CC BY
44
Dr MUorad Radetić, pRAVCI DALIEG RAZVOJA BORBENIH
VojocKehniCki httlitut Vi VOZILA PEŠADUE
Beograd
Uvod
Borbena voziia pešadije (uključujući i oklopne transporterc) nastala su iz po-trebe da se poveća efikasnost tenkova i mogućnost njihovog opstanka na bojnom polju. Iskustva iz ratnih sukoba pokazala su da tenkovi ne mogu dejstvovati samo* stalno bez podrške pešadije i artiljerije, pa se došlo na ideju da se deo pešadije, odreden da neposredno sadejstvuje sa tenkovima i da ih prati, transportuje vozilima, koja će joj pružati određenu oklopnu zaštitu i posedovati pokretljivost veću ili na nivou tenkova koje prati. Tako je nastalo vozilo koje je dobilo naziv oklopni transporter (OT).
Brzo se uvidelo da bi OT bili daieko efikasniji ako bi, pored transporta pešadi-je, koristeći poboljSanu oklopnu zaštitu i zaStitu od oružja za masovno uništenje, odgovarajuće formaeijsko naoružanje i pokretljivost, bili u mogućnosti da u odre-denim borbenim situaeijama samostalno reSavaju borbene zadatke. Na osnovu ovakve ideje definisano je borbeno vozilo peSadije (BVP).
Postojale su dileme, koje ni do danas nisu razrešene, a odnose se na mogućnost dejstva peSadije (desanta) iz vozita. One se odnose na mogućnosti dejstva kroz puškamice, koje se nalaze na bočnim
stranama i na zadnjem detu oklopnog tela, odnosno na mogućnost i potrebu dejstva pešadije iz voziia. Nije poznato koliko se pri ovim razmatranjima uzimala u obzir činjenica da će se uloga ovih voziia menjati i da će ona imati sve aktivniju ulogu u borbenim operaeijama koje neće zahtevati samo dejstvo iz po-kreta već i iz mesta, kao i pri malim brzinama kretanja, što ne bi bitnije uti-calo na efikasnost desanta.
Postojale su i dileme u pogledu am-fibijskih karakteristika, tj. mogućnosti sa* vladivanja vodenih prepreka plovljenjem sa ili bez posebne pripreme. Realizovana voziia potvrduju da je najveći broj savre-menih voziia koncipiran tako da savla* duju vodene prepreke, dok samo neka od njih nemaju tu sposobnost ili su im za to potrebni posebni uredaji i oprema.
U prvoj fazi razvoja ovih voziia, za transport pešadije korišćeni su poluguse-ničari, da bi u slcdećoj fazi to bili, uglav* nom, guseničari, a ređe točkaši. U kasni-jim fazama razvoja uporedo sa guseniča-rima, ali ipak u nešto manjem broju, razvijani su i todkaši.
Prvi OT razvijeni su, uglavnom, na osnovu podsistema lakih tenkova, što se može tumačiti potrebom da se što pre dode do ovih sredstava, jer se znalo da bi razvoj podsistema. specijalno za ova
vojnotehniCki glasnik 1/2001.
83
vozila, trajao prilično dugo i zahtevao velika materijalna ulaganja. Medutim, analize su ubrzo pokazale da primenjeni koncept ovih vozila nije mogao duže da opstane zbog određenih ncdostataka, kao što su:
- veliki gabariti i masa,
- relativno slaba oklopna zaštita,
- veliki broj dlanova desanta,
- veliki gubici u ljudstvu u sludaju direktnog pogoika desantnog odeljenja,
- visoka cena i dr.
Ubrzo jc započeo rad na koncepcijama zasnovanim na podsistemima koji bi se specijalno razvijali za ova vozila.
Na nove koncepcije znadajan uticaj imalc su dileme u vezi sa mestom i ulogom tenkova u savremcnom ratu, i racionalnoj primeni ovih sredstava izraže-noj kroz odnos cena/efikasnost.
Ukoliko bi se analizirao dosadašnji razvoj tenkova, (realizovane su četiri ge-neraeije, od kojih svaka po realizovanim rešcnjima podsistema predstavlja odraz tehničko-tehnoloških mogudnosti perioda u kojem su nastale) i razvoj BVP u istom periodu. došlo bi se do zaključka da su vede promene u koncepciji vozila i rešenja podsistema nastale kod BVP. Takode, uočilo bi se da nije bilo znadajnijih pro-mena u poboljšanjima osnovnih svojstava (vatrene modi, oklopne zaštite i pokretlji-vosti) izmedu tenkova iste, prethodne ili slcdede generaeije, kao Što je to bio sludaj kod BVP.
Pregled dosadašnjeg razvoja BVP
Od pojave prvog OT do danas ostva-ren je veliki napredak u razvoju BVP, što je sigurno uslovilo da se u bududnosti ne može odekivati ovako dinamičan razvoj ovih vozila. Tenkovi proizvedeni od Dru-gog svetskog rata do danas razvrstani su
u tri ili detiri generaeije, pri demu je usvojena godina uvodenja u operativnu upotrebu kao najznadajniji element pri-padnosti jednoj generaeiji. Ovakva po-dela ima odredenih nedostataka, jer je sigurno da tenkovi koji pripadaju istoj generaeiji ne poseduju isti tehnički nivo rešenja pojedinih podsistema, dak ne po-seduju ni isti nivo osnovnih svojstava (oklopnu zaštitu, vatrenu mod i pokretiji-vost). Medutim, svaka druga podela na osnovu koncepcije i nivoa tehničkog reše-nja pojedinih podsklopova, sigurno bi unela veliku dozu subjektivnosti autora podele. Zbog toga će OT i BVP biti razvrstani u četiri generaeije, tako što de druga, treda i detvrta generaeija podinjati pet godina kasnije u odnosu na iste generaeije tenkova, kao što je to prikazano u tabeli 1.
Posledica ovakve podele jeste da su pojedina vozila, zbog dugog razvoja ili znatnog vremena angažovanog na osvaja-nje proizvodnje, ,,zalutala“ medu vozila kojima po rešenjima i karakteristikama ne pripadaju.
Prvc posleratne OT karakterišu vrlo skromne taktidko-tehnidke karakteristike jer je osnovni cilj bio da se brzo dode do vozila i da se obezbedi njihova osnovna funkeija, a to je transport pešadije koja prati tenkove. Za ova vozila korišdeni su podsistemi i sklopovi tenkova razvijani za potrebe vozila točkaša.
Tipidni predstavnik prve generaeije ovih vozila je ameridki OT Ml 13 (slika 1), koji po broju proizvedenih vozila zauzima prvo mesto. Prema publikova-nim podacima proizvedeno je više od 75000 primeraka, mada njegovi kvaliteti nisu u skladu sa ovako velikom produkei-jom. Na vozilu je sprovedeno više pobolj-šanja, s ciljem da se osavremeni i dovede na viši kvalitativni nivo. Modifikacije
84
VOJNOTEHMČKI GLASNIK 1/2001.
Generacijska pripađnost OT i BVP
Tabeta I
1 gcncracija do 1965. godinc II gcncracija od 1965. do 1975. godine III gcncracija od 1975. do 1985. godinc IV gcncracija od 1985. godinc
AMX 13 (FR)* PIRAT (CH) 4K4FA (AU) Pbv301 (ŠV) SPZ 12*3 (SRN) BRT*50(SSSR) M 44 (SAD) 62 B (CSSR) TYPSU60(J) K63(K) HWKU(SRN) Ml 13 (SAD) M 133 Al (SAD) M60(YU) LVTP-5 (SAD) M75 (SAD) M 59 (SAD) MT-LB (SSSR) AT-P(SSSR) FV 432 (GB) BMP-1 (SSSR) MARDER I (SRN) VCI(AR) AMX 10P(FR) TYP73 (J) M60P(YU) BMD(SSSR) MOWAG TORNADO (CH) Pbv 30L (ŠV) BVPM-80 (YU) BVP M-80A (YU) COBRA (B) IAFVMkl (I) M2BRADLY (SAD) A2 FV (SAD) MARDER 1, A1.A2 (SRN) BMP-2 (SSSR) BMP-3 (SSSR) M2A1.M2A2 M2 A3 (SAD) MARDER 1 A3 MARDER 2 (SRN) FVS10- VARIOR(GB) VCI-80-DARDO(I) DARDO-HIT (I) PISARO(Š) AIFFCV90 CV 9025 CV9030 CV9040(ŠV) ACHZARIT (IZ) KIF(KO) TYP89(J) TRAJAN (CH) TYO WZ501 (K) Kpz90(A)
• oznaka z«i zemljc proi/vodaic: AU - AuMrija; B - Belgija; CH - Svifcartita; ĆSSR - fchcnlovaCka; FR - Franonka; OB -Velika Briunija: ] - lialija: J - Japan; K - Kina; KO - Korcja. SAD - Sjedtojcne Amcrifkc Drtavc; SSSR - Sovjctski Savez: SRN - Savezna Republika NemaCka; $ - Spam)«; SV - Svedtka; YU - Jugoslavia
ovog vozila imaju dodatne oznake Al, A2 i A3, zavisno od vremena kada su sprovedene, kao i od nivoa ostvarenih poboljšanja. Osnovno vozilo M113 konci-pirano je za dva stalna člana posade i 11 članova desanta, uz ograničcne mogućno-sti upotrcbe ličnog naoružanja i sa vrlo skromnim formacijskim naoružanjem (mitraljez kalibra 12,7 mm ugraden na turelu komandira). U prednjem delu
SI. I - Oklopni transporter MllS
oklopnog tela nalazi se motorno-transmi-siono odeljenje, a desantno odeljenje u srednjem i zadnjcm delu vozila. Ostva-ruje maksimalnu brzinu 67,5 km/h, a vodene prepreke savladujc plovljcnjcm brzinom od 5,8 km/h, stvarajuci silu poti-ska premotavanjem gusenica.
Modifikacija ovog vozila, oznake Ml 13 A3, realizovana je uz brojna po-boljšanja. Povećani su dinamički hod oslonih toikova sa 229 na 279 mm, preč* nik pogonskog točka i odstojanje ienjivca od podloge. Takode, ugraden je dizel motor 6V-53TA od 257 kW, umesto mo-tora 6V-53 od 158 kW. Sa motorom je spregnuta hidromehanička transmisija (HMT), ALLISON X 200-4A, umesto transmisije X-100-1.
Ugradnjom motora veće snage pove-ćana je specifična snaga vozila sa 13 kW/t na 15,76 kW/t. Produženo je oklopno telo u odnosu na osnovnu varijantu za
VOJNOTEHNIĆKI GLASN1K 1/2001.
85
869 mm. i ojačano dodatnim oklopom koji treba da štiti sa Čeone stranc od municije kalibra 30 mm. Na taj način povećana je masa vozila sa 11,15 t na 16,3 t. Oklopno telo se i dalje izraduje od legure aluminijuma 5083. Pored svih poboljšanja ovo vozilo se, zbog svoje silucte i znatne visine (2500 mm do naj-više tačke, a do krova 1858 mm), što je tipićan odraz američkog principa projek-tovanja, nije moglo dovesti na nivo savre-menih vozila.
Vozila ove generacije imala su speci-fičnu snagu do 14 kW/t. Osnovno forma-cijsko naoružanje tinio je mitraljez kalibra 12,7 mm ili 14,5 mm turelne ugradnje, a u retkim slučajcvima top kalibra 20 mm.
Za pojedina vozila ovc generacije karakteristitiio je da se ved tada razmi-štjalo o njihovoj višenamenskoj primeni, u tismu su sigurno prcdnjatili OT Ml 13 i AMX 13, na čijim osnovama je nastala čitava familija vozila. Ta vozila su brzo izborila svoje mesto u sastavu motomeha-nizovanih jedinica.
Pojava novih protivoklopnih sred-stava i oružja za masovno uništenje otvo-rila je raspravu o mestu tenka odnosno oklopnih vozila, u budutim ratnim suko-bima, što je sigurno moralo da utičc na dalji razvoj ovih vozila. Zbog toga su taktičko-tehnički zahtevi (TTZ), za sle-deću generaciju vozila prošireni i pooštre-ni, tako da se od njih zahtevaio da:
- štite od streljačkog naoružanja,
- štite sa prednje strane od topova kalibra 20 do 25 mm,
- pruže zaStitu od oružja za masovno uništenje,
- imaju kupolu za dva tiana sa ugra-denim topom kalibra 20 do 30 mm.
- poseduju vatrenu mod dovoljnu za uništavanje oklopne tehnike protivnika, izuzev osnovnih tenkova,
- omogući posadi osmatranje danju i nodu,
- članovi desanta mogu otvarati va-tru iz vozila,
- izvršavaju druge zadatke kao $to su: izvtdanje, zaštita i pratnja kolona, zaštita objekata i debva terena, izvode-nje ofanzivnih dcjstava, mogudnost pri-mene na teško pristupačnom terenu, kao i savladivanje vodenih prepreka plovlje-njcm, itd.
Na osnovu ovako definisanih TTZ realizovana su BVP druge generacije. Najpoznatiji predstavnik ove generacije vozila za koji se ne bi moglo redi da je tipidan, jer se po svojim karakteristikama znatno razlikuje od ostalih, jeste sovjet-sko borbeno vozilo BMP-1, koje se poja-vilo krajem šezdesetih godina.
Borbeno vozilo pešadije BMP-1 ima izuzetno nisku siluetu (visina 1924 mm), relativno dobru oklopnu zaštitu (sa prednje strane štiti od projektila kalibra 23 mm, a sa ostalih strana od kalibra 7,62 mm) i dobru pokretljivost. Masa vozila nije veća od 12,6 t. Na osnovu analize primenjenih podsistema može se uočiti da je vozilo sa ovakvim parametrima realizovano samo zbog toga što su podsi-stemi posebno razvijani i realizovana ta-kva rešenja koja su u funkciji izlaznih borbenih karakteristika vozila. Razvijen je motor od 220 kW posebne konstrukci* je, čija je visina bila znatno manja od visine drugih motora iste kategorije, $to je bitno doprinelo smanjenju siluete vozila. Nastojalo se da se, gde god je to moguće, smanji masa. Tako je za izradu bloka, kartera i korita motora korišćena legura A1 9, Što je rezultiralo malom masom motora. Svi nosači i razni drtati izradeni su od legure aluminijuma.
Sistem za prenos snage i upravljanje tine: giavna spojnica, menjač sa pet ste-
86
VOJNOTEHNIĆK! GLASNIK 1/2001.
peni prenosa za hod napred i jednim stepenom za hod unazad, dvostepeni pla-netami prenosnik za upravljanje, koji obezbeđujc jedan poluprečnik zaokreta i zaokret oko gusenice nezavisno od uklju-čenog stepena prenosa, i planetarni bočni reduktor. Mada motomo-transmisiona grupa nije prcdstavljala posebno rešenje, moglo bi se čak konstatovati da je bilo prosečno, po svojim osnovnim parame-trima uspešno se ukiopila u opštu koncep-ciju vozila i obezbedila mu performanse pokretljivosti, koje su potpuno zadovo-ljile postavljene TTZ.
Ovako koncipiran podsistem za po-gon i prcnos snage, sa nezavisnim oslanja-njem sa torzionim Štapovima i sa šest oslonih točkova (sa svake strane), hidrau-ličnim teleskopskim amortizerima na pr-vom i drugom točku i sitnočlankastom gusenicom sa blokom SILENT omogućili su da vozilo razvija maksimalnu brzinu od 65 km/h, koja je bila znatno veća od brzine koju su mogii da ostvare tenkovi za čiju su pratnju bili predvideni, kao i visoke prosečne brzine kretanja (po ma-kadamu 36 km/h, a van puteva oko 26 km/h). Vozilo bez posebne pripreme sa-vladuje vodene prepreke plovljenjem br-zinom 7 km/h. Respektabilno naoruža-nje: top TKB-04 (GROM) kalibra 73 mm ugraden u kupoli. sa dejstvom po elevaciji +33° i -4°, a po azimutu 360°; spregnuti mitraljez PKT kalibra 7,62 mm, četiri protivoklopne (PO) rakete MAUUTKA dometa 3000 m, koje se lansiraju sa lansera i naoružanje desanta (dva puško-mitraljeza PK kalibra 7,62 mm i 6 auto-matskih pušaka PK kalibra 7,62 mm) predstavijalo je veliku vatrenu mod za borbu protiv oklopnih sredstava i žive silc, ali nije omogudavalo dejstvo po cilje-vima u yazduSnom prostoru.
Oklopno telo i kupola zavarene konstrukcije izradeni su od pancirnih
ploča različite debljine. Sa prednje strane štite od pancirnih projektila kalibra 23 mm, pri udarnoj brzini od 770 m/s i rastojanju od 500 m, a sa svih ostalih strana od pancirnih projektila kalibra
7,62 mm.
Za AĐH zaštitu poseduje komplek-sni filtroventilacioni sistem, koji stvara natpritisak u vozilu od 295 Pa (30 mm vodenog stuba), a za zaštitu od požara automatski uredaj na bazi C02.
Svojom kompaktnom konsirukci-jom, dobrom oklopnom zaštitom, respek* tabilnim naoružanjem, rešenjima i opre-mom koji omogućavaju dejstvo posade iz ličnog naoružanja, dobrom pokretljivošću koju mu obezbeduje velika specifična snaga (16,47 kW/t), mogućnošču savladi-vanja vodenih prepreka plovljenjem bez posebnih priprema. kao i mogućnošću dejstva u različitim klimatskim i vremen-skim uslovima ovo vozilo je ukazalo na do tada nepoznate mogućnosti.
Skladnim linijama i oblikom BMP-1 je bitno uticao na oblikovanjc BVP koja su se pojavila posle njega.
SI. 2 - Borbeno vozilo peiadije MARDER l
Prvo borbeno vozilo pešadije koje se pojavilo posle BMP-1 je nemački MARDER-1 (slika 2). Njegov razvoj trajao je dugo jer su TTZ postavljeni 1960. godine, a prvo vozilo je predato u upotrebu
vojnothhniCki clasnik 1/2001.
87
sredinom 1971. godine. Ovo vozilo je siluetom (dužina 6,79 m, Širina 3,24 m, visina bez kupole 1,6$ m, visina do kraj-nje tačke kupole 2,95 m) i masom od 28,2 t znatno odstupilo od normativa koji su nezvanično bili prihvaćeni za BVP. Prema masi vozila i specifičnom pritisku na podlogu (0,8 daN/cm2) pre bi se moglo reći da sc radi o lakom tenku ncgo o BVP, Sto je posledica prilaza razvoju ovog vozila.
Pri postavljanju TTZ zahtevalo se da sc realizuje višenamenska šasija: za lovac tenkova, za vozilo za izvidanje, za vozila nosače raznih oruda, za razne tipovc komandnih vozila, i na kraju za BVP. Koncept vozila je tipičan za pripadajuću generaciju: vozač je smešten sa prednje leve strane vozila. motorno-transmisiono odeljenje je sa desne prednje strane, a kupola (za komandira i nišandžiju) ima top kalibra 20 mm i spregnut mitraljez
7,62 mm. Drugi mitraljez 7,62 mm za borbu protiv ciljeva u vazdušnom prosto-ru, smešten je na zadnjem delu oklopnog tela.
Homogeni oklop od pancirnih ploča sa prednje strane Stiti od dejstva automat-skih topova kalibra 20 do 25 mm, a sa ostalih strana od streljačkog naoružanja. Vozilo može savladavati vodene prepre-ke plovljenjem bez ugradnje posebne opreme.
Za pogon se koristi turbo dizel motor MB-833 EA 500 snage 441,2 kW, a za prenos snage HMT HSWL 164. Ugra-dena transmisija predstavljala je najsavre-menije rešenje, i obezbeđujc Čctiri stc-pena prenosa za hod napred i isti broj stepeni prenosa za hod unazad.
Zahvaljujući hidrodinamičkom pre* nosniku sa spojnicom za blokiranjc na ulazu u menjač obezbedena je konti-nualna promena prenosnog odnosa. Za
upravljanje služi hidrostatički sklop koji vozilu obezbeduje i kontinualnu promenu poluprečnika zaokreta. Pošto ovaj preno-snik nije dimenzioniran tako da zadovo-Ijava u svim uslovima, ugraden je poseban sklop od dve hidrodinamičke spojnice, koji istovremeno obavlja i funkciju uspo-rivača (retardera).
Oslanjanje je ostvareno preko torzio-nih štapova, sa po 6 oslonih točkova sa svake strane, hidrodinamičkim amortize-rima, postavljenim na prvom, drugom, petom i šestom oslonom točku. Gusenice sa gumenim umecima oslanjaju se preko 6 točkova nosača gusenica (po tri sa svake strane). Mada ovo vozilo poseduje odredene vrlo savrcmcne podsisteme (motor, transmisija, hodni uredaj, ela-stično oslanjanje i dr.), može se konstato-vati da njihova primena nije mogla da obezbedi vozilu kao celini adekvatne ka* rakteristike. Dobilo se vrlo robustno vozilo, velikih gabarita, brzo i pokretljivo, složeno i vrlo skupo. Da osnovna koncep* cija vozila nije predstavljala najsrećnije reSenje pokazuju i sprovedene modemi-zacije i mnoga poboljSanja. Osamdesetih godina uradcna su tri programa modemi-zacije koji su dobili oznake A1, A2 i A3.
Programima A1 i A1A, koji su rea-lizovani 1982. godine, uveden je dvo-struki način punjenja automatskog topa kalibra 20 mm, primenjena je nova muni-cija i protivoklopna (PO) raketa MILAN i zamenjena nišanska sprava nišandžije. I pored smanjenja broja članova desanta sa 10 na 9, borbena masa je povećana na 30 t, §to je dovelo do povećanja specifič-nog pritiska na tlo od 0,84 daN/cm2.
Programom A2,koji jezapočet 1983. godine, pored poboljšanja obuhvaćenih programom Al. na jednom kontingentu vozila zamenjena je nišanska sprava no-vom termalnom spravom, dok su na odre-
88
VOJNOTErtNIČKt GLASNJK 1/2001.
đcnom broju vozila postojeće niSanske sprave zamenjenc termalnim, usavršeni su rezervoari za gorivo, sistem za hlađe-nje i oslanjanje vozila.
Programom A3, koji je počeo da se realizuje 1988. godine. osim poboljšanja obuhvaćenih programima A1 i A2, pred-viđeno je povećanje oklopne zaštite ugradnjom dodatnog oklopa na čeonom delu i bočnim površinama oklopnog tela i kupole (mase oko 1600 kg). Dodatni okiop je postavljen i na poklopcima oklopnog tela, kao i na vratima na zad-njem delu vozila. Ugrađena je nova ku-pola koja je specijalno razvijana za ovo vozilo. za dva člana i topom kalibra 30 mm i spregnutim mitraljezom 7,62 mm. Sprovedena poboljšanja doprincla su da se masa vozila poveća na 35 t.
Od vozila ove generacije treba po-menuti i francusko vozilo BVP AMX-10P, više zbog toga što $e nalazi u naoru-žanju nekoliko zemalja, nego zbog sped-fičnih rešenja.
Kao i vedna vozila ove generacije i AMX 10P ima kupolu za dva člana, u koju je ugrađen automatski top kalibra 20 mm. Pomoćno naoružanje čini mitra-Ijez 7,62 mm spregnut sa topom. U oklop-nom telu, izrađenom od legure alumini-juma smeštena su tri stalna člana posade i osam čianova desanta. Vozilo pogoni dizel motor od 206 kW, a za prenos snage služi HMT. Na ulazu u transmisiju ugra-den je hidrodinamički prenosnik (HDP) sa spojnicom za blokiranje. Transmisija obezbeđujc četiri stcpena prcnosa za hod napred i jedan stepen prenosa za hod unazad, a upravijanje vozilom se ostva-ruje pomodu dvojnog diferencijala. Vozilo ostvaruje maksimalnu brzinu od 65 km/h, a na vodi 7 km/h. pomoću poscb-nog pogona. Đorbena masa vozila iznosi 14,2 t.
U okviru programa modernizacije vozila ugrađen je novi dizel motor od 257 kW. sa novom HMT, i izvršena je stabi-lizacija naoružanja. Poboljšana verzija vozila ima top kalibra 25 mm. Šasija ovog vozila poslužila je za realizaciju familije oklopnih vozila različite namene.
Za ostala vozila ove generacije ka-rakteristično je da većina sa prednje strane ima oklopnu zaštitu od projektila kalibra 20 mm, a sa bočnih strana zaštitu od streljačkog naoružanja kalibra 7,62 mm. Maksimalna brzina ovih vozila krcće se od 60 do 72 km/h, a većina savladuje vodene prepreke brzinom do 6 km/h. Specifična snaga vozila krcćc sc od 9,56 do 16,32 kW/t. Vozik) može da prcvozi 10 do 13 Ijudi.
Sl. 3 - Borbeno voziio peSadije M-80
Kao što se iz tabele 1 može uočiti, u periodu od 1975. do 1985. godine nije se pojavilo mnogo novih vozila. Naš BVP M-80 (slika 3), u vreme kada je uveden u naoružanje, posvojoj opštoj koncepciji, rešenjima sklopova podsistema i uredaja, manevarskim sposobnostima i taktičko-tehničkim karakteristikama, prema rang-•listi stručnih časopisa koji se bave ovom problematikom, svrstavan je odmah iza BMP-1. Ovo vozilo je svojim formacij-skim naoružanjem, topom kalibra 20 mm, spregnutim mitraljezom 7,62 mm, sa dva
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 1/2001.
89
lansera raketa i ručnim bacačem (RĐ M-57), oklopnom zaštitom, mogućnošću vođenja borbe članova desanta iz vozita, nišanskim i osmatračkim spravama (za dejstva danju i noću), sredstvima veze i specijalnim uređajima (za NBH zaštitu, za zagrevanje unutrašnjosti vozila i pri-bora za osmatranje, predgrevanje motora pre starta na nižim temperaturama, izba-civanje prodrle vode i dr.), kao i dobrom pokretijivošću u svemu zadovoljavalo po-stavijene kriterijume za borbu posade u klasičnom i savremenom ratu po različi-tim terenskim i vremenskim uslovima.
Ugradnja motora veće snage, kod modernizovane verzije BVP M-80A, uz poboljšanu transmisiju, omogućila je ostvarivanje maksimalne brzine od 65 km/h i savladavanje vodenih prepreka plovljenjem brzinom od 7,8 km/h, koje se ostvaruje premotavanjem gusenica. Vozilo ima tri člana posade i osam čla-nova desanta. Članovi desanta mogu ostvariti vatru kroz puškarnice, koje su ugradene na bočnim stranama oklopnog tela i na zadnjim vratima vozila.
Zapaženo vozilo iz ove generacije je amcričko BVP M2 BRADLY, koje je uvedeno u naoružanje 1978. godinc.
Prema polaznim TTZ ovo vozilo tre-balo je da: poseduje pokretljivost tenka Ml ABRAMS, obezbeđuje efikasnu za-štitu posade i desanta, pruža vatrenu podršku transportno-mehanizovanim je-dinicama i tenkovima, ispaljuje PO rake-te, poseduje mogućnost otvaranja vatrc u svim klimatskim i terenskim uslovima, može da se transportuje vazduhoplovima, obezbedi dobar komfor vozača, poseduje pasivnu i aktivnu zaštitu, kako bi se mogao suprotstaviti sovjetskim BMP, pruža mogućnost održavanja u borbenim usiovima. itd.
Na osnovu postavljenih zahteva rea-lizovano je vozilo mase 21,3 t, koje je trebalo da zameni oklopni transporter M113.
Uzimajući u obzir zahtev da je ovo vozilo M2 trebalo da deluje u tesnom sadejstvu sa tenkovima, posebna pažnja bila je usmerena na zaititu i pokretljivost. Komponovano je tako da se u prednjem delu nalazi motorno-transmisiono odelje-nje, a u srednjem deiuugrađena je kupola za komandira i nišandžiju. Članovi desanta smešteni su u desantnom odeljenju, koje zauzima deo srednjeg i zadnji deo vozila.
Za izradu oklopr.og tela (slika 4) u prednjem delu i sa bočnih strana, koriš-ćen je višeslojni oklop od ploča legure aluminijuma i pancimog Ćelika, koje su postavljenc na odrcđenom rastojanju, dok je međuprostor ispunjen poliurctan-skom penom. Pod vozila ojačan je plo-čama od pancimog čelika radi zaštite od mina.
M/rm|sn7Q9
Sl. 4 - Oklopno telo M2 BRADLY
U kupolu je ugrađen automatski top kalibra 25 mm, stabilizovan u dve ravni, sa kojim je spregnm mitraljez kalibra
7,62 mm. Za borbu protiv oklopnih sred-stava, uključujući i tcnkovc, $a leve strane kupole ugrađen je lanser za PO raketa TOW (borbeni komplet 7 raketa). Nišan-džija koristi kombinovanu dnevno-noćnu tcrmalnu nišansku spravu.
90
VOJNOTHHN'IČKl GLASNIK 1/2001.
Članovi desanta naoružani su sa 9 automatskih pušaka M16 A1. kalibra 5,56 mm, od kojih se sa šest može gađati kroz puškamice, koje se nalaze sa bočnih strana i na zadnjem delu vozila. Takođc, članovi desanta poseduju dva ručna mino-bacaća M 203, kalibra 40 mm. Za zaštitu posade od oružija za masovno uništcnje ugrađen je filtroventiiacioni urcđaj sa OT Ml 13 Al, a članovi desanta poseduju opremu za individualnu zaštitu. Uređaj za stvaranje natpritiska unutar vozila ne postoji. Stvaranje dimne zavese ostvaruje se pomoću dva lansera sa po čctiri dimne kutije.
Za pogon služi dizel motor CUMMINS VTA-903. snage 373 kW, sa kojim je spregnuta HMT HMPT-500, tako da Čine jedan blok. HMT pomoću tri hidro-statička prenosnika (HSP), posebne konstrukcije, obezbeđuje kontinualnu promenu prenosnog odnosa pri pravoli-nijskom kretanju i kontinualnu promenu poluprečnika zaokreta. Mada ovakva transmisija pruža izvanredne kinematske i dinamičke mogućnosti vozila, ona pred-stavlja složeno i skupo rešenje.
Oslanjanje je ostvarcno pomoću tor-zionih štapova, sa 12 oslonih točkova (po 6 sa svake strane) i hidrauličkih teleskop-skih amortizera koji su postavljcni na prvom, drugom i šestom oslonom točku. Gusenice su izvedene sa elastičnom ve-zom ostvarenom preko osovinica sa gu-menim umecima (silent blok), a nosi ih 6 točkova nosača gusenica (po tri sa svake strane).
Sa specifičnom snagom od 17,24 kW/ t vozilo ostvaruje maksimalnu brzinu od 66 km/h, a vodene prepreke savlađuje plovljenjem brzinom 7,2 km/h, koje se ostvaruje premotavanjem gusenica. M2 BRADLY je vrlo robustno i pokretljivo vozilo. Međutim, ono svojom siluetom
(dužina 6522 mm, širina 3200 mm. visina sa kupolom 2565 mm, visina do vrha periskopa niSandžije 2946 mm) i oklop-nim telom ne pruža dovoljnu zaštitu za aktivnosti za koje je predvideno. Muni-cija nije posebno zaštiiena, tako da svako probijanje oklopa može da bude katastro-falno za vozilo i posadu. Da nije dobijeno uspešno rešenje koje bi egzistiralo duži period pokazuju programi modernizacije ovog vozila, označeni kao Al, A2 i A3.
Programom Al, koji jc počeo da se realizuje 1986. godine, predvideno je po-većanje vatrene moći,opremanjem vozila novom generacijom PO raketa TOW-2 (druge generacije) i povedanjem zaštite posade upotrebom elemenata dinamičke zaštite i novog filtroventilacionog uređa-ja, poboljšanjem preglednosti, preuređe-njem smeštajnog prostora za rakete i uvodenjem u sastav naoružanja gasnog signalizatora M 256.
Programom A2, koji je počco da se realizuje 1988. godine, predvideno je: povećanje zaštite od projektila kalibra 30 mm, primenom obloga od kevlara i elemenata dinamičke zaštite od protivten-kovskih sistema pešadije, povedanje bor-bene masc vozila na 29,25 t, povedanjc pokretljivosti ugradnjom turbo dizel mo-tora CUMMINS VTA-903T od 441,17 kW, ugradnja torzionih štapova veće čvrstoće i promena prenosnog odnosa bočnog prenosnika, kako bi se kompen-zovalo povećanje mase, ugradnja sistema za navigaciju i uredaja za identifikaciju vlastitih i protivnidkih vozila.
Program A3, koji je počeo da se realizuje 1995. godine obuhvata: ugrad-nju kompjutcrizovanog tenkovskog infor-macionog sistema sa spoljnom vezom, termalne nišanske sprave za komandira, sistem za navigaciju i elemente oklopnc zaštite nove generacije tipa ERA. Radi
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 1/2001.
91
povećanja zaštite dodatnim oklopom iz desantnog odeljcnja su usklonjenc pu-škarnice.
Model vozila M2A3 treba da posluži kao osnova za novu familiju vozila.
Zbog ncdovoljne efikasnosti osnov-nog naoružanja BMP-1 SSSR je započeo rad na razvoju novog BVP, tako da se 1983. godine pojavio BMP-2.
Umesto topa kalibra 73 mm, kao na BMP-1, u ovo vozilo ugrađen je automat-ski top kalibra 30 mm. stabilizovan u dve ravni i spregnuti mitraljez kalibra 7.62 mm. Za borbu protiv oklopnih sredstava predvidcne su PO rakcte, koje se lansi-raju iz lansera sa jednom cevi.
Mada je BMP-2 korišden u avgani-stanskom ratu i nalazi se u NVO više zemalja, o njemu nije mnogo pisano, tako da se raspolaže relativno malim brojem podataka.
Da bi se obezbedila bolja zaštita sa bodnih strana i prednjeg dela. ispred vozača i komandira ugraden je dodatni oklop, tako da sc masa početnc varijante povedala sa 13,8 na 14,5 t, što je prouzro-kovalo pogoršanje plovnosti. Broj Ulanova posade smanjcn je na deset. Vozilo pogoni motor od 240 kW i sa mehanid-kom transmisijom obezbeduje maksi-malnu brzinu od 62 km/h.
Ostala vozila ove gencracije, po svo-joj koncepciji i reSenjima pojedinih pod-sistema, ne zaslužuju posebnu pažnju, osim modifikacija MARDER 1A1 i A2, koje su opisane u okviru osnovnc varijante.
Sa pojavom nove generacije vozila, novim TTZ za sledeću generaciju zahte-valo se da vozila poseduju: što veću vatrenu moć (radi sopstvene zaštite i efikasnog uništavanja i neutralisanja žive siie na otvorenom prostoru i u zaklonima. tenkova i drugih oklopnih sredstava. ci-
ljeva u vazdušnom prostoru, kao što su avioni i helikopteri i dr.), bolju oklopnu zaštitu i što veću pokretljivost.
Za detvrtu generaciju BVP taktidko-tehnički zahtevi nisu se mogli u potpuno-sti ostvariti modernizacijama postojećih vozila, jer je usvojeni koncept potazne varijante predstavljao određeno ogranide-nje. Zbog toga se u više zemalja prišlo razvoju vozila, koja su po svojim perfor-mansama trebalo da prevazidu vozila prethodne generacije, kao i njihove modi-fikacije. Na taj način nastalo je BVP BMP-3 (slika 5), koje jc javno prikazano 1990. godinc. Rcalno se moglo očekivati da su nedostaci uočeni kod njegovih pret-hodnika otklonjeni.
SI. 5 - Borbeno vozilo pešadije BMP-3
Efikasno i moćno naoružanje BMP-3 i respektivna oklopna zaštita za ovu kate-goriju vozila, omogućuje mehanizovanoj peSadiji efikasno dcjstvo p>o skoro svim vrstama ciljeva. Po prvi put je na jednom BVP ugrađen blok naoružanja koji se sastoji od: topa kalibra 100 mm glatke cevi. spregnutog automatskog topa kalibra 30 mm i tri mitraljeza kalibra 7,62 mm, od kojih se dva nalaze u prednjem delu vozila i pripadaju dcsantu. Top kalibra 100 mm koristi trenutno-fugasne upravljajuće i ncupravljajudc projektile i PO laserski vodene rakete.
Primenjeno balističko rešenje (po-detna brzina V0 = 250 m/s) omogudilo je
92
VOJNOTEHNIČKl GLASNIK 1/2001.
da se realizujc orude male mase, velike preciznosti i velike vatrene modi. Omogu-ćeno je gadanje u horizontalnoj ravni u krug, i po elcvaciji od -6° do +60°. Komandni pult. zajedno sa laserskim si-stemom za upravljanje i spravom sa neza-visno stabilisanom nišanskom linijom u obe ravni, omogudili su da se reši problem gadanja PO rakctama iz pokreta, obe-zbedi velika brzina gadanja, zaštita od ometanja i bezbednost posade. Rakete se lansiraju iz cevi topa.
Čvrsta sprega topa kalibra 30 mm sa topom kalibra 100 mm, u sadejstvu sa uredajem za stabilizaciju optimalnih ka-rakteristika, imaju suštinski uticaj na gru-pisanje pogodaka.
Prvi put je na BVP ugraden sistem za upravljanje vatrom (SUV), koji auto-matski bira ugao nišanjenja i preticanja, i vrši popravku ugla navođenja u širokom dijapazonu. Takođe, omogudava otvara-nje vatrc sa mesta i iz pokreta, kao i pri savladavanju vodenih prepreka plovlje-njem.
Borbeni komplet BMP-3 Čine: 8 upravljajudih PO raketa, 40 trenutno-fu-gasnih projektila, 22 su smeštena u auto-matskom uredaju za punjenje topa, a 18 je u posebnim ležištima, 500 metaka za automatski top 30 mm i 6000 metaka za mitraljeze.
Oklopno telo izradeno je od legure aluminijuma i obezbeduje zaStitu sa pred-nje strane od pancirnih projektila kalibra 30 mm sa daljina 300 m, a sa bodnih strana od streljačkog naoružanja kalibra
7,62 mm.
U oklopnom telu nalaze se četiri odeljenja: komandno, borbeno, desantno i motomo-transmisiono. Komandno ode-ljenje nalazi se u prednjem delu vozila, gde je u sredini smešten vozač, a sa ieve
i desne strane od njega mitraljcsci desan-ta. Borbeno odeljenje nalazi se u sredini vozila, a u njcmu se nalaze mesta za komandira i nišandžiju. U kupoli je sme-šteno osnovno naoružanje i borbeni komplet topova.
SUV sadrži nišansku spravu nišan-džije, nišansku spravu za ciljeve u vazdu* šnom prostoru, kombinovanu dnevno--nodnu nišansku spravu i balistički raču-nar. Mesto za komandira opremljeno je dnevnim nišanom za gađanje ciljeva na zemlji i u vazdušnom prostoru, priborom za osmatranje, radio-prijemnikom R-173 i radio-odašiljačem R-173P.
Desantno odeljenje, predvideno za 7 Članova, nalazi se iza borbcnog odeljenja. Na bodnim stranama oklopnog tela nalaze se puškamice, kroz koje se može dejstvovati streljačkim naoružanjem. Za ulazak i izlazak posade i dcsanta postoje tri otvora na prednjem delu vozila i dva na kupoli. U zadnjem delu vozila nalaze se dvoja vrata i uzdužni klizni poklopac na krovnoj ploči oklcpnog tela. Vozilom se transportujc ukupno 10 ljudi.
Odmah ispod desantnog odeljenja nalazi se motomo-transmisiono odcljc-nje, koje je izolovano pregradama, radi prigušenja bukc i toplotnog zračenja.
BMP-3 pogoni četvorotaktni dizel motor UTD-29 hladen tečnošću, snage 368 kW. koji je posebno razvijan za ovo vozilo. Sa motorom je u zajedničkom bloku i HMT sa HDP za promenu ste-pena prenosa i HSP za upravljanje. Od transmisije postoji poseban izvod pogona za propulzore pri kretanju na vodi.
Transmisija obezbeđuje Ćetiri ste-pena prenosa za hod napred i dva stepena za hod unazad, kao i kontinualnu promenu prenosnog odnosa. HSP obezbeduje kontinualnu promenu poluprečnika zaokreta.
VOJNOTEHNlCKl GLASNIK 1/2001.
93
Hodni uređaj se sastoji od šcst oslo-nih toćkova i isto toliko točkova nosača guscnica sa svake strane. Osloni točkovi, po dva na svakoj osovini, imaju amortiza-ciju izvedenu pomoću gumenih amortize-ra. Pogonski toćkovi nalaze se na zad-njem delu vozila, što je novina u odnosu na klasičnu koncepciju ovih vozila. Si-stem oslanjanja je nezavisni hidropneu-matski, sa velikim dinamičkim hodovima točkova. Zahvaljujući primenjenom si-stemu ostvareno je ravnomemo premota-vanje gusenica. bez udara, nezavisno od terenskih uslova i brzine kretanja vozila. Sistem oslanjanja omogućuje promenu klirensa od 190 do 510 mm.
Od posebnih uredaja vozilo poseduje sistem kolektivne zaštite od ABH oružja, automatski protivpožarni uređaj, uređaj za stvaranje dimne zavese, uredaj za samoukopavanje, pumpe za izbacivanje prodrle vode i dr.
Maksimalna brzina kretanja iznosi 70 km/h, a pri plovljenju 10 km/h. Prema objavljenim podacima vozilo je ispitivano u pustinjskim uslovima, pri temperaturi od 60° C, što ukazuje na to da poseduje efikasan sistem za hladenje. Borbena masa vozila je 18,71, a može se transpor-tovati vazduhoplovima.
Pri postavljanju TTZ za vozilo MCV 80 (FV510-WARIOR slika 6) Britanci su, pored ostalog, zahtevali da vozilo poseduje dobru zaštitu posade, omogu-ćuje duži boravak posade u njemu (48 h) i poseduje visoku pokretljivost.
Vozilo je uvedeno u naoružanje 1986. godine, mada ima podataka da se pojavilo 1984. Posadu čine tri stalnačlana i 7 članova desanta, a masa vozila iznosi 23,5 t. Primenjen je klasični koncept rasporeda odeljenja, s tom razlikom što se vozač nalazi u prednjem delu oklopnog tela sa leve strane, rezervoari za gorivo
su smešteni ispod kupole, a kupola je, u odnosu na uzdužnu o$u vozila, pomerena u levu stranu, najverovatnije zbog pro-blema uravnoteženja
SI. 6 - Borbeno vozilo pešadije MCV 80 (FV5J0 WARIOR)
Osnovno naoruž&nje čine automatski top RARDEN kalibra 30 mm, sa kojim je spregnut mitraljez kalibra 7,62 mm. Top probija oklop debljine 40 mm, sa daljine od 1500 m, postavljen pod uglom od 45°. Pokretanje topa po elevaeiji vrši se ručno, a po pravcu električno i ručno. Komandir i nišandžija koriste istu nišan-sku spravu sa dnevnim i noćnim kanalom, a poiožaj komandira u kupoli omogućava mu dobru preglcdnost.
Oklopno telo je izradeno od legure At-Zn-Mg. koja je termički obrađena i ima bolje balističke osobine od A1 5083, ali se kod nje javlja problem naponske korozije, Što je sprečeno primenom posebnih tehnoloških postupaka. Kupola je izrađena od pancirnog čelika.
Za ulaz i izlaz desanta koriste se vrata na zadnjem delu vozila i dva otvora na krovnoj pioči oklopnog tela, koji se zatvaraju pomodu šiber-poklopaca. Vozilo nema puškarnica, tako da desant ne može dejstvovati iz vozila, osim u slučaju kada su otvoreni poklopci na krovnoj ploči. ABH oprema obezbeduje kolek-tivnu zaštitu.
94
VOJNOTHHNIĆKI GLASNIK 1/2001.
Osnovnim nedostacima ovog vozila smatraju se nepostojanje puSkarnica, rudno navođenje topa po elevaciji i nadin ulaska i izlaska desanta, zbog konstruk-cije zadnjih vrata. Fredviđeno je da se ovi nedostaci otklone u toku serijske proizvodnje.
Švedska je ved 1993. godine u sastavu svojih moto-mehanizovanih jedinica imala više od 30 BVP CV-90. Polazni TTZ za ovo vozilo odnosili su se na: dobru oklopnu zaStitu, zaštitu od napada iz vazdušnog prostora, veliku vatrenu mod, veliku pokretljivost, jednostavno održavanje i dr.
Na osnovu ovih zahteva realizovano je vozilo koje razvija maksimalnu brzinu od 80 km/h, kojim se može transportovati 11 dlanova posade i desanta, a raspored odeljenja je standardan.
Osnova CV-90 poslužila je za realiza-ciju familije vozila različite namene, me* dutim, BVP se proizvodi u tri varijante: sa topom kalibra 25 mm (CV9025), 30 mm (CV9030) i 40 mm (CV9040).
Masa vozila sa topom od 25 mm iznosi 20,8 t, sa 30 mm 22 t, a sa 40 mm 23,2 t. U varijanti sa topom od 30 mm polje dejstva po elevaciji iznosi od -10° do 45°, a sa topom od 40 mm 8° do 35°. Top L170B kalibra 40 mm BOFORS, koji predstavija modifikaciju topa L170, koristi potkalibamu municiju stabilisanu krilcima (APFSDS podetne brzine Vo = 1470 m/s), kumulativnu (PEHE) Mn2 (V0 = 1025 m/s) i visokoeksplozivnu (HE-T V0 = 1025 m/s).
Oktopno telo i kupola izradeni su od pancirnog Čelika. Na oklopno telo može se postaviti dodatni oklop koji štiti od automatskih topova kalibra 20 do 30 mm. Sa unutrašnje strane oklopnog tela po-stavljen je sloj od kevlara, radi zaštite
ljudstva u slučaju proboja vozila od par-dadi oklopa, koja nastaju usled rasprska-vanja.
Centralni periskop može biti zame-njen pasivnom spravcm za nodno osma-tranje. Nišandžija ima termalnu nišansku spravu, a komandir displej sa slikom iz sprave nišandžije.
Vozilo pogoni dizel motor SAAB-SCANIA DS14 od 404 kW. Transmisija je HMT X-300-4B sa automatskom pro-menom stepena prenosa, obezbeduje de-tiri stepena za hod napred i dva stepena prenosa za hod unazad i kontinualnu promenu poluprednika zaokreta pomodu HSP.
Sistem oslanjanja ostvaren je pomodu torzionih štapova. Za razliku od ostalih vozila iz ove kategorije, koja obidno imaju Sest ili manje oslonih tod-kova sa svake strane, ovo vozilo ima 7 oslonih todkova sa svake strane.
Rezervoari za gorivo i akumulatori postavljeni su na prepustima oklopnog tela iznad leve gusenice, dok su iznad desne smešteni alat, hladnjaci i komplet predistada uređaja za NBH zaštitu.
Izduvni gasovi motora odvode se sa donje desne strane oklopnog tela i ispu-štaju u atmosferu nakon što produ kroz izduvne lonce, gde se hlade. Na taj nadin smanjuje se intenzitet termidkog zrade-nja. BVP VCC80-DARDO Italijani su uveli u naoružanje 1992. godine, sa ciljem da zameni vozilo VCC-1.
DARDO ima tri stalna dlana posade i sedam dlanova desanta, od kojih pet dlanova svojim lidnim naoružanjem može dejstvovati iz vozila kroz puškamice na oklopnom telu (po dve sa bodnih strana i jedna pozadi). Za ulazak i izlazak dlanova desanta koriste se dvoja vrata na zadnjem delu vozila ili otvori na krovu oklopnog tela.
vojnotehniCki glasnik 1/2001.
95
Osnovno naoružanje čine top kalibra 25 mm sa spregnutim mitraljezom kalibra
7,62 mm, koji su ugradeni u kupolu sa električnim pogonom. Top može da kori-sti potkalibarnu i trenutno-fugasnu muni-ciju.
Vozilo poseduje SUV koji je jedno-stavniji od varijante ugrađene na tenku ARIETA. SUV uključuje kombinovanu dnevno-noćnu termalnu nišansku spravu nišandžije, laserski daljinomer i koman-dirsku spravu sa nezavisnom stabilizaci-jom polja osmatranja. Vatru Iz topa i mitraljeza mogu otvarati komandir i ni-šandžija. Na bočnim stranama kupole nalaze se po tri bacača dimnih kutija.
Oklopno teio je izrađcno od legure aiuminijuma, a mestimično je ojačano pločama od pancimog čelika, kojc se pričvršćuju vijcima.
Vozilo poseduje sistem za NBH za-štitu.
Motomo-transmisiono odeljenje na-lazi se u prednjem delu voziia. a za pogon koristi dizel motor od 382,3 kW. HMT ZF 20 HST 500 obezbeđuje promenu stepcna prenosa i upravljanje, a na vozilu je primenjeno hidropneumatsko oslanja-nje. Maksimalna brzina kretanja je 70 km/h, a vodene prepreke savlađujc dubo-kim gazom.
U toku 1990. godine završena je proizvodnja švajcarskog BVP TRAJAN, koji se po koncepciji ne razlikuje od najvedeg broja voziia svoje generacije.
Osnovno naoružanje čine top MAU-ZER model F kalibra 30 mm, sa spregnutim mitraijezom kalibra 7,5 mm. koji su ugradeni u kupolu sa električnim pogo-nom, a po potrebi možc da se koristi i ručni pogon. U kupolu su smešteni komandir i nižandžija. Komandir ima na raspolaganju nišansku spravu sa uveća-njem 2x, a nišandžija sa uvećanjem 8x.
Nišanska sprava nišandžije poseduje i termovizijski kanal sa uvećanjem 8x i neodijumski laserski daljinomer. Komandir može da koristi scdam, a nišandžija pet periskopa za osmatranje. Na bočnim stranama kupole nalaze se lanseri dimnih granata kalibra 76 mm. Masa kupole iznosi 3,171, a ukupna masa voziia 241.
Oklopno telo ima zavarenu kons-trukciju, a koncipirano je tako da se na njega može postaviti dodatni oklop. Po-sadu voziia činc tri stalna člana i Sest članova desanta.
Za pogon se koristi dizel motor MTU 8V 183 (vojna varijanta Daimler-benz OM 422 LA sa turboprehranjivanjem i hladenjem usisanog vazduha). Prenos snage i upravljanje vozilom vrSi se po-moću HMT Renk HSWL 106, sa auto-matskom promenom stcpena prenosa, koja obezbeduje 6 stcpeni prenosa za kretanjc napred i tri stepena prenosa za kretanjc nazad kao i kontinualnu promenu poluprečnika zaokreta pomoću HSP.
Španska firm a Santa Barbara, u sa-radnji sa austrijskom Staer-Daimler-Puch, razvila jc BVP PISARO za potrebe Spanske armije, koje je uvedeno u upo-trcbu 1997. godine. To je vozilo klasične koncepcije čije se upravno i motomo--transmisiono odeljer.je nalaze u prednjem delu voziia, borbeno u srednjem delu. a desantno u zadnjem delu voziia.
Osnovno naoružanje čini top MAU-ZER kalibra 30 mm ugraden u kupolu koja omogućava gađanje ciljeva u hori-zontalnoj ravni po krugu, a po elevaciji od -10° do +50°.
Oklopno telo i kupola izradeni su od legure aiuminijuma i štite od streljačkog naoružanja. Kupola je postavljena ude-sno u odnosu na uzdužnu osu voziia.
Vozilo pogoni dizel motor MTU 8V 183 (OM 442 LA) od 441,17 kW, a za prenos snage se koristi HMT HSWL 106.
96
VOJNOTEHNlCKl GLASNIK 1/2001.
U toku 1989. godine u Japanu je uvedeno u upotrebu BVP „89“ čije osnovno naoružanje čine top L 90 kalibra 35 mm i spregnuti mitraljez kalibra 7,62 mm, koji su ugradeni u kupolu. Na ku-polu je postavljcn i lanser PO raketa.
Kod ovog vozila vozač se nalazi u prednjem delu, komandir i nišandžija u kupoli, a Sest članova desanta mogu da koriste šest puškarnica (po tri sa svake strane vozila). BVP „89“ poseduje pa-sivnu spravu za nocno osmatranje, nema mogućnost savladavanja vodenih pre* preka plovljenja i poseduje opremu za NBH zaStitu.
Serijska proizvodnja tcškog BVP ACHZARIT podela je u Izraelu 1988. godine. Osnovu ovog vozila činila su oklopna tela tenkova T-54 i T-55.
Usvojena koncepcija vozila ACHZARIT uslovljena je odredenim ogra-ničenjima, jer se radi o rekonstrukciji sklopova postojećih vozila, što je posebno imalo uticaja na razmeštaj ljudstva. U prednjem delu vozila smešteni su vozač, komandir i nišandžija. Scdam članova desanta smešteno je u srednjem delu vozila, dok se u zadnjem delu nalazi motomo-transmisiono odeljenje.
Izvršene su izmene na elastičnom oslanjanju i hodnom uredaju. Torzioni štapovi su zamenjeni novim koji omogu-ćavaju veće dinamičkc hodove oslonim točkovima. a ugradene su t nove guseni-ce. Na prvom i zadnjem oslonom točku sa svake strane, ugradeni su hidraulični prigušnici.
Vozilo pogoni dvotaktni dizel motor 8V-71TTA od 485 kW General Motors, koji je postavljen poprečno u odnosu na uzdužnu osu vozila, i HMT XTG-411-4 Allison.
Borbena masa vozila iznosi 44 t. Zbog bočnih zaštitnih ekrana i promcne
gusenica, širina vozila je povećana u odnosu na tenkove T-54/T-55 za 370 mm i iznosi 3640 mm. Na pojedinim delovima okiopnog tela postavljen je dodatni oklop. Pojedini detalji koji se koriste kao dodatni oklop perforirani su radi poveća-nja otpomosti na probojnost. Ćlanovi stalne posadc i desanta mogu da koriste otvore na krovnoj ploči vozila.
Kod BVP ACHZARIT zastupljen je izraelski princip konstrukeije vozila da se maksimaino zaštiti ljudstvo, što je postig-nuto niskom siluetom (visina do krovne ploče 2000 mm) i poboljSanom oklopnom zaštitom. Ove mere znatno doprinose povećanju verovatnoće preživljavanja na bojištu.
Osnovno naoružanje čini mitraljez OWS M 240 Rafael kalibra 7,62 mm. sa daljinskim upravljanjem, kao i moguć-nošću da ga aktivira r.išandžija. Nišanje-nje se ostvamje preko periskopskog niša-na. Sekundamo naoružanje Čine tri mitra-Ijeza kalibra 7,62 mm, od kojih je jedan smešten kod komandira, a druga dva na zadnjem delu vozila.
Vozilo ima ugraden filtroventilacioni uredaj.
Vozilo Kampfschutzenpanzer 90, razvijeno u Austriji, trebalo je da zadovo-Iji zahteve predvidene za vozila devedese-tih godina. Realizovano je vozilo malih gabarita, čije je oklopno telo izradeno od pancirnog čelika. Da bi se postigla efika-snija zaštita, prcdnje ploče postavljene su pod velikim nagibnim uglovima, tako da je ostvarena zaštita od projektila kalibra 30 mm sa udaljenosti od 1000 m, a na ostalim stranama vozila od kalibra 7,62 mm, sa rastojanja od 30 m.
Koncepcija vozila je klasična, s tim što je i u ovom slučaju kupola postavljena ekscentrično u odnosu na uzdužnu osu vozila, a može se transportovati 11 ljudi.
VOJNOTEHNICK! GLASNIK 1/2001.
97
Osnovne karakterisnke
Voato
Rankle- BMP-1 MARDER-t MARDER- MARDER- AMX 10P AMX 10P25*' M-2 M-2A2*1
ratike IA2" 1A32’ (BRADLY)
prcwvodK SSSR SRNeaatka SRNemttkt SRNcmaai Fnnciaka Fnnciaka SAD SAD
god uvodreja 196? 1971 1983 1968 1976 - 1978 1988
Bor. aim (t) 12.6 262 30 3$ 142 2U 29357
»peal. uap(kWA) 16.47 15.64 U.7 12.6 14.45 17J4 1537
Da. (an)
- dniitt 6750 6790 5778 6522
- fehna 2970 3240 2780 3200
- vtMij 1980 2950 2570 2946
- klareu 400 450 450 457
Max. brent
(kxnft)-. - uputu 6$ 75 65 66
• navodi 7 7 7,2
Top.oznaU CC.TKMI MK20R62Q2 M69J 8HCIAT M242
kaJ(mti) 73 20 30 20 25 25 30
mtnljei PH9A M240C
kal(mn) PKT7A2 M63:7.62 7.62 7.62
koa. (» (» ♦ 1) (1) (1)
POrakeu MAUUTKA neat MILAN aetna TOW
Borbetu kooap. (kom):
»P 40 1250 M0 900
winker 2000 5000 2000 4400
POrakeu 4 - - 7
Decree tot. - P0l»fU wr 36tr 36<r 360*
- poeievac. -4*+3T -7“-65* -8* *5(T -Kr+«r
Brent gadaBja:
• np(ko«i7inn ) 6 - TOO • • •
li ft 250 - 900 . _ _
Bn>) pnUunaca 9 ncmt 6
MtKrijd: - oklopnoieb pandnriMHt Maaraifetik Al.kgnra Al.kf.l paadnurekk Al.kg-i panrinirefek
- kepola paacaruidik ptnanutelik ptncomtebk
duel. duct Axel. duel,
Molor.tip dud dtzrl HISPANO CAMINS CAMINS
rtr»«>D LTD It) MTU MB833 SUI2 257J VTA-903 VTA-M3T
VUgB(kW) 220 441.2 206 373 441.1
Tmnaiiift.
bp mcbantćka, KMT HMTu HMT
SS HSWL-164 HDP HMPT500
br. nep. uHDP.HSP HMT
prtnota 5 * 1 iHDS 4 + 4 4 + 1 3 + 1
Upndjaoic DPP HSPiHDS dvbiti HSP
wofea drfmadjal
umtan
polapreduk iedas-f kontumulu uep. ere bo« pojedanR- kootautlu
aokma zoc pranentR ZOC pnenenaR
OiUnjaMe lorooeo (oreoeo toreioao tornooo
UOf 037 0.84 0.98 033 032 0.714
PoQMkpri i*>*W poaebtn
ouvm)eK; gvwnicasu giaeMcvna guietueama giaenKaisa pogon * giaeiunsia *
Sknlcmcc utabcli: GC-glaika cev; SS-samoualni sklopovi: DPP - dvoucpciu ptanmroi mehanmm; ZOG-znokret okogutcnicciHMT-I) sveotuloiuoknokod MARDER 1:2) tvcotialoistomokod MARDER lAl. A2; 3) svcottaloiRokaobod AMX10P;4) tvcmuloino
98
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 1/2001.
Tabela 2
borbenih vozila pešadije
BMP-2 MCV-80 VCO80
(VaRIOR) (DARDO) CV9040 BMP-3 TYP_89* TRAJAN K1F PISARO
SSSR Vekka Bouaaa Itabja S+edaka Rualja lapaa Svajcanka Koreja Spaaij«
1983 1966 1992 1993 1987 1989 1990 1997 1997
133 24 3 19 22 24 20 -
1739 163 20.12 1836 19.4 - 18.4 - .
6340 6800 6725
3000 • 3300
2971 2400 2650 _
490 - 190-590 - - - -
62 75 70 80 70
- oeplovi ne pirn - 10 Deplovi - - -
• UIA1 ERL1XON LI70B L90 ^SIaUžerf MAUZERF
RARDEN BOPORS
30 30 25 40 100.30 30 30 25 30
- - • AP2A72
7.62 732 7,62 • 732 7.62 73 *
MAliuTXA (1) anna to!v * MAL^UTXA Vi (1) • -
40;500
- • - - 6000 • _ _ _
■ * - - 4 - - - -
360* _ 360p 360* 360*
- -12*+47* - -8* *35* -6*+60* - - - -10*+50“
- 80 _ _ 200
- - - - - - - - -
- nrma 5 - 5 7 neai *
vilalojri
AIZaMi paacinifcNk Aik*. paadnutetik piarinti itbk Atkfara paadmfebk • • Al. kauri Al. lejuro *
dfeel dad dvr) ddd Al»#l _ ddd dittl
- ROLS SAAB UTD-29 • MTU MTU
* ROYCE • SKAN1A « MBSVI83 MB8V18)
- CV8TCE
240 404.4 3*235 40« 3673 - 441.1 2573 441.1
Mchaailka KMT KMT HMT HMT HMT HMT
tub ALLISON IS PERKINS RENK T-300 RENK
X300-4B 2OHST50O X-300-4B HSWL106
3*1 4 + 2 4 + 2 4 + 2 6 + 3
popdaoRu MSP HSP HSP HSP HSP HSP
Ittp.gRMU kootisualna koattaualaa koamoalaa kontaualu m
ptoncaaR promcruR proawnaR prooacaaR promteaR proBKaaR
torsooo lomoflo bdfOpMtt* tORMBO btdropaeia- lootoao htdnpaeo- tORtOOe .
**MlA aaafco autako
- - - • _ _ *
- - - - powbao pojoo - - - -
bdtoachaaiCka tnnamaija. HDP - hidiodnainićki preaocnik; HSP - ladroaatliki areaoaaik; HDS - htdrodnamitta iMducs; R - poJuweCmk uokrtu l*o kođ M2 8RADLY
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 1/2001.
99
Na oklopnom telu nalazi se osam puSkarnica.
U kupolu je ugrađen top MAUZER model F, kalibra 30 mm. Top koristi potkalibarske projektile koji probijaju vertikalnu ploču debljine 58 mm, sa raz-daljine od 1000 m. Sa topom koji može da gada u horizontalnoj ravni u krugu, a po elevaciji od -10° do +50°, spregnut je i mitraljcz kalibra 7,62 mm.
Pokretanje kupole i oruda obavlja se pomoću elektrohidrauličkog uredaja, koji obezbeduje brzinu po azimutu 45°/s, a po elevaciji 30°/s. Komandir može da preu-zme ulogu nišandžije.
Za pogon se koristi turbo dizel motor sa hladenjem usisanog vazduha, Steyer-Daimler-Puch, snage 330 kW. Prenos snage i upravljanje vozilom ostvaruje HMT, koja obezbeduje kontinualnu pro-menu poluprečnika zaokreta.
Oslanjanje je ostvareno preko torzio-nih Štapova. Na prvom i petom oslonom točku ugrađcni su hidraulidki amortizeri i hidraulički graničnici. Sa svake strane nalazi se po tri točka nosača gusenica. Vozilo ima masu od 18,8 t i specifičnu snagu od 17,6 kW/t, koja mu omogudava ostvarivanje maksimalne brzine od 70 km/h.
BVP iz Republike Koreje, pod nazi-vom K1FV nastalo je na osnovi ameridkog vozila AIFV. Klasidne je koncepcije sa motomo-transmisionim odeljenjem u prednjem delu i odeljenjem za desant u zadnjem delu vozila.
Telo vozila čini višeslojni oklop od ploča izradenih od legure aluminijuma i pancirnog čelika, sa meduprostorom, is-punjenim poliuretanom. Zbog povedane zapremine, oklopnog tela, usled postoja-nja poliuretanskog sloja, povedana je re-zerva plovnosti.
Osnovno naoružanje čine mitraljez M2HB kalibra 12,7 mra i mitraljez kalibra
7,62 mm. Na prednjem delu oklopnog tela nalazi se šest dimnih granata. Vozilo poseduje NBH zaStitu
Za pogon se koristi dizel motor MAN D-2848 M, snage 205,88 kW, a za prenos snage i upravljanje služi transmi-sija sa automatskom promenom stepena prenosa T-300, engleske proizvodnje.
Oslanjanje je ostvareno torzionim štapovima i hidrauličkim amortizerima.
Programom modemizaeije ovog vozila obuhvadeno je povećanje dužine oklopnog tela, snage pogonskog motora na 257,3 kW, vatrene modi i pokretlji-vosti.
- nastaviće se -
100
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 1/2001.
