Научная статья на тему 'New phenomena in modern Tajik textology. Review of the book: the Righteous life of Sheykh Maslahatdin Khujandi. Preface, recension, commentaries, supplement and indicators by Sodirhon Umarov. - Khujand: Editor, 2015. - 448 pp'

New phenomena in modern Tajik textology. Review of the book: the Righteous life of Sheykh Maslahatdin Khujandi. Preface, recension, commentaries, supplement and indicators by Sodirhon Umarov. - Khujand: Editor, 2015. - 448 pp Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
70
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТЕКСТОЛОГИЯ / ЖИЗНЕОПИСАНИЕ ИЛИ ЖИТИЕ (КАК ЖАНР) / НАУЧНО-КРИТИЧЕСКИЙ ТЕКСТ / РУКОПИСЬ / “ЖИТИЕ ШЕЙХА МАСЛАХАТДИНА ХУДЖАНДИ” / ТОПОГРАФИЯ / ТОПОНИМИКА СРЕДНЕВЕКОВОГО ХУДЖАНДА / TEXTOLOGY / LIFE DESCRIPTION OR RIGHTEOUS LIFE DESCRIPTION (AS A GENRE) / SCIENTIFIC-CRITICAL TEXT / MANUSCRIPT / “THE RIGHTEOUS LIFE OF SHEYKH MASLAHADDIN KHUJANDI ” / TOPOGRAPHY AND TOPONYMY OF ANCIENT KHUJAND / МАТНШИНОСӣ / МАНОЦИБ / МАТНИ ИЛМӣ-ИНТИЦОДӣ / ДАСТХАТ / “МАНОЦИБИ ШАЙХ МАСЛАҳАТДИНИ ХУҷАНДӣ” / ТОПОГРАФИЯ ВА ТОПОНИМИКАИ ХУҷАНДИ ЦУРУНИ ВУСТО

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Гиясов Нурулло Исматович

Изложен анализ мало известного современной науке труда Мухаммадшарифа ибн Шахбадала ибн Маликшаха важного исторического сочинения начала XIX в. «Житие Шейха Маслахатдина Худжанди» и определено его место в современной таджикской текстологии. Показывается, что научно-критический текст этого труда подготовлен на основе самой полной и древней рукописи в сопоставлении с четырьмя различными копиями произведения. Подчеркивается, что при подготовке текста соблюдены основные методы и принципы современной текстологии. Обоснован вывод, что рассматриваемый труд может внести значительный вклад в изучение мало известного в современной таджикско-персидской литературе жанра “манокиб”, т.е. житий известных религиозных деятелей, топографии и топонимики средневекового Худжанда, а также в решение вопросов современной практической текстологии.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

НОВОЕ ЯВЛЕНИЕ В СОВРЕМЕННОЙ ТАДЖИКСКОЙ ТЕКСТОЛОГИИ Рецензия на книгу Мухаммадшарифа ибн Шохбадала ибн Маликшаха.” Житие Шейха Маслахатдина Худжанди”. Предисловие, редакция, комментарии, приложение и указатели Содирхона Умарова. -Худжанд: Ношир, 2015. - 448 с

The article dwells on the important historical composition of the beginning of the XIX-th century “The Righteous Life of Sheykh Maslahatdin Khujandi” the literary production by Shahbadal ibn Malikshakh, scantily known to contemporary science; its place in modern Tajik textology being determined. It is displayed that the scientific-critical text of this work is prepared on the basis of the most complete ancientest manuscript correlated with four different replicas of the production in question. It is stressed that main methods and principles of modern textology were observed when the text was being prepared. The well-grounded inference runs to the effect that the work under consideration can contribute greatly into a study of the genre of “Manokib” scantily known to modern Tajik-Persian literature, i. e., a description of righteous life description of renowned religious votaries, topography and toponymy of mediaeval Khujand and into a settlement of the issues beset with contemporary practical textology as well.

Текст научной работы на тему «New phenomena in modern Tajik textology. Review of the book: the Righteous life of Sheykh Maslahatdin Khujandi. Preface, recension, commentaries, supplement and indicators by Sodirhon Umarov. - Khujand: Editor, 2015. - 448 pp»

УДК 8 ББК 80

Еиёсов Нурулло Исматович,

н.и.филол., дотсенти кафедраи грамматикаи забони арабии ДДХ ба номи Б.Гафуров (Тоцикистон, Хуцанд)

Гиясов Нурулло Исматович,

к.филол.н., доцент кафедры грамматики арабского языка ХГУ им. акад. Б.Г.Гафурова (Таджикистан, Худжанд)

Ghiyosov Nurullo Ismatovich,

candidate of philological sciences, Associate Professor of the department of the grammar of the Arabic language under KhSU named after acad. B. Gafurov E-MAIL: nur-1954@mail.ru

Калидвожа^о: матншиносй, маноциб, матни илмй-интицодй, дастхат, "Маноциби Шайх Маслауатдини Хуцандй", топография ва топонимикаи Хуцанди цуруни вусто

Мацолаи мазкур ба вежагиуои матни интицодй-илмии асари Мууаммадшариф ибни Шоубадал ибни Маликшоу - асари мууими таърихии нимаи аввали а.Х1Х "Маноциби Шайх Маслауатдини Хуцандй" ва мацоми он дар матншиносии муосири тоцикй бахшида шудааст. Матни илмй-интицодии ин ёдгории пурарзиш дар асоси муцоисаву муцобалаи панц нусхаи дастнавис муттако бар нусхаи комилтару цадимтар бо истифодаи усулуову дарёфтуои нави илмии матншиносии муосири тоцикй тауия гардидааст. Муаллиф бо овардани далелуо хулоса мекунад, ки ин асар барои тауцици минбаъдаи жанри маноциб, ки дар адабиёти асримиёнагии форсй-тоцикй аз жанруои маъмул буду имруз дар бораи он бо сабабуои гуногун иттилои зиёд надорем, бисёр мууим аст. Гузашта аз ин, асар дар тауцици топография ва топонимикаи Хуцанди цуруни вусто мусоидати зиёд намуда, дар матншиносии амалии имруза падидаи тоза мебошад.

Ключевые слова: текстология, жизнеописание или житие (как жанр), научно-критический текст, рукопись, "Житие Шейха Маслахатдина Худжанди", топография, топонимика средневекового Худжанда

95

ПАДИДАИНАВ ДАР МАТНШИНОСИИ

МУОСИРИ ТОЦИКИ. Такриз ба китоби Мууаммадшариф ибни Шоубадал ибни Маликшоу.

Манокиби Шайх Маслауатдини Хуцандй.

Мукаддима, тасуеу, тавзеу ва таъликоту феуристуо аз Содирхон Умаров. - Хуцанд: Ношир,

2015. -448 с.

НОВОЕ ЯВЛЕНИЕ В СОВРЕМЕННОЙ ТАДЖИКСКОЙ ТЕКСТОЛОГИИ Рецензия на книгу Мухаммадшарифа ибн Шохбадала ибн Маликшаха." Житие Шейха Маслахатдина Худжанди". Предисловие, редакция, комментарии, приложение и указатели Содирхона Умарова. -Худжанд: Ношир, 2015. - 448 с.

NEW PHENOMENA IN MODERN TAJIK TEXTOLOGY. Review of the Book: The Righteous Life of Sheykh Maslahatdin Khujandi. Preface, Recension, Commentaries, Supplement and Indicators by Sodirhon Umarov. - Khujand: Editor, 2015. - 448pp.

Изложен анализ мало известного современной науке труда Мухаммадшарифа ибн Шахбадала ибн Маликшаха - важного исторического сочинения начала XIX в. «Житие Шейха Маслахатдина Худжанди» и определено его место в современной таджикской текстологии. Показывается, что научно-критический текст этого труда подготовлен на основе самой полной и древней рукописи в сопоставлении с четырьмя различными копиями произведения. Подчеркивается, что при подготовке текста соблюдены основные методы и принципы современной текстологии. Обоснован вывод, что рассматриваемый труд может внести значительный вклад в изучение мало известного в современной таджикско-персидской литературе жанра "манокиб", т.е. житий известных религиозных деятелей, топографии и топонимики средневекового Худжанда, а также в решение вопросов современной практической текстологии.

Key-words: textology, life description or righteous life description (as a genre), scientific-critical text, manuscript, "The Righteous Life of Sheykh Maslahaddin Khujandi", topography and toponymy of ancient Khujand.

The article dwells on the important historical composition of the beginning of the XlX-th century "The Righteous Life of Sheykh Maslahatdin Khujandi" - the literary production by Shahbadal ibn Malikshakh, scantily known to contemporary science; its place in modern Tajik textology being determined. It is displayed that the scientific-critical text of this work is prepared on the basis of the most complete ancientest manuscript correlated with four different replicas of the production in question. It is stressed that main methods and principles of modern textology were observed when the text was being prepared. The well-grounded inference runs to the effect that the work under consideration can contribute greatly into a study of the genre of "Manokib" scantily known to modern Tajik-Persian literature, i. e., a description of righteous life description of renowned religious votaries, topography and toponymy of mediaeval Khujand and into a settlement of the issues beset with contemporary practical textology as well.

Дар се карни аввали дичрй дар тамоми каламрави ислом мазодибу макотиби мутааддиди фикдй ба вучуд омаданд, ки зербинои назарии дар яки он мазодиб ва равиядои гуногун аз чониби бунёдгузорони он ва шогирдони эшон тардрезй шуда буд. Пас аз ташаккул ва густариши улуми мухталифи шаръй пайравони он ба шинохти шахсият ва пайкори эшон дар роди ошно намудани мардум бо суханони Худой, азза ва чалла ва суннати Расули Акрам (с) адамияти вежа медоданд ва силсилаи кутубе дар ин чода таълиф шудааст, ки бо номи "Манокиб" машдур аст. "Манокиб"вожаи арабй ва шакли чамъи "манкабат" мебошад, ки он дар фардангдои тафсирии арабй ба маънии "сифати шоёни тадсин", "чизи дархурди ситоиш"таъбир ёфтааст (1, с.232; 2, с.1438).

Дар фардангдои тафсирии мо, ба мисли"Еиёс-ул-лугот","авсофи дамида" тафсир шудааст (3, с. 301).

Аз он ки ин вожа дар ашъори шоирони куруни вусто ва чунин осори бадей-илмй, ба мисли "Калила ва Димна", "Таърихи Байдакй", "Форснома"-и Ибни Балхй, ашъори ИбниЯмин, Носири Хусрав ва дигарон корбаст шудааст, метавон хулоса кард, ки дануз дар ибтидои пайдоиш ва рушди забони дарй-точикй дар радифи калимадо -истилоддои динии арабй ба забони мо род ёфтааст, ки на тандо аз кидмати

он, бaлки a3 чойгоди ин мaфдyм дap фapдaнги динии ниёгони мо дap ин кypyн шaдодaт медидaд. Ибни Ямин мефapмояд:

Мащабат аз цону дил к-Ибни Ямин мегуядаш, Х,аст изгори убудият, на иншои сано!

Ин aar, ки дap "Фapдaнги зaбони точикй" "мaнкaбaт" 6a ду мaънй TaB3e^ ёфтaaст: 1. дyнap, фaзилaт; коpи нек Ba paфтоpи писaндидa, ки сaзовоpи мaддy ситоиш aor; 2. мaдд, ситоиш, сaно (4, с. б3б).

Тaбиист, ки сyхaн дap боpaи мaдомид, сaно Ba ситоиши Рaсyли Акpaм (с), aиммaи чaдоpшнaи Ma3^a6, aсдоби кибоp Ba aвлиёy yлaмои 6y3ypr меpaвaд, ки бaъдтap дaмчyн як жaнpи aдaбй мaкоми хоссaи хyдpо пaйдо Ba a3 чониби aдли илм Ba aлокaмaндон эътиpоф шуд. Огози Ma^K^^B^ñ 6a pyзгоp Ba осоpи aиммa, yлaмою ypaфо Ba мaшоихy aдли тaсaввyф aлокaи бевоситa доpaд. Мaвчyдияти кутуби бисёpе, ки дap сифот Ba коpномaи зиндaгии хyлaфои pошидин, aиммaи мaзодиб, aсдоби тaсaввyф Ba гaйpa нaвиштa шyдaaнд, дaлели ин aкидa aст, ки мapдyми мyсaлмон дap бapобapи ошной бо ин шaхсиятдои хоpикyлодa Ba aкидaдои эшон тaълимот Ba aфкоpи эшонpо хдмчун вaсилaи дapёфти худ Ba Худо, нapдбон бa суи дини Худой Ba сунтати Рaсyли Акpaм (с), дapки фaлсaфaи ислом Ba aдкоми шapъй медонистaнд, ки дap зиндaгй Ba охиpaт бa ондо кyмaк меpaсонaнд. "Мaнокиби Имоми Аъзaм"-и Ибни X,a^ap (5), "Мaнокиби Имом Шофей"-и Мyдaммaд ибни Мyдaммaд, "Мaнокиби X,a3pa™ Faвсyлaъзaм"-и Шод Сиддики К^од^й, "Мaнокиби Шод Неъмaтyллоди Вaлй"-и Мyдaммaди Мyстaвфй (б, с.38), "Мaнокиб-yл-оpифин"-и Шaмсyддин Адмaд aл-Афлокй aл-Оpифй (7) Ba гaйpaдо a3 зyмpaи индоaнд. "Мaнокиби Шлйх Мaслaдaт-дини Хyчaндй" низ a3 дaмингyнa тaълифот мaдсyб мешaвaд, ки дap он иттилои зиёде та тaндо aз pyзгоpи Шaйх, aкидa Ba осоpи y, бaлки pочеъ бa 50 нaфap шaхсияти мaъpyфи водaи тaъpихии Хyчaнд aз чyмлaи yлaмо, ypaфо, yдaбо Ba yмapо, бa мисли X^pa™ Бобои Хyчaндй, Бypдониддини Kaбиp, Хочaи Модpyй, Бобохо^ Авлиё, Шaйх Низомуддини Вокиф, Ty^a Бyгpохони Fозй, Kaмоли Хyчaндй, Бобо Зиpaк, Хочa Мyдaммaди Бaлодyp, Мaвлоно Ошикй, Хочa Нaйсaвоp, Эшони Шлйдо Ba дигapон чaмъовapй шyдaaст.

Хидмaти вофиpи мypaттиби мaтн - Содиpхон Умapов мaдз дap истифодaи мyappихон, этногpaфдо, зaбоншиносон, aдaбиётшиносон вогyзоp нaмyдaни ин сapчaшмaи мудим pочеъ бa pyзгоp Ba пaйкоpи яке aз фapзaндони бедоpи миллaти точик, тaъpихи яке aз обидaдои apзишмaнди та тaндо Хyчaнд, бaлки тaмоми Точикистон Ba водии Фapгонa Ba мудити илмй-aдaбй Ba фapдaнгии ин минтaкa дap кapндои XIII бa бaъд зодиp мешaвaд.

Kитоби нaшpнaмyдaи Содиpхон Умapов aз кисмaтдои зеpин ибоpaт aст: 1. Мyкaддимa (сaд. 5-52); 2. Мaтни нyсхaи aсapи Мyдaммaдшapиф ибни Шодбaдaл тaдти yнвони "Мaнокиби Шaйх Мaслaдaтдини Хyчaндй" (сaд. 53-231); 3. Ta^rn^™ поpчaдои нaсpй (сaд.232-363); 4. Taъликоти поpчaдои нaзмй (сaд.364-401); 5. Taвзедоти чyмлaвy ибоpaдои apaбй (с.402-405 ); б. Федpистдои aшхос, aмокин, yнсypдои тaбий, иншоот Ba aдaбиёти мaвpиди истифодa (сaд. 40б-435); 7. Kитобномa; 8. Рaсми ёдгоpидои тaъpихй (сaд. 43б-44б).

Дap кисмaти мyкaддимa Содиpхон Умapов бо тaкя бap мaтни aслй Ba кутуби дигapи мyappихони кaдимy чaдид pочеъ бa зиндaгй Ba осоpи илмй-aдaбии Шaйх Мaслaдaтдин, омузиши мaнокибнaвисй дap осоpи мyдaккикон, мyшaххaсоти нyсхaдои хaттии "Мaнокиби Шaйх Мaслaдaтдини Хyчaндй", шaхсияти мyaллифи

"MaHoKuSu fflanx Mac.axaTgHHH Xy^aHgH", Tatpuxu Huropumu hh acap, MyHgapu^a Ba SaHgySacTH oh, yc.yS Ba caSKH Huropumu acap, capnamMaxou Mya..H$ ^hhh Huropum, ap3umu TatpuxuBy agaSuu acapu MyxaMMagmapu^ hShh fflox.6aga.tf, meBau Kopu xyg Mat.yMOTH MaScyTe Meopag. X,aMHyHHH gap hh KHCMara khtoS, kh 3uega a3 40 caxH^a MeSomag, HaMyHaxou aKCHH Hycxaxou gacTpacmygaro Mycra^og OBapga mygaacT, kh xoHaHgapo KaMe xaM Somag, 60 Ba3iH Hycxaxou ryHoryHy gacTxaTH hh acap 0mH0 Mec03ag. ^03hm 6a TatKHg acT, kh MyxaKKHKH MaTHumuHoc TaxMHH 20 co.H yMpu xempo Sapou ^aMi HaMygaHH hh Hycxaxo Ba ManyMoTH gurap po^et 6a fflanx Mac.axaTgHH, maxcoHH TaipuxuH gap Hycxaxou MaHoKuS 3HKprapguga Ba ^ohxoh TatpuxH cap$ HaMygaacT.

CogupxoH YMapoB TatKug Meco3ag, kh acap moMH.u TaxMHH 100 HaK. acT Ba a3 ohxo 27 HaK. Sa py3ropy ocopu fflanx Mac.axaTgHH Saxmuga mygaacT, kh gap эxe HaMygaHH chmoh ac.HH hh opu^H Sy3ypr HaKmu Myaccup gopaHg (6, c. 42).

Mya..H$H acap, TatKug MeKyHag C. YMapoB, 3hmhh puBoeT a3 acoMHH 17 MaB3eu axo.HHHmHH, a3 ^yM.a gexaxou ny.nyKyp, PyMoH, Yh^h, flamTaK, Fo3ueH, CapoS, Hc^oHa Ba r; Maxa..axou Pa33oK, Mac^uguCypx, Capu Ea.aHgH, KyHH Ca..aSo$T, TaxTH TyTH Ka.oH; MetMopuxou Taipuxuu ApKH Xy^aHg, ryHSa3H fflanx Mac.axaTgHH, Magpacau XumTHH, xoHaKoxu X,a3pa™ EoSo; gapBo3axou HaB, ^o3h,

Haxopnapor Ba ranpaxo 3HKp HaMygaacT, kh Sapou SapKapop HaMygaH Ba oMyxTaHH Tonorpa^ua Ba TonoHHMHKau Xy^aHgu KypyHH BycTo Ba HaBoxuu ToSeu oh axaMHaTH Be^a gopag. HaK.xou Sokhh acap Sa MaB3ytxou ryHoryH hpthSot gopag, a3 ^yM.a xy^yMH Myry.oH Sa MoBapoyHHaxp, KymTa mygaHH Ha^MygguHH KySpo Ba OapugyggHHH Attop a3 gacTH ohxo, KapoMoTH EoSo Mohhh, Myxocupau Xy^aHg Ba KopHaMouH TeMypMa.HK gap ohxo puBoaT Kapga MemaBag.

K^hcmh gurapu "MaHoKuSu fflanx Mac.axaTgHHH Xy^aHgH" ^aporupu HaK.xou a3 MagHHau MyHaBBapa oMagaHH Canug KaMo.yggHH Sa Y3raHg Ba hcthkSo. HaMygaHH y a3 ^ohhSh xohh KapaxoHH - Э.нк Mo3H, Sa hhkoxh Canug KaMo.yggHH gapoMagaHH gyxTapu xohh Ma3Kyp Ba TaBa..yg mygaHH EypxoHHggHHH K|h.hhh Y3raHgH Ba KapoMoTam, mHKoaTH Ma3.yMau KomrapH a3 3y.MH 3o.hm Sa fflanx Mac.axaTgHH, cyxSaTH fflanxu Xy^aHgH So fflanx Hu3oMygguHH Bokh^h Xy^aHgH Ba ^ohh ga^HH gyroMHH, Sa 3uepaTH fflanxu Mac.axaT oMagaHH ^a.o.yggHHH CaTo^HH EyxopoH, HaK.H gugopu Mypugu ASyTypoSu HaxmaSH So Eoa3ugu EacroMH, oMagaHH MaxgyMH At3aMH flaxSegH Sa 3uepaTH Ma3opu fflanx Mac.axaTguH Ba ^ohh KaSpu Hmom ^ougH Ba MaB3ytxou gurap MeSomag (6, c. 35).

flap MaHoKuS, Sa KaB.u CogupxoH YMapoB, ce HaK.e xaM oMagaacT, kh xe^ poSurae Sa Tatpuxu maxpu Xy^aHg HagopaHg, nyH oMagaHH fflanx fflaMcyggHH a3 CaMapKaHg Sa Y3raHg, SaeHH pacugaHH Mup CaHHHg A.hh ^aMagoHH Sa cyxSaTH EypxoHyggHHH Corap^H Ba KapoMoTH EypxoHyggHHH Corap^H (6, c. 37).

HyKTau gurapu MyxHM ^aMt oBapgaHH Hycxaxou xaTTHH acap a3 ^ohhSh CogupxoH YMapoB MeSomag. Y TaBoHucTaacT, kh 5 Hycxau xaTTHH gap raH^HHaxou KHToSxoHaxou To^hkhctoh, Y3SeKucToH, noKucToH Ba KHToSxoHau maxcoHH a.oxuga Max$y3Sygapo gacT^aMt Ba MaBpugu ucTH^oga Kapop guxag. Hh Hycxaxopo y Sa ce gacTa TaKcuM HaMygaacT : 1) Hycxaxou komh. 2) Hycxaxou MyxTacap 3) Hycxaxou epupacoH.

Eatgu TaxKHKy Sappacuu MymaxxacoTH xap naH^ Hycxa y Hycxau gap mytSau gacTxaTxou HHcTHTyTH mapKmuHocuu AKageMHau h.mxoh ^yMxypuu Y3SeKucToH Sa homh ASypanxoHH EepyHupo TaxTH myMopau 3305/7 Shho Sap caSaSu nypparuu MaTH Ba

зaмони pyйнaвис шyдaнaш- 1308 д./1890 м. нyсхaи aсос кapоp додaaст. Мyдaккик кушиш нaмyдaaст, ки нyсхaбaдaлдоpо бо pиояи меъёpдои илми нyсхaшиносй бо мyaйян нaмyдaни мyшaххaсоти нyсхaдо ичpо нaмyдa, мaтни онpо бо нyсхaи aсл таздик нaмояд.

Мyтaaссифонa, шaхсияти котиб Ba мaдaлли нaсх мaълyм нест. Мaтни мaнокиб 177 сaдифaи китобpо фapогиp бyдa, тaмоми мaтн мушикофота бо чaдоp нyсхaи дигapи он киёсу мyкобaлa Ba фapкиятдои ин нyсхaдо дap дошияи сaдифa нишон додa шyдaaст. Мaсaлaн, дap як чyмлaи "Вилоят мyштaк aз "вaлä", ки бa мaънии "кypб" aст Ba он ^p6 бap ду кисм aст: вилояти ом Ba вилояти хос" мypaттиб дap чоp мaвpид дap дошия тaвзед медидaд: 1. Дap нyсхaи Х "Бояд донисган, ки вилоят": П, Г - Ha^ aст, ки вилоят 2. Дap нyсхaдои Х, П, Г вожaи "кypб" нaёмaдaaст 3. Дap нyсхaи Г бa чои хос ом 4. Дap нyсхaи П бa чои хос хосa Ba дap Г бa чои хос ом (б, с. б1-б2).

Мypaттиби aсap тaндо бо киёсу мyкобaлa конеъ нaшyдa дap дошия чо-чо шapдy тaвзедоти хешpо нисбaти ин ё он кaлимa, ибоpa Ba чyмлaдои мaшкyк овapдaaст, ки бapои дapки мaънй Ba мaксaди мyaллиф бa хонaндa кyмaк меpaсонaд. Филмaсaл, дap сaдифaи 58 дap дошия метaвон чунин тaвзедpо хонд: '^ap ин мисpaъ бa эдтимоли вдвй кaлимaи "Адмaд" aфтодaaст Ba шaкли дypyстaш бояд ки чунин бошaд: Бa дини Адмaди мypсaл якитам" (б, дошияи с.58).

Ё худ, дap шapди кaлимaи "сaкинa" дap чyмлaи "Сaййид Kaмолyддин дap Мaдинa сaкинaи дaзpaти Рaсyлyллод, сaллa-л-Лодy aлaйди Ba сaллaм, бyдa..." бapобapи вдйд нaмyдaни ин нyктa, ки дap дaмaи нyсхaдо ин вожa дap дaмин шaкл омaдaaст, тaвзед медидaд: "Вобaстa aз мaзмyни чyмлa, ки бa мaкон ишоpaт мекyнaд, бояд "сaкaнa" бошaд, яъне оpомй, сукутат Ba ё дap чое кapоp гиpифтaн" (б, с.122). Гyзaштa aз ин, мypaттиби мaтн бa дapaчaе дифз aз aсолaти мaтни мaнокиб кapдaaст, ки дaст бa ислоди хaтодои мaдзи имлоии котибони нyсхaдои кaлaмй дaм нaзaдaaст, дap доле ки ислод нaмyдaни ин хaтодо бa мaзмyни мaтн ягон хaлaле воpид нaмекyнaд. Ин услуби мyдaккики мaтншинос aз дapaчaи бaлaнди мaсъyлиятшиносии y Ba то кaдом aндозa бaлaд бyдaнaш бa меъёpдовy тaлaботи мaтншиносйгyводй медидaд. Бо нaзapдошти мaдздaмин меъёpдои илмй Содиpхон Умapов дap дошия бa ин хaтодо ишоpa Ba тapзи дypyсти нaвишти вожaдоpо нишон додaaст. Мaсaлaн,дap сaдифaи 175 дap дошия менaвисaд: "Kaлимaи "^pB" бо сaдви ктибони дaмaи нyсхaдо бо "со-и мyсaллaс" нодypyст нaвиштa шyдaaст."

Ё худ дap дошияи сaдифaи 195 омaдaaст: "Дap нyсхaдои Т, П, Г кaлимaи "aTO", ки бa мaънии "пaдap" aCT, нодypyст "aто" (мaнзypи мypaттиб то-и мyaллaф aст - H.F.), яъне бa мaънии "бaхшишy чуд" нaвиштa шyдaaст."

Чунин икдому шевa сapтосapи мaтн бa мyшодaдa меpaсaд Ba дaлолaт aз он мекyнaд, ки мaтншиноси мо дap бapобapи нишон додaни тaгйиpот дap сypaти зодиpии дapфy дичо Ba кaлимaю ибоpaдо дap нyсхaдои гуногуни мaтн Ba сypaти aслиии aсappо бapкapоp Ba бо дaмин нyсхaи бa ara нaздикpо мaнзypи aлокaмaндони чунин осоp нaмyдaн, бо идpоки мaъно Ba мaфдyмдои олии нaвисaндa кушиш нaмyдaaст, ки мaтни интикодй-илмиpо бa хонaндaгон пешкaш нaмояд. Ин коpи осон нест, зеpо омодa нaмyдaни мaтн бо киёсу мyкобaлa бо нyсхaдои дигap, шapдy тaвзед Ba тaъликот нaмyдaн бa мaтн aз мypaттиб Ba мyдaккики мaтни тaъpихй дaсти комил доштaн бa вaзъи тaъpихию фapдaнгй, сapчaшмaдои aдaбй, осоpи клaссикони aддaбиёти точикй-фоpсй, илмдои мyтaдовили он зaмон, дину мaзодиб, осоpи илмиву динии мapбyт бa тaсaввyфy тapикaт Ba нaмyддои он, aлaлхyсyс тapикaти нaкшбaндия,

3aSoH, xaT Ba HaBtxou oh Ba xaMHyHHH omh.xoh ryHoryHH Tatcupry3op Sa coxTopy Ma3MyHH ocopu H.MH-agaSH, gHHH, TatpuxH Ba raHpapo Ta.aS MeKyHag.

Ea non pacugaHH MaTHH MaHoKuS Sap acocu paBumu HaKgy Tacxexu MyTTaKo Sap Hycxau KoMH.Tapy KagHMTap So HumoH gogaHH maK.xou gurapu Ka.HMa, uSopa Ba ^yM.axo gap Hycxaxou gurap So mapxu caSaSxou Tap^exu aK 3aST Sap 3aSTH gurap So xh$3h aMoHaTH h.mh gap Hycxau ac., kh a3 MyxuMTapuH Ta.aSoT xhhh TaHep HaMygaHH Hycxau HHTHKogH MaxcyS MeeSag Ba xaMnyHHH TaB3exoTy Tat.HKoTH MaScyT gap KucMaTH gurapu khtoS a3 nymTBoHau KaBHH h.mhh MyxaKKHKH khtoSh Ma3Kyp gapaK Meguxag. Tat.HKoTH nopnaxou Hacpuro Ha3Mue, kh MypaTTuS HaBumTaacT, xa^MaH a3 MaTHH acap 3uegTap Syga, Sapxe a3 hh Tat.HKoT to 9 caxu^au acappo $apo Merupag.

XoHaHga Sa mapo^a™ hh Tat.HKoT a3 xaeT Ba py3ropu maxcoHH TatpuxH, MaKoM Ba MaHa3a.aTH эmoн, gap Sopau aMoKHHH Tatpuxuu Xy^aHgu Soctohh, Ma3opy MaKSapaxou Sy3yproHH Xy^aHg, kh, MyTaaccu^oHa, aKcapu ohxo co.xou 20-30 acpu ry3amTa xapoS Ba HecTy HoSyg mygaaHg, caSaSxou HoMry3opuu Maxa..y opoMroxxou Xy^aHg Ba raHpa omHo Ba htth.oh 3uegy My^ug Merupag. Maca.aH, MypaTTuSu MaTH gap aK Tat.HKoTH xem MeHaBucag: "...gap ^ohhSh mHMo.y mapKHH hh KaSpucroH (atHe, Eoru OxyH - H.F.) gap xygygu Maxa..au HypygguH-MaxcyM, gap Kynau Tomxo^au AcupH, gap KyH^H mHMo.HH MexMoHxoHau Maxa..a KaSpe MaB^yg acT, kh to Sa xo. homh maxcu ga^Hmyga Mat.yM HaSyg. AKHyH So TaKa Sa Mat.yMoTH "MaHoKuS" Mat.yM rapgug, kh hh KaSp ^ohh ga^HH Xo^a MyxaMMagca^o SygaacT" (6, c.305). Mya..H^H MaHoKuS hh maxcpo a3 ^yM.au opu^oH Myappu^H MeKyHag (6, c.192), Ba.e gap Sopau 3aMoHH 3HHgarH Ba ^y3iueTH py3ropy naHKopu hh maxc htth.oh gurap gap gacT HagopeM.

MaBpugu KaHg acT, kh gap Tat.HKoTH nopnaxou HacpH MyxaKKHKH MaTHmHHoc Kymum HaMygaacT capnamMaxo Ba acoMHH KyTySu MaBpugu ucTH^ogau MyxaMMag-mapu$ hShh ffloxSaga. mygapo hh3 mapxy TaB3ex guxag, 3epo Mya..H$H MaHoKuS gap KaM aHgap KaM MaB3etxou acapu xem Sa ohxo umopa HaMygaacT. H3o$a Sap hh, Sapou Tacxexu Ma3MyHH nopnaxou HaK.y puBoeT CogupxoH YMapoB a3 capnamMaxou 3ueg, Sa mhc.h "Kam^-y.-Max^yS"-H X,y^BHpH, "OyTyxoTH MaKKHa"-H HShh ApaSH, "Ha^axoT-y.-yHc mhh xa3apoT-H.-Kygc"-H ASgyppaxMoHH H,omh, Ta3Kuparo MaHoKuSxo, Sa MoHaHgu "My3oKupau gapBemoH"-H Xa.H^a ASgy.a3aH3H HaMaHroHH, "MaHoKuSu fflaHx HypygguHH Eacup - ^tSh HaxopgaxyM"-u ASy.xacaH hShh Xo^a Mcy^ygguH, "EaeHH TapuKau HaKmSaHgua"-H flapBem ASgy..oxu KomrapH Ba 17 HacaSHoMaxou ax.H Xy^aHg ^apoBoH ucTH^oga HaMygaacT, kh Sapxe a3 ohxo to Sa HMpy3 Sa goupaxou h.mh Mat.yM HaSygaHg.

^o3hm Sa TatKHg acT, kh MaTHH gacTxaT moMH.H 3uega a3 600 SaHT metp xaM acT, kh MyxaMMagmapu^ hShh ffloxSaga. gap aKcapu aBKoT Sa Mya..H^oHH oh umopae HaMeKyHag. MypaTTuSu MaTH gap KucMaTH "Tat.HKoTH nopnaxou Ha3MH" (c.364-401) xap aK a3 nopnaxou Ha3Mupo mapxy эзox Meguxag. A3 pyu mapxy TaB3exoTH MaScyTH y Mat.yM ramTaacT, kh khcmh 3uegu hh aSeT a3 MacHaBHH "Ma3xap-y.-ocop"-H X,omHMHH khpmohh (140 SaHT), kh gap TaK.ug Sa MacHaBHH "Max3aH-y.-acpop"-H Hh3omhh raH^aBH Tat.H$ mygaacT Ba "H,oMei-y.-acpop"-H Cy.aHMoHmaHx (91 SaHT), kh HaMoaHgau cu.cu.au ^axpuau TacaBBy^ MeSomagy gap naHpaBH a3 "MacHaBHH MaiHaBH"-H MaB.oHo gap oxupu acpu XVI oHpo HaBHmTaacT, hkthSoc mygaacT. Ea aKugau mo, hh TaB3exoTH ypo MeTaBoH Sa ce gacTa TaKcuM Kapg:

1. Порчадои назмие, ки Содирхон Умаров мадраки ондоро муайян ва дар бархе аз долот аз сарчашмаи асл шакли садеди онро овардааст. Аглаби порчадои назмии асар ба дамин гуруд дохил мешавад. Аз шарди у маълум мешавад, ки ин ашъор мансуб ба Фахруддини Гургонй, Носири Хусрав, Аттор, Ч,алолуддини Балхй, Низомии Ганчавй, Саъдй, Х,офиз, Камоли Хучандй, Абдуррадмони Ч,омй, Навой, Асирии Лодичй, Мадмуди Шабистарй, Х,ошимии Кирмонй, Абдуллоди Ансорй, Х,усайни Х,иравй, Шод Неъматуллоди Валй, Шухии Хучандй, Мирсаййид Шарифи Радим, Хоча Абулвафои Хоразмй, Хоча Адмади Ясавй ва дигарон мебошад.

2. Ашъори мансуб ба Шайх Масладатдини Хучандй

3. Ашъоре, ки мураттиб мадраки онро пайдо карда натавонистааст.

Хулоса, бо як каноатмандй метавон гуфт, ки бо чопи ин асар боз як сарчашмаи мудими таърихй имруз ба гардиши илмй дароварда шуд. Гуфтадои боло имкон медидад таъкид аз он кунем, ки матни ин дастхати мудим мабнй бар поядои илми матнишосии муосир ва чавобгу ба талаботи он омода шудааст ва вокеан дам дар матншиносии имрузаи мо падидаи нав ва муассир аст.

Пайнавишт:

1. ал-Фирузободй. ал-Крмус ал-Мууит, ц.1. - Байрут: Дор эуё ат-турос ал-арабийи, 2000.

2. Чуброн Масъуд. ар-Роид. - Байрут: Дор ал-илми ли-л-малойин, 1967.

3. Мууаммад Гиёсуддин. Гиёс-ул-лугот, ц.2. - Душанбе: Адиб, 1988.

4. Фаруанги забони тоцикй, ц.1. - М.: Советская энсиклопедия, 1969.

5. Ибни Хацар. Маноциби Имоми Аъзам. Муцаддима, тауия, таушия, таълицот ва луготи Н. Гиёсов. - Хуцанд: Ношир, 2011.

6. Мууаммадшариф ибни Шоубадал. Маноциби Шайх Маслауатдини Хуцандй. Муцаддима, тасуеу ва таълицоту феурастуо аз С. Умаров. - Хуцанд: Ношир, 2015.

7. ал-Афлокй ал-Орифй, Шамсуддин. Маноциб-ул-орифин. Дар ду цилд. Ба кушиши Таусин Ёзицй. - Теурон: Дунёи китоб, 1375 у.

Reference Literature:

1. Al-Firuzobodi, al-Qomus al Muhit (Interpretation Dictionary of the Arabic Language), V.1. -Beirut, 2000.

2. Djubrom Masud, ar-Roid (Interpretation Dictionary of the Arabic Language) - Beirut: All-Embracing Tree of Sciences, 1967.

3. Mukhammad Ghiyosuddin. Buttress Dictionary. V. 2. - Dushanbe: Man-of-Letters, 1988.

4. Interpretation Dictionary of the Tajik Language. V.1. -M.: Soviet Encyclopedia, 1969.

5. Ibni Khadjar. The Righteous Life of Imom Azam. Preface, recension, commentaries, supplement and indicators by N. Ghiyasov. - Khujand: Editor, 2011.

6. Mukhammadsharif ibni Shokhbadal. The Righteous Life of Sheykh Maslahaddin Khujandi. Preface, recension, commentaries, supplement and indicators by Sodirhon Umarov. - Khujand: Editor, 2015.

7. al-Afloki al Orifi, Shamsuddin. Manokib-ul-orifm (The Righteous Life of Mystics) in two volumes. Under the editorship of Takhsin Yozidgi. - Tehran: The World of Books, 1375 hijra.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.