Dr MUorad Radetić, dipl. inž. Vojnotehni&i inttitul VJ.
Beopad
PRAVCI DALJEG RAZVOJA BORBENIH VOZILA PEŠADUE
• nastavak iz broja 1/2001 -
Dalji razvoj borbenih vozila peiadije
Pravce daljeg razvoja borbenih vo-zila pešadije nije lako predvideti, pre svega zbog velikih razlika kod vozila poslednje generacije, u poglcdu kalibra osnovnog naoružanja, nivoa oklopnc za-štite, pokretljivosti, mase vozila, nivoa reSenja pojedinih podsistema, opremlje-nosti vozila kao složenog sistema i dr.
Promene koje su nastale u evoluciji tenkova, koji su, u suštini, zadržali istu ulogu na bojnom polju bile su rezultat tehniČko-tehnoloSkog napretka i pobolj-šanja proizvodnih mogućnosti, a dopri-nele su povećanju vatrene moći i efika-snosti naoružanja, zaštitc i pokretljivosti.
Promene u medunarodnim odnosima uslovljavaju preispitivanjc stavova u po-glcdu efikasnosti primene pojedinih sistema naoružanja, $to se odnosi i na borbena vozila peSadije (BVP). Stratezi na Zapadu, koji formiraju specijalnc „snage za brze intervencije“ u okviru NATO, kao osnovne zahteve postavili su povećanje borbene gotovosti i strateške pokretljivosti jedinica. Zbog toga u ovim jedinicama posebno mesto zauzimaju BVP, za koje se prognozira da će pred-stavljati sve značajniji faktor kopnene vojske, a sve veći zahtevi za povećanjem pokretljivosti mogu dovesti do pomeranja
primame uloge sa osnovnih tenkova na znatno lakše BVP. U prilog tome idc i činjenica da glavninu NATO snaga za brze interveneije, od oklopnih sredstava, čine BVP. kao i promenjena NATO dok-trina koja predvida sve veća dejstva njiho vih trupa u urbanim sredinama i na ogra-ničenom prostoru.
Borbena vozila pešadije pogodna su za izvršavanje borbenih zadataka kao što su: zaprečavanje saobraćajnica, pružanje zaklona nastupajućoj pešadiji, patrolira-nje naseljenim mcstima, sprovođcnje konvoja, zaštita komunikacija i dr., Što bi upotrebom tenkova teško bilo ostvariti u tim uslovima.
Opremanje BVPodvijaće se najvero-vatnije u pravcu modernizacije postojećih i razvoja novih vozila. Sigurno je da će modemizacija biti zastupljena, jer se određenim tehničkim poboijšanjima, kao što je postavljanje dodatnog oklopa, za-mena naoružanja etikasnijim, ugradnja motorno-transmisione grupc boljih per-formansi, itd., uz korišćenje postojećih podsistema, mogu ostvariti velike materi-jalne uštede, a dobiti vrlo savremena borbena sredstva. U pojedinim slučaje-vima programi modernizacije su toliko obimni, a poboljšanja toliko značajna da se s pravom može govoriti o potpuno novim vozilima.
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 2/2001.
225
Mada če razvoj budućih BVP uglav-nom zavisiti od planiranog mesta i njihove uloge u budućim ratnim sukobima, za vcćinu vozila sledeće gcncracije može se okvimo pretpostaviti njihova koncepcija. Okvirni dementi koji predstavljaju osnovu za definisanje koncepcije sadržani su u polaznim TTZ, koji, uglavnom, predstavljaju želje taktičara, i na neki na-čin biižc definišu osnovnc karakteristike sredstva i obim aktivnosti koje sredstvo zajedno sa posadom treba da izvršava.
Na osnovu analiza do sada realizova-nih BVP, njihovih mogućnosti, zadataka koje su izvrSavali i zadataka koji se pred njih postavljaju, mogii bi se definisati okvirni TTZ za buduće BVP, koji se mogu usvojiti kao zajednički. Dakle, BVP nove generaeije treba da:
- štiti posadu i desant sa prednje strane, sa dodatnim oklopom, od auto-matskih topova kalibra 25 do 30 mm, a sa ostalih strana od streljačkog naoruža-nja;
- ima kupolu za komandira i nišan-džiju, u koju je ugraden automatski top kalibra 20 do 40 mm ili vcći sa spregnutim mitraljezom;
- ima mogućnost dejstva po niskole-tećim ciljcvima u vazdušnom pros tor u;
- poscduje dodatno naoružanje, do-voljno za uništavanje živc silc i oklopne tehnike protivnika, isključujući osnovne tenkove:
- poseduje osmatračkc i nišanske sprave, uključujući i nešto jednostaVniji SUV u odnosu na one koji se ugraduju u tenkove, što bi posadi omogućilo osma-tranje terena u svim vremenskim i klimat-skim uslovima, efikasno otvaranje vatre i veću verovatnoću pogađanja;
- omogući članovima desanta otvaranje vatre iz automatskog naoružanja sa mesta i iz pokreta;
- izvršava razne zadatke kao što su: izvidanjc, zaštita i praćenje kolona, za-štita objekata ili delova teritorije, vodenje samostalnih ofanzivnih dejstava i dr.;
- mogu da se kreću u različitim te-renskim uslovima, uključujući i teško pro-hodne terene;
- savlađuje vodene prepreke plov-Ijcnjcm, bez posebne pripreme;
- ima nisku siluetu;
- poseduje opremu koja štiti posadu od oružja za masovno uništenje;
- pored oklopne poseduje i druge sisteme zaštite;
- poseduje visok nivo pokretljivosti, itd.
Na sadašnjcm stepcnu razvoja BVP teško se može očekivati da će se izrazita prednost dati jednom od svojstava (vatre-noj moći, zaštiti i pokretljivosti), jer izve-dena rcšenja pokazuju da su uspešna samo ona kod kojih je na neki način uspostavljena ravnoteža između ovih svojstava. OCekivanja da ćc se vozila sledeće generaeije bitnije razlikovati od prethodne su nerealna, ali je sigumo da njihov razvoj u slcdećem periodu nc može da se odvija istom dinamikom kao do sada.
U pogledu organizacije unutraSnjeg prostora, kod većinc vozila sledeće generaeije treba očekivati da će vozač biti smešten u prednjem delu vozila, koman-dir i nišandžija u kupoli, a ostali članovi desanta u srednjem i zadnjem delu vozila. Može se očekivati da se motorno-transmi-sioni prostor nalazi u prednjem delu vozila, a ne u zadnjem, kao što je to siučaj kod BMP-3, što je omogućilo racionalnije korišćenje oklopljenog prostora. Mada se i kod izraelskog teškog BVP Achzarit motorno-transmisiono odeljenje nalazi u zadnjem delu vozila, jer je koriSćeno oklopno telo namenjeno za tenk (T-54 i
226
VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 2/2001.
T-55), nc može se govoriti o racionalnosti iskorišćenja tog prostora, jer ga ispunja-vaju sklopovi motora i transmisijc sa pripadajućim uređajima. To samo upu-ćuje na činjenicu da za ova voziia treba namenski razvijati odredene podsisteme. Samo tako se može obezbediti racional-nije korišćenje oklopljenog prostora, rea-lizacija odredcnog oblika, odnosno silue-te, pošto su u tom slučaju podsistcmi podređeni konccpciji koja se želi realizo-vati, a ne koncepcija realizovanim podsi-stemima.
Sprovedena istraživanja pokazuju da bi budući BVP trebalo da ima tri člana posade i scdam do osam članova desanta. Oklopljena zapremina realizovanih BVP, kreće se u dijapazonu od 18 do 21 m3, kod najvedeg broja voziia. do 30 m3 i više, kada su u pitanju pojedinaćni slučajevi. To potvrduje da su TTZ samo polazna osnova u okviru koje se mogu rcalizovati razne koncepcije, koje nisu uniformne, već su rezultat kompromisa izmedu takti-čara i projektanata i njihove vizije kakvo treba da bude vozilo sledeće gcneracije. Mada su polazni TTZ u osnovnim crtama bili isti. već kod prve generacije BVP izdvojila su se dva pravca projcktovanja ovih voziia, koja egzistiraju sve do danas. Na jednoj strani je sovjetski, a kasnije ruski pravac po kojem BVP treba da budu: male mase, malih gabarita, da poseduju veliku vatrenu moć i odredeni nivo zaStite. da su vrlo pokretljiva, da mogu savladivati vodene preprekc plov-ijenjem. itd. Drugi pravac razvoja ovih voziia, koji je usvojila većina zemalja sa Zapada, karakterišu voziia velike mase i siluete, vrlo savremena rešenja podsiste-ma, koja u okviru voziia kao celine ne obezbeduju adekvatne izlazne parametre sredstva.
Kao rezultat ovakvih gledanja kod prve generacije BVP realizovana su vo* zila BMP-1, mase 12,61 i Marder 1, mase 28,7 t. Da se ovaj odnos masa održao i kod voziia četvrte generacije pokazuju ruski BMP-3 mase 19,4 t i nemaćka modifikacija Marder 1A3 sa 35 t.
Na velike razlikc u gledištima na uticaj pojedinih parametara, ukazuje primer razvoja novog ncmačkog BVP Marder 2, koji je zbog velike mase nazvan i teški BVP mase 43 t. Stalno povećanje mase (iznad 20 t) ovih voziia na Zapadu, i povećanje kalibra osnovnog formacij-skog naoružanja kod ruskih voziia, zatim primena pored najsavremenijih nišanskih i osmatračkih sprava, uključujući i termo-vizijske, nešto jednostavnijeg SUV-a, sta-bilizacija naoružanja i dr. upućuju na logično pitanje - kojim pravccm će se razvijati BVP sledeće generacije.
Po pitanju mase, kalibra osnovnog formacijskog i sekundarnog naoružanja, pa i nivou oklopne zaštite, pojedina reše-nja podsećaju na lake tenkovc, pa čak neka voziia po nekim karakteristikama zalaze u kategoriju srednjih tenkova od kojih se odustalo.
Da li ćc BVP sledeće generacije biti voziia koja se po svojim karakteristikama približavaju tenkovima sa mogućnošću transporta desanta? Ovakvo miSljenje potkrepljuju i činjenice da se u Americi i Nemačkoj radi na razvoju novih teških BVP, čak i na zajedničkom projektu. Razmišlja se o realizaciji teškog BVP za koji bi se koristila osnova tenka Ml Abrams. Vozilo bi imaio masu od 50 t i služilo bi za transport deset ljudi. Bilo bi naoružano automatskim bacačem granata i mitraljezom kalibra 7,62 mm ili 12,7 mm. Pogonski motor bi bio od 808,8 kW, koji bi vozilu obezbedio specifičnu snagu od 16,17 kW/t i maksimalnu brzinu od 70
VOJNOTEHNIĆKl GLASNIK 2^001.
227
km/h. Diskutabilno je da li se sa ovolikom specifičnom snagom može ostvariti ova maksimalna brzina i pod kojim uslovima.
Da se ova vozila po nekim svojim izlaznim karakteristikama sve više pribli-žavaju tcnkovima pokazuje primer ne-mačkog teškog BVP Mardcr 2. Ovo vozi-lo, čija je realizacija prekinuta 1991. godi-ne, zbog finansijskih problema. imalo je masu od 43 t i služilo za transport deset Ćlanova desanta i tri ćlana posade. Osnovno formacijsko naoružanje vozila čini automatski top, smešten u dvočlanoj kupoli. u koji se mogu ugradivati cevi dva kalibra. Za bojevo gadanjc koristi se cev kalibra 50 mm, a za vežbovna gađanja cev kalibra 35 mm. Prema zahtcvima korisnika oklopna zaštita može biti po-boljšana dodatnim oklopom. Pogonski motor bio bi isti koji se koristi za pogon tcnkova, MTU MB-833 od 1100 kW, koji vozilu obczbeđuje spccifičnu snagu od 25,58 kW/t. Ugradena HMT sa automat-skom promenom stepcna prenosa obe-zbedivala bi vozilu kontinualnu promenu poluprećnika zaokreta, i bila bi najvero-vatnije LSG 3000. Navedena specifična snaga obezbedila bi maksimalnu brzinu od oko 75 do 80 km/h, zavisno od teren-skih uslova.
Prema nekim izvorima razmatra se zajednički američko-nemački projekt no-vog tenka, koji bi zamcnio tenkove Ml Abrams i Leopard 2, a čija bi osnova postužila i za realizaciju borbenog vozila za podrSku, sa borbenom masom od 501.
Moglo bi se zaključiti da će veći broj vozila sledeće generaeije biti rezultat kla-sične, nešto modifikovane koncepcije i poboljšanja parametara osnovnih podsi-stema u funkeiji izlaznih parametara vozila.
Na osnovu dosadašnjeg razvoja BVP mogu sc uočiti dva prilaza u poglcdu
nivoa naoružavanja. Na jednoj strani su Rusi koji su u svoj BMP-1 ugradili osnovni top kalibra 73 mm, da bi kod BMP-2 smanjili kalibar na 30 mm, a kod BMP-3 povećali na 100 mm i sa njim spregnuli automatski top kalibra 30 mm. Na drugoj strani su zapadna vozila sa ugradenim automatskim topom, kod prve generaeije kalibra 20 do 25 mm, da bi se kod vozila sledećih generaeija kalibar povećavao na 30, 35, 40 i 50 mm.
Performanse topa na BMP-1 bile su takvc da je mogao da uništi svaki savre-meni tenk iz tog perioda. U poredenju sa klasićnim tenkovskim topovima pri* bližnog kalibra, top BMP-1 bio je nešto lošijih karakteristika. To, kao i nemoguć-nost otvaranja vatre na ciljeve u vazdu-šnom prostoru. kao i pojava novih ten* kova sa znatno boljom zaštitom, za koje top kalibra 73 mm nije predstavljao zna* čajniju opasnost, bili su dovoljni razlozi da se smanji kalibar kod topa BMP-2.
Moglo bi se konstatovati da su go-tovo svi podsistemi novog BMP-3, razvi-jani posebno, pa i njegovo osnovno nao-ružanje. Po prvi put je top kalibra 100 mm ugraden u jedan BVP. U ovom slučaju, zahvaljujući konstrukeionom re-šenju topa, zajedno sa spregnutim topom kalibra 30 mm, i ostvarenom elevaeijom, omogućeno je i gadanje ciljeva u vazdu-šnom prostoru.
Izuzimajući ruske BVP, na osnovu dosadašnjeg razvoja može se zaključiti da će promena osnovnog formacijskog nao-ružanja biti usmerena na povećanje kalibra automatskih topova, kao i ka razvoju efikasnijc munieije. Ovi topovi su po-godni za gadanje ciljeva u vazdušnom prostoru (niskoletećih aviona, helikopte-ra, padobranaca), raketnih projektila i ciljeva na zemlji (peiadije, lakooklopije-nih i neoklopljenih vozila itd.). Njihove
228
VOJNOTEHNIĆKl GLASNIK 2/2001.
osnovne karakteristike su: velika brzina gadanja. veliki domet, kratko vreme leta projektila i efikasnost projektila. Pri ugradnji topova većeg kalibra, kao pose-ban problem javljaju se gabariti i masa kupolc.
Na povećanje vatrene moći utiče i preciznost gađanja, čemu znatno dopri-nose osmatračkc i nišanske sprave, stabi-lizacija naoružanja i primena jcdnostavni-jih SUV u odnosu na one koji se ugraduju u tenkove. Ugradnjom pasivnih nišanskih sprava prcvazideni su problemi u vczi sa dejstvom vozila noću, pri gustoj magli, gustom dimu, vclikoj prašini, itd. Pose-ban značaj ima ugradnja novih termovizij-skih uređaja, koji će omogućiti jasniju sliku otkrivenih ciljcva na velikim rastoja-njima. U okviru programa modernizacijc postojećih BVP predvida se i ugradnja pojačavača slike ili termalnih kamera.
Jcdan od najčcšće postavijanih za-hteva jeste da komandir i nišandžija imaju razdvojene nišanske sprave, što će najve-rovatnije biti u potpunosti sprovedcno kod vozila sledeće gencracije.
Od PO raketa. koje se koriste na ovim vozilima poznatije su: MALJUT-KA. MILAN, TOW, KONKURS, FAGOT i dr. One se mogu nalaziti u sastavu borbenog kompleta desanta ili u sastavu borbenog kompleta vozila. Kada su u sastavu borbenog kompleta BVP, ta vozila imaju lansere za PO vodene rakete.
Treba imati u vidu da opremanje PO raketama, bilo u jednom ili drugom sluča-ju, zahteva dodatni prostor za ugradnju neophodnih uredaja i opreme, što nije zanemarljivo kada su u pitanju masa i gabariti vozila. Realizovana BVP imaju ugradenc lansere za jednu ili dve PO rakete.
Razvojem savrcmenijih protivoklop-nih sredstava, raketa sa navodenjem, he-
likoptera, savremenih uredaja za osma-tranje i detekciju oktopna vozila postala su ranjivija. Samo oklopna zaStita nije dovoljna za preživljavanje BVP na boji-štu, što znači da moraju da budu zaštićena od otkrivanja i obczbedena adekvatnim sredstvima koja ćc im povećati šansc za preživljavanje. Posebna pažnja posvećuje se elcmentima i sistemima pasivnc i ak-tivne zaštite.
Kod prve gencracije vozila za izradu oklopa uglavnom su kori&eni homogcni pancirni čelici dobijeni valjanjem - isti koji su korišćeni za tenkove. Tek kod sledeće generacije vozila postavlja se za-htev za povećanje nivoa oklopne zaštite. bez značajnijcg povećanja mase vozila.
Kao rezultat sprovcdcnih istraživa-nja pojavio se dvoslo;ni oklop od pancir* nih ploča različite tYrdode, medusobno spojenih posebnim postupkom. tako da činc homogenu celinu. Na taj način. za istu masu vozila u odnosu na jednoslojni pancirni oklop, povećana je zaštita za 18 do 20%.
Posebne aluminijumske legurc, kao matcrijal za oklopnu zaštitu, našle su primenu na više BVP. One imaju niz prednosti u odnosu na pancimc čelike kao što su: manja masa, povoljnije pona-šanje na niskim tempcraturama, ostaju kraće ozračcne od ostalih metala, nemag-netične su i pogodnc za preradu u plastič-nom stanju.
Kod odredenog broja realizovanih BVP primenjen jc viSeslojni oklop, na-stao kombinacijom ploča od aluminijumske legure i pancimog čelika, sa medu-prostorom između ploča koji je ispunjen poliuretanom. Na bazi aluminijuma razvi-jen je oklop pod nazivom CERACHOC, a prcdviden je da se kao dodatni oklop u obliku ravnih plo^a pričvršćuje na
VOJNOTHHNIĆKI GLASNIK 2/2001.
229
osnovni oklop, što je prikazano na pri-meru oklopnog tela OT M113 (si. 7).
Takođe, radi se i na lakom oklopu od kevlara i plastičnih masa, sa ojačanjem od stakla, jeftinije keramike i kompozita. Kevlar se, inače, koristi za oblaganje oklopa sa unutrašnje strane, čime se štiti od parčadi projektila i oklopa u slučaju proboja.
SI. 7 - Oklopno telo Ml 13 sa dodatrtim ploiama od oklopa CERACHOC
U (oku su velika istraživanja usme-rena na osvajanje novih vrsta oklopa kako bi se postigia efikasnija zaštita, uz minimalno povećanje mase.
Sigurno je da će dodatni oklop naći široku primenu kod budućih ĐVP, što će omogućiti da se u mirnodopskim uslo-vima koriste vozila sa osnovnim oklo-pom, Ćije dimenzije obezbeduju zahte-vanu krutost oklopnog tela, a u ratnim uslovima pričvršćuju se moduli dodatnog oklopa, koji će vozilu obezbediti zahte-vani nivo zaštite. Na ovaj način postigle bi se velike uštede u potrošnji goriva i znatno smanjilo opterećenje elemenata motora, transmisije i hodnog uredaja, a samim tim bi se povećao njihov vek.
Veoma znaćajno za preživljavanje budućth BVP biće smanjenje mogućnosti njihovog otkrivanja. Za ograničenje vi-
zuelne detekcijc vozila primenjuje se ma-skirno bojenje u skladu sa okolinom, a za ometanje termičkc detekcije specijalne boje koje će emitovati različitu IC fre-kvenciju pri istoj temperaturi, kako bi se formirala drugačija slika o otkrivcnom objektu. Stvaranje pogrešne termičke vi-zije ovih vozila može sc obezbediti izola-cijom ili posebnom zaštitom izrazitih iz-vora termičkog zračenja, kao što su iz-duvne grane, izduvni podsistem, hodni uredaj i dr. U aktivnosti vezane za spre-čavanje otkrivanja spadaju i uredaji za stvaranje radio-smetnji i dr.
Poseban značaj za preživljavanje imaće pokretljivost vozila. Visoka speci-fična snaga vozila predstavlja samo jedan parametar koji znatno doprinosi da se ostvari dobra pokretljivost. Ponašanje pogonskog motora pod opterećenjem če-sto se nije uzimalo u obzir pri oceni pokretljivosti, a upravo taj parametar najviše utiče na ostvarivanje velikih pro-sečnih brzina kretanja. Na slici 8 prika-zane su krive obrtnih momenata dva motora, koji imaju iste vrednosti momenta pri maksimalnoj efektivnoj snazi, ali različite koefieijente elastičnosti. Uo-
230
VOJNOTEHNlCKI GLASN1K 2/2001.
Čava sc da se broj obrtaja motora 1 znatno smanjuje u odnosu na motor 2, ako sc spoljašnje opterečenje poveća.
U dosadašnjem razvoju oklopnih gu-seničnih vozila brže sc povedavala snaga pogonskog motora od specifičrte snage vozila. Kod budućih BVP očekuje se da će specifična snaga biti na nivou od 20 do 25 kW/t, što se smatra optimalnim sa aspekta kinematike i dinamike vozila.
Razvojem gasnih turbina, kao po-gonskih motora za oklopna guscnična vozila, s pravom se namcćc pitanje da li će se kod budućih BVP za pogon koristiti gasna turbina ili dizel motor. S obzirom na sadašnje stanje razvoja gasnih turbina za ova vozila, može se sa sigumošću konstatovati da će najveći broj budućih BVP pogoniti dizel motorima sa predsa-bijanjem i meduhladcnjcm usisnog vaz-duha.
Vozila poslednje generacije imaju ugradenc HMT, kojc im omoguduju kon-tinualnu promenu prcnosnog odnosa pri pravolinijskom krctanju i kontinualnu promenu poluprečnika zaokreta, što de se sigumo zadržati i kod vozila sledede generacije. Medutim, treba naglasiti da HMT zbog hidraulidkih komponenata imaju velikc gabarite, Što sc ncpovoljno odražava na masu i gabarite vozila.
Poznato je da je motorno-transmi-siono odeijenje. kod vedine do sada rea-lizovanih konstrukeija. smešteno u pred-njem delu vozila, Što znači da zauzima prostor sa najvedom debljinom oklopa i dini dobar deo mase vozila. Ovakvo po-stavljanje motora i transmisijc ima odre-dene reperkusije na plovnost vozila, što posebno dolazi do izražaja kod njcgovog uravnoteženja.
Za razliku od većinc vozila, kod BMP-3 i BVP Achzarit motomo-transmi-siono odeijenje se nalazi u zadnjem delu
vozila. U slučaju izraelskog BVP takav raspored je predodredila činjenica da je za njega korišdeno oklopno telo i deo podsistema tenka T-54, odnosno T-55. Međutim, primer BMP-3 ukazuje na mo-gućnost da se samo namenskim razvojem podsistema za odredenu koncepciju mogu ostvariti znatne uStede u prostoru i nje-govo racionalnije rešenje.
Motorno-transmisiona grupa kons-truisana kao monoblok, prcdstavlja primer, kako se, vodcći računa o svim para-metrima, može doći do kompaktnog rese-nja motora i transmisijc sa posebnim pogonom za kretanje na vodi. Pri tome HMT sa hidrodinamičkim i hidrostatič-kim prenosnikom ima bolje izlazne para-metre, gledano u celini, od bilo koje do sada realizovane HMT. Treba naglasiti da će se kod motora i transmisijc, kao i kod drugih podsistema budućih vozila, sve više primenjiva:i laki metali. pre svega aluminijumskc legure, kako bi se što više smanjila njihova masa, pa i masa vozila u celini.
Jedan od osnovnih preduslova za ostvarivanje visokog nivoa pokretljivosti je adekvatno rešenje hodnog uredaja sa osianjanjem. koji čini više od 20% ukupne mase vozila. Verovatno je da će na najvećem broju vozila sledeće genera-cije i dalje ostati dominantno torziono oslanjanjc, dok ćc hicropneumatsko osla-njanje, iako efikasnije, ipak biti prime-njeno na ograničcnom broju vozila.
Zaključak
Prihvatljivu varijantu BVP sledede generacije, uz pretpostavku da nede biti značajnijih promena u pogledu taktičke primene i pod uslovom da se neće bitno promeniti osnovna koncepcija vozila, treba da karaktcriše: ukupna masa do 18
231
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2^001.
t; niska silueta; mogućnost transporta 9 do 11 ljudi; velika vatrena moć, kupola za dva člana i ugradenim automatskim topom kalibra 30 mm i većeg sa spregnu* tim mitraljezom, stabilizacija naoružanja, savremene osmatračke i nišanske sprave, uključujući i neSto jednostavniji SUV, FO rakete treće generacije; velika po-kretljivost koju mu obezbeđuje specifična snaga vozila od oko 22 kW/t; savremeni prenosnici snage (HMT t pianetarni bočni prenosnici); savremeno rešenje hodnog uredaja sa oslanjanjem, sa velikim dina-mičkim hodovima oslonth točkova; za* štita sa prednje strane od automatskih topova kalibra do 35 mm, a sa ostalih strana najmanje od stretjačkog naoruža* nja; savremeni uredaji za kolektivnu za* štitu od oružja za masovno uništenje; automatski uredaji za protivpožarnu za-štitu i dr.
Luerarura:
|l| Gouriey. S. R.: Greater Mobility for Ml 13 Variant. Jane's Defence Weekly. 1994. No 2. april.
|2) Bohrmann. K.: Die Enfnuclung des SP? Mardcr, Soldat und technik. 1971. No 6.
(3| FMS M 2 Bradley strategy. Defence. 196$.
[4] Siptlov. V.: Soverknttovaiue boevyh maim peboti. Tehnika i voomlenie. 1967, M6.
($] Ogorkiewicz. R. M.: L'AlFV-un blinde d‘ infanteriede FMC. Revue Internationale de Defense, 1960. .*69.
[6] New details about tbc BMP. Armies & Weapons. 1978, .**4$.
|7| Lev vehicules sovietiques de fsmlie BMP. Revue Internationale de Defense. 1975. M6.
|8| Ivanov. O.: Sostojamc i pcrspektivi nzvitia zambežnib BMP. Zanibcfnoe voennoe oborrenic. 1997, M7.
[9} Ameritki programi za oktopia borbena vozila. MBttary Technology MILfTECH. 1989. MIO.
[10| Bolte. P. L.: Abrams aod Bradley: ho«' vital are (bey?, Jane's Defence Weekly. 1987. MS.
|ll| La famine AMX 10. Prospckt firm« GIAT.
(12) BuduCc francuske trammisije za oklopna borbena vozila. International Defence review. 1988. MS.
(13) Rosoin, S.: Bronja dlja peioty. Voeouyi parad. 1994, januar-februar.
(14) Fedouev.S-: Neozidanija BMP-3.Tehmka Molodezi. 1994. M8.
[I5| Ogorkiewicz. R. M.: MCV 80-tbe new British infanuy combat vehicle. International Defence review. 1962, M6.
(16] Nosb. T.: The Dynamic Defender: CU 90. Military Technology MILTTECH. 1991. M7.
(17] Noble. T.: Armor Goes Ni-Tcch. Materials Engine ring, 1986.Jun.
(18] Ogorkiewkz. R. M: SWISS Trojan horse. MOW AG'S new tracked infantry combat vehicle. International Defence Review. 1994, M8.
119) Dragojević M.: Borbena vozila. Vojnoadavaiki i novimki centar, Beograd. 1990.
(20) La mobilite des chars de conbal. L'Ecoles superieurs de I'Amcment Terrestre. 1975.
(21) SATORY V L cxposition frtnsaise de materiel* d'anne-ments terrestres. Revue Internationale de defense. 197S, M4.
|22| DER US-Schtitzenpanrer XM 723/Beginn dcr Truppenver-suchc. Soldat und technik, 1976. M6.
(23) Moiinie. J.: Char d'aujordui et de demain: Crćer e’est d’abord definir des huts. Annies & Weapons. 1977. 24.
(24) BMP-1. Armies & Weapons. 1977. 31.
232
VOJNOTEHNIĆK1 GLASNIK 2/2001.