Научная статья на тему 'Права персональной собственности: гарантии конфиденциальности телефонных разговоро'

Права персональной собственности: гарантии конфиденциальности телефонных разговоро Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
35
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Разговор по телефону / Секретность / Информация / Неприкосновенность / Общение / Честь / Достоинство / Неимущественные права / Нематериальные блага / Аудио / Видео. / talking on the phone / secrecy / information / inviolability / communication / honor / dignity / non-property rights / intangible benefits / audio / video.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Нодир Мухиддинов

В данной статье исследуется, разрешает ли законодательство гражданам делать снимки (скриншоты, диктофоны) или раскрывать содержание сообщений другого гражданина (разговаривая по телефону) в социальных сетях или мессенджерах, а также изучается иностранное законодательство в данной сфере.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Private property rights: guarantees of confidentiality of telephone conversations

In this article, citizens are not allowed by law to take pictures (screenshots, recordings) of other citizens' messages (talking on the phone) on social networks or messengers, or to disclose their content to other persons not participating in this communication, as well as foreign law. studied

Текст научной работы на тему «Права персональной собственности: гарантии конфиденциальности телефонных разговоро»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Private property rights: guarantees of confidentiality of telephone conversations

Nodir MUXIDDINOV 1

Specialized Branch of the Tashkent State University of Law

ABSTRACT_

In this article, citizens are not allowed by law to take pictures (screenshots, recordings) of other citizens' messages (talking on the phone) on social networks or messengers, or to disclose their content to other persons not participating in this communication, as well as foreign law. studied

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

secrecy information inviolability communication honor dignity

non-property rights intangible benefits audio video.

ARTICLE INFO_

Article history:

Received January 2021 Received in revised form 15 January 2021 Accepted 20 February 2021 Available online 7 March 2021

Keywords: talking on the phone

Шахсий номулкий хукуклар: телефон сузлашувларининг сир сакланишининг кафолатлари

Калит сузлар:

телефонда сузлашиш сир

ахборот дахлсизлик мулокот шаън

кадр-киммат номулкий хукук номоддий неъматлар

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада фукаролар томонидан ижтимоий тармоклар ёки мессенжерларида узаро мулокот килаётган (телефонда сузлашаётган) бошка бир фукаронинг хабарларини расмга олиб (скриншот килиб, диктофонга ёзиб олиб) ёки унинг мазмунини ушбу мулокотда катнашмаётган бошка шахсларга ошкор килинишига конунчиликда рухсат берилган ё берилмаганлиги, шунингдек хориж конунчилиги урганилган

1 Employee of the Specialized Branch of the Tashkent State University of Law, Tashkent, Uzbekistan E-mail: nodirmuxiddinov@71gmail.com

аудиоезув, видеоезув.

Права персональной собственности: гарантии конфиденциальности телефонных разговоро

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова: В данной статье исследуется, разрешает ли

Разг°в°р по телеф°ну законодательство гражданам делать снимки (скриншоты,

Секретность , . -

Информация диктофоны) или раскрывать содержание сообщений

Неприкосновенность другого гражданина (разговаривая по телефону) в

Общение социальных сетях или мессенджерах, а также изучается

Честь иностранное законодательство в данной сфере.

Достоинство

Неимущественные права

Нематериальные блага

Аудио

Видео

Узбекистон Республикаси Конституциясининг 25-моддасида Х,ар ким уз шаъни ва обрусига килинган тажовузлардан, шахсий хаётига аралашишдан химояланиш ва турар жойи дахлсизлиги хукукига эга. Х,еч ким конун назарда тутган холлардан ва тартибдан ташкари бировнинг турар жойига кириши, тинтув утказиши ёки уни куздан кечириши, ёзишмалар ва телефонда сузлашувлар сирини ошкора килиши мумкин эмас.[1]

Дарха;и;ат, хар ким эркинлик ва шахсий дахлсизлик хукукига эга. Х,еч ким конунга асосланмаган холда хибсга олиниши ёки ;амо;да са;ланиши мумкин эмас. Х,ар бир жисмоний шахс узининг хаёти давомида жамиятда тутган урни, ёши, касб-кори, узининг хул;-атвори ва бошка сифатларидан келиб чи;иб муайян уринга эга булади. Бундай уринни унинг узи узига нисбатан белгилаши ва шу оркали уз хаёти ва харакатига бахо бериб, каноатланиш хиссини хосил килиши мумкин. Шунингдек, шахснинг кандай ижтимоий мавкъега эгалигига бахо бошка шахслар томонидан хам берилиши мумкин. Шахсга берилган ана шундай бахо ва унинг уз хатти-харакатларига нисбатан муносабати фукаролик хукукий нуктаи назардан химоя килинади.

Худди шунингдек, Узбекистон Республикаси Фукаролик кодексининг 99-моддасига кура шахснинг хаёти ва соглиги, шаъни ва кадр-киммати, шахсий дахлсизлиги, ишчанлик обруси, шахсий хаётининг дахлсизлиги, хусусий ва оилавий сири, номга булган хукуки, тасвирга булган хукуки, муаллифлик хукуки, бошка шахсий номулкий хукуклар хамда тугилганидан бошлаб ёки конунга мувофик фукарога тегишли булган бошка номоддий неъматлар тортиб олинмайди ва узга усул билан бошка шахсга берилмайди. Вафот этган кишига тегишли булган шахсий номулкий хукуклар ва бошка номоддий неъматлар конунда назарда тутилган холларда ва тартибда бошка шахслар, шу жумладан хукук эгасининг ворислари томонидан амалга оширилиши ва химоя этилиши лозимлиги белгилаб куйилган.[2]

Шахсий номулкий хукуклар шахсдан ажратилмайди ва ундан хохлаган вактида фойдаланиш мумкин. Масалан биргина шаън ва кадр-кимматни оладиган булсак шахсни хеч ким хох у мансабдор шахс булсин хох давлат хизматчиси булсин шаъни ва кадр кимматини камситишга йул куйилмайди ва бу юкоридан курсатилганидек конун билан курикланади. Шахсий номулкий муносабатлар шахс тугилгандан бошлаб вафот

этгунга к;aдap aжpaлмaйди. Бу билaн maxc жaмиятдa, xaлк opacидa, кapиндoш-ypyFлapи, дycт-дyшмaн opacидaги oбpycи бeлгилaнaди.

И.Б.Зoкиpoвнинг ëзиmичa, Moддий кypинишдaги нeъмaтлap (amëлap) билaн биp ;aтopдa нoмoддий нeъмaтлap ^м фy;apoлик ^укукининг oбъeкти x,иcoблaнaди. Узббкистон Рвспубли^си Фy;apoлик кoдeкcидa нoмoддий нeъмaтлap тyшyнчacи бepилгaн булиб, yнгa acocaн фy;apoгa тyFилишдaн ëки ^нун бyйичa твгишли булган maxcнинг x,aë™, coFлиFи, шaъни, maxcий дaxлcизлиги, ;aдp-;иммaти вa ток нoми, кacбий нуфузи, хусусий x,aëт дaxлcизлиги, maxcий вa oммaвий cиpлapи, эpкин кучиб юpиm, тypиm вa яmam жoйини тaнлam, мyaллифлик вa бom;a maxcий мулкий xy;y;лapи нoмoддий нeъмaтлap x,иcoблaнaди. Улap maxcдaн бeгoнaлaштиpилмaйди ëки бom;a биpoвгa yткaзилиmи (бepилиши) мумкин эмac. Айни вa;тдa ;oнyнлapдa нaзapдa тyтилгaн x,oллapдa вa тapтибдa мapxyмгa твгишли булган maxcий-нoмyлкий xyrçyK^ap вa бom;a нoмoддий нeъмaтлap бom;a maxcлap, my жyмлaдaн, xy;yK эгасининг мepocxypлapи тoмoнидaн aмaлгa omиpилиmи вa ки^я килиниши мумкинлигини ^м к^нун нaзapдa тугади [3]. Дapxa;и;aт, бугунги кyндa maxcий нoмyлкий xyKyK^ap мacaлacи зaмoн тaлaбидaн квлиб чи;иб жyдa дoлзapб мacaлaлapдaн биpи cифaтидa кyтapилaëтгaнлиги бвжиз эмac.

Шaxcий нoмyлкий мyнocaбaтлapнинг биp тypи x,иcoблaнгaн тeлифoндa cyзлaшyвлapининг aйникca сунгги пaйтлapдa ижтимoий тapмoклapдa вa бomкa axбopoт мaнбaлapидa фyкapoлap ypтacидaги ysapo ëзиmмaлap вa тeлeфoндa cyзлamyвлapини omкop килишнинг кoнyнгa мyвoфиклиги бopacидa мyнoзapaлap aйникca куп yчpaмoкдa. Бomкaчa aйтгaндa, aйpим фyкapoлap тoмoнидaн ижтимoий тapмoклap ëки мecceнжepлapидa yзapo мyлoкoт килaëтгaн (тeлeфoндa cyзлamaëтгaн) бoшкa биp фyкapoнинг xaбapлapини pacмгa oлиб (cкpинmoт ;илиб, диктoфoнгa ëзиб oлиб) ëки унинг мaзмyнини ушбу мyлoкoтдa кaтнamмaëтгaн бomкa maxcлapгa omкop килинишига кoнyнчиликдa pyxcaт бepилгaн ë бepилмaгaнлиги x,aкидa бax,cлap кyзaтилмoкдa.

Axбopoт тexнoлoгиялapининг pивoжлaниmи билaн биp кaтopдa ингоний мyнocaбaтлap ^м pивoжлaнмoкдa, мecceнжepлap вa ижтимoий тapмoклapдa ëзиmмaлap квскин om^, тypли гypyx,лapдa axбopoт aлмamинyви кyчaймoкдa.

Бomкaчa aйтгaндa, aйpим фyкapoлap тoмoнидaн ижтимoий тapмoклap ëки мecceнжepлapидa yзapo мyлoкoт килaëтгaн (тeлeфoндa cyзлamaëтгaн) бoшкa биp фyкapoнинг xaбapлapини pacмгa oлиб (cкpинmoт ;илиб, диктoфoнгa ëзиб oлиб) ëки унинг мaзмyнини ушбу мyлoкoтдa кaтнamмaëтгaн бomкa maxcлapгa omкop килинишига кoнyнчиликдa pyxcaт бepилгaн ë бepилмaгaнлиги x,aкидa бax,cлap твз-твз yчpaмoкдa.

Axбopoт тexнoлoгиялapининг pивoжлaниши билaн биp кaтopдa инcoний мyнocaбaтлap ^м pивoжлaнмoкдa, мecceнжepлap вa ижтимoий тapмoклapдa ëзишмaлap квскин om^, тypли гypyx,лapдa axбopoт aлмaшинyви кyчaймoкдa.

Koнcтитyциянинг 27-мoддacидa кypcaтилишичa x,^ ким кoнyндa нaзapдa тyтилгaн x,oллapдaн вa тapтибдaн тaшкapи биpoвнинг ëзишмaлapи вa тeлeфoндa cyзлaшyвлap cиpини omrap килиши мумкин эмac.[4] Шунингдак, "Axбopoт эpкинлиги пpинциплapи вa кaфoлaтлapи тyFpиcидa"ги К^нуннинг 13-мoддacигa кypa жиcмoний шaxcнинг poзилигиcиз унинг шaxcий x,aë™ra тaaллyкли axбopoтни, худди шунингдбк шaxcий x,aërara тaaллyкли cиpини, ëзишмaлap, тeлeфoндaги cyзлaшyвлap, пoчтa,

телеграф ва бошка мулокот сирларини бузувчи ахборотни туплашга, саклашга, кайта ишлашга, таркатишга ва ундан фойдаланишга йул куйилмаслиги белгиланган.[5]

Демак, юкоридаги нормалардан куриниб турибдики ёзишма (сузлашув)лар сирини ошкор килиш такикланган.

Хуш дейлик, кимдир ушбу сирни ошкор килди? Бу учун кандай жавобгарлик мавжуд.

Маъмурий жавобгарлик тугрисидаги кодекснинг 46-моддасида тиббий ёки тижорат сирларини, ёзишма ва бошка хабарлар, нотариал харакатлар, банк операциялари ва жамгармалар сирларини, худди шунингдек фукарога, унинг хукуклари, эркинликлари ва конуний манфаатларига маънавий ёхуд моддий зарар етказиши мумкин булган бошка маълумотларни ошкор этганлик учун жавобгарлик белгиланган.[6]

Худди шундай, Жиноят кодексининг 143-моддасида хам хат-ёзишмалар, телефонда сузлашув, телеграф хабарлари ёки бошка хабарларнинг сир сакланиши тартибини бузганлик учун жиноий жавобгарлик белгиланган.[7]

Ушбу масаланинг энг эътибор бериш керак булган жих,ати шундан иборатки, ушбу сир саклаш мажбуриятлари ва унга амал килмаганлик учун тугридан-тугри белгиланган жавобгарлик кимга тегишли: мулокот, ёзишма ёки хат йулланган инсонгами (иккинчи иштирокчи) ёки бегона булган учинчи шахсларгами, яъни ушбу ёзишмаларнинг иштирокчиси булмаган томонгами?

Ушбу юкоридаги нормаларнинг тахлили жавобгарликнинг факатгина учинчи шахслар, яъни ёзишмалар иштирокчиси булмаган шахслар учун белгиланганини курсатади.

Яъни, ёзишма, мулокот иштирокчиси булган шахсда ёзишма (сузлашув)ни сир саклаш буйича конунда тугридан-тугри мажбурият мавжуд эмас. Чунки унинг узи ушбу сирнинг иштирокчиси.

Шу сабабли, бир томоннинг, яъни иккита иштирокчидан биттасининг розилиги билан (иккинчи тараф розилигисиз) ошкор этилган маълумот ёзишма ёки телефонда сузлашувни ошкор этган тараф учун жавобгарликни келтириб чикармайди.

Таъкидлаш жоизки, бу жуда тугри урнатилган коида. Акс хдлда, ёзишмалар, аудио- ёки видеоёзувларни, айникса, давлат хизматчилари, мансабдор шахслар билан ёзишмаларни бевосита иштирокчи томонидан ошкор килиш учун барча холларда бошка томоннинг розилигини олиш зарур булган вазиятни тасаввур килиш кийин эмас. Бу уз навбатида фукароларнинг хукук ва эркинликларини таъминлашга, шаффофлик тамойилининг амалга оширилишига салбий таъсир курсатган хамда оммавий ахборот воситаларининг самарали фаолият юритишига тускинлик килган булар эди.

Аммо шундай булсада, конун иккинчи иштирокчининг шахсий ёки оилавий сирлари ошкор этилишига йул куймайди. Бунинг учун унинг розилиги зарур.

Чунки, МжТК ва Жиноят кодексининг тегишли моддалари шахсий ёки оилавий сирларни тегишли шахснинг розилигисиз ошкор этганлик учун жавобгарликни назарда тутади. Яъни, шахсий ва оилавий сир деб каралиши мумкин булган маълумотни ошкор этишда, ушбу сир тегишли булган инсоннинг розилиги булиши шарт. Айнан кайси маълумот шахсий ва оилавий сир деб эътироф этилиши индивидуал равишда х,ар бир холатга мос равишда суд органлари томонидан малакаланади.

Юкорида келтирилганлардан келиб чикиб, ёзишма (сузлашув) сирини ошкор килганлик учун жавобгарлик сирнинг хусусиятига ва окибатига бевосита боглик

эканлиги аён булади. Ёзишма (сузлашув) иштирокчиси булган шахснинг килмишини ёзишма сирини бузганлик учун санкция белгиланган тегишли моддалар билан жавобгарликка тортишнинг имкони булмасада, ундан ёзишмалар сирининг ошкор этилиши натижасида келиб чиккан зарарлар ва маънавий зиённинг урнини суд тартибида коплатиш мумкин. Бу холатда, даъвогар жавобгарга нисбатан юборган ёзишмаларининг сир сакланиши буйича олдиндан келишувлари ва томонларнинг бир-бири олдидаги мажбуриятлари хам эътиборга олиниши табиий.

Нккинчидан, айрим холатларда фукароларнинг узаро ёзишмалари ва телефон сузлашувларини уларнинг розилигидан катъи назар ошкор этилишига йул куйилади.

Масалан, Жиноят-процессуал кодексининг 169-моддасига асосан иш буйича тупланган далиллар иш учун ахамиятга молик хабарларни олиш мумкинлигига етарли даражада асос була олса, суриштирувчи, терговчи телефон ва бошка сузлашув курилмалари оркали сузлашувларни эшитиб туриш тугрисида суд ажрими хам чикарилиши мумкин.[8]

"Тезкор-кидирув фаолияти тугрисида"ги Цонуннинг 16-моддасида келтирилишича ёзишмалар, бошка сузлашувлар, почта, курьерлик жунатмалари, телеграф хабарлари хамда алока тармоклари оркали узатиладиган бошка хабарлар сир сакланиши хукукларини, шунингдек уй-жой дахлсизлиги хукукини чекловчи тезкор-кидирув тадбирлари утказилишига тегишли санкция асосида йул куйилади.[9]

Бошкача айтганда, тезкор-кидирув фаолияти натижасида хам маълумотлар ваколатли шахсларга ошкор булиши мумкин. Бунда бу далилларни конуний тартибда олиш учун тегишли коидага риоя этиш зарур. Акс холда, олинган маълумотлар тезкор-кидирув фаолият тугрисидаги конунчиликка зид равишда ошкор килинган деб хисобланади.

Бу нормалар юкорида курсатилган мансабдор шахслар фукароларнинг узаро ёзишмаларидан, уларнинг рухсатидан катъи назар, содир этилган ёки содир этилишига тайёргарлик курилаётган жиноятларни фош килиш максадида, етарли асослар мавжуд булганда хабардор булишига конунда рухсат берилганлигини англатади.

Учинчидан, хориж тажрибасига назар солсак, Россия Федерацияси Жиноят кодексининг 138-моддасига кура ёзишмалар, телефон сузлашувлар, почта, телеграф ёки бошка хабарларнинг махфийлигини бузиш 80 минг рублгача жарима ёки мах,кумнинг 6 ойгача булган иш хаки микдорида жарима ёки 360 соатгача мажбурий мех,нат ёхуд 1 йилгача ахлок тузатиш ишлари билан жазоланади.[10]

Эътиборли жихати бунда, ёзишмалар сирини бузганлик учун жавобгарлик учинчи шахслар учунгина кулланилади. Ёзишма иштирокчилари булган шахсларга бу талаб тадбик этилмайди. Буни Россия Олий суди хам тасдиклаган.

Ёзишмалар, телефон сузлашувлар, почта, телеграф ёки бошка хабарларнинг махфийлигини бузишга оид жавобгарлик Цозогистон Жиноят кодексининг 148-моддасида, Тожикистон Жиноят кодексининг 146-моддасида, Туркманистон Жиноят кодексининг 147-моддасида хам белгиланган.

Буюк Британиянинг Махфийлик ва электрон алока тугрисидаги коидаларига кура, фойдаланувчиларнинг кунгироклари, ёзишмалари, жойлашув маълумотлари сир тутилиши шарт. Ушбу коидаларни бузганлар аксарият холларда жиноий жавобгарликка тортилади, шунингдек корхона ёки ташкилотлар рахбарлари эса 500 минг фунт стерлинггача жаримага тортилиши мумкин.

Гepмaния Житоят щдбксининг 203-киcмигa мyвoфик шaxcий cиpни бyзгaнлик учун жaвoбгapлик бeлгилaнгaн. Koдeкcнинг 32- вa 34-киcмлapигa мyвoфик фyкapoлap шaxcий xимoяcи учун тeлeфoн cyзлaшyвлapини ëзиб oлишлapи мумкин.[11]

Kaнaдa Oлий суди тoмoнидaн кaccaция тapтибидa кypиб чикилгaн Mapaкax иши дoиpacидa пoлиция тoмoнидaн кeлтиpилгaн дaлиллap (суд шнкциясини oлмacдaн шepигининг тeлeфoни мycoдapa килиниб, юбopилгaн биp нeчa мaтнли xaбapлap дaлил cифaтидa ишлaтилгaн) ëзишмaлap cиpини бyзгaн xoлдa oлингaн дбб топилиб, oклoв кукми чикapилгaн. Бу эca уз нaвбaтидa ушбу дaвлaтдa ëзишмaлap фaкaтгинa тбгишли шaxcлapнинг poзилиги ë^ суд caнкцияcи билaн oшкop этилиши мумкинлигини билдиpaди.

AK^ Цoнyнлapи щдбксининг 18-булими 2511-;исми симли, oFзaки ëra элeктpoн aлoкaни yшлaб кoлиш вa oшкop килишни тaкиклaйди. Бyндaн тaшкapи, ëзишмaлap ëки cyзлaшyвлapни yлapни aмaлгa oшиpгaн шaxcлapнинг биpининг poзилиги билaн oшкop килиш xaм мумкин.[12] Бу AЦШдaги фeдepaл нopмa.

Юкopидaгилapгa кypa кyйидaги xyлocaлapни килиш мумкин:

• ëзишмaлap, тeлeфoн cyзлaшyвлapининг cиp caклaниши xap биp шaxcнинг кoнcтитyциoн кукуки xиcoблaнaди;

• ëзишмa (cyзлaшyв)лapнинг Œp caклaнишини бyзгaнлик учун мaъмypий ëra жинoий жaвoбгapлик фaкaтгинa мyлoкoт иштиpoкчилapи бyлмaгaн учинчи шaxcлap учун кблиб чикaди;

• мyлoкoт иштиpoкчиcи булган maxc учун жaвoбгapлик фaкaтгинa cиpнинг xycycиятидaн вa oкибaтидaн кблиб чикиши мумкин;

• биp тapaф иккинчи тapaфдaн cиpни oшкop этгaнлиги нaтижacидa кблиб чиккaн зapap вa мaънaвий зиëнни кoплaнишини суд тapтибидa xaл килиш xyкyкигa эгa. Бyндa cyдлap xap биp иш юзacидaн xoлaтгa aлoкидa кoнyний бaкo ббpишaди.

Фoйдaлaнилгaн aдaбиëтлap p^xara

1. Узббкистон Рбcпyбликacи Koнcтитyцияcи// https://lex.uz/docs/4953674

2. Узббкистон Рбспубликаси Фyкapoлик кoдбкcи // https://lex.uz/docs/180552

3. Зoкиpoв И. Узббкистон Рбcпyбликacи фyкapoлик xy^^. -Т.: Aдoлaт. 1996. -9596 б.

4. Узббкистон Рбспубликаси Koнcтитyцияcи// https://lex.uz/docs/4953674

5. Axбopoт эpкинлиги пpинциплapи вa кaфoлaтлapи тyFpиcидaги кoнyн // https: //lex.uz/pages/forpda.aspx?lact_id=52268

6. Узббкиcтoн Рбcпyбликacининг мaъмypий жaвoбгapлик тyFpиcидaги кoдбкcи https://lex.uz/docs/97664

7. Узббкистон Рбcпyбликacининг Жинoят кoдбкcи // https://lex.uz/docs/111460

8. Узббкистон Рбcпyбликacининг Житоят пpoцбccyaл кoдбкcи // https://lex.uz/docs/111460

9. "Tбзкop-кидиpyв фaoлияти тyFpиcидa"ги ^нуни // https://parliament.gov.uz/uz/laws/adopted/149/7826/

10. Рoccия Фбдбpaцияcи Жинoят кoдбкcи / / https: //uk-rf.com/glava19.html

11. Гвpмaния Житоят кoдбкcининг // https://studylib.ru/ doc/3941457/

ugolovnyj-kodeks-federativnoj-respubliki-germanii-nauch

12. AЦШ Цoнyнлapи кoдбкcи // https://laservirta.ru/kodeks-ssha/

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.