Научная статья на тему 'ПOСТМOДЕРНИЗМ КOНЦЕПЦИЯСИ ВА ТАМOЙИЛЛАРИ'

ПOСТМOДЕРНИЗМ КOНЦЕПЦИЯСИ ВА ТАМOЙИЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
49
26
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Пoстмoдернизм / постмодерн роман / мотив / ровийлар / полифония / коллаж / ўйин ҳoдисaси / пaрoдия / пaстиш / интертекстуаллик / Postmodernism / postmodern novel / motif / narrators / polyphony / collage / game phenomenon / parody / pastiche / intertextuality.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Асадова, Дилбархон Файзуллоевна

Ушбу илмий мақолада адабиётшунослик соҳасидаги энг янги йўналишлардан бири бўлган постмодерн йўналиши тадқиқ этилган. Пoстмoдерн адабиёти нoанъавий ижтимoий ҳаёт адабиёти сифатида адабиётда пайдo бўлади. Пoстмoдернизм назариётчилари янги йўналишни мoдернизмга қарши ҳаракат ўларoқ баҳoлашса-да, у ўзининг aсoсий хусусиятлaрини мoдерн aдaбиётдaн oлади. Шунингдек мақолада Пoстмoдернизмнинг тарихи, Пoстмoдерн aдaбиёт, Постмодерн тушунча, Пoстмoдерн рoман ҳақида ҳам маълумотлар берилган. Пoстмoдерн рoман авангард шаклдаги экспериментлар, турли мафкуравий қарашлар билан уйғунлашган матнлар, янгича руҳда яратилган илмий-фантастик ва детектив саргузашт рoманларидан ибoрат бўлиб, вoқеалар кутилмаганлик хусусиятга эга бўлади, баъзан ердан ташқари макoн ва замoнларда сoдир бўлади. Постмодернизмда“вақт” тушунчасига алoҳида урғу берилади, унда вақт энди чизиқли эмас, балки нисбий аҳамият касб этади. Вақт инсoнни бoшқара oлмайди, аксинча инсoн вақтнинг бoшқарувчисига айланади. Мoддий-маънавий, руҳ-тана, физика-метафизика, абстракт-реал, ҳаёт-ўлим, ҳаққoний-фантастик, Шарқ-Ғарб каби кенг кўламли зиддиятларнинг умумлашмасидан янги бадиий oлам яратилади. Мақолада пoстмoдерн рoмaнларгa хoс бўлгaн энг муҳим хусусиятлар, асосий элементлар, бадииий тамойиллар тадқиқ қилинган. Пoстмoдерн мaтннинг энг муҳим хусусиятлaридaн бири бу ўйин ҳoдисaсидир. Интертекстуaллик эсa пoстмoдернизм структурaсидa муҳим элемент ҳисoблaнaди. Шунингдек, пoстмoдернизмдa пoлифoния, кoллaж, хилмa-хиллик, элитa сaнъaти вa oммaвий мaдaният ўртaсидaги мaсoфaни йўқoтиш, сaнъaт вa ҳaётни уйғунлaштириш, ёзиш жaрaёнидa ўқувчини биргaликдa ишлaтиш, ўқигaн нaрсaси ҳaқиқaт эмaс, бaлки хaёлoт мaҳсули экaнлигини дoимий рaвишдa эслaтиб туриш, жaнрлaр ўртaсидaги зиддиятлaргa бaрҳaм бериш кaби элементлaр мaвжуд бўлaди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE CONCEPT AND PRINCIPLES OF POSTMODERNISM

This scientific article explores the postmodern trend, one of the newest trends in the field of literary criticism. Postmodern literature appears in literature as non-traditional literature of social life. Although postmodernist theorists regard the new movement as a movement against modernism, it takes its main characteristics from contemporary literature. The article also provides information about the history of postmodernism, postmodern literature, postmodern concept, postmodern novel. The postmodern novel consists of experiments in avant-garde form, texts combined with different ideological views, science fiction and detective-adventure novels created in a new spirit, events are unexpected, sometimes taking place in extraterrestrial space and time. In postmodernism, special attention is paid to the concept of "time", where time is no longer linear, but relative. Time cannot control a person; instead, a person becomes the manager of time. A new artistic universe is created from the summation of large-scale contradictions, such as material-spiritual, soul-body, physics-metaphysics, abstract-real, life-death, actual-fantasy, East-West. The article discusses the most important features, basic elements and artistic principles characteristic of postmodern novels. One of the most important features of the postmodern text is the phenomenon of play. Intertextuality is an important element in the structure of postmodernism. Also in postmodernism there will be such elements as polyphony, collage, diversity, the elimination of distance between elite art and popular culture, the reconciliation of art and life, the sharing of the reader in the process of writing, the constant reminder that what is read is not reality, but a product of the imagination, elimination of conflicts between genres.

Текст научной работы на тему «ПOСТМOДЕРНИЗМ КOНЦЕПЦИЯСИ ВА ТАМOЙИЛЛАРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(6), June, 2023

ПOСТМOДЕРНИЗМ КЮНЦЕПЦИЯСИ ВА ТАМOИИЛЛАРИ

Асадова Дилбархон Файзуллоевна

Тошкент давлат шаркшунослик университети Туркий халклар тарихи, маданияти, сиёсати ва иктисодиёти кафедраси стажёр-

укитувчиси ё11ЬагкЬоп_аваёоуа@шай .ги

АННОТАЦИЯ

Ушбу илмий мацолада адабиётшунослик соуасидаги энг янги йуналишлардан бири булган постмодерн йуналиши тадциц этилган. Постмодерн адабиёти ноанъавий ижтимоий уаёт адабиёти сифатида адабиётда пайдо булади. Постмодернизм назариётчилари янги йуналишни модернизмга царши уаракат улароц бауолашса-да, у узининг асосий хусусиятларини модерн адабиётдан олади.

Шунингдек мацолада Постмодернизмнинг тарихи, Постмодерн адабиёт, Постмодерн тушунча, Постмодерн роман уацида уам маълумотлар берилган. Постмодерн роман авангард шаклдаги экспериментлар, турли мафкуравий царашлар билан уйзунлашган матнлар, янгича рууда яратилган илмий-фантастик ва детектив саргузашт романларидан иборат булиб, воцеалар кутилмаганлик хусусиятга эга булади, баъзан ердан ташцари макон ва замонларда содир булади. Постмодернизмда"вацт " тушунчасига алоуидаурзу берилади, унда вацт энди чизицли эмас, балки нисбий ауамият касб этади. Вацт инсонни бошцара олмайди, аксинча инсон вацтнинг бошцарувчисига айланади. Моддий-маънавий, руу-тана, физика-метафизика, абстракт-реал, уаёт-улим, уаццоний-фантастик, Шарц-Гарб каби кенг куламли зиддиятларнинг умумлашмасидан янги бадиий олам яратилади.

Мацолада постмодерн романларга хос булган энг мууим хусусиятлар, асосий элементлар, бадииий тамойиллар тадциц цилинган. Постмодерн матннинг энг мууим хусусиятларидан бири бу уйин уодисасидир. Интертекстуаллик эса постмодернизм структурасида мууим элемент уисобланади. Шунингдек, постмодернизмда полифония, коллаж, хилма-хиллик, элита санъати ва оммавий маданият уртасидаги масофани йуцотиш, санъат ва уаётни уйгунлаштириш, ёзиш жараёнида уцувчини биргаликда ишлатиш, уциган нарсаси уацицат эмас, балки хаёлот маусули эканлигини доимий равишда эслатиб туриш, жанрлар уртасидаги зиддиятларга баруам бериш каби элементлар мавжуд булади.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(6), June, 2023

Таянч суз ва иборалар : Пoстмoдернизм, постмодерн роман, мотив, ровийлар, полифония, коллаж, уйин уодисаси, пародия, пастиш, интертекстуаллик

КОНЦЕПЦИЯ И ПРИНЦИПЫ ПОСТМОДЕРНИЗМА

АННОТАЦИЯ

В данной научной статье исследуется постмодернистское направление, одно из новейших направлений в области литературоведения. Постмодернистская литература выступает в литературе как нетрадиционная литература социальной жизни. Хотя теоретики постмодернизма оценивают новое направление как движение против модернизма, свои основные характеристики оно берет из современной литературы.

В статье также представлена информация об истории постмодернизма, постмодернистской литературе, постмодернистской концепции, постмодернистском романе. Постмодернистский роман состоит из экспериментов авангардной формы, текстов, сочетающихся с разными идеологическими взглядами, научно-фантастических и детективно-приключенческих романов, созданных в новом духе, события неожиданны, порой происходят во внеземном пространстве и времени. В постмодернизме особое внимание уделяется понятию «время», где время уже не линейно, а относительно. Время не может управлять человеком, вместо этого человек становится распорядителем времени. Новая художественная вселенная создается из суммирования масштабных противоречий, таких как материальное-духовное, душа-тело, физика-метафизика, абстрактное-реальное, жизнь-смерть, фактическое-фантазия, Восток-Запад.

В статье рассматриваются важнейшие черты, основные элементы и художественные принципы, характерные для постмодернистских романов. Одной из важнейших особенностей постмодернистского текста является феномен игры. Интертекстуальность является важным элементом в структуре постмодернизма. Также в постмодернизме будут такие элементы, как полифония, коллаж, разнообразие, устранение дистанции между элитарным искусством и массовой культурой, примирение искусства и жизни, совместное использование чтеца в процессе письма, постоянное напоминание о том, что читаемое не является реальность, а продукт воображения, устранение конфликтов между жанрами.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

Ключевые слова и фразы: Постмодернизм, постмодернистский роман, мотив, повествователи, полифония, коллаж, феномен игры, пародия, пастиш, интертекстуальность.

This scientific article explores the postmodern trend, one of the newest trends in the field of literary criticism. Postmodern literature appears in literature as non-traditional literature of social life. Although postmodernist theorists regard the new movement as a movement against modernism, it takes its main characteristics from contemporary literature.

The article also provides information about the history of postmodernism, postmodern literature, postmodern concept, postmodern novel. The postmodern novel consists of experiments in avant-garde form, texts combined with different ideological views, science fiction and detective-adventure novels created in a new spirit, events are unexpected, sometimes taking place in extraterrestrial space and time. In postmodernism, special attention is paid to the concept of "time", where time is no longer linear, but relative. Time cannot control a person; instead, a person becomes the manager of time. A new artistic universe is created from the summation of large-scale contradictions, such as material-spiritual, soul-body, physics-metaphysics, abstract-real, life-death, actual-fantasy, East-West.

The article discusses the most important features, basic elements and artistic principles characteristic of postmodern novels. One of the most important features of the postmodern text is the phenomenon of play. Intertextuality is an important element in the structure of postmodernism. Also in postmodernism there will be such elements as polyphony, collage, diversity, the elimination of distance between elite art and popular culture, the reconciliation of art and life, the sharing of the reader in the process of writing, the constant reminder that what is read is not reality, but a product of the imagination, elimination of conflicts between genres.

Key words and phrases: Postmodernism, postmodern novel, motif, narrators, polyphony, collage, game phenomenon, parody, pastiche, intertextuality.

Постмодерн йуналиши дастлаб фалсафий оким сифатида вужудга келган, сунг меъморчилик сохдсида янги метод сифатида кулланган, кейинчалик унинг адабиётга кучиб, энг охирида тарих, сиёсат ва икктисодда намоён булган. Аввало, Ницше ва Хайдеггернинг Гарб тафаккури ва модернизмини танкид

THE CONCEPT AND PRINCIPLES OF POSTMODERNISM

ABSTRACT

КИРИШ

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

килган маколалари постмодернизмнинг ибтидосида мухим рол уйнади. 1 Сиёсий-ижтимоий вазият хам бу омилларни дастаклади, хусусан, 1968 йилдан кейин Францияда кузатилган талабалар харакати, турли дунёкарашдаги гурухларнинг янгича дунёкараши жараённи янада авж олдирди. Фуко, Деррида, Жан Франсуа Лётард, Бодриляр каби олимларнинг тил, тарих, адабиёт ва фалсафа сохасидаги янгича карашлари постмодернизм ёйилишида мухим ахамият касб этди. Шу жихатдан, постмодернизмнинг пайдо булиши 1960 йилларнинг охирига, Францияга бориб такалади. Гарбнинг рационал, модернистик тафаккурини тубдан шубха остига куювчи, унинг инсон ва вокеликка булган ишончини инкор этувчи постмодерн карашлар утган асрнинг иккинчи ярмидан бошлаб турли сохаларда фаол харакатлана бошлади.

"Постмодернизм" тушунчасига модернизмга карши ишлаб чиккилган тартиб ва гоялар шакли сифатида каралади. Постмодернистлар учун дастлаб асосида модернизм ётадиган фалсафа танкид нишонига айланган Ницше ва Хайдеггер таълимотлари эса постмодернизмнинг илк учкунларига асос булган. "Ницше узининг бутун йигирма жилдлик асарлари ва оламни цамраган 8оялари билан осмон сари цуйилган ва учи уам, цаерга цуйилганлиги уам куринмай кетган маълум булмаган нарвонга ухшайди. Ницше шу нарвондан туганмас тафаккур юксакликларига кутарилди",2 деб ёзган эди адабиётшунос Иброхим Гафуров. Шу маънода постмодернизм йуналишининг илдизлари хам бевосита Ницше таълимотидан озикланганини таъкидлаш уринли булади. Ницшенинг фалсафий таълимоти сабаб-окибат муносабатларини тушунишга асосланади. Хайдеггернинг таълимоти эса модернизмни тубдан рад этиш, модернизмдан олдинги жамиятларда фикр ва турмуш тарзини химоя килиш хусусияти постмодернистларга хам таъсир курсатганига ургу берган.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Постмодерн тушунчасининг асосий тушунчаларидан бири "Буюк сюжетларнинг якуни" нуктаи назари булиб, бу тушунча 1960-йилларда Америкада биринчи марта тилга олинган. Мазкур тамойил янги адабий эстетик тафаккурнинг илк дебочаси эди дейиш мумкин ва бу постмодерн концепциясининг мухим булаги сифатида каралган. Уз урнида "буюк сюжетларнинг якуни" тушунчаси метафантастика сузи билан хам аталади. Янги оким вакиллари модернизм адабий эстетик тафаккур тараккиётига фойдасиз деб хисоблашаркан, унинг окибатларни нимага олиб келиши мумкинлигига шубха билан карашган. Постмодерн тафаккурнинг асосий негизи интихога ургу

1 Ницше Ф. и др. Сумерки богов.-М.: Политическая литература, 1990

2 Иброхим Гафуров. Х,аё - халоскор: Биринчи китоб. - Т.: Шарк, 2006, 352-бет

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

беради. Бунда тарихнинг якуни, башариятнинг якуни, илм-фаннинг якуни каби карашлар уртага чикади. Шунинг учун постмодерн муносабат баъзан фитнакор интеллектуал харакатга айланади. Кухна ва янги, оддий ва гайриоддий, материя ва метафизика, хакикий ва хаёлий каби узаро зиддиятли богланган кадриятлар тукнашувида элитизм (хокимиятда элита булиши керак деган тамойил) билан бирга популизм маъкулланади. Плюрализм фалсафасида уртадаги маълум бир тафовутларга токат килиш, уларнинг мавжудлигини кабул килиш ва унга икрор булиш каби демократик туйнукларни очишса, постмодернизм дунёни идеаллаштирилган утопия сифатида эмас, балки борича кабул килиш тенденциясини кабул килади. Шу сабабли постмодернизм мавжудликни, конкретликни илгари суради ва уни юксалтиришга харакат килади.

Айрим тадкикотчиларнинг фикрича, "постмодернизм" тушунчасини биринчи марта тарихчи Арнолд Тойнби "Тарихни урганиш" (1947) китобида куллаган. Тойнби Гарб цивилизациясининг "постмодерн давр" деб аталган жараёнга кирганини ва 1950 йилларда кенг таркала бошлаган бу атама 19601970 йилларда куплаб мутафаккирлар томонидан мухокама килинган тушунчага айланганини таъкидлади.3 "Адабиётшунослик лугати"да хам шу факт келтирилган: "Постмодернизмнинг юзага келиш вацти, узига хослиги масаласида турлича фикрлар мавжуд. Айрим мутахассислар постмодернизм 40-йилларда Ж. Жойснинг «Финнеган маъракаси» (1939) асари билан бошланган деса, бошцалари утган асрнинг урталарини, яна бир хиллари 70-80-йилларини курсатадилар. Холбуки, постмодернизм термини анча аввал пайдо булган: илк бор П. Виннитснинг "Европа маданияти инцирози" (1917) асарида ишлатилган булса, Тойнбининг "Тарихни урганиш" (1947) асарида термин културологик маънода, жауон маданиятида европосентризмнинг баруам топиши маъносида цулланади".4 Жан-Франсуа Лётарднинг 1979 йилда ёзган "Постмодерн вазият" китоби чиккандан сунг, "постмодерн" тушунчаси 80-йилларда ижтимоий тузилмани ташкил этувчи хар бир параметрдан урин ола бошлади. 5 Бугунги кунгача нафакат адабиёт, балки, барча сохаларда конструктив постмодернизм, экологик постмодернизм, реконструктив постмодернизм, фундаментал постмодернизм каби атамалар кулланиб келади. Адабиётшуносликда постмодернизм термини "ХХ асрнинг 20-йиллариданоц ишлатилган булиб, у адабий жараёндаги модернизмга акс таъсир

3 Холбеков М. ХХ аср модерн адабиёти манзаралари. Тошкент: Мумтоз суз, 2014, 312-бет

4 Куронов Д. ва бошк. Адабиётшунослик лугати. -Тошкент: Академнашр, 2010.

5 F.Jameson, J.F.Lyotard, J.Habermas, Postmodernizm, Kiyi Yayinlari, Istambul, 1994, S.45-46

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

уодисаларини, 60-70-йиллар америка адабий танцидчилигида эса ултрамодернистик ижодий тажрибаларни англатган..."6

Постмодернизм маърифатпарварлик ва модернизм адабий йуналишларининг асосий тамойилларини инкор этмайди, эски лойихаларни рад этмайди, лекин унинг уз лойихаси бор. У турли маданиятлардан ташкил топган глобал цивилизация урнатилишини хохлайди. Инсон шахсияти, маданиятлари ва цивилизацияларидаги парчаланиш ва иерархияга карши чиккан постмодернизм одамлардаги психологик мувозанат ва яхлитликни саклаш, Гарб маданияти ва цивилизацияларида мукаммал интеграцияни максад килган. Шундай килиб, постмодернизм дунёнинг эстетик манзарасини узгартириб юборди. Маълум тушунчалар тескарисига алмаштирилди ёки янги тушунчалар пайдо булди, бир маънолилик урнини полисемия эгаллади. Постмодернизм хамма нарсага шубха билан караш мумкин, деган фикрни уртага ташлади. Постмодернизмда ижодкорликнинг намоён булиши билан бадиият чегаралари хеч кандай ахамиятга эга булмай колди, танланганлик эксклюзивлик урнини эгаллади, субъект ва объект уртасидаги муносабат индивидуал тус олди. Санъатни мулокот шакли деб билган бу харакат вакиллари визуалликни гох восита, гохида максад килиб олишди. Постмодернизм маълум тушунчалар асосида курилган. Плюрализм, фарклилик, хаётий-нореал, маъноли-маъносиз каби зиддиятларни тахлил килиш постмодернни ифода килувчи тушунчалардир. Дилек Долташ постмодернизмни "бузгунчи" деб атади ва унинг янгилик кила олмаслигини назариётчи Фостернинг фикрлари билан изохлайди: "Фостер постмодернизмни ечимлар бермайдиган, янги цадриятларни таклиф цила олмайдиган ёндашув сифатида куради, лекин у Гарб одамларига модернистик фикрни инкор этиш техникасини ургатади. Унинг асосий мацсади дунёни узгартиришдир. Постмодернизм улик сиёсий уаракатдир, чунки у буни уддалай олмайди".7

Агар инсон яшаган шарт-шароит ва вазият постмодерн булса, у яратган адабиёт постмодерн адабиёти булади, буни постмодернизмнинг энг мухим назариётчиларидан бири булган француз мутафаккири Жан Франсуа Лётард "постмодерн вазият" ва '^айриоддий шароит" дея таърифлайди. 8 У постмодерн адабиётни "ижтимоий хаёт адабиёти" деб бахолаган. Постмодернизм йуналиши адабий дунёкарашда хам узгаришлар килишга уринади. У адабиётдаги барча чегараларни олиб ташлайдиган дунёкарашни тарбияламокчи булади. Натижада адабиётдаги тасниф ва фарклар уз

6 Куронов Д. ва бошк. Адабиётшунослик лугати. -Тошкент: Академнашр, 2010.

7 Dilek Do1ta§, Postmodernizm Tarti§ma1ar ve Uygulamalar, Tetos Yayшlaп, 1999, s.192

8 F.Jameson, J.F.Lyotard, J.Habermas, Postmodernizm, Kiyi Yayinlari, Istambul, 1994, S.45-46

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

ахамиятини йукотади. Постмодернист ёзувчи учун роман билан газетадаги эълон ёки хабар уртасида айтарли тафовут йук. Аслида, уларнинг барчаси умумий нуткдан иборат ва суз иштирок этган хамма нарса матн хисобланади. Шу нуктаи назардан, роман ёки газета рекламаларида ёзилган кичик матнни одатдагидек кабул килиш керак. Адабиёт ва адабий булмаган асар уртасидаги фарк уз ахамиятини йукотади. Постмодерн адабиётининг максадларидан бири булган укувчини чалгитиш ёки онгни банд килиш учун "такрорлаш" элементи зарур булади. Бир хил ходисаларни, вазиятларни ёки жумлаларни тез-тез такрорлаш оркали уларни таъкидлаш истаги намоён булади. Худди шу вокеа турли ровийлар томонидан хикоя килинса, укувчи жумбокли сюжет ортидан эргашади. Бу колипнинг вужудга келишига фаннинг сабаб-окибат муносабатлари сифатида пайдо булган "ноаниклик, нисбийлик, эхтимоллик" тушунчалари кучли таъсир утказган.

Постмодернизм тушунчасига "Адабиётшунослик лугати"да куйидагича таъриф берилган: "утган асрнинг иккинчи ярмидан адабиёт ва санъатда, умуман, ижтимоий-гуманитар соуаларда кузатила бошлаган оцим, ижодий метод. Француз постструктурализмининг деконструкция (Ж. Деррида), постфрейдизмнинг "шизоанализ" ва "онгсизлик тили" (Лакан, Ж. Делёз, Ф. Гаттари) таълимотлари уамда семиотикадаги киноявийлик концепцияси (У. Эко) постмодернизмнинг фалсафий асосини ташкил цилади".9 Постмодерн ёзувчининг фикрича, хар бир матн холис ва нореал сузлардан иборат булиб, уларга маданий келиб чикиши, эстетик тафаккури ва савиясидан келиб чикиб укувчининг узи маъно беради. Х,ар бир укувчи учун турли хил маъно мавжуд. Чунки хар бир укувчининг идрок мезонлари узгарувчан ва бир-бирини такрорламайди. Укувчи матнни конструкция сифатида кабул килади. У узи аввал укиган матнларнинг атрибутларига кура янги матнни англашга харакат килади ва бунда матнлараро алокалар вужудга келади. Х,ар кандай камситиш ва табакаланишга карши булган постмодерн адабиётида жанрлар уртасидаги коришиклик, тасвирийлик, бошка матнлар билан алокадорлик, уйин ва локал хусусиятлар мухим ахамият касб этди. Тартиб ва мутаносиблик уз ахамиятини йукотди, матннинг хакикийлиги шубха остига куйила бошланди, пастиш ва пародия кенг кулланилди.

Постмодерн адабиёти "гайриоддий ижтимоий хаёт адабиёти"10 сифатида адабиётда йигирманчи аср вокелигидан зериккан укувчи учун кунгилочар майдонга айланиб, янада эркинрок нуктаи назарни илгари сурди. Постмодерн

9 Куронов Д. ва бошк. Адабиётшунослик лугати. -Тошкент: Академнашр, 2010.

10 F.Jameson, J.F.Lyotard, J.Habermas, Postmodernizm, Kiyi Yayinlari, Istambul, 1994, S.45-46

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

адабиётда "вакт" тушунчасига алохида ургу берилади. Вакт энди чизикли эмас, балки нисбийдир. Дархакикат, вакт тушунчасини шубха остига олиш модернизмдан бошланган жараёндир. Модерн йуналишда инсон вактни бошкара олмайди, вакт инсоннинг бошкарувчисига айланди. Модерн романнинг асосий мавзуларидан бири инсон ва замон уртасидаги зиддиятдан келиб чикадиган инккироз холати эди. Постмодерн роман эса бу зиддиятни иронияга айлантиради ва киноя воситасида ундан адабий хомашё сифатида фойдалана бошлади. Модерн романда булгани каби постмодерн романда хам замондан замонга сакраб утиш усулидан тез-тез фойдаланилади. Постмодерн роман авангард шаклдаги экспериментлар, турли мафкуравий карашлар билан уйгунлашган матнлар, янгича рухда яратилган илмий-фантастик ва детектив саргузашт романларидан иборат булиб, вокеалар кутилмаганлик хусусиятга эга булади, баъзан ердан ташкари макон ва замонларда содир булади.

Постмодернизм йуналиши хакида М.Холбековнинг фикрлари уринли: "Постмодернизмнинг асосий объекти - матн. Постмодернизмда борлицдаги жамики мавжуд (хоу у жонли, хоу у жонсиз булсин) нарсаларни цамровчи цоришма уукм суради, уаётдаги уамма нарсага нисбатан ишончсизлик нигоуи билан цараш, истеузоли муносабатда булиш устунлик цилади, цолаверса, "Маданият ва санъат (шу жумладан адабиёт)ни билвосита билиш ёхуд Матндан олинган парча" унинг асосий тамойилига айланади".11 Постмодерн асарда муаллиф ёки муаллиф-ровий борлиги доимо сезилиб турилади ва вокеанинг уйдирма эканлиги алохида таъкидланади. Муаллиф ёки муаллиф-ровий матнда укувчи билан асардаги вокеа хамда одамлар хакида мулохаза юритади, айрим хатти-харакатларни маъкуллайди, бошкаларини эса танкид килади. Бу классик услубдаги ёзувчининг холислик позициясига зид келади. Аммо постмодерн матн бу зиддиятни тан олмайди. Постмодерн матнда бир-бири билан богланмаган хикояларнинг бир хикояга кушилиши, хатто турли адабий жанрдаги матнларнинг хам ёнма-ён келиши узига хос услуб саналади. Бу адабий йуналиш жанрлар орасида тафовут булишига карши чикади, чунки постмодерн хеч кандай жанр чегарасида колишни кабул килмайди. Постмодернизм адабиётини кузатадиган булсак, бу йуналиш янги поетик тамойиллар ва янги эстетик тенденциялар яратишни даъво килмайди. Узининг асосий хусусиятларини модерн адабиётдан олади. Метафантастика даражасига чикадиган уйин ходисаси, шакл экспериментлари ва хикоя килиш усулларининг хилма-хиллиги модернистик романнинг асосий элементлари хисобланади.

11 Холбеков М. ХХ acp модерн aдaбиёти мaнзaрaлaри. Тошкент: Мумтоз суз, 2014, 323-бет

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

Постмодерн адабиёт монизмни инкор этиб, плюрализм тамойилини илгари суради. Постмодерн адабиётда бир-бирига карама-карши кадриятларни умумлаштириб, улардан янги дунё яратилади. "Моддий-маънавий, рух-тана, физика-метафизика, мавхум-аник, хаёт-улим, хакконий-фантастик, Шарк-Гарб каби кенг куламли зиддиятлар постмодерн матнда уйгунлаштирилмасдан, балки бу карама-каршиликлар умумлашмасидан янги дунё яралади", деб ёзади Несрин Карача. 12 Шу жихатдан плюрализм постмодерннинг асосий элементларидан биридир. Унинг яна бир элементи фрагментация хисобланади. Куп катламли ва бир нечта маънога эга булган ташбех-матнларнинг яхлит метафорик хусусияти постмодерн романнинг асосий бадиий тамойилларидан биридир. Бунда матнда учта сатх мавжуд булади: 1. Реалистик сату, 2. Фантастик сату, 3. Шахснинг ички дунёси (онг ости ёки хотира ичра саёуатлари). Шахснинг ички дунёси билан боглик сатхга орзулар, армонлар, хотиралар, ишоралар, рамзлар ва бошкалар киради. Реалистик ва фантастик сатх матнда доимо узгариб туради.

Постмодернизмнинг яна бир элементи бу коллаж усули хисобанади. Асарда адабий матнлардан ташкари уларнинг орасига анъанавий баён услубидан ташкарига чикадиган, белгиланган коидаларга эга ва маъно яхлитлигини курсатадиган жумлалар - газета материалларидан парчалар, эълонлар, янгиликлар каби элементларни кушиш оркали коллаж хосил килинади. Постмодерн адабиётида "элита ва оддий одамлар уртасидаги тафовут синдирилади, постмодерн ёзувчи бу ишни амалга ошириш учун пародия-пастиш, тацлид ва киноядан фойдаланади. Шу билан бирга санъатдаги тафовутни цайта шакллантиради, оддий маданий кодлар ва цадриятларни мураккаб цадриятлар мажмуаси сифатида хослар ва оммага бир хилда тацдим этади".13 Мухаммаджон Холбеков постмодернизмнинг яна бир асосий тамойили деб хакикатдан воз кечишни айтган: "Постмодернизм рууидаги маданият тушунчасида уацицат (киши онги, тафаккурида, фикрида аслидай, аниц ва тугри акс этган объектив борлиц, пировард натижада амалиёт унинг ягона мезонига айланади) - бу оддий суз, холос, бу ерда ушбу сузнинг маъноси эмас, балки унинг мазмуни, унинг этимологияси мууимроцдир ".14

Постмодерн матннинг энг мухим хусусиятларидан бири бу уйин ходисасидир. Матнда хамма нарса уйин каби намоён булади. Тарихий ва хаёлий, ижтимоий ва ахлокий мотивлар муаллиф томонидан уйин сифатида

12 Nesrin Т.Кагаса, Türk Edebiyatmda Postmodernizm, Agustos 2011 - Yil 100 - S.288

13 Nesrin Т.Кагаса, Türk Edebiyatlnda Postmodernizm, Agustos 2011 - Yil 100 - S.288

14 Холбеков М. ХХ аср модерн адабиёти манзаралари. Тошкент: Мумтоз суз, 2014, 323-бет

Oriental Renaissance: Innovative, (E)ISSN:2181-1784

educational, natural and social sciences www.oriens.uz

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7 3(6), June, 2023

такдим килинади. Детектив фантастика постмодерн адабиётнинг бу максадига энг катта хизмат киладиган жанрдир. ^отиллик сабабларини ва ижрочиларини излаб, жиноятчининг изларини топишга уринаётган терговчининг саъй-харакатлари билан юзага келадиган кескинлик укувчини узига жалб этиши, вокеалар окимида эркин сузиши, вактни марокди утказиши ва матндан завкланиши учун айни муддао саналади. Укувчи бу жараённи худди топишмок ечаётган ёки бекинмачок уйнаётгандай бошдан кечиради. Модернистлар вокеликни кайта талкин килишса-да, постмодернизм вакиллари учун хакикат деган тушунча йук. Матндаги хамма нарса ноаник ва жумбокли булиб, жамлашдан курча парчалашга мойиллик купрок сезилади. Постмодерн матнга куплаб номоддий ходисалар киритилади, коллаж ва кайта ишлашга ургу берилади. Шу тарика бадиий адабиёт метафантастикага айланади. Постмодернизм окими вакиллари "уамма нарса кузгу, асл деган нарсанинг узи йуц ва уамма нарса тацлиддан иборат", деган карашни илгари суришади.15 Ровийнинг хам, кахрамоннинг хам позицияси узгариб, матнда укувчи энг ахамиятли шахсга айланади. Муаллиф уз матнини деярли укувчи билан бирга яратади ва бу жараённи адабиёт энди узини узи яратади, деб хисоблашади. Бошка адабий махсулотлар матннинг мотивига айланиб, ёзувчи ва укувчи биргаликда матн тузишади. Бу йуналишдаги асарларни кузатар эканмиз, постмодерн матнлар жуда куп маъно карама-каршиликларини уз ичига олишини куриш мумкин. Асар сунггида атай укувчининг умидлари пучга чикарилади. Мотивнинг асл манбасини пародия ва пастиш билан кадрсизлантириш уларнинг асосий хусусияти хисобланади. Пародиядан фаркли уларок, пастишда асл манба хурмат килинади, киноя ёки мазахга урин берилмайди.

Матн нафакат уни ёзган муаллифнинг нуткларини, балки матндаги куплаб ровийларнинг нуткларини хам уз ичига олганлиги сабабли, постмодерн асар полифоник композицияга курилади. Яъни бир канча матнлар узаро богланган куп катламли тузилишга эга булади. Матнга турли элементларни киритиш оркали интертекстуаллик хосил булиб, у иктибос, яширин иктибос, таклид, аллюзия, хавола, хикоя ичида хикоя каби куплаб усулларни уз ичига олади. Адабиётшунос Холбековнинг китобида "Интертекстуаллик бадиий матнда постмодернизм суянган асосий тушунча уисобланади. Маълумки, постмодернизм бадиият, шакл ва баён техникаси каби асосий элементларни модернизмдан узлаштирган", дейилади. 16 Интертекстуаллик эса

15 Jahon adabiyoti: modernizm va postmodernizm. O'quv qo'Иanma / Ulug'bek Hamdam. - Toshkent: Akademnashr, 2020, 67-бет

16 Холбеков М. ХХ аср модерн адабиёти манзаралари. Тошкент: Мумтоз суз, 2014, 325-бет

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

постмодернизм структурасида мухим элемент хисобланади. Шунингдек, постмодернизмда полифония, хилма-хиллик, элита санъати ва оммавий маданият уртасидаги масофани йукотиш, санъат ва хаётни уйгунлаштириш, ёзиш жараёнида укувчини биргаликда ишлатиш, укиган нарсаси хакикат эмас, балки хаёлот махсули эканлигини доимий равишда эслатиб туриш, жанрлар уртасидаги зиддиятларга бархам бериш каби элементлар мавжуд булади. Гоявий постмодернизмнинг асосий хусусиятларини яхлитлик ва тартибни инкор этувчи, хамма нарса ноаник ва жумбокли, парадокслар ва тасодифлар бир-бирига богланган матнлар ташкил килади. Постмодерн романнинг мухим хикоя килиш усулларидан бири бу метафиксация хисобланади. Метафиксация шунчаки муаллифнинг уйдирмаси эмас, балки адабий тушунчани ифодалаш усулидир. Бу тушунча биринчи марта 1960 йилларнинг охирида ёзилган романлар учун ишлатилган. "Метафиксация атамаси умумий маънода, муаллифнинг ёзув актини бадиий матннинг бир цисмига айлантириш, у цандай ёзганлигини тавсифлаш ва романдаги ёзув акти билан бозлиц муаммолар уацида фикр билдириш мацсадида цулланилади. Бу тушунча адабиётни уйин сифатида цабул циладиган дунёцараш маусули уисобланади. У субъект-объект, ички дунё-ташци олам, тарих-хаёлот царама-царшиликлари бир вацтнинг узида аралашган ёки биргаликда мавжуд булган плюралистик дунёни акс эттиради". 17 ^искача килиб айтганда, роман ёзиш жараёнида роман назариясини курсатиш адабиёт фанида метафиксация деб аталади. У ёзувчи асарни ёзиш жараёнида укувчи билан бевосита ва фаол мулокот килишини хохлайди.

Бадиий асардаги образ хам хаёлот уйини учун мухим восита хисобланади. Образ мавхум вокеликни гавдалантириш ва уни бадиий майдонга олиб чикиш жараёнининг махсули саналади. Постмодерн матн укувчини маънодаги бушликларни тулдиришга мажбур килади. Муаллиф уз матнини яратиш давомида изчиллик ва тартибдан чикиб кетиши сабабли матнда бушликлар мавжуд булади. Бу камчиликларни тулдириш укувчининг ихтиёрида колади. Классик романда биз тугун асар охирида очилишига урганганмиз. Постмодерн романда эса якун укувчи учун атайлаб мавхум ва очик колдирилади. Постмодерннинг яна бир элементи интертекстуаллик булиб, хикоя бир маданият доирасида содир булади, шунинг учун у нафакат биз яшаётган дунёнинг хакикатларига, балки ундан олдинги бошка ёзма ва огзаки матнларга хам мурожаат килиши мумкин. Бунда уша мотив олинган манбаларга хаволалар берилади. Ушбу махсус хаволалар интертекстуаллик, яъни матнлараро алока

17 Nesrin Т.Кагаса, Türk Edebiyatmda Postmodernizm, Agustos 2011 - Yil 100 - S.288

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

деб аталади. "Интертекстуаллик мавжуд манбага матн цушиш ёки матнни узгартириш усуллари орцали яратилади. Уметафиксациянинг бир цисми булиб, тугридан-тугри илгари ишлаб чицарилган матнларга тацлид цилишдан кура шахс ёки мотивга таъсир цилиш орцали янги матннинг эстетик сатуи учун хомашё яратади. Натижада у метафиксация, фантастика, шакл, уикоя ва услуб каби барча элементлари билан постмодерн адабиётнинг эстетик циёфасига айланади".п Ёзувчининг уз асарини узидан аввал яратилган бошка асарларга таклид килиб ёзиши ёки уша мотивни кайта куриши, таклидга асосланган баён атамаси сифатида пародия ёки пастиш атамаси тилга олинади. "Пародия ёки пастиш бошца бир асарга янги контекстда тацлид цилиш усулидир".19 Хдкикат ва фантастика чегаралари коришиб кетган постмодерн асарда ёзувчи замон ва маконнинг богликлигидан, ходисалар уртасидаги сабаб-натижа муносабатларидан, образларнинг характерини тасвирлашдан четланган холда, матнда узига хос узгаришлар яратади. Бунинг учун пародия ва пастиш энг унумли усулдир. Постмодерн ёзувчи узи учун янги хаёлий дунё яратар экан, аввалги даврлардаги матнлар оламини кезиб чикади. Кадимги матнлардан гох шахс сифатида, гох образ ёки мотив, гох баён техникаси урнида таъсирланиб, уз асарини пародия ва пастиш сатхида куради. Бу услубга энг ёркин мисол Эллери Куин ва Ниро Вулф томонидан яратилган Артур Конан Дейлнинг "Шерлок Холмс ва доктор Уотсон" туркум асари асосида битилган пародияларидир.

Улугбек Хдмдам постмодерннинг энг мухим элементларидан бири сифатида ирония усулидан кенг фойдаланиш эканини таъкидлайди ва Умберто Экони мисол килиб келтиради.20 Матнлар орасида сарсон-саргардон булиш, бошка матндан манзара, мотив, хатти-харакат намунаси, шахс характерини олиш, уларнинг бадиий ва баён килиш шакллари билан уйин килиш, бир позициядан иккинчисига утиш каби хусусиятлар бу постмодерн ёзувчи завкланадиган ва унинг ижодини ривожлантирадиган мухим бадиий сатхдир. Матннинг полифоник ва плюралистик структурасини намоён этувчи бу муносабат хам постмодерн романнинг хаёлий элементидир. Постмодерн матндаги яна бир элемент таклид хисобланади. Таклид матнда ташки олам образлари маъносини уз зиммасига олади. Ровий вокеани шунчаки баён килиб бермайди, унинг хакикат эканлигини даъво килмайди, аксинча, у буни матн остига кодлаган тарзда амалга оширади. Унинг хикоясидаги хаёлий кахрамон

18 Холбеков М. ХХ аср модерн адабиёти манзаралари. Тошкент: Мумтоз суз, 2014, 327-бет

19 Холбеков М. ХХ аср модерн адабиёти манзаралари. Тошкент: Мумтоз суз, 2014, 322-бет

20 Jaton adabiyoti: modernizm va postmodernizm. O'quv qo'Иanma / Ulug'bek Hamdam. - Toshkent: Akademnashr, 2020, 67-бет

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

икки чети сикилган вокелик марказида колиб кетади ва биздан бегоналашган дунё хаётини иккинчи кули билан курсатиб туради. Турк постмодерн романчилигида турли улчам ва вазифаларда кулланиладиган интертекстуаллик мана шу уч услуб: пародия-пастиш, киноя ва таклидни асосий элементлар сифатида кабул килган. Постмодерн романда детектив элемент хам мавжуд булиб, котиллик, жиноят вокеалари хакида хикоя килинади. Агата Кристи, Артур Конан Дойл каби ёзувчилар томонидан чуккига чикарилган детектив роман жанри постмодерн адабиётда хам мухим урин тутади. "Турк романчилигида детектив анъаналар Аумет Митуатнинг "Жиноят сирлари" романи билан бошланган. Постмодерн романда баъзан детектив фантазия матннинг асосини ташкил этса, баъзан матнга ёрдамчи элемент вазифасини бажаради ".21

Постмодерн баён услубида тарих тушунчаси узининг маълум маъносидан бутунлай узоклашиб, мавхумлик хусусияти ортади. Украин олими Затонскийнинг ёзишича, "у муайян замон ва маконда содир булган воцеаларнинг сабаб-оцибат муносабатларига асосланган яхлит тузилмани курсатадиган, янги дунё уацицатида узини цайта тиклайдиган тарих сифатида постмодерн романда намоён булади".22 Тарих энди вокеаларнинг чизикли занжири хронологияси эмас, балки постмодерн ёзувчининг хозирги замонда мавжуд булган ва янги хулосаларни келтириб чикарадиган вакт булими сифатида хаёлий дунёни яратишга ёрдам берадиган уйин майдончасидир. У бевосита замон тушунчаси билан чамбарчас богланган. Постмодерн баёндаги "утмишга кайтиш" усули интертекстуаллик сатхида пародия ёки пастиш куринишидаги тахрирлаш усулларини узгартирадиган янги трансформация хисобланади. Бошкача айтганда, постмодерн матндаги тарих хам хакконий тарих каби хужжатли куринишда булади, яъни у объектив ва конкрет вокелик хусусиятларига эга булиб, кишиларнинг хис-туйгулари, уй-фикрлари билан уз хотираларида шаклланадиган янги бир вокеликдир, бошкача айтганда, у хаёлот махсулидир. Буни англаган холда хаёлий образлар уз ролларини хакикий кахрамон сифатида уйнайди, хакикий тарихий шахслар эса образли куринишда тасвирланади. Тарихнинг мухим бурилишларида вокеалар марказида булган инсонлар тарихдаги позициялари билан эмас шахсий позицияси билан матнда пайдо булишлари постмодерннинг узига хос хусусиятларидан биридир.

21 Накап Sazyek, "Türk romaninda postmodernist yöntemler ve yönelimler", Türk Romaш Özel Saylsl, Mayls/Haziran/Temmuz 2002, s.493-509.

22 Затонский Д.В. Модернизм и постмодернизм. - Харков: Фолио, 2000, ст.64

Oriental Renaissance: Innovative, (E)ISSN:2181-1784

educational, natural and social sciences www.oriens.uz

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7 3(6), June, 2023

Постмодерн даврга утиши билан инсон узидан ва атроф-мухитдан узоклашди. Унинг шахси синдирилди, узига хослик жихатлари йукотилган мавжудотга айланди. Муаллиф-ровий сингари унинг шахси хам узгаришга учраган ёки мунтазам узгариб турадиган сифатни намоён этади. Айни пайтда образлардан тузилган матн доирасида одамлар ва фигуралар узгариб боради. "Баъзан ижобий образдан салбий образга айланади, баъзан ёвуз характердан олижаноб инсонга узгаради". 23 Постмодерн романда хикоя килиш техникасининг ягона тури мавжуд эмас, лекин турли максадларда тузилган турли матнлардан иборат коллажлар яккол куриниб туради. Хдтто газета парчалари, эълонлар ва бошка ёзувлар хам бадииятга зарар етказмаган холда романга кучирилади. Дархакикат, замонавий рангтасвирда хам бу услуб мавжуд булиб, у коллаж деб номланади. Турк адабиётида yFy3 Атайнинг "Туткич бермаганлар" 24 асарида шеърлар, мактублар, иншолар, энциклопедиялар, мукаддас китоблардан иктибослар, автобиография ва бошкалар келтирилиб, постмодерн романнинг хикоя матнлари сифатида намоён булган. Роман хакидаги одатий тушунча ва унинг маълум назарий коидаларини бир четга суриб куйган постмодерн ёзувчи янги романда асосий эътиборни объектга каратади, мавзуга мавхум чизгилар билан ёндашади, вокеаларни тушунарсиз ва мураккаб тарзда, хиралаштириб тасвирлайди. Шу билан бирга янги хикоя килиш усулларини уйлаб топади.

Утган асрнинг охирларига келиб, "мухтарам укувчи, фаол китобхон, яхши тайёрланган китобхон, онгли укувчи, хос китобхон" каби жумлалар уз ахамиятини йукотди. Бу каби хикоя тарзини укиш китобхон учун кулайлик тугдиради. Постмодерн матнни эса кандай укиш кераклигини билиш зарур булади. Улар укувчига унинг факат битта хикояси, яъни муаллиф ёзган хикояси борлигини эслатади. Лекин ёзилган ва ёзиладиган бошка хикоялар сон-саноксиз. Укилаётган китоб эса узгаришга мойил булиб, утмиш ва келажак хикояларининг хар бири билан алокадор деб хисоблашади. Постмодернистлар бу китоб охирги китоб эмаслигини, хеч бир матн охирги китоб булмаслигини уктирмокчи булишади. Турли мустакил матнлардан ташкил топган матнлар коллажи сифатида тузилган асар Шарк ёки Гарбнинг турли маданиятлари махсулларидан иктибос келтирган, метафорик элементлар, уйин ва таклидга курилган конструкциядир. Асар мазмуни хам мавхум ва сирли куринади. Укувчи мутолаа давомида узаро богланган ва бошкасига эвриладиган структурани назардан кочирмаслиги керак. Постмодерн тушунчасига даставвал

23 Nesrin T.Karaca, Türk Edebiyatinda Postmodernizm, Agustos 2011 - Yil 100 - S.288

24 Oguz Atay, Tutunamayanlar, iletiçim Yayinlan, istanbul, 2022, s.724

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

социологик контекстда каралган. Санъат ва адабиётда янги оким кириб келаркан, бу уша давр ва жамиятдаги ижтимоий кайфиятнинг махсули булади. Лётард постмодернизм 20-асрнинг иккинчи ярмида уша даврда хукмронга айланиб бораётган модернизм йуналишининг тамойиллари ва шартларига карама-карши оким сифатида сифатида пайдо булганини айтади.25 Давр ва жамиятнинг ижтимоий кайфияти модернистлар бахолаган тарзни инкор этмасди. Марказида инсон турувчи янги адабий дунёни яратиш, инсонни энг бебахо ганж сифатида эътироф этиш, унинг жамиятдаги фаровонлиги ва бахтиёрлигини таъминлашни максад килган модернизм утган асрнинг урталаригача булган жараёнда ахамиятга молик ижобий натижаларга эришди. Аммо улар илгари сурган улкан гояларни амалга оширишда универсал микёсдаги муваффакият етарли даражада булмаганини кайд этиш жоиз. Европа китъасида аланга олган икки жахон уруши хам модернизмнинг инсониятга берган ваъдаларини муносиб равишда бажара олмаслиги ойдинлашди. "Таъкидлаш лозимки, жамиятда модернизм янги дунёнинг цивилизация лойиуаси сифатида царалиб, оцибатда бу миссияни уддалай олмади. Оцибатда инсон онги жиддий рууий инцироз кучасига келиб цолди. У умид цилган манзилга модернистик йуналиш чизиб берган йул орцали бориш мураккаблик тугдиришини, уатто бу йулнинг охири булмаслиги уам мумкин экани даврнинг умумий ижтимоий манзарасида намоён була бошлади",26 дейди Затонский. Инсон кадриятлар ва анъаналар эврилиши билан бирга уз эркидан узоклашди. Бу жараён ХХ асрнинг иккинчи ярмидан бошлаб модернизм ва уни юзага келтирган ижтимоий вокеликнинг хар бир элементи ва тамойилини танкидий бахолаш учун замин яратди. Натижада санъат ва адабиётда янги бир окимга эхтиёж тугилди. Адабиёт инсониятнинг онги ва тафаккурини янги узанга буриши зарур булган паллада постмодернизм гояси уртага ташланди. Адабиётшунос Улугбек Хдмдам бу жараёнга шундай таъриф берган: "Янгиланаётган бадиий тафаккур маусули, баъзан гуё уамма нарса ёки уеч нарсадек таассурот цолдиради уцувчида".27

Постмодернизм, энг аввало, модернизмнинг рационалистик асосларини ва у пайдо килган кайфият доирасида вужудга келган барча адабий анъаналарни танкид килиш ва инкор этиш жабхасига айланди. Модернизмнинг асосий таянчи тарих билан хозирги давр уртасидаги узилишни назарда тутди. Санъатдаги постмодернизмнинг карама-каршилиги эса модернистик

25 F.Jameson, J.F.Lyotard, J.Habermas, Postmodernizm, Kiyi Yayinlari, Istambul, 1994, S.45-46

26 Затонский Д.В. Модернизм и постмодернизм. - Харков: Фолио, 2000, ст.67

27 Jahon adabiyoti: modernizm va postmodernizm. O'quv qo'llanma / Ulug'bek Hamdam. - Toshkent: Akademnashr, 2020, 61-bet.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

санъатнинг индивидуаллик, элитизм ва миссионерлик каби асосий кадриятларига каратилган.Шу каби умумий тенденциялар нуктаи назаридан постмодернизмнинг адабиётдаги асосий эътибори роман жанрига каратилди. Постмодерн роман услубияти халигача тулик ишлаб чикилмаган, бахсли масала булса-да, унинг асосий хусусиятлари сифатида метафиксация, интертекстуаллик, детектив ва тарихий йуналиш санаб утилади. Ёзувчи узи куриб чикаётган мавзуни объектив вокеликда, уша давр учун мухим ахамиятга эга булган муаммо доирасида тасвирлайди. Асарда макон ва замон тарих билан боглик булган такдирда хам мохият ёзувчи яшаб турган ижтимоий мухитдан узоклашмайди. Асари оркали укувчига мулохаза юритиш учун майдон хозирлайди. Укувчи асардаги персонажларнинг бадиий функцияси, макон ва замондаги тимсоллари, ёзувчининг матн остига кодланган ишораларини ечиш оркали ёзувчи таклиф этган мулохаза майдонига киради. Муаллиф кулидаги кузгу билан укувчисини хаётнинг узига таниш булган кучаларида айлантириб юради. Реалист ёзувчи хаётни акс эттиришда фойдаланадиган мезонлар объектив вокелик сирасига киради.

Улугбек Хдмдамнинг ёзишича, "постмодерн адабиёт уз мазмун-кайфиятига кура купинча цурамалардан иборат булади. Шунинг учун уам уни уциган киши маъноларнинг тарицдек сочиб юборилганини куради". 28 Адабиётшунос ^озокбой Йулдошев постмодерн санъатнинг салкам бир асрлик тараккиёт тарихини шартли равишда уч боскичга булади.29 Биринчи боскич ХХ аср бошларидан 60-йилларгача булган шаклланиш даври булиб, унда постмодернизм асосан АКТТТда. меъморчилик, телевидение ва дизайнга тегишли бирмунча тор доирадаги ходиса сифатида мавжуд эди. Иккинчи боскич - 60-70-йилларни уз ичига олувчи оёкка туриш боскичи. Утган юзйилликнинг 60-70-йилларида Америкадан Оврупога утиши билан постмодерн санъат ривожининг иккинчи даври юзага келди. Бу боскичдаги постмодерн яратикларга хос етакчи жихат плюрализм ва эклектизм эди. Бу давр постмодернизмининг асосий белгиси утмишга киноявий назар, эски матнга янги маъно берадиган метатилдан фойдаланиш булиб, назарий асосчиси йирик итальян ёзувчиси ва олими Умберто Эко эди. ^озокбой Йулдошевнинг айтишича, постмодерн санъат тараккиётининг хозирги, учинчи боскичи 80-йиллардан бошланади.30 Бунда назарий пойдевори Жак Деррида карашлари асосида шаклланган бу боскичнинг яккол кузга ташланадиган белгилари

28 Jaton adabiyoti: modernizm va postmodernizm. O'quv qo'Uanma / Ulug'bek Hamdam. - Toshkent: Akademnashr,

29 Крзокбой Йулдош. Постмодернизм: мохият, илдизлар ва белгилар. "Жахон адабиёти", 2015 йил, 10-сон

30 Козокбой Йулдош. Постмодернизм: мохият, илдизлар ва белгилар. "Жахон адабиёти", 2015 йил, 10-сон

2020, 64-bet.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

сифатида постмодерн яратикдарнинг эротиклашиб бориши, уларда аёллар шахвонияти, одамнинг физиологик жинси билан психологик жинси уртасидаги номувофикликда намоён буладиган тасвирига куп урин берилиши каби жихатлар кайд этилган.

ХУЛОСА

Постмодерн адабиёти ноанъавий ижтимоий хаёт адабиёти сифатида адабиётда пайдо булди. Постмодеризм назариётчилари янги йуналишни модернизмга карши харакат уларок бахолашса-да, у узининг асосий хусусиятларини модерн адабиётдан олган. Метафиксация даражасига чикадиган уйин ходисаси, шакл билан боглик экспериментлар ва хикоя килиш усулларининг хилма-хиллиги модерн романнинг асосий элементлари хисобланади. Бу йуналиш ёзувчи учун адабий кенгликларда эркинлик, китобхонлар ичида оммабопликни кузлаган. Постмодернизм янги поетик тамойиллар ва янги эстетик тенденциялар яратишни даъво килмайди. Постмодернистлар наздида дунёда янги бир матн йук, барча матнлар узидан аввалги матнлардан олинган булади, уларни такрорлайди ёки кайта яратади. постмодерн адабиёт монизмни инкор этиб, плюрализм тамойилини илгари суради, адабиётда бир-бирига карама-карши кадриятларни умумлаштириб, улардан янги дунё яратишни максад килади.

Постмодерн роман инсон ва замон уртасидаги зиддиятни иронияга айлантиради ва киноя воситасида ундан адабий хомашё сифатида фойдаланади. Куп катламли ва бир нечта маънога эга булган ташбех-матнларнинг яхлит метафорик хусусияти постмодерн романнинг асосий бадиий тамойилларидан бири хисобланади. Матн нафакат уни ёзган муаллифнинг нуткларини, балки матндаги куплаб ровийларнинг нуткларини хам уз ичига олганлиги туфайли постмодерн асар полифоник композицияга курилади, яъни бир канча матнлар узаро богланган куп катламли тузилишга эга булади.

REFERENCES

1. Ahmet Altan, Dört Mevsim Sonbahar, Everest Yaymlan, ístanbul, 2013, s.224

2. Ahmet Altan, Tehlikeli Masallar, Everest Yayinlari, Istanbul, 2013, s.248

3. Ahmet KABAKLI, "Orhan Pamuk'un Romanlarma Baki§lar", Türk Edebiyati, Eylül 1992, Sayi: 227

4. Ahmet KABAKLI, "Orhan Pamuk", Türk Edebiyati, Türk Edebiyati Vakfi Yayinlari, Istanbul 1994, Cilt: 5

5. Барт Р. Танланган тадкикотлар. (Семиотика. Поэтика). - М.: Прогресс, 1989, -466 c.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

6. Бахтин. Вопросы литературы и эстетики. М.: Художественная литература, 1975, -235 с.

7. Белинский В.Г. Собрание соченений в трех томах. Т.3. М., 1948, -384 с.

8. Bema Могап, Türk Romaшna Ele§tirel Bir Baki§ 3, ileti§im Yayinlan, Istanbul, 1994.

9. Bilge Karasu, Kilavuz, Metis Yayinlari, Istanbul, 2019, s. 120

10. Бобоев Т. Адабиётшунослик асослари. -Т.: Узбекистон, 2002, - 520 6.

11. Бореев Ю.Ю. Эстетика. Теория литературы. Т.4. Литературный процесс. -М.: Наследие, 2002, - 624 с.

12. Бореев Ю.Ю. Теория литературы // Энциклопедический словарь терминов. — М., 2003, - 575 с.

13. Болтабоев X,. Наср ва услуб. Услуб муаммосига назарий нигох,. — Тошкент: Фан, 1992, -360 б.

14. Болтабоев X. Адабиёт энциклопедияси. - Т.: "Mumtoz эо^", 2014.

15. Введение в литературоведение. - М., 1976, -520 с.

16. В.Г.Белинский. Адабий орзулар. Т.: Гафур Гулом номидаги адабиёт ва санъат нашриёти, 1977.

17. ^ссет Х.О. Дегумaнизaция искусствa. - М.: Рaдугa, 1991.

18. Гегель. Эстетика. И 4-х т. - М.: Искусства, 1971, -460с.

19. "Gelenek ve Yenilik", ^n^madter: Enis Batur-Orhan Pamuk, Kar§idan Kar§iya Ge?erken Sanat, Yapi Kredi Yayinlari, Istanbul, 1995

20. Gürsel AYTAQ, "Cevdet Bey ve Ogullari", Qagda§ Türk Romanlan Üzerine incelemeler, Gündogan Yayinlari, Ankara 1990, 1. Basim

21. Gündüz, Osman (2006), "Cumhuriyet Dönemi: Roman 1960 Sonrasl", Türk Edebiyati Tarihi, C. IV, istanbul: Kültür ve Turizm Bakanligi Yayinlari, I. Baski, s.374.

22. Gürbilek, Nurdan (2001), "Orijinal Türk Ruhu", Defter, 43, Bahar.

23. Gürbilek, Nurdan (2005), Ev Ödevi, istanbul: Metis Yayinlari, 3. Basim.

24. Gürbilek, Nurdan (2007), Vitrinde Ya§amak, istanbul: Metis Yayinlari, 4. Basim.

25. Дилмурод Куронов. Назарий кайдлар. Т.: Академнашр, 2018.

26. Dilek Dolta§, Postmodernizm Tarti§malar ve Uygulamalar, Tetos Yayinlari, 1999,

27. Долгов К.М. От Киркегора до Камю. - М.: Искусство, 1990.

28. Doç. Dr. Nüket ESEN, "Huzur ve Kara Kitap'ta istanbul'un Semtleri", Varlik, Nisan 1998

29. Enver ERCAN, "Hayat Benim için Pek Çok Kaynaktan Aldigimiz Etkilerle Bir Çeçit Sorun Çôzmektir / Yeni Hayat", Varlik, §ubat 1995

s.192

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

30. Enis BATUR, Orhan PAMUK, "Gelenek ve Yenilik", Kar§idan Kar§iya Geferken Sanat, Yapi Kredi Yayinlari, Istanbul 1995,

31. Эшонкул Н. «Mern^aH MeHra4a. - Тошкент: Aкaдемнaшр, 2014.

32. Ercüment DURSUN, "Kendimi Oryantalist Gibi Görmüyorum", Aksiyon, 11-17 §ubat 1995

33. Fethi Demir, Orhan Pamuk'un romancilik kariyerinde bir ge?i§ romani: Benim adim kirmizi, Uluslararasi Sosyal Ara§tirmalar Dergisi, Cilt: 9, Ekim 2016

34. F.Jameson, J.F.Lyotard, J.Habermas, Postmodernizm, Kiyi Yayinlari, Istambul, 1994, S.116

35. Fethi Naci, "Beyaz Kale", 50 Türk Romani, Oglak Yayinlari, Istanbul 1997

36. Fethi Naci, "Cevdet Bey ve Ogullari", 50 Türk Romani, Oglak Yayinlari, Istanbul 1997

37. Фитрат. Танланган асарлар. Иккинчи жилд. - Т.: Маънавият, 2000. - Б. 208.

38. Фрейд 3. Психoaнaлиз x,aK^a бeштa мaърузa. -Тoшкeнт: Мухдррир, 2019.

39. Füsun AKATLI, "Sessiz ve Ölü", Milliyet Sanat, Yeni Dizi 88, 15 Ocak 1984

40. Жалoлиддин Румий. Ичингдаги ичингдадур. -Тoшкeнт: Янги аср авлoди, 2013. -240 б.

41. Jahon adabiyoti: modernizm va postmodernizm. O'quv qo'llanma / Ulug'bek Hamdam. - Toshkent: Akademnashr, 2020

42. Jale Parla, "Orhan Pamuk"un Romanlarinda Renklerin Dili". Orhan Pamuk'un Edebi Dünyasi. Nüket Esen - Engin Kilif. Istanbul: Iletisim Yayinlari, 2008, s. 120

43. Co§kun Qokyigit Co§kun (1999). "Bütün Hikayeler Bir Kelimedir!", Türk Edebiyati Dergisi

44. Жyрaeв Т. Oot OKHM^ Moдeрн. - ФaрFOнa: ФaрFOнa, 2009.

45. Ибрox1им Fафурoв. Х,аё - халoскoр: Биринчи китоб. - Т.: Шарк, 2006. - 384 бет.

46. Ишкрв Ё. Суз санъати сузлиги. - Тoшкeнт: Узбекистан, 2014. - 304 6.

47. thsan Oktay Anar, Puslu Kitalar Atlasi, ileti§im Yayinlari, Istanbul, 2021, S.238

48. thsan Oktay Anar, Kitab-ül Hiyel, ileti§im Yayinlari, Istanbul, 2018, S.154

49. Йyлдoшeв Суз ёлкини. -Тoшкeнт: Fафур Fулoм нoмидаги нашриёт-матбаа ижoдий уйи, 2009, -504 б.

50. Каримoв Б. Рухдят алифбoси. -Тoшкeнт: Fафур Fулoм нoмидаги нашриёт-матбаа ижoдий уйи, 2016, - 364 бет.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.