Научная статья на тему 'Преодоление последствий трансформационного спада и приоритетные направления дальнейшего развития экономики РЕСПУЛИКИ Таджикистан'

Преодоление последствий трансформационного спада и приоритетные направления дальнейшего развития экономики РЕСПУЛИКИ Таджикистан Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
176
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
общественное производство / эндогенные факторы / экзогенные факторы / трансформационный кризис / кризис недопроизводства / политика импортозамещения / импортозамещающий рост / внешняя свободная торговля / social manufacturing / endogenic factors / exogenic factors / transformational crisis / crisis of underproduction / policy of import substitution / import substitutional growth / outward free trade

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Алиджанова Сурайё Абдушукуровна, Джамшед Абдукаюмович

Посредством использования экономических методов, в частности перехода от исторического к логическому и эмпирическому анализу, анализируются последствия трансформационного спада в экономике Республики Таджикистан. В исследовании определено, что эффективным путем преодоления последствий трансформационного кризиса в Таджикистане является реализация стратегии импортозамещения. В этой связи, для осуществления данной стратегии, отмечается важность изучения экономической политики различных стран мирового сообщества. Обосновано, что эффективность импортозамещения прежде всего зависит от реализации экономической политики, форм хозяйствования и целей социально-экономического развития. Поэтому в преодолении последствий трансформационного спада, который в свою очередь привел к различным трудностям, должно сыграть решающую роль обеспечение импортозамещающего экономического роста.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

OVERCOMING THE AFTERMATH OF TRANSFORMATIONAL SLUMP AND PRIORITY STREAMLINES OF FURTHER DEVELOPMENT OF TAJIKISTAN REPUBLIC ECONOMY

By means of using economy methods, in particular, that one of transition from historic to logical and empirical analyses, the aftermath of transformational slump in the economy of Tajikistan Republic is analyzed. In the research it is determined that realization of import substitutional strategy acts as an effective way of overcoming the consequences of transformational crisis in Tajikistan. The author underscores the importance of studying the experience of different countries of world community for effectuation of the strategy in question. He substantiates that effectiveness of import substitution depends, first of all, on implementation of economic policy, forms of running economy and aims of social-economic development. Provision of import substitutional economy growth should play a decisive role for overcoming the aftermath of transformational slump which, in its turn, has led to various difficulties.

Текст научной работы на тему «Преодоление последствий трансформационного спада и приоритетные направления дальнейшего развития экономики РЕСПУЛИКИ Таджикистан»

08 00 00 ИЛМ^ОИ ИКТИСОДЙ 08 00 00 ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ 08 00 00 ECONOMY SCIENCES

08 00 01 ЭКОНОМИЧЕСКАЯ ТЕОРИЯ 08 00 01 ECONOMIC THEORY

УДК 330. 530 ББК 65. -97

РАФЪИ ОЦИБАТХ,ОИПАСТРАВИИ ТРАНСФОРМАТСИОНИ ВА ^АДАФ^ОИ АФЗАЛИЯТНОКИ ТАРАЩИЁТИ МИНБАЪДАИ ИЦТИСОДИЁТИ чум^УРИИ ТОЧИКИСТОН

Алицонова Сурайё Абдушукуровна,

н.и.и., дотсенти кафедраи назарияи ицтисодии ДД^БСТ; Алицонов Чамшед Абдуцаюмович, н. и.и., дотсенти кафедраи ицтисодиёти цауони ДИС ДДТТ (Тоцикистон, Хуцанд)

Алиджанова Сурайё Абдушукуровна,

к.э.н., доцент кафедры экономической теории ТГУПБП; Алиджанов Джамшед Абдукаюмович, к.э.н., доцент кафедры мировой экономики ИЭТК ТГУК (Таджикистан, Худжанд)

Alijanova Suraiyo Abdushukurovna,

candidate of the sciences of economics, Assoc. Prof. of the department of economics theory under the TSULBP Alijanov Djamshed Abdukayumovich, candidate of the sciences of economics, Assoc. Prof. of the department of world economy under the IET TSUC (Tajikistan, Khujand) E-MAIL: alijonov_jamshed@ mail.ru

Калидвожа^о: истеусолоти цамъиятй, омилуои эндогенй, омилуои экзогенй, буурони трансформатсионй, буурони истеусолоти гайрикофй, сиёсати воридотивазкунанда, рушди воридотивазкунанда, сиёсати савдои озоди беруна Дар мацола оцибатуои буурони трансформатсионй дар Чумуурии Тоцикистон тавассути истифодаи усулуои назарияи ицтисодй, аз цумла усули гузариш аз хулосауои таърихй ба мантицй ва эмпирики мавриди омузиш ва таулил царор дода шудааст. Дар тадцицот муайян карда шудааст, ки роуи беутарини рафъи оцибатуои пастравии трансформатсионй дар Тоцикистон пеш гирифтани сратегияи тарацциёти воридотивазкунанда ба уисоб меравад. Дар ин радиф барои тадбици чунин стратегия азхуд намудани тацрибаи мамлакатуои цауон ауамияти хоса дорад. Зеро самаранокии

ПРЕОДОЛЕНИЕ ПОСЛЕДСТВИИ ТРАНСФОРМАЦИОННОГО СПАДА И ПРИОРИТЕТНЫЕ НАПРАВЛЕНИЯ ДАЛЬНЕЙШЕГО развития ЭКОНОМИКИ РЕСПУЛИКИ ТАДЖИКИСТАН

OVERCOMING THE AFTERMATH OF TRANSFORMATIONAL SLUMP AND PRIORITY STREAMLINES OF FURTHER DEVELOPMENT OF TAJIKISTAN REPUBLIC ECONOMY

воридотивазкунй пеш аз х,ама аз амалисозии сиёсати щтисодй, шакл^ои хоцагидорй ва мацсад^ои тарацциёти ицтимой-ицтисодй вобастаанд. Бинобар ин барои рафъи оцибатуои буурони трансформатсионй, ки дар навбати худ боиси як цатор мушкилиуо гардид, таъмини рушди воридотивазкунй бояд нацши уалкунандаро бозад.

Ключевые слова: общественное производство, эндогенные факторы, экзогенные факторы, трансформационный кризис, кризис недопроизводства, политика импортозамещения, импортозамещающий рост, внешняя свободная торговля

Посредством использования экономических методов, в частности перехода от исторического к логическому и эмпирическому анализу, анализируются последствия трансформационного спада в экономике Республики Таджикистан. В исследовании определено, что эффективным путем преодоления последствий трансформационного кризиса в Таджикистане является реализация стратегии импортозамещения. В этой связи, для осуществления данной стратегии, отмечается важность изучения экономической политики различных стран мирового сообщества. Обосновано, что эффективность импортозамещения прежде всего зависит от реализации экономической политики, форм хозяйствования и целей социально-экономического развития. Поэтому в преодолении последствий трансформационного спада, который в свою очередь привел к различным трудностям, должно сыграть решающую роль обеспечение импортозамещающего экономического роста.

Key words: social manufacturing, endogenic factors, exogenic factors, transformational crisis, crisis of underproduction, policy of import substitution, import substitutional growth, outward free trade

By means of using economy methods, in particular, that one of transition from historic to logical and empirical analyses, the aftermath of transformational slump in the economy of Tajikistan Republic is analyzed. In the research it is determined that realization of import substitutional strategy acts as an effective way of overcoming the consequences of transformational crisis in Tajikistan. The author underscores the importance of studying the experience of different countries of world community for effectuation of the strategy in question. He substantiates that effectiveness of import substitution depends, first of all, on implementation of economic policy, forms of running economy and aims of social-economic development. Provision of import substitutional economy growth should play a decisive role for overcoming the aftermath of transformational slump which, in its turn, has led to various difficulties.

Рушди иктисодй дар дама шаклдои зодиргардиаш, натичаи фаъолияти иктисо-диёти миллиро ифода карда, далли зиддияти асосии иктисодиро байни маддудияти захирадои истедсолй ва бемаддудии истеъмолоти чамъиятй нишон медидад. Х,алли зиддияти мазкур метавонад бо ду тарз ба миён ояд: якум, аз дисоби зиёдшавии имкониятдои истедсолии чамъият; дуюм, аз дисоби нисбатан самарабахш истифода бурдани имкониятдои истедсолй ва инкишофи эдтиёчоти чамъиятй. Бояд кайд намуд, ки дар дар як мардилаи нави инкишоф дангоми васеъшавии имкониятдои истедсолй, на дама эдтиёчоти чамъиятй конеъ мегарданд. Эдтиёчоти чамъиятй дама вакт нисбат ба захирадои истедсолй такаддум доранд. Ин долат новобаста аз он ба миён меояд, ки

истедсоли мадсyлоти ин эдтиёчро конеъгардонанда аз тарафи истедсолкyнандагони мамлакати мазкур сyрат мегирад ва ё онро таъминкyнандагони мадсyлоти воридотй дастрас мекунанд. Яъне дар чамъият дама вакт эдтиёчот мавчуданд, ки ба воситаи воридот конеъ карда мешаванд.

Дар шароити тараккиёти иктисодиёти гyзариш аз сабаби таъсири бисёр омилдои дорои характери эндогенй ва экзогенй, мушкилоти васеъшавии иктидордои истедсолии дохилй ба миён меоянд. Махсусан чунин додиса ба мамлакатдои нисбатан суст тараккй карда ва таъсирпазири собик Иттидоди Шуравй хос аст, ки ба ин катор Чумдурии Точикистонро дамрод намудан мумкин аст [1, с. 29].

Зиддияти маддудияти захирадои истедсолй ва бемаддудии эдтиёчот дар шароити иктисодиёти Точикистон мувофики маълумоти омории расмй, асосан аз дисоби воридот далли худро ёфта истодааст.

Афзоиши муттасили дачми воридоти мол ва хизматдо ба таври чиддй дар тагйирёбии нишондидандадои макроиктисодй, мувофикан ба суръат ва сифати рушди иктисодй таъсир расонида истодааст. Пеш гирифтани сиёсати савдои озоди беруна (либерализатсия) ва будрони трансформатсионии истедсолоти гайрикофй ба баланд шудани дарачаи вобастагии воридотии иктисодиёти миллй оварда расонид. Дар мамлакат долатдое мушодида мешаванд, ки молдои пештар дар дохили мамлакат истедсол шаванда, аз хоричи кишвар ворид карда мешаванд. Истедсолоти чамъиятй дар вазъияти ба миён омада ягон кушиши босамарро амалй нагардонида истодааст. Аз дамин сабаб норасоии молдои истеъмолй дар бозори дохилй ба афзоиши бошиддати дачми воридот оварда расонид. Агар дар ибтидои ислодоти бозорй афзоиши дачми воридот чараёни ногузир бошад, сипас баробари бартараф намудани пастравии трансформатсионй он шакли устуворро гирифт. Бадри инкишофи истедсолоти дохилй кушиш накарда, чамъияти мо бо як диссиёти конеъгардонй ру ба истеъмоли молдои хоричй оварданд [2, с.5]. Чунин долат ба он оварда расонид, ки истедсолкунандагони ватанй дар истедсоли як катор молдо мавкеи худро ба молистедсолкунандагони хоричй супориданд.

Пастравии трансформатсионй, ки аз соли 1991 то 1996 давом кард, таъсири худро ба инкишофи истедсолоти ватанй расонид. Х,арчанд дар соли 2013 дачми МУД ба сатди соли 1991 расида бошад дам, дачми МУД ба дар сари адолй ва истедсоли молдои ниёзи мардум то дол ба солдои ибтидои ислодоти иктисодй нарасидааст. Афзоиши дамасолаи МУД дар Ч,умдурии Точикистон асосан аз дисоби содаи хизатрасонй, махсусан аз дисоби хизматдои савдо ва миёнаравй ба миён омада истодааст. Ин долат новобаста аз нишондоди тагйирёбии дачми МУД, ки оид ба бартараф намудани будрони трансформатсионй дарак медидад, ба миён омада истодааст. Лекин рочеъ ба рафъи мутавакккиф гардидани истедсолот дар содаи аслии иктисодиёт хулоса баровардан номумкин аст. Мувофики маълумоти расмии Агентии омори назди Президенти Чумдурии Точикистон сатди истедсоли мадсулоти саноатй дар соли 2013 нисбат ба соли 1991 43%-ро ташкил намуда, истедсоли мадсулоти кишоварзй 68%-ро ташкил кардааст. Лозим ба таъкид аст, ки тандо баробаршавии дачми МУД дар соли 2013 ба нишондидандаи соли 1991 дар бораи рафъи пастравии дачми истедсолот шадодат намедидад.

Пастравии дачми истедсолот дар Ч,умдурии Точикистон бехатарии иктисодии кишварро зери хавф мегузорад. Маълумоти мукоисавии чадвали 1 доир ба пастравии

дачми МУД дар мамлакатдои дорои иктисодиёти гузариш гуфтадои болоро тасдик мекунад.

_Цадвали 1. Пастравии умумии уацми МУД нисбат ба соли 1989

Мамлакат Пастравии хачми МУД дар нуктаи поёни буурони трансформатсионй (бо %) Давра (сол) дар нуктаи поёнии буурони трансформатсионй

Мачористон 17,8 1991

Чехия 13,1 1992

Словакия 24,9 1993

Венгрия 19,1 1993

Руминия 25,0 1992

Болгария 33,4 1997

Мамлакатдои Балтика 44,8 1994

Эстония 33,6 1994

Латвия 49,0 1995

Литва 43,9 1994

Мамлакатдои ИДМ 46,1 1998

Русия 39,8 1998

Беларус 36,6 1995

Украина 54,0 1999

Молдова 61,7 1999

Арманистон 50,1 1993

Озарбойчон 63,0 1995

Гурчистон 76,0 1994

Казокистон 39,2 1995

Киргизистон 46,9 1995

Точикистон 64,2 1996

Туркманистон 35,8 1997

Узбекистон 19,5 1995

Сарчашма: Красникова Е.В. Экономика переходного периода: Учебное пособие - М.: Омега-Л, 2005. С. 89.

Аз чадвали 1 маълум мегардад, ки нуктаи поёнии пастравии трансформатсионй дар Ч,умх,урии Точикистон ба соли 1996 рост меояд. Ч,умдурии Точикистон ба монанди Гурчистон, аз байни мамлакатдои ИДМ аз руи суръати пастшавии дачми МУД дар чойдои аввал карор дорад. Аз руи пастравии трансформатсионй Чумхурии Точикистон дигар мамлакатдои собик Иттидоди Шуравиро, ба монанди Узбекистан, Туркманистон, К^иркизистон, ^азокистон, Арманистон, Беларус, Украина, Молдова, Озарбочон ва Русияро ба кафо гузоштааст. Бояд кайд намуд, ки як катор аз

мамлакатдои номбурда аз соли 2002-2003 огоз карда, пастравии трансформатсиониро бартараф намуда, сатди тобудронии соли 1991-ро паси сар намуда, давраи болоравиро огоз кардаанд.

Аз назарияи иктисодй маълум аст, ки сабаби асосии будрондои иктисодй пеш аз дама вайроншавии мувозинати байни мачмуи талабот ва мачмуи пешнидод мебошад. Номувозинатй байни мачмуи талабот ва мачмуи пешнидод дар Чумдурии Точикистон зери фишори афзоиши талабот ва камшавии босуръати пешнидод ба миён омад. Бинобар дамин, будрони иктисодии ба миён омадаро дамчун будрони истедсолоти гайрикофй (недопроизводство) меноманд. Будрони иктисодии истед-солоти гайрикофй ва барзиёд истедсолкунй, гайр аз фаркиятдо як катор хусусиятдои умумй доранд. Дар шароити дар ду будрони иктисодй кодиши нишондидандадои тараккиёти ичтимой - иктисодй ба назар мерасад: муфлисшавии корхонадо, афзоиши сатди бекорй, баландшавии мизони фоизи карз, сатди баланди таваррум, мутаваккиф гардидани истедсолот, вайроншавии таносубдои инкишофи содадои хочагии халк ва гайра. Фарки асосии будрони истедсолоти гайрикофй дар зудури гайриодии он ифода меёбад. Дар даврадои низоми маъмурй-фармондедй, давлат фаъолияти истедсолиро пурра монополизатсия карда буд. Дар натича дар содадои истедсолкунандаи молдои ниёзи мардум норасоии воситадои истедсолот ба назар мерасид. Таксимоти меднат аз руи принсипи муносибатдои иктисодии байничумдуриявй ташкил шуда буд. Дар натичаи истиклолияти сиёсй ба даст овардани чумдуридои собик Иттидоди Шуравй, муносибатдои истедсолии байни корхонадои мухталиф канда шуданд. Корхонадои истедсолии амалкунанда, дар шароити пойдоршавии муносибатдои бозорй ноуддабароии худро нишон доданд, ки дар натича аксарияти ондо фаъолияти худро пурра катъ намуданд. Ба ин чараён хусусигардонии корхонадои истедсолй низ таъсири манфй расонид. Ба монанди дигар чумдуридои собик Иттидоди Шуравй, дар Чумдурии Точикистон, хусусигардонии корхонадои саноатй шаклдои гайричашм-доштро гирифт. Бо сабаби надоштани тачрибаи корй дар шароити бозор, надонис-тани фишангдои тадлили бозории фаъолияти корхонадо, содибмулкони нав фаъо-лияти истедсолии корхонадои хусусигардонидашударо катъ намуданд. Дар натича ба чои корхонадои истедсолй нуктадои савдои гуногун ва сехдои майда оид ба истедсоли молдои алодидаи берун аз таъиноти корхонаи хусусигардонидашуда пайдо шуданд. Чунин муносибат ба бахши аслии иктисодиёти миллй боиси мутаваккиф гардидани истедсолоти саноатй ва вайрон шудани сохтори хочагии халк гардид. Дар натича додисаи афзоиши бекории сиклй ба миён омада, долати ичтимой муташаннич гардид ва одиста-одиста шумораи мудочирони меднатй ба дигар мамлакатдо ру ба афзоиш нидод. Баъд аз ба даст овардани истиклолияти давлатй, дар мамлакат ба сектори аслй адамияти хоса чудо карда нашуд. Дар натича дар чумдурй фаъолияти савдогарй, миёнаравй ва молиявй ру ба инкишоф нидод. Айни замон будрони трансформат-сионии истедсолоти гайрикофй бо долати шахшавии инкишофи кишоварзй дамрадиф буд. Кодиши афзоиш ва катъ гардидани истедсоли молдои истеъмолй дар ибтидои чорй намудани ислодоти бозорй ба афзоиши воридоти молдо оварда расонид.

Сиёсати иктисодии номукаммал, ки дар аввали солдои 90-ум амалй карда мешуд, ба долати аслии иктисодиёт мувофикат намекард, зеро истедсоли мол барои адолй бо суръати баланд паст мешуд. Бо максади радой аз долати ба миён омада, кисми адолй бо фаъолияти содибкорй, алалхусус бо фаъолияти савдо ва миёнаравй машгул шуд.

Bapou 60 moax,oh ucTetMOAH nyp KapgaHH 6o3opu goxuAH a3 Tapa^H cox,h6kopohh xycycH (MaxcycaH cox,h6kopohh xypg) 6a MaMAaKaT moa^oh ucTex,c0AH xopu^H Bopug Kapga mygaHg. HHKumo^H nyHHH ^atOAHHT gy ^aH6a gomT: a3 hk Tapa$ oh nopau H0ry3up 6ap0H raHH rapgoHHgaHH 6o3opu goxuAH 60 moax,oh ucTetMOAH Ba 60 Kop TatMHH KapgaHH khcmh MyaHHHH ax,0AHH ko6hah Mex,HaT 6yg. A3 Tapa^H gurap, nyHHH ^atOAHHT 6a TaBpu cthxhhbh HHKumo^ e$Ta, 6ohch oh rapgug, kh aKcapuaTH HCTe^co^KyHaHgaroHH BaTaHHH moax,oh ucTetMOAH 60 ca6a6u to6 HaoBapgaH 6a paKo6aT MaBKeu 6o3opuH xygpo a3 gacT gogaHg Ba gap Hara^a ^atOAHHTH ucTex,c0AH MyTaBaKKH^ rapgug.

flap mapoHTH TapaKKueTH hokh^ohh uKTucogueTH mhaah, gap aMaA TaT6uK HaMygaHH cTpaTeruau B0pug0THBa3KyHH hmkoh Megux,ag, kh hk KaTop MymKHAOTH H^THM0H-HKTHC0gH, aAaAxycyc nacT HaMygaHH caTxu 6eK0pH, 6apTapa$ HaMygaHH HCTH^ogau Honyppau HKTugopxou ucTex,c0AH, ucTH^ogau OKHAOHau 3axupax,0H Ta6uH Ba HKTHCogK, 6e^TapmaBHH mapoHTH caBgo, 6aAaHgmaBHH paK06aTna3upuH MOAHcrex,-C0AKyHaHgar0HH mhaah x,aAAH xygpo e6aHg.

flap acocH MyA0x,H3ax,0H Ma3Kyp MeTaBOH ry$T, kh gap mapoHTH HCTH^ogau Honyppau HKTug0px,0H ucTex,c0AH, caTxu 6aAaHgu 6eK0puu acAH Ba Bo6acrarH a3 BopugoT, aMaAHrapgoHHH MexaHH3MH x,aBacMaHgrapg0HHH pymgu HKTucoguu B0pug0THBa3KyHaHga nopau 3apypH Ba caMapa6axmu x,aAAH MymKHAOTH h^thmoh-HKTucogH myga MeTaBOHag.

X,aBacMaHgrapg0HHH pymgu HKTucoguu B0pug0THBa3KyHaHga hmkoh Megux,ag, kh ^a^MH HcTe^c0A0TH BaTaHH to caTxu nem a3 6yx,poHH 6apKapop Ba caMapaHOKHH ^atOAHHTH hh30mh xo^arugopH gap Ma^Myt 6aAaHg Kapga maBag.

flap u6THg0H coax,oh 90-yM KOHetrapgoHHH Ma^Myu TaAa6oTH 6ap3ueg a3 x,hco6h xapugx,0H BopugoTH cypaT rupu^Ta, MHH6atg BopugoT 6a cu^a™ pymgu HKTucoguu 6apKapopmaBaHga Tatcupu MyaHHH pacoHg. HyHHH x,0AaT MeTaBOHucT 6ax,pu Ta^gugu (MogepHH3aTCHHH) ucTex,c0A0TH BaTaHH 60 ucTH^oga a3 ameu BopugoTH, MacoAex, Ba TexHHKau ucTex,c0AH MycougaT HaMoag. ^eKHH a3 ca6a6u MyTaBaKKH^ rapgugaHH HcTe^c0A0TH aKcapuHTH HaMygx,0H moax,oh ucretMOAH, nyHHH caMapa 6a MueH HaoMag. Ba ^oh hh, moax,oh BopugoTH gap ca6agu ucTetMOAHH ax,0AH HaKmu x,aAKyHaHgapo 6o3ug. Bohch Kang acT, kh gap TyAH coax,oh oxup gap ^yMx,ypH ^OHHOKmaBHH ucTex,c0AH hk KaTop moax,oh ucretMOAH, a3 ^yMAa ucTex,coAH Max,cyA0Tx,0H mupH Ba 03yKaB0pH 6a Ha3ap Mepacag. Ammo 6apou 6apTapa$ HaMygaHH 0Ku6aTx,0H 6yx,p0HH TpaHc^opMaTcuoHHH nacu cap myga hh Kymumx,0 kh^oh HecTaHg. A3 ca6a6u 6a My^AaTH 3ueg MyTaBaKKH^ rapgugaHH ^atOAHHTH ucTe^coAH oug 6a 6apopumu moa^oh Tanepu caHoaTH moa^oh BopugoTH ^oh hk KaTop moa^oh BaTaHupo, kh nemTap gap goxHAH ^yM^ypH ucTe^coA MemygaHg, rupu^TaHg. flap HKTucogueTH mhaahh ^yMx,ypuH To^hkhctoh a3 ce gy ^uccau Ma^Myu TaAa6oT 6a BocuTau BopugoT KOHet rapgoHHga MemaBag. Ta^AHAH ucTex,c0AH HaMygx,0H aAO^ugau Ma^cyAOT gap ^yM^ypuu To^hkhctoh HHmoH Megu^ag, kh gap gaBpau a3 coah 1990 to coah 2017 x,a^MH oh^o 6a Map0Tu6 KaM mygaacT, aHHH 3aM0H a^30umu MyTTacuAH BopugoTH hh ryHa moax,o 6a Ha3ap Mepacag. Ta^AHAH MyKOucaBHH ucTe^coAH moa^oh caHoaTH gap coah 2017 Huc6aT 6a coah 1990 HHmoH Megu^ag, kh ucTe^coAH Ma^cyAOTH Hacco^H 0,2%, MaTOt^OH naxTarH - 14,9%, MaT0tx,0H mo^H - 0,1%, koahh Ba Ma^cyAOTH oh - 12,8%, ^ypo6 - 1,7%, n0Ha$30A - 0,6% - po TamKHA Kapg. Boag Kang HaMyg, kh hk KaTop moa^oh caHoaTH, kh gap MaMAaKaT to

соли 1990 истедсол карда мешуданд, пурра аз байн рафтанд. Дар соли 1990 дар чумдурй 95 дазор м2 мадсулоти чубй, 45,3 дазор тонна содаи каустикй, 81,5 дазор тонна маводи минералии кишоварзй, 28,4 дазор тонна масоледи шустушуй ва 166,9 дазор дона яхдон истедсол мешуд [6]. Аммо дар мардилаи пастравии трансформатсионй ва рушди баркароршаванда, дачми истедсоли ин молдо на тандо баркарор нашудаанд, балки пурра аз байн рафтанд.

Тадлили мукоисавй ба мо имкон медидад, ки оид ба вобастагии воридотии Чумдурии Точикистон ва шиддатёбии он аз сабаби паст будани ракобатпазирии молистедсолкунандагони ватанй ва мавчуд набудани истедсоли намуддои зиёди молдо хулоса барорем. Дар натича дар бозори истеъмолй тамоюли устувори зиёдшавии талабот ба молдои воридотй ба назар мерасад, ки ба тагйирёбии сатди нархдо диссиёти суст дорад.

Холатдои дар боло кайдшуда аз он шадодат медидад, ки окибатдои манфии пастравии кашолёфтаи трансформатсионй, характери вобастагии воридотии Точикистонро куллан ба самти афзоиш тагйир дод. Хочагии халки чумдурй дар вобастагии нидоят баланд аз воридоти молдои истеъмолй карор гирифтааст.

Тамоюли пастшавии курби асъори миллй, ки бояд ба истедсолкунандагони миллй як катор афзалиятдоро дар ракобати нархй фародам оварад, баръакс долати ичтимой-иктисодии мамлакатро аз сабаби боло рафтани сатди нархдо мушкилтар мекунад [3, с.77]. Чунин долат бо мавчуд набудани молдои ивазкунандаи воридотй ва ё ракобатпазир набудани молдои ватанй маънидод карда мешавад. Бояд кайд намуд, ки дар шароити барзиёдии талабот нисбат ба пешнидоди ватанй, афзалият дар ракобати нархй бо молдои воридотй, фишанги иловагй дар ташкили истедсоли молдои воридотивазкунанда шуда метавонад.

Ягона роди бартараф намудани мушкилоти ичтимой-иктисодии ба миён омада, ки бо истедсолоти гайрикофии трансформатсионй алокаманд аст, амалигардонии сиёсати воридотивазкунй мебошад. Амалигардонии сиёсати воридотивазунй бояд ба воситаи чараёни такмили дамаи чабдадои сиёсати иктисодии давлат сурат гирад.

Баъд аз огози рушди иктисодии баркароркунй, Точикистон имконияти истифодаи стратегияи воридотивазкунии тараккиётро аз даст дод. Бояд кайд намуд, ки табиатан, рушди воридотивазкунанда ба инкишофи иктидори истедсолй такя карда, тачдиди технолога ва баланд намудани сифати мадсулоти истедсолшавандаро пешбинй мекунад.

Дар асоси гуфтадои боло оид ба сабабдои будрони трансформатсионии истедсолоти гайрикофй ва окибатдои он, ба фикри мо, самти ягонаи амалисозии сиёсати иктисодии давлат ва таъсири он ба даёти хочагидорй, сиёсати давасмандагрдонии рушди иктисодии воридотивазкунанда баромад мекунад. Оид ба ин масъала дар паёми Президенти Чумдурии Точикистон, Эмомалй Радмон омадааст, ки "Хукумати мамлакат бояд чидати гузаронидани тадлили имкониятдои афзоиш додани дачми истедсоли мадсулоти содиротй бо арзиши баланди иловашуда ва ба род мондани истедсоли молдои ивазкунандаи воридот чорачуй карда, лоидаи Конуни Чумдурии Точикистон «Дар бораи дастгирии содирот ва баланд бардоштани кобилияти ракобат»-ро тадия намояд"[7].

Дар иртибот ба ин нукта кайд намудан лозим аст, ки имкониятдои истифодаи стратегияи воридотивазкунанда дар Ч,умдурии Точикистон нидоят калонанд ва

амалисозии он метавонад тараккиёти ичтимой-иктисодии мамлакатро таъмин намояд. Аз ин лидоз таъиноти функсионалии сиёсати воридотивазкунй дар рафъи окибатдои будрони трансформатсионй дар шароити Чумдурии Точикитон дар чунин хусусиятдо зодир мегардад:

сиёсати воридотивазкунанда имкон медидад, ки вобастагии воридотй паст карда шуда, самараи мултипликативии харочоти дама агентдои макроиктисодй, яъне афзоиши дачми МУД зиёдтар шавад;

рушди воридотивазкунанда ба паст шудани вобастагии иктисодиёти Точикистон аз мудочирони меднатй мусоидат менамояд, зеро васеъшавии истедсолоти дохилй кувваи кории иловагиро талаб мекунад;

истедсоли молдои воридотшаванда дар дохили мамлакат одиста ба баландшавии ракобатпазирии ондо дар бозори дохилй мусоидат мекунад;

рушди воридотивазкунанда бехатарии иктисодии мамлакатро аз таъсири омилдои беруна устувортар мекунад.

Муайян намудани таъиноти функсионалии рушди иктисодии воридотивазкунанда худ ба худ наметавонад самараи аслии онро ифода кунад. Аз муайян намудани таъиноти функсионалии рушди иктисодии воридотивазкунанда як хулосаи зарурй баровардан мумкин аст. Барои Точикистон дар ояндаи наздик дигар роди далли мушкилоти ба миёномада вучуд надорад. Мамлакатдои бисёр дар тадаввули худ дар ин ё он шакл стратегияи тараккиёти воридотвазкуниро истифода кардаанд. Тачрибаи ондо нишон медидад, ки самаранокии воридотивазкунй, пеш аз дама, аз амалисозии сиёсати иктисодй, шаклдои хочагидорй ва максаддои тараккиёти ичтимой-иктисодй вобастаанд. Бинобар дамин барои бартараф намудани окибатдои будрони трансформатсионй, ки бо худ як катор мушкилидоро ба миён овард, таъмини рушди воридотивазкунй бояд накши далкунандаро бозад. Хднгоми истифодаи механизмдои давасмандгардонии рушди иктисодии воридотивазкунанда, бояд тачрибаи мамлакатдои хоричй ба инобат гирифта шуда, чидатдои мусбати ондо дар амал истифода карда шаванд.

Пайнавишт:

1. Алиджанов Д.А. Импортозамещающий экономический рост: возможности и предпосылки реализации в условиях Республики Таджикистан. -Душанбе-Хуцанд: Ирфон, 2015. - 170 с.

2. Алиджанов Д. А. Зарубежный опыт импортозамещения и уроки для Таджикистана. //Экономика и менеджмент систем управления. -М., 2015. - № 2. - С.4-10.

3. Бодрунов С.Д. Теория и практика импортозамещения: уроки и проблемы / монография. - СПб.: ИНИР им. С.Ю. Витте, 2015. - 171 с.

4. Вардомский Л., Шурубович А. Модернизация экономики в странах СНГ: типы, ресурсы, инструменты // Экономическое обозрение ЕврАзЭС. - 2008. -№1 (13). - С. 4-8.

5. Красникова Е.В. Экономика переходного периода: учебное пособие. - М.: Омега-Л, 2005. -295 с.

6. Сомонаи расмии Агентии омори назди Президенти Чумуурии Тоцикистон: http://stat.tj/ru/analytical-tables/real-sector/. (20.08.2018)

Алицонова С.А., Алицонов Ц.А. Рафъи окибатдои пастравии трансформатсионй ва х,адафх,ои афзалиятноки тарак^иёти минбаъдаи ик;тисодиёти Ч,умхурии Точикистон

7. Паёми Президенти Чумуурии Тоцикистон, Пешвои миллат, Асосгузори сулху вах,-дати миллй Эмомалй Рахмон ба мацлиси Олй 22 декабри 2017. www. president.tj (30.12.2017)

Reference Literature:

1. Alijanov D. A. Importsubstitutional Economy Growth: Potentialities and Prerequisits of Realization under the Conditions of Tajikistan Republic // Dushanbe - Khujand: Cognition, 2015. - 170 pp.

2. Alijanov D. A. Foreign Experience of Import Substitution and Lessons for Tajikistan. // Economy and Management of Governed Systems. M., 2015, N2. - pp. 4 - 10

3. Bodrunov S. D. Theory and Practice of Import Substitution: Lessons and Problems // monograph /: - SPb. : The Institute of Scientific Researches of Russia named after S. Yu. Vitte. 2015. - 171 pp.

4. Vardomsky L. Shurubovich A. Modernization of Economy in CIS Countries: Types, Resources, Instruments. // Economics Review of EurAs Es.... 2008, N1 (13). - pp. 4-8

5. Krasnikova Ye. V. The Economy of Transitional Period: manual. - M. : Omega-L, 2005. - 295pp.

6. The Official Site of the Statistical Agency under the Auspices of Tajikistan Republic President: http://stat.tj/ru/analytical-tables/real-sector/. (date of address: 20.08.2018)

7. The Message of Tajikistan Republic President, Leader of Nation, Founder of Peace and National Unity Emomali Rakhmon to Majlisi Oli (Supreme Council) from December 22, 2017. www. president.tj (30.12. 2017)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.