Научная статья на тему 'ПОПУЛЯРНЫЕ ИСТОРИЧЕСКИЕ ПРОИЗВЕДЕНИЯ ИНДИЙСКОГО СУБКОНТИНЕНТА (XVI - НАЧАЛО XVII ВВ.)'

ПОПУЛЯРНЫЕ ИСТОРИЧЕСКИЕ ПРОИЗВЕДЕНИЯ ИНДИЙСКОГО СУБКОНТИНЕНТА (XVI - НАЧАЛО XVII ВВ.) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
49
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАДЖИКСКАЯ ЛИТЕРАТУРА XVI - НАЧАЛО XVII ВЕКОВ / ИСТОРИОГРАФИЯ / ИСТОРИЧЕСКИЕ ИСТОЧНИКИ / ИНДИЙСКИЙ СУБКОНТИНЕТ / ПОЛИТИЧЕСКАЯ СИТУАЦИЯ / ВОСПОМИНАНИЯ / ИМПЕРИЯ ВЕЛИКИХ МОГОЛОВ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Пулатов Назирджон Набиджонович

В статье рассматривается историко- литературные источники XVI и начала XVII веков Индийского субконтинента. Рассматривая художественную ценность исторических произведений, автор статьи характеризует факторы развития, способствующие повышению художественной и эстетической ценности историографии указанного периода. В статье подчеркивается, что вклад исторических произведений известных таджикско-персидских историков и ученых в развитие литературы достаточно весом и значителен. Автором подвергаются всестороннему анализу исторические наследие известных историков исследуемого периода, произведения которых обладают большой художественной ценность. Исторические сочинения, такие как: «Бабур-наме», «Хумаюн-наме», «Акбарнаме», «Установления Акбара», «Извлечение из историй», «История алфи», «Джахангир-наме» и другие, признаны наилучшими образцами исторических книг этого периода.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

POPULAR HISTORICAL WORKS OF THE INDIAN SUBCONTINENT (XVI - BEGINNING OF THE XVII CENTURIES)

The article discusses the historical and literary sources of the XVI and early XVII centuries of the Indian Peninsula. Considering the artistic value of historical works, the author characterizes the development factors that contribute to the increase of the artistic and aesthetic value of the historiography of the specified period. The article emphasizes that the contribution of historical works of famous Tajik-Persian historians and scholars to the development of literature is quite weighty and significant. The author undergoes a comprehensive analysis of the historical heritage of famous historians of the studied period, whose works have great artistic value. Historical works such as: «Babur-name», «Humayun-name», «Akbarname», «Ain-i Akbari», «Muntakhab at-tawarikh», «History of alfi», «Jahangir-name» and others, are recognized as the best examples of historical books of this period.

Текст научной работы на тему «ПОПУЛЯРНЫЕ ИСТОРИЧЕСКИЕ ПРОИЗВЕДЕНИЯ ИНДИЙСКОГО СУБКОНТИНЕНТА (XVI - НАЧАЛО XVII ВВ.)»

^^ 381 3»»7 /7833 JJsJJ .A^J^J J-JC. UJ < ^ и'лР .f^'jj' UtP^l ии,,"Я .4

ВЛИЯНИЕ ПОЭЗИИ РУДАКИ НА АРАБОЯЗЫЧНЫХ ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКИСКИХ ПОЭТОВ

В статье приведены сведения о взаимовлиянии и идеологических связях произведений персоязычных и арабоязычных поэтов классической персидско-таджикской литературы. Исследование в данной статье сконцентрировано на тематическом сходстве и взаимовлиянии поэтических произведений мастера таджикской поэзии Абуабдуллоха Рудаки и арабоязычных персидско-таджикских поэтов, таких как Сохиб ибн Аббод Исфахани, Кади Абдулазиз Гургани, Абуали Соджи и Ибн Хинду. Стоит отметить, что в статье отражена тема любви к родине, упоминаются географические названия известных городов Ирана, что свидетельствует о патриотизме арабоязычных поэтов таджикской литературы. Исследуется тема старости и преклонного возраста, которая считается одной из распространённых тем в таджикской литературе и использовалась арабоязычными и персоязычными поэтами.

Более того, в данном научном изыскании подвержены анализу и переводу примеры стихов арабоязычных поэтов персидско-таджикской литературы. В упомянутых стихотворениях воспеваются любовь к родине и патриотизм, самопознание и самосознание, доказывающие тот факт, что хотя эти поэты сочиняли свои произведения в основном на арабском языке, их содержание наполнено персидско-таджикскими мотивами. Также исследуется вклад арабоязычных поэтов иранского происхождения на формирование арабской и арабоязычной персидско-таджикской литературы.

Ключевые слова: арабоязычные поэты, патриотизм, тема преклонного возраста, таджикская арабоязычная литература

INFLUENCE OF RUDAKI'S POETRY ON ARABIC-SPEAKING POETS OF PERSIAN-TAJIK LITERATURE

The information concerning the reciprocal influence and ideological relations of Persian and Arabic poets of classical Persian-Tajik literature is adduced in the article. In fact, the research is concentrated on the thematic resemblance and two-way effect of master of the Tajik poetry - Rudaki's verses and Arabic-speaking Persian-Tajik poets, such as Sohib ibn Abbod Isfahani, Kadi Abdulaziz Gurgani, Abuali Soji and Ibn Hindu. It should be mentioned, that the article reflects the theme of love towards motherland, the geographical names of famous cities of Iran are referred to testifying to the patriotism of Arabic-speaking poets of Tajik literature. The theme of the old age and declining years which is considered to be commonly encountered topics in Tajik literature and was widely used by Arabic-speaking and Persian-speaking poets is surveyed.

Moreover, the patterns of the poems of the Arabic-speaking poets of Persian-Tajik literature are analyzed and translated in the inquiry. The love towards motherland and patriotism, self-knowledge and consciousness are glorified in the relevant verses which prove the fact that though the poets created their works mostly in Arabic their contents are replete with Persian-Tajik motifs. The contribution of the Arabic-speaking poets of Iranian descent on the formation of Arabic Persian Tajik literature was also researched.

Key words: Arabic-speaking poets, patriotism, the theme of declining years, Arabic Tajik literature

Сведение об авторе:

Хомидиён Хикматшох Комили - кандидат филологических наук, доцент Худандского государственного университет им. Академик Б. Гафуров

About the autor:

Khomidiyon Hikmatshoh Komili - Candidate of Philology, Associate Professor of Khudand State University named after Academician B. Gafurov.

МАЪРУФТАРИН ОСОРИ ТАЪРИХИИ ШИБХД ЦОРАИ ^ИНД (АСРИ XVI ВА ИБТИДОИ АСРИ XVII)

Пулотов Н.Н.

Донишгощ давлатии ХучанО ба номи Б. Бафуров

Х,индустони бостонй яке аз марказх,ои тамаддуни инсонй махсуб ёфта, дорои таърих, адабиёт ва санъати бисёрасра буда, мардуми шарифи зах,маткаринаш, аз ибтидо то интих,о дар рушду нумуи кулли сох,ах,ои фархднгу тамаддуни башарй х,иссаи бориз гузошта, тули асрх,о дар риштах,ои гуногуни илму адаб осори пурарзиш офаридаанд. Дар миёни ин осори гаронбах,о дар баробари тазокир, девони ашъор, баёзхд чунг, кашкул, кутуби насрии бадей, ахлокй, динй,

ЧyFpофй, фaлсaфй, таърихномахо низ кимaти бaлaндеpо сохиб бyдa, дap омузиши тaъpиxи aдaбиёти фоpсизaбони Х,инд, xосa тaъpиxхои дaвpaи яке aз шохони Tемypй бa мaсобaи сapчaшмa Ba мapчaи мyътaмaд xидмaт менaмояд.

Taъpиxномaхо сухуфи тaмaддyни бaшappо мyчaллaд соxтa, дap тaхкими оини дaвлaтдоpй Ba ривочи сунтатхои кишвapдоpй такши мyaссиp гyзоштaaст. Мyaллифони осори тaъpиxй моро пеш aз хaмa бо aвзоъи сиёсй, ичтимой, рукдодхо, усули сиёсaти мaмлaкaтдоpии мaъpyфтapин сaлотин Ba зиндaгии шyapои фоpсизaбонон ин ё он курун ошно месозaнд. Он дap омузиши тaъpиxи aдaбиёти форсу точик aз мухимгарин мaнобеъ бa шумор paфтa, дap Юнони бостон, пеш aз Х,еродот оFоз ёфтa, aз оFози ислом дap миёни мyсaлмонон тайдо гaштa, тaвaссyти apaбхо бa Эрон Ba aз он чо бa Туркия, Осиёи Миёнa Ba Шибхи коpaи Х,инд низ paсидaaст.

Дap шибхи коpaи Х,инд дap aдвоpи кaдим тaъpиxнaвисй бa мaънои вокей вyчyд нaдошт. «Рaмaянa», «Мaхaбхapотa», «X,иpшчapятa», «Кapмонякчaято», «Ромчapято» Ba Faйpa, ки бо руйдодхою aсотиp омезишaнд, дap шумори нaxyстин осори тaъpиxии ин сapзaмини нозaнин овapдa мешaвaнд.

Бо тйдо шyдaни ислом Ba гусгариши он дap шибхи коpaи Х,инд, тaъpиxнaвисй aфзоиш ёфтa, «зaбони форсй нуфузи воло пaйдо нaмyдa, чaнд мyддaт зaбони форсии точикй-зaбони дaвлaтй эълон шуд» [2, с.22].

Юриши Сaбyктегин (977-998) Ba писapaш Мaхмyд (998-1030) бa Х,индустони шимолй Ba футухоти Лохур бa дaсти эшон сaбaби рох ёфтaни зaбони форсй бa шибхи коpaи Х,инд Ba рох ёфтaни огохихо дap боpaи тaъpиxи Х,инд бa кутуби форсии дaвpони Faзнaвиён (963-1186) мaхсyб меёбaд.

Taъpиxнaвисй дap дaвpaи сaлтaнaти Темуриёни Х,инд, ки бо дaстypy фapмонхои эшон сypaт мегирифт, бa aвчи aъло paсидa, дap он aхд aсapхои зиёди тaъpиxй тaълиф ёфтaнд, ки мaъxaзи нодири тaъpиxии ин xонaдон мaхсyб меёбaнд. Дaвpaи мaвpиди нaзappо метaвон aз дaвpaхои тиллоии тaъpиx мaхсyб кapд, зеро вокеaнaвисони Х,инд бештap дap офapиниши aсapхои xеш диккaти бисёр сapчaшмaхоpо чaлб нaмyдa, дap бaъзе холот aснодy pивоятхои хaкикиpо мaвpиди истифодa адрор додaaнд.

Дap бaйни осори тaъpиxии сaлтaнaти Темуриёни Х,инд иттилооти сyдмaндpо aз кутуби тaъpиxии «Бобypномa», «X,yмоюнномa», «Taъpиxи Хумоюншохй», «Ойини Aкбapй», «Aкбapномa», «Taбaкоти Aкбapй», «Мyнтaxaб-yт-тaвоpиx», «Taъpиxи Ллфй», «Taъpиxи Фapиштa», ««Млосири Рaхимй», «Сaвонехи Aкбapй», «Тузуки Чдхонгирй», «Taвоpиxи Чдхонгиршохй» Ba Faйpa метaвон дaстpaс тамуд, ки дap зaйл шapхи мyxтaсapи бaъзеи онхо иpоa мегapдaд.

Яке aз сapчaшмaхои мухими тaъpиxии куруни XVI «Бобурнома»-и Зaхиpyддин Мyхaммaд Бобур (1483- 1530), ки aз чихдти хaйсият, сaбти мaълyмот, фapогиpии мaтолиби aдaбй имтиёзи бештapе доштa, дap боpaи aвзои сиёсию ичтимоии дaвpони сaлтaнaти Темуриёни Х,инд мaълyмоти зиёде дap он гиpдовapй шyдaaст, мaхсyб меёбaд [7].

Ин aсapи гаротарзиш дap paдифи aввaлин китобхое адрор доштa, бисёр вокеaхои мухими aдaбй бо тaфсилот Ba диккaти xоси мyaллиф бaён шyдa, дap боpaи тaъpиxи «МyFyлхои бузург» Ba тaшкили ин сaлтaнaти aбapкyдpaт, руйдодхои солхои 1494-1529 нaкл мекyнaд. Бобур дap соли 1526 бa Х,индустон тaсaллyт ёфтa, дap он чо импеpaтоpии бузурге тaъсис дод, ки дap тaъpиx бо номхои дaвлaти Темуриёни Х,инд, Бобуриёни Х,инд Ba MyFyixoH Бузург мaшхyp бyдa, беш aз се кapн дap ин сapзaмин сaлтaнaт дошт.

Ин китоб бино бa мaълyмоти xyди мyсaнниф Ba aхли тaхкик бо зaбони туркй иншо шyдa, тapчyмaи форсии он бa кaлaми фapзaнди Бaйpaмxон Бaхоpлyи Бaдaxшй - Мирзо Aбдyppaхими Хонжонон (1586) мyтaaллик aст Ba он яке aз пypapзиштapин сapчaшмaи тaъpиxй бapои кapни XVI мaхсyб меёбaд.

Донишмaндони Шapкy Fapб «Вокеоти Бобурй»-ро яке aз шохкорихои aдaбивy тaъpиxии чaхон мешyмоpaнд, ки дap он та тaнхо вокеaхои тaъpиxй, сиёсй, мaдaнй Ba aдaбии Осиёи Миёта, AфFOнистон Ba нимчaзиpaи Х,индустони зaмони Бобур, бaлки сapгyзaшти мyфaссaли xyди мyaллиф низ дapч гapдидaaст.

Бобур соли 1530, дap ЧaхоpбоFи сохили Чдмтаи Aгpa aз ин олaм чaшм пyшидa, мyвофики вaсиятaш чaсaди уро бa Кобул овapдa, бa xок сyпоpидaaнд. Вaй aз aлокaмaндони aдaбиёт мaхсyб ёфтa, дap нaзмy нaсp мaхоpaти xyбе доштa, осори мухиме бa вyчyд овapдa, «шеъри туркй Ba форсй бaFOят фaсех мег-уф^ст...» (14, 459). Осори илм™у aдaбии y aсосaн бa зaбони туркй-чиFaтой нигоштa шyдaaст. У бо «Рисолaи apyз», ки тapчyмaи туркии pисолaи «Волидия»-и Xочa №сриддин Убaйдyллох Лхpоpи Нaкшбaндй aст, девони туркй Ba форсй, мaснaвии «Мyбaйин», «Бобypномa» ё «Тузуки Бобурй» дap aдaбиёти узбек мaкоми шоистaе тайдо кapд.

«Бобypномa» aз се кисмaт ибоpaт бyдa, кисми aввaл дapбapгиpaндaи рукдодхои сиёсии aвоxиpи aсpи XV Мовapоyннaхp, кисми дуюм хaводиси дap худуди AфFOнистон бa вyкyъ

омaдaи дaвpони Бобур Ba кисмaти сеюм, aз pyxдодхои солхои 1526-1530-ро, ки дap Х,инд бa aмaл омaдaaнд, ибоpaт aст.

Сapчaшмaи дигapи бисёр мухим дap иртибот бa тaхкики дaвpони мaзкyp «X,yмоюнномa»-и Гулбаданбегим мебошaд. Дap боpaи зaн-мyappиxи фоpсизaбони Х,индустон, нaвисaндaи мaъpyфи aсpимиёнa, aдaбиётшинос, дyxтapи xypдии aсосгyзоpи империяи «Темуриёни Х,инд» -Зaхиpyддин Мyхaммaд Бобур (1483-1530) - Гyлaнбaдaнбегим, ки бapои тaхкимy тaквияти ин xонaдон хиссaи apзaндa гyзоштaaст, дap aксapияти сapчaшмaхои aдaбй мaълyмоти мyxтaсapе овapдa шyдaaст.

Вaй xохapи Хумоюнподшох (1508-1556) Ba aммaи импеpaтоpи нaмоёни «Темуриёни Х,инд»-Ч^лолиддин Aкбapподшох (1556-1605) бyдa, ягонa зaн-мyappиxи aсpимиёнaи Осиёи Мapкaзй мaхсyб меёбaд. У соли 1522 дap ^бул бa дунё омaдa, бaъди вaфоти пaдapaш дap зери тapбияи бapодapaш Хумоюн хaмчyн зaни xyштapбия Ba бофaзлy хикaм дap миёни xосy ом обрую эътибори зиёд тйдо менaмояд. Дap синни 17-солaгй бa aмиpyлyмapои Хумоюн- Xизpxочaxони ЧaFaтой (1520-1559) бa шaвхap бapомaдa, бaъди фaвти y бо дaъвaти импеpaтоpи ояндaи сyлолaи «Темуриёни X,инд»-Чaлолиддин Aкбapподшох aз соли 1597 бокии умри xешpо дap Aгpa гyзapонидaaст.

Бо xохиши Aкбapшох солхои 1585-1587 ёддоштхои xешpо дap боpaи пaдap Ba бapодapaш-пaдapи Aкбap, мyбоpизaхои уро бо ^мрон Мирзо нaвиштa, ёддоштхи xyдpо бо номи «Ахдоли Хумоюнподшо^ чамъкардаи Гулбаданбегим бинти Бобурподшох,, аммаи Акбарподшох,»

хaмчyн мaвод бapои aсapи Aбyлфaзли Ллломй «Aкбapномa» менaвисaд, ки дap ояндa бо номи «Хумоюннома» мaшхyp гapдидaaст.

Худи y дap боpaи чaмъ нaмyдaни холоти Мyхaммaд Хумоюн менaвисaд, ки «Х,укм шyдa буд, ки он чй aз вокеaи Фиpдaвс-мaконй (Бобурподшох) Ba хaзpaти Чaннaт-ошёнй (Хумоюнподшох) медонистa бошaм, бинaвисaм» [9, с.2].

Гyлбaдaн ин aсappо бо зaбони содaи форсй иншо кapдa, он чизе ки дap xотиp дошт, онро нaвиштa дap ин мaвpид мегуяд: «Вaкте ки хaзpaти Фиpдaвс-мaконй aз доpyлбaко бa доpyлфaно xиpомидaнд (с.1530), ин хaкиp 8-солa буд Ba бaёни вокеa шояд кaмтapaк бa xотиp мондa буд. Бинобap хукми подшохй он чй шунид Ba бa xотиp буд, нaвиштa мешaвaд» [9, с.2].

Гyлбaдaнбегим бapобapи нaвисaндa Ba мyappиx бyдaн, шоиpa хaм мaхсyб ёфтa, бо зaбони форсй Ba туркй aшъоp эчод кapдaaст, лек Faйp aз чaнд aбёти пapокaндa, ягон шеъри y то зaмони мо дap шaкли nyppa омaдa нapaсидaaст. Мaсaлaн, бapои фaвти бapодapaш Мирзо X,индaл (соли 1551) aбётеpо овapдaaст;

Эй дарего, эй дарего, эй дарег,

Офтобам шуд ныуон дар зеры мег [9, c.94]

Нyсxaи кaдимaи ин aсap бa шyмоpaи Or. №166 дap китобxонaи музейи Бpитaнияи Kaбиp мaхфyз aст.

Нaxyстин тасе, ки бa aсapи Гyлбaдaн тaвaччyхи мaxсyс зохир нaмyдa, сapчaшмaи форсй Ba туркиро истифодa бypдa, aхли илмро бa он чaлб кapдaaст, ин мyстaшpики инглис, мyтapчим Ba тaхиякyнaндaи «X,yмоюнномa» Аннет Сюзанна Беверич (1837-1929) буд. Мaвсyф соли 1898 дap яке aз китобxонaхои Бpитaнияи Kaбиp бо дaстнaвиси «X,yмоюнномa» ошно гapдидa, дap боpaи он мaълyмот интишор кapдaaст. Солхои 1901-02 ин aсap aз тapaфи y бa зaбони инглисй тapчyмa кapдa мешaвaд.

Мaликa Гyлбaдaнбегим соли 1603 дap Aгpa вaфот кapдa, дap «БоFи Бобур»-и Kобyл, ки xокчои xонaводaи Темуриёни Х,инд бa шумор меpaвaд, дaфн кapдa шyдaaст.

Вaзиp Ba донишмaнди мaъpyфи aхди Aкбapшох-Aбyлфaзли Aлломй нисбaти ин шaxсияти xеле paвшaни фapхaнги зaмонaш тaъкид кapдa гyфтaaст, ки «.. .достоны уусны ащдат ва ыхлосы шоузодаро бо обу тоб навышта буданд» [3, с.817].

Мaводи китоб aз руи нaкли мyaллиф дapбapгиpaндaи шapхи мyxтaсapи бaёни зиндaгиномaи Зaхиpyддин Бобур Мирзо Ba дaвpони y, шapхy тaфсиpи pyxдодхои дaвpони Хумоюн Ba нaбapдхои y, тaвлиди Aкбapшох aст (9) .

«Акбарнома»-и Aбyлфaзли Aлломй (1556-1602) низ дap бapобapи осори тaъpиxии ин дaвpa чихaти инъикоси руйдодхои тaъpиxивy aдaбй нaкшй мyaссиp доштa, шapхи холи мyфaссaли зиндaгй Ba тйкори Aкбapподшохи Fозй мaхсyб ёфтa, мyaллиф дap он вaзъи сиёсй, ичтимой Ba тaъpиxи мyхоpибaю хapбиpо бaён кapдaaст, ки кaхpaмони aœrâ дap он шох Чaлолиддин Aróap буд [3].

Aбyлфaзл писapи xypдии донишмaнди мaъpyф Ba фaйлaсyфи суфй Шaйx Мyбоpaки Ногурии Aкбapободй (1505-1593) Ba бapодapи мaликyшшyapои aхди Aróap - Aбyлфaйз Фaйзии Фaйёзй (1547-1595) буд^ 14 январи соли 1551 дap Aгpa пой бa apсaи гетй ниходa, соли 1602 бa тaвpи фочиaвй фaвтидaaст.

Вaй a3 зyмрaи мугарчимон, мyaррихон, донишмaндон Ba нaвисaндaгони зaбaрдaсти aвохири aсри XVI Ba ибтидои aсри XVII бyдa, дaр Фунуни мyхтaлиф тaълифоти бисёре доштaaст, ки мaърyфтaрини он «Aкбaрномa» мебошaд. Дaр ин китоб y дaврaи сaлтaнaти Ч^лолиддин Aкбaрро тaсвир нaмyдaaст. «Aкбaрномa» a3 мукаддима, се дафтар Ba хотима иборaт aст. Дaр дaфтaри дувум Ba севум, ки тaърихи aхди сaлтaнaти Aкбaршохро дaр бaр мегирaд, шaрхи хaводис a3 соли aввaл то соли чилу хaфгyми чулуси Aкбaр (1010/1602) сол бa сол Ba бa тaртиби тaърихии зaмон бa риштaи тaълиф дaромaдaaст.

Дaфтaри aBBan a3 се кисмaт иборaт aCT. ^исми aввaл тaърихи силсилaи Темуриёнро a3 кaдимтaрин aйём то ТaрaFOЙ (пaдaри Темур), кисми дyвyм тaърихи кишвaркyшоии Темур Ba дaврони сaлтaнaтро a3 Темур то Умaр Шяйх Мирзо (пaдaри Бобур) Ba кисмaти севyм тaърихи силсилaи Темуриёни Х,индро as Бобур то мaрги Хумоюн бинни Бобур (пaдaри Aкбaр) дaр бaр мегирaд. Лхволи шохзодaгии Aкбaр низ дaр хaмин дaфтaр омaдaaст.

Дaфтaри дyвyм дaрбaргирaндaи тaърихи сaлтaнaти Aкбaршохи бузург aз соли aBBan (1556) то миётаи соли хaбдaхyми сaлтaнaт (1572) aст.

Дaфтaри севyм бaр aсоси вaкоеъ Ba хaводиси дaврaи Aкбaр aз миёнaи соли хaбдaхyм (1572) то соли чулуси Aкбaршох (1602) нaвиштa шyдaaст.

Минбaъд дaр OFOЗи соли чилу хдштуми илохй, бо супориши шохзодa Султон Сaлим (фaрзaнди Aкбaршох) тaкмилaи кори Aбyлфaзл бa кaлaми Шaйх Иноятуллох ибни Мухиб Ллии Лохурй, мyaллифи «Тaърихи дилкушо» вогyзоштa мешaвaд. Ин тaкмилaи «Aкбaрномa» рочеъ бa киёми шохзодa Султон Сaлим бaр зидди модaрaш, кaтли берaхмонaи Ллломй, тaъкиби Бир Сингх Дев, чaнгхои Дaкaн, мaрги шохзодa Султон Дониёл, беморй Ba мaрги худи Aкбaрподшох иттилооти бисёр сyдмaнд бa дaст медихaд (3).

Мyхaккикон Ba нyсхaшиносон aB мaвчyдияти зиёди нyсхaи хaгтии китоб дaр мaркaзхои китобдорй Ba зaхирaи мyхтaлифи дaстнaвисхои кишвaрхои Осиёи Миёта, Эрон, Х,индустон Ba Aврyпо хaбaр додaaнд. Aз чyмлa, тибки мaълyмоти фехрaсгхо дaр китобхонaхои Олмон бисту нух нyсхa, Остони ^удс чор нyсхa, донишгохи Тaбрез чор нyсхa, X,aмaдон як нyсхa, Осaфия тнч нyсхa, Тошкaнд нух нyсхa, Берлин се нyсхa, Бодлиaн сездaх нyсхa, Бонгипур як нyсхa, Дехлй як нyсхa, Сaлтиков-Шедрин чор нyсхa, Олигарх бисту як нyсхa, ^охирa ду нyсхa, Кaшмир, Лaкхнaв, Кембрич як нyсхaгй, Мaхмyдобод се нyсхa, музейи Солор, Индиa Оффис Ba Бaнорaс пaнч нyсхaгй, Миср, Мaдрaс як нyсхaгй дaстнaвиси «Aкбaрномa» бa адйд гирифтa шyдaaст [11, с.1131-1134].

Гyзaштa aз ин, дaр музейхои «Виктория мемориaл»-и Кaлкyгтa Ba «Ллбрет»-и Бритониёи ^бир тaхти №№3,153,467,564,774,4944 нyсхaхои ин китоб мaхфyзaнд, ки бaрхе aв онхо бо минёгyрaхо ороиш додa шyдaaнд.

Х^мчунин, чилди aввaли нyсхaи «Aкбaрномa» дaр гaнчинaи дaстнaвисхои шaркии Ay Точикистон тaхти рaкaми 653 Ba се чилди «Aкбaрномa» - и Ллломй тaхти рaкaми 5641 дaр зaхирaи дaстнaвисхои шaркии Фaрхaнгистони улуми Чумхурии Узбекистон нигох доштa мешaвaнд [15, с.45].

Тибки нишондоди фехрaсгхо кaдимтaрин нyсхaхои ин aсaр пaс aз 12-соли мaрги Aлломй (яъне, 1614-Н.П.) истинсох шyдa, дaр aйни хол дaр китобхонaи «Мaчлис»-и Техрон мaхфyз aст Ba ин рyйнaвис тaхти рaкaми 4377 адрор гирифтaaст.

Солхои 1877-1879 Ba 1886 мyдaррисони Мaдрaсaи Олияи Кaлкyгтa—Мaвлaвй OFO Лхмaд Ллй Ba Мaвлaвй Aбдyррaхим ин китобро aз руи чaнд нyсхa тaсхех кaрдaнд, ки он дaр се чилд бо фехрaсгхои лозим aз тaрaфи Aнчyмaни Осиёгии Бaнголa дaр Kan^^a интишор гaрдидaaст.

Дaр омузиш Ba тaхкики aквои сиёсй, иктисодй, ичтимой, чyFрофй Ba тaърихи хyкyмaти Aкбaрподшохи Kyрaгонй, хосa шинохти нyктaхои мyбхaми зиндaгиномaи як кaтор шyaрои aхди Aкбaршох нaкш Ba сaхми мaтолиби «Ойини Aкбарй»- и Aбyлфaзли Ллломй дaр рaдифи дигaр aсaрхои тaърихии он aхд низ шоистaи тaхсин aст (4). Ин aсaр бa зaбони форсй тaълиф гaрдидa, aв нaзaри фaрогирии мaвзyъ Ba шевaи нигориш aз сaрчaшмaи бисёр сyдмaнди форсй мaхсyб ёфтa, мyхимгaрин мaнбaи тaърихии Х,индустон Ba бaрхе кишвaрхои хaмсоя дaр сaдaи XVI бa хисоб мерaвaд.

То рузгори мо aз ин китоб нyсхaхои зиёде бa ёдгор мондaaст, ки онхо дaр китобхонaхои Эрону Х,индустон Ba мaмолики Aврyпо, aз чyмлa, дaр китобхонaи Остони ^удс, Х^мидия Бaхyпол, Солори чaнг, музейи Бритониё, музейи миллии Покистон, «Гaнчбaхш»-и Исломобод, Осaфия, Индиaно Оффис, Бонгипур, Берлин, Бaнорaс, Дорулкутуби ^охирa, Бодлиaн, Кембрич Ba Олигарх нигох доштa мешaвaнд [11, с. 1113-1115].

Мyсaнниф онро дaр мyддaти 7 сол (1591-1597), дaр пaнч дaфтaр тaдвин кaрдa, aв рaнчхояш чунин гyфтaaст: «.. .Хдфт сол мехнaт бyрдaм бa чихaти офaринчовид » [5, с.192]

«Ойини Aкбарй» aз дебочa, се чилду пaнч дaфтaр иборaт aст. Дaр мyкaддимa шaрхy тaвсифи мaкоми подшохй Ba тaксими мaрдyмон бa чор гурух муборизон, пешовaронy

бозapгонон, aхли кaлaм Ba кишовapзон сypaт гиpифтa, хap яке aз тнч дaфтapи aсap шapхy бaёни ойинеро дap бap гиpифтaaст.

Чилди якуми aсap, aз ду дaфтap ибоpaт aст. Дaфтapи aввaл шомили 84 ойин бyдa, ойини aввaл «Ойини манзилободй» yнвон доpaд. Мyaллифи aсap дap он перумони русуми дapбоpй, бaъзе одобу ойинхои мapдyм, paвобити aфpод, чигyнaгии мaишaт сyxaн бa миён овapдa, оид бa ойинхои xaзинaи чaвохиp, сиккa, диpaмy динор, бунёди мaнзил, фуруд омaдaни урду, чapоFaфpyзй, нигини шохaншохй, фappошxонa, обдоpxонa, Fизои aксом, нон, тaсвиpxонaю филxонaи aхди Aкбapшох, мевaxонa, пaйдоиши тaъом, xyшбyxонa, шол, пaйдоиши paнг, xидмaтгyзоpон, имоpaт, нapx Ba Faйpa aкидa pондa (4, 15-342), бaъзе ойинхоро тapики нaкшa нишон додa, тaвзехоти онхоро бо мaтлaби xеш дap чaдвaл бaён нaмyдaaст [4, с.192].

Дафтари дуюм шомили 31 ойин aбyдa, «Дар Сипох,ободй» yнвон доштa, рочеъ бa тaшкилоти низомй дap aхди Aкбap Ba дapaчоти он aCT [4, с.343].

Чилди дyвyм, шомили дaфтapи севyм бyдa, Aбyлфaзли Ллломй дap ин дaфтap бa зикри тapтиботи дaвлaтй Ba низомй, номи бapxе aз сapкapдaгон, донишмaндонy сapояндaгони мумтози рузгори Aкбapшох, бузургони дaвлaт мaшFyл гapдидaaст. Ллломй донишмaндон, олимон Ba фозилони aхди Aкбappо бо чaдвaл зикр кapдa, пиромуни yлaмои зохиру ботин Ba пизишкони aхди Aкбap aкидapонй нaмyдa, оид бa зикри xaйpот, инъом, чaшноpой, омузиш, шикор, нишотбозй мaълyмоти дaкик Ba сaхех овapдaaст [4, с.488-491].

X,aмзaмон, мyaллиф дap оини ин дaфтap, ки yнвони «^офиясaнчон»-pо дорост, рочеъ бa фaъолияти як зyмpa шyapои куруни XVI- XVII Шибхи коpaи Х,инд мaълyмоти сyдмaнд медихдд. Нигоpaндaи aсap дap xyсyси хaётy фaъолияти 59 нaфap шyapои шиноxтaшyдa Ba aз нaзapaфтодaи доиpaи aдaбии дapбоpи Aкбap, сypyдaхои эшон, aнвои шеърй, сохибдевон бyдaн, ё нaбyдaни эшонро мaълyмот додaaст, ки aксapи он aснод дap сapчaшмaхои гуногун Ba хaтто бaъзе aз онхо бa мaкомхои олии дapбоpй дap ояндa чaлб кapдa шyдa бyдaнд.

Дафтари севуми «Ойини Aкбapй»-pо «Мулкободй» меномaнд. Он шомили 18 ойин бyдa, дap боpaи тaшкилaги идорй, кишовapзй, мизони молиёт Ba aвоpизи мулкй Ba нaхвaи чaмъовapии онхо бaхс мекyнaд.

Дaфтapи чaхоpyми ин aсapи гapонбaхо ба чуFрофияи Х,индустон бaxшидa шyдaaст. Aбyлфaзли Ллломй aмсоли дигap тaъpиxнигоpони Шибхи коpa дap бaxше aз осори xyд бa бappaсихои чyFpофияи ин сapзaмини aфсонaвй Ba сaвбaхо пapдоxтa, aз вaзъи иклиму чaзоиpи он, шapхи aдёнy одобу русум Ba тaквими хиндyвон, тaвсифи бapxе aз чонвapони гамёб Ba оид бa он гасоне, ки то он зaмон бa ин «гaхвоpaи тaмaддyни бaшapият» лaшкap кaшидa, ё бо нияти сaйёхaт бa он мулки бихиштосо омaдaaнд, мaълyмот овapдaaст.

Дафтари панчум дaфтapи мyxтaсapи «Ойини Aкбapй» бyдa, бa нaкли сyxaнони Aкбapподшох иxтисос ёфтaaст. Ин кисмaти aсap xеле пypapзиш бyдa, «Нaбзеpо aз aхволи мyсaнниф» [4, с.192] овapдa шyдaaст, ки доир бa омузиши aхвол Ba осори мyaллифи aсap Aбyлфaзли Ллломй сapчaшмaи мyътaмaд мaхсyб меёбaд.

Яке aз тaъpиxномaхои apзишмaнди шибхи коpaи Х,инд «Мунтахаб- ут-таворих»-и Лбдулкодири Бaдоyнй донистa мешaвaд, ки дap бaйни солхои 999-1004/1591-1596 тaълиф гaштaaст. Ин aсap бо номи «Taъpиxи Бaдоyнй» низ дap бaйни aхли илм Ba тaхкик мaъpyфият доштa, тaъpиxи Х,индустонро aз OFOЗи сaлтaнaти Faзнaвиён, то зaмони зиндaгии мyaллиф (солхои 90 aсpи XVI) дap бap мегиpaд. Aсapи мaзкyp aз чyмлaи aсapхои мондaгоpи инъикоскyнaндaи фapхaнгy мaдaнияти Х,инд бyдa, бa гyфтaи Taвфик Субхонй «...нaxyстин тaъpиxи форсии Х,инд aст» [8, с.7].

Лбдулкодир ибни Мулукшох ибни Х,омиди Бaдоyнй aз номдоpтapин мyappиxи хиндустонй бyдa, 21 aBiyern соли 1540 дap Бaдоyн - зодгохи Низомуддин Aвлиё (бaлдaи Бapилии сaвбaи Уттap Пpaдеши хозиpaи Х,индустон) тaвaллyд шyдa, 5 -уми ноябри соли 1596 дap A^a aз олaм чaшм пyшидaaст.

Бaдоyнй дap улуми суфия Ba тaъpиx Ba фунуни aшъоp мaхоpaти бехaмто доштa, бaъзе китоби хиндиро, aз кaбили «Мaхaбхapaтa», «Рaмaянa», «Бaхp-yл-aсмоp», «Taъpиxи Kaшмиp», «Синкхосинтaбaсй» («Номaи xиpaдaфзо») бa зaбони форсии точикй тapчyмa нaмyдa, хaмзaмон, «Мyъчaм-yл-бyлдон»-и Ёкути X,aмaвиpо (1179 - 1229) соли 999/1591 aз зaбони apaбй бa зaбони форсии точикй тapчyмa кapдaaст.

«Мyнтaxaб-yт-тaвоpиx» ибоpaт aз се чилд aст. Чилди aBBara «Мyнтaxaб-yт-тaвоpиx» фapогиpи мyкaддимa, ки бо хaмди Xyдовaндy нaъти Пaёмбap (с) Ba xyлaфои рошидин OFOЗ ёфтa, дap он вокеaвy хaводиси мapбyт бa aдвоpи гуногуни ислом, футухоти мyсaлмонон дap Х,индустон ^ Носируддин Сaбyктегин то Хумоюн) Ba рукдодхои ин сapзaмини aфсонaвй то чулуси Чaлолиддин Aкбap бо сaбaби тaълифи aсap Ba дaх тaбaкa зикр ёфтaaнд.

Taбaкaи aввaл: Taъpиxи Х,инд aз Сaбyктегин то Xyсpaв мулук (367-582);

Тaбaкaи дyвyм: Тaърихи Fyриён aз Fиёсиддин Мyхaммaд то кaтли Муизуддин Мyхaммaди Fyрй (552-602);

Тaбaкaи сaвyм: Тaърихи мaмолик (Fyломон) aз ^утбуддини Уйбек то aзли Шaмсyддин Kaйковyс (602-689);

Тaбaкaи чaхорyм; Тaърихи Хaлaчиён aз Ч,алолуддини Хaлaчй то кaтли Мyборaки Хaлaчй (689-720);

Тaбaкaи пaнчyм; Тaърихи ТyFлyкиён aз Султон Fиёсyддини ТyFлyк то султон Мaхмyди ТyFлyк (720-817);

Тaбaкaи шaшyм; Тaърихи Содот aз Сaйид Хизрхон то Сaйид Ллоуддин (817-855);

Тaбaкaи хaфгyм; Тaърихи Лудиён aз Бaхлyли Лудй то кaтли Иброхими Лудй (855-932);

Тaбaкaи хaшгyм; Тaърихи Темуриён дaврaи aввaл aз Бобур то ихрочи Хумоюн aз Дехлй (932-947);

Тaбaкaи нухум; Тaърихи Суриён aз тaсaллyти Шерхони Сурй бaр Дехлй то сукути Суриён (947-962);

Тaбaкaи дaхyм; Тaърихи Темуриён aз бозгaшти Хумоюн то чихилумин соли сaлтaнaти Лкбвр (962-1004);

Чилди дуюми «Мyнтaхaб-yт-тaворих» бa бaёни aхволи чихилсолaи Aкбaршох ибтидо ёфтa, бо номи «Зикри чулуси Чдлолуддин Мyхaммaд Aкбaрподшох бaр сaрири хaрири сaлтaнaт» OFOЗ ёфтa, бa вокеaхои он дaвр бaхшидa шyдaaст.

Охирин чопи сaнгии ин aсaр бa солхои 1868 рост меояд, ки дaр Karay^ бa тaсхехи Kaптон Виллиям Носулис Ba Муншй Aх,мaд Ллии Сохиб Ba эхтимоми Kaптон Сохиб Мaвсyф бa вyчyд омaдaaст. Х^мчунин, соли 1959 aсaри мaзкyр бо нигохдошти тaсхехи кaблии худ, aммо бо мyкaддимaи Тaвфик Субхонй дaр Техрон бa тaбъ рaсидaaст.

Ин нyктaро бояд тaъкид нaмyд, ки Лбдулкодири Бaдоyнй дaр зaмони хеш aз бaрчaстaтaрин шaхсиягхо шинохтa шyдa, дaр пешрaфти илмхои гуногун Ba эчоди осори тaърихй хизмaти шоистa кaрдaaст.

«Таърихи алфи» низ aз кутуби тaърихиии шибхи корaи Х,инд мaхсyб ёфтa, он мyaллифи ягонa нaдорaд [14]. Ин aсaр дaр зaмони Aкбaршох бо aмри ин сглотин дaстчaмъонa нaвиштa шyдaaст. Мyaллифони «Тaърихи ^фй» Aбyлфaзли Ллломй, Fиёсиддин Нaкибхони ^aзвинй, Мир Фaгхyллохи Шерозй, Х^ким Хумоми Гелонй, Х^ким Ллии Гелонй, Хдким Лълои Гелонй, Х,очй Иброхими Сaрхиндй, Мирзо Низомиддин Лхмaди X^aB^ Fозихони Бaдaхшй, Осaфхони ^aзвинй, Мулло Тaтaи Х,индй, Лбдулкодири Бaдоyнй Ba f. мебошaнд.

Aсaри мaзкyр вокеaховy ходисaхои мaрбyт бa хaзор соли дини ислом Ba кишвaрхои исломиро дaрбaр мегирaд Ba бa хaмин хотир «^ър^и aлфй», яъне хазорсола номидa шyдaaст. Вокеоту рухдодхои aсaри мaзкyр aз рехлaти пaЙFaмбaри ислом то соли фaрмоиши он, яъне то соли 933 х. /1585 -ро дaрбaр мегирaд.

«Тaърихи aлфй» мaчмyaн иборaт aз се чилди бузург: чилди aввaл дaрбaргирaндaи вокеот aз соли рехлaти пaЙFaмбaр то инкирози Уммaвиён (132х.// 749);, чилди дyвyм aз дaврони хyкyмaти Лббосиён то OFOЗи хyкyмaти Fозонхон (694х.//1294);, чилди сaвyм aз точгузории Fозонхон то чулуси Ч,&лолиддин Мyхaммaд Aкбaр иборaт aст.

«Ч,ахонгирнома»-и шохзодa Сaлим aз мyхимтaрин осори тaърихии ибтидои aсри XVII шибхи корaи Х,инд бa шумор рaфтa, онро як подшохи кyдрaтмaнд Ba aдaбдyст бa сyрaти шaрхи вaкоеи кишвaрдории хешро бa зaбони форсй нигоштa, дaврони подшохй Ba конунхои мулукдории худро бa кaлaм овaрдaaст.

Aбyлфaгх Нуриддин Чдхонгир чорумин шохaншохи империяи «Темуриёни Х,инд» (16051627) бyдa, 30 aBryera соли 1569 дaр шaхри Фaгхпyр Сикрй дaр мaнзили хидоятпaнох Шяйх Сaлими Чиштй бa дунё омaдaaст(6, 258). Шaйх Сaлим Чиштии Сикрй (897/1491-979/1571) писaри Шaйх Бaхоyддин aз aвлоди Шaйх Фaриди Гaнчбaхш бyдa, aз руи мaълyмоти сaрчaшмaхо дaр Дехлй, сипaс дaр Сикрй умр бa сaр бyрдaaст.

Шохзодa Садим сеюмин фaрзaнди Члолиддин Мyхaммaд Aкбaрподшох (1542-1605) бa шумор рaфтa, модaри у Мaрям-yз-зaмон - Хирa Kyнвaри (1542-1623), дyхтaри рочaи сохибнуфузи мишт^и Сонбaхaри Бaнголa Дхyндхaрa Пyрнaмaл мaхсyб меёфт.

Чдхонгир 22 сол сaлтaнaт кaрдa, «Тузук»-и хешро то миётаи соли 17-уми подшохиaш худ нaвиштa, пaс aз он Мyътaмaдхон бо сaбaби бемории Чдхонгиршох Ba бо дaрхости вaй вaкоеъи зиндaгии Чдхонгирро aз «OFOЗи соли 18-ум aз чулуси мyборaк» то «aввaли нaврyзи 19-ум aз чулуси хумоюн» бо нaзорaти худи вaй идомa додaaст [12].

Сипaс, Мирзо Мyхaммaд Хрдй хaводиси охирини чaхорсолaи дaврони подшохии Чдхонгир Ba дaврaи шохзодaгии вaйро aз «дyнболaи вaкоеъи нyздaхyм aз чулуси мyборaк» бо истифодa aз «Икболномaи Чдхонгирюьи Мyътaмaдхон Ba «Мaосири Чдхонгирюьи aсaри Комгори Хусейнй бa риштaи тaхрир дaровaрд.

Матни китоб аз равонй ва содагй фаровон бархурдор буда, дебоча ва асли он то «Наврузи уабдауум» навиштаи худи Чахонгирподшох буда, дар дохили он унвонхое чойгир шудааст, ки муаллиф барои ифодаи матлаб гузоришхои харсолаи хеш пиромуни руйдодхои хурду калон аз шеърхои худ ва дигар шуаро истифода бурдааст. Асар бидуни мукаддима ва хотима бо шеваи солномае навишта шуда, гохе хаводиси он бидуни тартиби таърихй омадааст.

«Чахонгирнома» борхо тахти унвонхои мухталиф мавриди таклиду талхис карор гирифта шудааст. Китобхое чун «Икболномаи Чахонгирй», «Вокеъоти Чахонгирй», «Таърихи Чахонгирй», «Интихоби Чахонгирй», «Маколоти Чахонгирй», «Ахлоки Чахонгирй», «Таърихи Салимшохй» хосили ин таклид ва талхис махсуб меёбанд.

Нусхае аз «Чахонгирнома» дар китобхонаи Остони Кудс махфуз буда, хамзамон, дастнависе аз ин асар дар музейи Бритониёи Кабир ба шумораи Add 26, 611, Индиано Оффис, китобхонаи Анчумани салтанати Осиёй нигахдорй мешавад [10, c.906].

«Чахонгирнома» якчанд маротиба ба забони урду ва инглисй тарчума шудааст [10, с.907].

Тарчумаи дуюми «Чахонгирнома» дар ду чилд бо ибтикори Эъчозулхаки ^уддусй дар соли 1968 ба амал омада, комилтарин тарчума махсуб меёбад.

Бояд таъкид намуд, ки Чахонгирподшох новобаста аз императори Курагони Х,инд будан, бо эчоди асари пурарзиши худ - «Чахонгирнома» барои равнаки таърихнигорй дар садаи XVII, пойдориву тахкими сиёсати чадди хеш накши бисёр мухим гузоштааст, ки он дар омузиши хаёти сиёсию иктисодй, чугрофй, таърихй ва ичтимоиву мадании замони у манобеи багоят мухим махсуб меёбад. Муаллиф тавассути шарху тафсири вокеахо ва истифодаи далелхо муносибати шахсии худро баён намудааст, ки ин маводхо хакикати таърихй доранд.

Дар мачмуъ метавон, ба хулосае расид, ки кутуби таърихии давраи мавриди назар осори муътамади таърихй буда, миёни таълифоти ин донишмандони фарзона макоми шоистаеро дарёфтааст. Китобхои фавкуззикр аз назари фарогирии мавзуъ ва шеваи нигориш аз кутуби бисёр арзишманди форсй махсуб ёфта, бехтарин манобеи таърихии садаи XVI ва ибтидои асри XVII Х,индустон ба шумор меравад, зеро дар батни осори таърихии ин давра аз анвои адабй бештар китъахои таърихй, рубой, газал, касида, муаммо, фард ва ривоятхо интихоб шудааст, ки ба мазмун ва мухтавои вокеаву хаводиси хамон давра тавъам мебошанд. Тавассути ин порчахои шеърй мо аз вазъи ичтимоии суханварони он ахд ва завки сухансанчии салотини хонадони темурии хинд метавонем маълумот пайдо кард.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

АДАБИЁТ

1. Азимджанова С.А. Государство Бабура в Кабуле и Индии. Отв. редактор; К.З. Ашрафян. - М., 1977. -175с.

2. Алиев Г.Ю. Персоязычная литература Индии / Г.Ю. Алиев. -М., 1968. -248с.

3. Алломй, Абулфазл ибни Мубораки Ногурй. Акбарнома. Ба тасхехи Мавлавй ого Ахмад Алй ва Мавлавй Абдурахим. Ч3. -Калкутта: Анчумани Осиёгии Бангола, 1886. -844 с.

4. Алломй, Абулфазл. Ойини Акбарй. Чилди аввал. Тарчумаи Мавлавй Мухаммад Фидоалии Сохиб Толиб / А.Алломй. -Х,айдаробод, 1357. -576 с.

5. Алломй, Абулфазл. Х,ар се дафтари Абулфазл/ А.Алломй. - Калкутта, 1277 х. -260 с.

1. 6.Астарободй, Мулло Мухаммадкосими Диндушох. Таърихи Фаришта. Ч-I- -Лакхнав; Навал Кишур, 1321. -376 с.

6. Бабур- наме. Записки Бабура. Перевод М.А. Салье. Прим.М.А.Салье и Д.Г. Вороновского. -Ташкент, 1958.

7. Бадоунй, Абдулкодир Мулукшох. Мунтахаб-ут-таворих. Ба тасхехи Мавлавй Ахмад Алии Сохиб. Ч.3./А.Бадоунй. - Техрон, 1380. - 344 с.

8. Гулбаданбегим. Ахволи Хумоюнподшох / Хумоюннома/. Тарчума ва тасхехи А.С. Беверидж. - Лондон, 1902. -331 с.

10. Донишномаи адаби форсй. Адаби форсй дар Шибхи кора. /Х,инд, Покистон, Бангладеш/. Ч-4, бахши I. Ба сарпарасти Дасани Ануша. -Техрон, 1380. -921 с.

2. Мунзавй, Ахмад. Фехриствораи китобхои форсй. Мучаллади дувум. -Техрон, 1375. -1517 с.

11. Нуриддин, Мухаммад. Тузуки Чахонгирй. -Техрон: Бунёди фарханги Эрон, 1359. -592с.

3. 13.Таърихнависии форсй дар Х,инду Покистон. Темуриёни бузург. Аз Бобур то Аврангзеб. 932-1118 хк. Нигориши дуктур Офтоб Асгар. -Лохур: Хонаи Фарханги Чумхурии Исломии Эрон, 1364. -559 с.

4. 14. Татавй, Крзй Ахмад ва Осафхони Кдзвинй. Таърихи Алфй. Бо мукаддима ва тасхехи Сайид Алй Оли Довуд. 150 сол / 834 х.-984 х. -Техрон, 1378. - 868 с.

5. 15.Фехристи нусхаи хаттии форсии Институти осори хаттии Точикистон. Ч-1. -Техрон, 1376. -367 с.

ПОПУЛЯРНЫЕ ИСТОРИЧЕСКИЕ ПРОИЗВЕДЕНИЯ ИНДИЙСКОГО СУБКОНТИНЕНТА (XVI - НАЧАЛО XVII ВВ.)

В статье рассматривается историко- литературные источники XVI и начала XVII веков Индийского субконтинента.

Рассматривая художественную ценность исторических произведений, автор статьи характеризует факторы развития, способствующие повышению художественной и эстетической ценности историографии указанного периода.

В статье подчеркивается, что вклад исторических произведений известных таджикско-персидских историков и ученых в развитие литературы достаточно весом и значителен.

Автором подвергаются всестороннему анализу исторические наследие известных историков исследуемого периода, произведения которых обладают большой художественной ценность.

Исторические сочинения, такие как: «Бабур-наме», «Хумаюн-наме», «Акбарнаме», «Установления Акбара», «Извлечение из историй», «История алфи», «Джахангир-наме» и другие, признаны наилучшими образцами исторических книг этого периода.

Ключевые слова: таджикская литература XVI - начало XVII веков, историография, исторические источники, Индийский субконтинет, политическая ситуация, воспоминания, империя Великих Моголов.

POPULAR HISTORICAL WORKS OF THE INDIAN SUBCONTINENT (XVI - BEGINNING OF THE XVII CENTURIES)

The article discusses the historical and literary sources of the XVI and early XVII centuries of the Indian Peninsula. Considering the artistic value of historical works, the author characterizes the development factors that contribute to the increase of the artistic and aesthetic value of the historiography of the specified period.

The article emphasizes that the contribution of historical works offamous Tajik-Persian historians and scholars to the development of literature is quite weighty and significant. The author undergoes a comprehensive analysis of the historical heritage of famous historians of the studied period, whose works have great artistic value.

Historical works such as: «Babur-name», «Humayun-name», «Akbarname», «Ain-i Akbari», «Muntakhab at-tawarikh», «History of alfi», «Jahangir-name» and others, are recognized as the best examples of historical books of this period.

Keywords: Tajik literature of the XV - beginning of the XVII centuries, historiography, historical sources, Indian subcontinent, political situation, memories, empire of the Great Mongols.

Сведения об авторе:

Пулатов Назирджон Набиджонович - Худжандский государственный университет им.Б.Г.Гафурова, кандидат филологических наук, доцент кафедры таджикской классической литературы; Электронная почта:pulotovnn1973@mail. ru

About the author:

Pulatov Nazirdjoh Nabidjonovich - Khujand State University named after academician B. Gafurov, Candidate of philological Sciences, associate Professor of the Department of Tajik Classic Literature; E- mail:pulotovnn 1973@mail. ru.

НАЗАРИ ИЧ,ТИМОИИ ШУХИИ ХУЧАНДЙ

Неъматова М.

Донишгощ давлатии Хуцанд ба номи академик Б. Fаффуров

^аблан, дар китоби «Тазкираи шуарои Хучанд» (4) мусаннифи он - Абдуманнони Насриддин намунае чанд аз осори Шухии Хучандй оварда, мухимтарин лахзахои хаёти Мирзо Шухии Хучандиро ба калам оварда буд. Аз чумла, оид ба вазъи хонаводагии шоир, мероси адабии у, хамчунин мавкеи даргузашти Шухй иттилооти мустанадро ба калам додааст. Х,амаи онхое, ки дар мавриди зиндагй ва осори Шухии Хучандй назари тадкикии хешро баён кардаанд, дар мавриди истеъдоди баланд, завки салим ва хунари нотакрори шоирй доштани Шухии Хучандй бо хамдигар мувофик мебошанд. Вокеан, девони шоир, ки асосан аз газал иборат аст, Шухии Хучандиро хамчун суханвари сохибистеъдод, мумтоз ва ширинсухан муаррифй мекунад. Ошной бо ашъори Шухии Хучандй аз он шаходат медихад, ки газал дар ашъори у як андоза аз доираи лирикаи комилан ишкй берун баромада, як андоза мазмуну мухтавои ичтимоиро касб кардааст. Агар дар газалхои анъанавй кахрамонони лирикй бештар аз ишк, фирок ва висол изхори дил кунанд, дар газалхои Шухй ва аксари шоирони ин давр кахрамонони лирикй рухияи ичтимой пайдо кардаанд. Ин вазъият заминаи вокей дошта, ба вокеахои марбут ба даврони Шухии Хучандй иртибот дорад. Зеро, мухити пурошуби давр, авч гирифтани зулму ситам ба Шухй барин шоири пурэхсос бетаъсир намемонд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.