyд xy;^ нopмaлapининг бyндaй ички тузилиши yмyмaн xoc эмac. Бyндaй xoлaтлapдa Ернунчилик мoддaлapи мoxиятини aнглaб eтиш Xyкyкнинг ички тузилиши билaн бoFлик; нaзapий к;oидaлap acocидa ижoбий xaл этилиши мумкин.

Крнунчилик xyжжaтидa мaнтик;aн якyнлaнгaн pacмaн мyaйян мycтaxкaм-лaнишигa эгa булган дaвлaт xoкимиятининг иpoдacи нopмaтив к;oидa cифaтидa мaйдoнгa чи^ди. Xy;^ нopмacининг мaxcyc xycycияти шyндa ифoдaлaнaдики, у дaвлaт opгaни (пapлaмeнт, пpeзидeнт, xyкyмaт, вaзиpликлap, дaвлaт идopaлapи, xoкимлap) тoмoнидaн ёки дaвлaт caнкцияcи билaн фyк;apoлapнинг узини узи бoшк;apиш opгaни, жaмoaт тaшкилoти тoмнидaн (бepилгaн вaкoлaт acocидa) ^бул ^ли^ди.

"Юpидик нopмaни уч элeмeнтли cтpyктypacи - унинг мaнтик;ий-юpидик ифoдacидиp. У нaзapий фикpлaш вocитacидa шaкллaнтиpилaди вa узининг тимcoлидa ушбу фopмyлaни ифoдaлaйди: "Aap... бyлca,yндa.., aкc кoлдaDca... бyлaди" [В].

Xy;^ нopмacи биpoн-биp ижтимoий мyнocaбaтни тapтибгa coлиш, уни мyxoфaзa этиш, xy;^ бузилишининг oлдини oлиш вa пpoфилaктикa ;илиш мaк;caдидa яpaтилaди. Xy;^ нopмacининг acocий бeлгилapи: xyк;yк;ни к;aйcи coxacини aйнaн тapтибгa голиши; биpop ижга^ий мyнocaбaтгa oид булиши; ижтимoий мyнocaбaтлapни тapтибгa coлиш учун ycyл вa вocитa (имкoният)гa эта булиши вa бoшк;aлap.

Kyйидaгилap xy;^ нopмacининг мyxим xycycиятлapи булиб xиcoблaнaди:

- Hopмaтивлик (бу aйнaн б^ xaëтий вaзият учун эмac, бaлки тaкpopлaнyвчи умумий xycycиятгa эгa бyлaди);

- Умyммaжбypийлик (бу фyк;apoлap тoмoнидaн бaжapилиши лoзим xиcoблaнгaн Xaмдa дaвлaт тoмoнидaн бeлгилaнгaн ёки мaъкyллaнгaн нopмaлap);

- Рacмий мyaйянлик ёки н^л^га coлингaнлик (бу тaлaб нopмa pacмий xyжжaтлapдa ëзмa шaклдa ифoдaнлaниб, шу opк;aли xy;^ cyбъeктлapининг xaтти-xapaкaтлapи дaвлaт тoмoнидaн бeлгилaб бepилaди);

Юк;opидa тaъкидлaб yтгaнимиздeк, xy;^ нopмacи кичик тизимлapдaн, яъни yзapo бoFлик; элeмeнтлapдaн ^opa! бyлaди. Улapнинг булиниши юзacидaн '^ли xил к;apaшлap мaвжyд булишига к;apaмacдaн, бapчa xyкyкшyнoc oлимлap тoмoнидaн xy;^ нopмa элeмeнтлapи 3 тa эганлиги якдил ^бул ^ли^ди. Aммo, шуни xaм нaзapдaн к;oчиpмacлик кepaкки, xy;^ нopмacининг тapкибий элeмeнтлapи ypтacидa yзapo юpидик-мaнтик;ий бoFлaниш, юpидик-тexникa к;oидaлapигa acocлaнгaн xoлдa ифoдaлaниш, мaнтик;ий изчиллик xaмдa тизимлилик мaвжyд. Цoлaвepca, у xyкyкий жиxaтдaн умумий мaзмyн acocидa б^ бутунликни, яxлитликни xocил к;илaди.

Шyндaй ;илиб, xy;^ нopмacи кyйидaги элeмeнтлapдaн тaшкил тoпгaн: гипoтeзa; диcпoзиция; caнкция.

Xy;^ нopмacининг дacтлaбки цтеми булган "фapaз ëpдaмидa xaтти-xapaкaтнинг мaвxyм вapиaнти кoнкpeт "xaëтий" xoдиcaгa, мaълyм б^ шaxcгa, вaк;тгa, жoйгa "бoFлaнaди". Фapaздa мycтaxкaмлaнгaн xap биp вaзият (xoлaт) xyлк;-aтвop к;oидacигa "xaëт нaфacини киpитaди", уни aлoxидa xoдиca дapaжacигa кyтapaди" [9]. Шyнингдeк, "гипoтeзaдa xy;^ нopмacидa бeлгилaнгaн к;oидa ;рй шapoитдa вa ;рй xoлaтдa xaмдa ким

томонидан амалга оширилиши курсатилади. Гипотеза хукукий норманинг бир кисми булиб, унда дипозицияда курсатилган коиданинг кучга кириши учун зарур булган аник хаётий холат (вокеа, харакат, ходисалар) уз ифодасини топади" [10].

Ю;оридагилардан шундай хулосага келиш мумкин: гипотеза (фараз) - хуку; назариясида хукук нормасининг кичик-таркибий элементи булиб, унинг харакатини, амал ;илиш шартини курсатувчи (вакт, жой, субъект ва бошка) юридик фактларни ифода этувчи таркибий кисмдир.

Таъкидлаш лозимки, гипотеза матни "агар", "агарда", "у холатда" каби сузлари ёки шунга якин сузлар билан бошланиши хам мумкин. Уз навбатида, гипотеза хам бир неча турларга булинади.

Диспозиция - лотинча, "disposition" сузидан олинган булиб, "жойлашув", "жойлашган"; инглизча - "disposition" сузидан келиб чиккан булиб, "фармойиш", "фармойиш бериш" маъноларини англатади [11].

Диспозиция хукук нормасининг навбатдаги кичик таркибий бирлиги (элементи) хисобланади. Баъзи хукукшунос олимлар томонидан "диспозиция - факат гипотезадаги холатни очиб бериш учун хизмат килади", деган таъриф келтирилса, бошкалари - "хукук субъектига мажбурият ва хукук бериш билан кифояланади", деб хисоблайдилар. Шунингдек, "ижтимоий муносабат иштирокчи-ларига бирор хатти-харакатни амалга оширишга рухсат берувчи ва, аксинча, рад этувчи мазмунни" узида ифодалайди, деб фикр билдирувчи олимлар хам мавжуд. Юкорда келтириб утилган мулохаза ва фикрларни умумлаштирган холда, диспозицияга куйидагича таъриф бериш мумкин: Диспозиция -ижтимоий муносабат субъектлари томонидан гипотезада белгиланган хаётий ходиса (юридик факт) ни амалга ошириш учун хукук берувчи ёки бу хукукдан махрум этувчи хукукий хатти-харакатларни белгиловчи модел хисобланади.

Санкция лугавий жихатдан келиб чикиб караганда, "катъий карор" деган маънони билдириб, лотин тилидаги "sanstio" хамда инглиз тилидаги "sanction" сузларидан олинган хисобланади.

Санкция хукук нормасининг навбатдаги таркибий кисми булиб, уни мантикий-якунловчи кисм хисобланади. Санкция буйича турли хил таърифлар келтирилган. Аммо биз хукукшунос олим Х.Т. Одилкориев томонидан келтирилган таърифга кушиламиз. "Санкция - хукук нормасининг бир кисми булиб, унда диспозицияда курсатилган талабларни бажармаганлик учун берилиши мумкин булган жазо ёки тавсия этилган харакатни содир этганлик учун рагбатлантиришнинг тури ва улчови ифодаланган булади" [12].

Хукук назарияси, хукук нормасини изчил харакатланувчи тизим сифатида тахлил килиш, унинг барча таркибий кисмларини узвий алокадорликда урганиш имконини беради. Хукук нормаси алохида таркибий кисмлари тегишли ижтимоий муносабатларни тартибга солиш жараёнида ажралмас тартибда узаро ботлик булади ва бир-бирига таъсир курсатади. Бундай тартибга солиш ягона максадга, яъни мамлакатда мустахкам хукукий тартибот ва конунийликни карор топтириш, янада кенгрок таърифланадиган булса, жамият баркарорлигини таъминлаш, инсон хукук ва эркинликларини равон руёбга чикариш, хукукий давлат ва фукаролик жамиятини шакллантиришга йуналтирилган.

Хукук нормалари мавзусини талабаларга ургатишнинг устувор йуналишлари аввало улар уз хаётлари давомида хукук нормаларнинг тугри тахлил кила олиши ва куллай билишида намоён булади. Бу жиддий ва масъулиятли жараён мухим принцип ва боскичларлар асосида амалга оширилади. Агар шундай рахбарий гоя ва коидаларга таянилмаса, халк иродаси ва манфаатлари ифодасини тулик таъминлаб булмайди деган тушунчаларни тулик англаб олишга хизмат килади.

iMlSf 1РПГР

Ull lv"'" Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 5 (2021) / ISSN 2181-1415

Ушбу мавзуни талабаларга тушунтиришдан асосий макксадлардан бири хукук нормаси тушунчаси, хуку; нормасининг таркибий кисмлари, хуку; нормасининг таснифини урганишдир.

Маъруза жараёнида мавзуга доир муаммоли масалалар юзасидан савол-жавоблар утказилади, хуку; нормаларига оид тушунчалар кенг тахлил кдлинади, муаммоли масалалар буйича таркатма материаллардан фойдаланилади.

- хукук нормалари мавзусини узлаштириш оркали талаба куйидаги маълумотларга эга булади:

- мавзу буйича тегишли тушунча, билим, куникма ва тажрибага эга булиш имкониятига эга булади;

- уз жавобини асослаш, танкидий фикрлаш, ва кобилиятини шакллантиришга эришилади;

- таркатма материалларни урганиш, уз муносабатини билдириш куникмасига эга булади;

- мавзу буйича тегишли мисоллар устида ишлаш, уз муносабатини билдириш, куникмасига эга булади.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Хулоса килиб айтганда, хукукий тизимнинг узаги хисобланган хукук нормасининг мазмуни, мохияти, таркибий тузилишига оид фанда шаклланган ёндашувларни хамда бу борадаги устувор йуналишларни талабалар онгига сингдириш, нафакат назарий, балки амалий ах,амиятга хам эгадир.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Туйчиева Х,.Н. Шахс хукукий онгини шакллантиришда хукукий таълимнинг урни ва унинг илмий-амалий муаммолари. Юрид. фан. номз. илм. дар. олиш учун ёзил. дисс... - Тошкент, 2009. - Б. 3. (Tuychieva H.N. The role of legal education in the formation of legal consciousness of the individual and its scientific and practical problems. Yurid. fan. nomz. ilm. dar. write to get. diss ... - Toshkent, 2009. - P. 3)

2. Певцова Е.А. Формирование правового сознания школьной молодежи: Состояние, проблемы и перспективы // Государство и право. - М., 2005. - № 4. -С. 28. (Pevtsova E.A. Formation of the legal consciousness of school youth: State, problems and prospects // State and Law. - M., 2005. - No. 4. - P. 28.).

3. Сабуров Н., & Сайдуллаев Ш. (2011). Давлат ва хукук назарияси / Укув кулланма. Тошкент: ТДЮИ. Saburov N., & Saydullaev Sh. (2011). Theory of State and Law / Textbook. Tashkent: TDYul).

4. Davlat va huquq nazariyasi: Darslik / prof. X.T. Odilqoriyev taxriri ostida. - T.: "Sharq" 2009. - В. 271. (Theory of State and Law: Textbook / prof. Edited by X.T. Odilkariyev. - T.: "Sharq" 2009. - P. 271.)

5. Исломов З.М. Давлат ва хукук назарияси / масъул мухаррирлар: Х. Рахмонкулов, академик, ю.ф.д., проф., - Х. Бобоев, ю.ф.д., проф. - T.: Адолат, 2007. -Б. 661. (Islamov Z.M. Theory of state and law / responsible editors: X. Rahmonqulov, academician, Ph.D., prof., - X. Boboev, Ph.D., prof. - T.: Adolat, 2007. - P. 661).

6. Hans Kelsen. General Theory of Law and State. - Cambridge: Harvard University Press, 2009. - P. 35.

7. Scott Veitch, Emilios Christodoulidis, Lindsay Farmer. Jurisprudence: Themes and Concepts. Second edition. - London - New York, Routledge, 2012. - P.32.

8. Davlat va huquq nazariyasi: Darslik / prof. X.T. Odilqoriyev taxriri ostida. - T.: "Sharq" 2009. - B. 277. (Theory of State and Law: Textbook / prof. Edited by X.T. Odilkariyev. - T.: "Sharq" 2009. - P. 277).

9. Исломов З.М. Давлат ва хукук назарияси / масъул мухаррирлар: Х. Рахмонкулов, академик, ю.ф.д., проф., - Х. Бобоев, ю.ф.д., проф. T.: Адолат, 2007. -Б. 672. (Islamov Z.M. Theory of state and law / responsible editors: X. Rahmonqulov, academician, Ph.D., prof., - X. Boboev, Ph.D., prof. T.: Adolat, 2007. - P. 672).

10. Davlat va huquq nazariyasi: Darslik /prof. X.T. Odilqoriyev taxriri ostida. - T.: "Sharq" 2009. - B. 277. (Theory of State and Law: Textbook / prof. Edited by X.T. Odilkariyev. - T.: "Sharq"2009. - P. 277).

11. Узбекистон юридик энциклопедияси / Нашр учун масъул Р.А. Мухитдинов ва бош;.; масъул мухаррир Н. Тойчиев. - Т.: Адолат, 2010. - Б. 140.

12. Davlat va huquq nazariyasi: Darslik / prof. X.T. Odilqoriyev taxriri ostida. - T.: "Sharq" 2009. - B. 280-281. (Theory of State and Law: Textbook / prof. Edited by X.T. Odilkariyev. - T.: "Sharq" 2009. - PP. 280-281).

13. Saydullaev S.A. (2017). The importance of the interpretation of the law in the process of law enforcement. Review of law sciences, 1(1). - P. 4.

14. Сайдуллаев Ш.А. (2019). Issues improvement of scientific-theoretical and methodological basis of rule-making activity in the republic of uzbekistan against foreign experience. Studia Politologiczne. - P. 52.

15. Saydullaev S. (2020). Particular issues of identification of legal gaps in law. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(S2). - PP. 333-336.

16. Сайдуллаев Ш. (2020). The importance of interpretation of normative legal acts in the process of law enforcement. Общество и инновации, 1(2). - PP. 277-290.

17. Vladimirovich K.I., & Anvarovich K.A. (2021). Experience Of The Justice Bodies In Foreign Countries In The Field Of Law-Making: A Comparative Legal Analysis. Psychology and Education Journal, 58(1). - PP. 2743-2748.

18. Kudryatsev I.V. (2018). Civil society of Uzbekistan in the conditions of radical transformations. Review of law sciences, 2(1). - P. 4.

19. Mukhamedov K., & Anvarovich K.A. (2021). The activity of justice bodies on the legal expertise of the projects of normative legal acts. Psychology and Education Journal, 58(1). - PP. 2099-2109.

20. Akhmedshaeva M., Nazhimov M.K., Mukhamedov K.M., & Abdurashidovna M.F. (2020). The Process of Reforming the System of State Administration and Administrative State Reform in Uzbekistan. J. Advanced Res. L. & Econ., 11. - P. 273.

21. Muhammedov, K. (2016). Legal warranty of family relations in Uzbekistan. In scientific enquiry in the contemporary world: theoretical basks and innovative approach (PP. 44-45).

22. Khujanazarov А. (2020) "Analysis of the activities of justice bodies and their Implementation norm-making functions", Review of law sciences: Vol. 4: Iss. 1, Article 4.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.