Научная статья на тему 'ПОЭТИЧЕСКИЕ СЛОВА И ВЫРАЖЕНИЯ В ТВОРЧЕСТВЕ ЛОИКА ШЕРАЛИ (НА МАТЕРИАЛЕ СБОРНИКА "ВАРАКИ САНГ")'

ПОЭТИЧЕСКИЕ СЛОВА И ВЫРАЖЕНИЯ В ТВОРЧЕСТВЕ ЛОИКА ШЕРАЛИ (НА МАТЕРИАЛЕ СБОРНИКА "ВАРАКИ САНГ") Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
70
41
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПОЭМЫ / ВЫРАЖЕНИЕ / ПОЭТИЧНО / СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ / ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ / СЛОВООБРАЗОВАНИЕ / ПРЕФИКС / СУФФИКС / СЛОЖНЫЙ / СОВРЕМЕННЫЙ ЛИТЕРАТУРНЫЙ ЯЗЫК / ХУДОЖЕСТВЕННЫЕ ОБРАЗЫ / КЛАССИЧЕСКАЯ ПОЭЗИЯ / СТИЛЬ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Нуъмонзода Марями Шодмон

В статье исследуется лексика поэзии Лоика Шерали, которая являются одной из основных пластов таджикской лексики. Эти лексические единицы в основном происходят от слов и выражений таджикской классической поэзии, и они относятся к существительным и прилагательным согласно их лексико-грамматическим особенностям. Автор статьи, с целью подтверждении своей мысли, привёл много примеров из творчества Лоика Шерали.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

POETIC WORDS AND EXPRESSIONS IN CREATIVE WORKS OF LOIQ SHERALI (BASED ON THE MATERIALS OF THE COLLECTED POEMS ENTITLED “VARAQI SANG”)

The article explores poetic words of Loiq Sherali that can be considered one of the main layers of Tajik vocabulary. These lexical units mainly appear from words and expressions of Tajik classical poetry and they refer to nouns and adjectives according to their lexical and semantic peculiarities.

Текст научной работы на тему «ПОЭТИЧЕСКИЕ СЛОВА И ВЫРАЖЕНИЯ В ТВОРЧЕСТВЕ ЛОИКА ШЕРАЛИ (НА МАТЕРИАЛЕ СБОРНИКА "ВАРАКИ САНГ")»

ПОЗИЦИИ УПОТРЕБЛЕНИЯ ЦИФРЫ «ХДФТ» («СЕМЬ») В «ХАМСА»НИЗАМИ ГЯНДЖАВИ И ЕЁ СЛОВООБОРАЗОВАТЕЛЬНЫЕ ОСОБЕННОСТИ

В лексическом составе языков мира существуют слова, имеюцие значения священности и злополучия. Это свойственно и таджикскому языку, в лексическом составе которого можно обнаружить слова с подобными зачениями. Такие слова в основном, обозначают и выражают идем которым к доверяют и понимают носители языка, которые существовали в течении нескольких веков, и до сих употребляются в речи. В таджикском языке таким словам относятся цифры пафт, нуп, пазор и другие. Среди них слово "%афт" занимает особое место. В творчестве Низомии Ганчави (особенно в "Хамсе") встречается его употребление в сочетании с другими словами. Ни один литератор так много не употреблял такие сочетание со словом "хафт " (семь). Можно составить словарь с начальным словом "пафт не примере произведения Низоми.

Ключевые слова: цифра "х;афт", "Хамса" Низомии Ганчави, словари, "Гиёс-ул-лугот","Бурхони котеъ","Словарь Деххудо", словообразовательные и семантические особенности, толкование, словообразование и др.

POSITION AND USE OF THE NUMBER "HAFT" ("SEVEN") IN "KHAMSA" NIZOMI

GANJAVI AND ITS WORD- FORMATION FEATURES

In the lexical composition of the languages of the world there are words that have the meaning of the sacredness and misfortune. And this is peculiar to the Tajik language, in the lexical composition of which you can find words with these sentences. Such words mainly denote and express the meanings related to the trust and understanding of native speakers who have existedfor several centuries and are still used in speech. In the Tajik language, such words include numbers пафт, нуп, пазор and others. Among them the word "хафт" takes a special place. In NizomiGanjavi 'screation (especially in "Khamsa") this word used in combination with other words. No writer has used such a combination with the word "хафт" (seven) so many times. It is possible to make a dictionary with the initial word "хафт "from NizomiGanjavi "s creation.

Keywords: number "Seven", "Khamsa" of Nizomi Ganjavi, dictionaries, "Ghiyos-ul-lughot","Burhani Qote","Dehkhuda Dictionary", word-formation and semantic features, explanation, derivation, and others.

Сведения об авторе:

Бободжанова Дилбарджон Абдумуминовна - кандидат филологических наук, заведующая кафедрой общеуниверситетского таджикского языка, Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова, E-mail: bobojonova1977@mail.ru

About the author:

Bobojonova Dilbarjon Abdumuminovna - candidate of philological Sciences, head of General University Department of the Tajik language, Khujand state University named after academicianB.Ghafurov, E-mail: bobojonova1977@mail.ru

КАЛИМАЮ ТАРКИБХРИ ШОИРОНА ДАР АШЪОРИ ЛОИК ШЕРАЛИ (ДАР АСОСИ МАВОДИ МАЦМУАИ «ВАРАКИ САНГ»)

Нуъмонзода М.Ш.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Лоик шоирест тавоно ва нуктадону ширинбаён. Забони ашъораш шево ва оммафах,м, саршор аз воситах,ои нотакрори тасвироти бадей, ки мо онх,оро дар макола "калима ва таркибх,ои шоирона" номидем. Ва хаёл мекунам, иштибо^е накардаем. Ашъори Лоик; бемух,обот аз забони назми классикии точик сарчашма мегирад, мисли х,ама шоирони гузашта ибораву таркибх,ои мачозй месозад, дар бой ва ганй гардидани таркиби лугавии забон хдссагузор аст.

Мо, ки аз боби мах,орати калима ва таркибсозии Лоик сухане чанд гуфтанй хдстем, аз овардани калима ва таркибхри «ёри норпистон» [1, с.143], «соки симин», «чехраи бечин» [1, с.139], «майхора», «гамхора» [1, с.25], «комати сихи» [1, с. 239], «шафак» [1, с. 207], «накхат» [1, с.47], «мехрангез»(1, с.38), «гуландом» [1, с.102], «анбарбуй» [1, с.47], «рух» [1, с.248], «бусагох» [1, с.168], «нилфом «(219), «атри гесувон» (139), «бедиранг» (191), «гулрез» [1, с.226], «аргувон» [1, с.151],

«вдди шaмшод» [1, с 151], «бaршaвaд» (бaромaдaн) [1, с.141], «мapFyлaдоp» [1, с 128], «моломол» [1, с 168], «pa3MOBaprn>, «сaфдaрй» [1, с 19], «обшорон» [1, с.23], «бемоягон» [1, с.60], «гаронмоя» (1, с. 133), «бaрфистон»[1, с. 49], ибоpaxои мaчозии «дyхтapи pa3» [1, с.22], «хусни гyлaфшон» [1, с. 133], «модapи дaxp» [1, с.260], «бaёзи гaрдaн» (1, с.33), «гулоби тaлх» [1, с.49), «шоми сияхгилем» [1, с.170), «гaрдyни дун» [1, с.174], «paxмaт кapдaн» [1, с.106], «paxra умр 6acTaH^» [1, с.201] ва монанди инх,о саpфи назаp каpда наметавонем.

Калима ва таpкибy ибоpоти шоиpона аслан аз исм ва сифат ибоpат бyда, даp ашъоpи Лоик хдмчун воситаи ба вучуд оваpдани обpазx,ои бадеии баpчаста ^p фаpмyда шyдаанд.

Даp ашъоpи Лоик; калимаю таpкиб ва ибоpоте дyчоp меояд, ки ба тавpи анъана истифода шудаанд, чанд намунаи фишypдае ба таpики назм:

Бо ëpu HopnucmoH хyфmaм, гофт аз он,

%амчун aнорuшнрнн да^е фuшyрдaмаро...[1, с. 143]

Ман бода хyрaм, nemu pyxu coda хyрaм, БодuлбaрucuMcouuo3odaхyрaм... [1, с248]

Ба кflдрu couuu cuMuny ба кaдрu чеурш бечш, Бакaдрuëpuгулрухcoрмебоядратдuмрyз... [1, с 139]

Хонед ба бaзмu ошщй номau ман, П^шедбаupMamucux¡ñцомauман...[1, с239]

Шeвau мо, лaунu Mex¡pame3u мо, Бaурu уар мuллam пазщо мерасад.[1, с 38]

Аз фaзоu лоцвaрдu мулкы Ховар, То фaзоu нuлфoмu Бохmaр.[1, с 219]

Аргувонпуш кaдu шaмшодam, Давра оро^аву дт мeсyхm.[1, с 151] Аз хyрyшu шавщ бозщоu my, Баршавад аз стах,о фавворауо.[1, с 141]

Шаур гардад зu ышк моломол, Ишк борад зu крчаву барзан.[1, с 168]

Шумо уам аскаре будед, басразмоварй кардел, Шумо уам сафдаре будед, алуак сафдарй кардед.[1, с 19]

Даp «Ваpаки санг» як ^TOp калимах,ое, ки маф^уми моддй ва маънои тамоман бадей доpанд ва даp адабиёти классикй pоич буданд, фаpовон истифода шудаанд: «1, с axTap» (1, с. 138), «чош» [1, с.237] «b^ax» [1, с.236] «carop» [1, с 23б] «пaймонa» [1, с.261] «дур» ([1, с.138] «кутуб» (1, с.99) «кошон^» (1, с.204) «хуршед» (1, с.30) «бодa» (1, с.64) «raBxap» (1, с.19) ва амсоли ищо: Кунун саррофуо - гав^арштосот сухан уар дам, Шуморо аз хазону аз бaуорu дах,р мецрянд. [1, с. 19]

Ба дaсmaм цомu хайёми,

Лаболаб цомu гулфоме.

Дар y ёдu тёгон аст, уам ашкы бузургон аam,

Дар y шaудu замшу шyълau хyршeдu mобон аст.

Дар y уам uxmupu aфmодa аз гардун,

Даруамuxmupuхомyшuёронaсm... [1, с30]

Тавpе ки даp боло мебинем, шо^ тавонистааст, даp як поpчаи шеъpй якчанд калимах,ои шоиpонадоштаpо истифода намояд. Калимаю ифодах,ои xyшобypанг, суханони мавзуни шо^она даp таъсиpбаxш ва обpазнокии тасвиp ëpï меpасонанд. Масалан, ибоpаи заруат уфуи ва калимаи гуруб даp шеъpи поён боиси пайдоиши обpази нав гаpдидаанд, ки ин гуна тасв^хо, албатта даp адабиёти классикй низ мавчуд буданд: Дар уфуи хуршед гарк шуд, Дар meгaуоu кру нyрu aмонam аom.

Ай oфmoбu ман, машшоб бар гуруб, Ман ошщи myaм, ошщ ганимаш аcm! [1, с. 120] Водиди фpазeoлoгии «paxra умр бacтaн» (1, c.208) мypoдифи калимадои «фaвтидaн», «^фот кaрдaн» бyда, Лоик oнpo даp шeъpи «Муночот бa мcдaр» ба ^p бypдааcт, ки ин эдг^оми шoиppo ниcбат ба мoдаp инъикoc намyда, ба шeъp як навъ нозукиву дилчаcпй зам намyдааcт: Ин мабодо, ки бyбaндй рaхти умр, Ша^утуни pyзгopам, мoдаpам... [1, c.208]

Х,амин таpик, Лоик; Шepалй баpoи oбpазнoкy пypмазмyн баpoмадани афкopаш аз ганчинаи забони клаееикй ва имконоти калимаcoзии забон мод^она иcтифoда бypдааcт. Шoиp бо иcтифoдаи чунин калимаю ифодадои oбpазнoк, аз як таpаф, oбpази нав coxта, даp pym^ низоми эcтeтикии забони точикй га.дм гyзoштааcт ва аз таpафи „Hrap, калимадои нoфаъoлpo бо калимадои фаъол даp як чо ба дам oваpдааcт, ки баpoи фаъол ва умумй шудани ондо кумак мepаcoнад. Чунончй, ифодадои фpазeoлoгии «чоми x^a^» [1, c.234], «nanpaxan xaëi» [1, c.235], «инхдеори умр» [1, c.67], «Ham^ мyзмaр» [1, c.46], «xaMccan чaшмy 4apcr^» [1, c.194], «о^лши имcн» (1, c 186) ва г. аз дамин кабиланд:

Хайём, сухануои my нomaкpop асш,

4,omu xupadu my цовидон саршор асш.[1, с.234]

Хайф асш агар умр шикоре бошад,

Озод зи дарду догу оре бошад.

Дар naüpax¡au x¡aem по мондани мо

Айб асш агар цадамшуморй бошад.[1, с.235]

Дар чеурауои mmurn имону эъmщoд, Дар бозувонмашонашу неруи беназир... [1, с. 186] Калимаи тaлиa даp «Фаpданги забони точикй» зи^ наёфтааст, аммо он даp китоби «Apабcкo-pyccкий cлoваpь»[2, c.607] зод^шавй, намоёншавй маънидод шудааст.

Як вижагии шeъpдoи Лоик даp он аcт, ки y даp баpoбаpи чунин калимадои шoиpoна микл^и зиёди калимаю ибopа ва таpкибдoepo oфаpидааcт, ки мадcyли тафаккypy тахайюли худи шoиp буда, xocи устуби y мeбoшанд. Бояд гуфт, ки даp адабиёти нави дoзиpаи точик миcли Лоик шoиpи эъчoзкopy калимаoфаp кам ва ангyштшyмopанд. Мадз дамин чидати калимаoфаpии шoиp диккати олимо^о, xycycан, забoншинocoн ва адли илму адабpo ба худ кашидааcт. Шо^ аз pyH заpypияти вазну кофия, вoбаcта ба талаботи вазни шeъp, яънe вазни «Apyз» даp колаби маъмули забон, калимадои нави шо^она эчод намyдааcт, ки баco дилчаоту пypмазмyн, coдаю pавoн ва дамга.нгу дамвазни чунин калимадоянд. Ба мисти дамин калимадои маъмул баъзан ба колаби шeъp намeгyнчанд, ё таваееути ондо нияти шoиp дocил намeгаpдад, даp ин cypат ycтoди cyxан калимаи нав мeoфаpад, ё колаби калимаи маъмyлpo тагйиp мeдидад.

Шо^ бо паcванддoи -зcд(-a), -rox^-rax), <он, -тaр, -иcтcн, -мcнд, -зcр ва гошванддои xaм- ва нc-, ки даp тули аcpдoи зиёд дамчун вocитаи калимаcoзй даp адабиёти клаееикй маъмул буданд, калимадои кyxзодa [1, c.37], тyфонзодa [1, c 60], тaбиaтзодa [1, c.144], Шaркзодa [1, c.31], точгах [1, c.12], холигох [1, c.30], киштгох [1, c.55], лотагох [1, c 127], xyфтaгоx [1, c.127], тaпишгcx [1, c.135], поягох [1, c.188], пурш^^р [1, c.16], мaFлyбтaр [1, c 34], номш^р [1, c.64], минбaрcон [1, c.23], кухгон [1, c.25], хдмгон [1, c 62], лaxчacон [1, c.50], мaзориcтон [1, c.11], нуристон ([1, c.189], шyкyфaзор [1, c.149], шyкyxмaнд [1, c.186], xaмпaймон [1, c.47] xaмбол [1, c.129] ноxaйрxоx [1, c.75] ва монанди и^о coxтааcт.

Мо куузода, аммо дил^ои нарм дорем, Дарmaнгнouкух^идилбекаронапасшем... [1, с.31] Бунёдго^и Koxu нур он сон шанишго^есш, То %ар буни сушуни он аз досшон пур асш [1, с. 185] Даp байти зи^шуда ибopаи Koxu нур низ мадcyли хаёли шо^ буда, маънои pамзии калимаи кутодшудаи ГЭС-po ифода каpдааcт.

Калимаи xолигcxpo (1, c 30) шoиp дамчун мypoдифи калимаи тихигох, мувофики баpдoшти вазни шeъp эчод каpдааcт:

Ва донисшам, ки холто^и мобайни замину осмон бар мо

Барои сарфарозщосш... [1, с.30]

Шукр гуям хилцаши худро, ки туфонзода асш,

Хец написандадууцуми нокасу ночизуо. [1, с.60]

Ба мисли хандауои обшорон хандауои my,

Табuаmзoда зебоисш он уусни расои my.[1, с. 144]

Дар monumzoxu бандаги одам, %ец гоуе намемурад осон.[1, с. 135]

То зu уар куу руyu нав ёбем, Рау кушоем сyu нypucmoн.[1, с. 189],

Даp баpобаpи истифода каpдан аз таpзy воситах,ои калимасозии забони адабиёти классикй ва забони адабии кунунй, устод Лоик таpзy усулх,ои калимасозиеpо офаpида, ки ин танх,о xоси услуби у буда, аз колабх,ои маъмули калимасозии забони точикй фаpк доpанд. Масалан таpзи истифодабаpии суффикси «тap»-pо мегиpем, ки шо^ бо ёpии он калимах,ои номигар, мaFлyбтap, пиpyзтap Ba бaдpyзтappо соxтааст, ки ин таpзи истифодаи суффикси мазкyp танх,о даp эчодиёти у ба назаp меpасад ва xоси шеваи нигоpиши у мебошад: ^ама зуру уама доност, аммо, Касе аз зтдагй nupузmap нест. Касе аз зтдагй трузй хоуад, Аз y мглубтар, бaдpузmap нест. [1, с. 33]

Маргаш аз зтдагыш нoмumap Мурданаш ныз чун худаш зебост [1, с. 64]

Шо^ даp офаpидани калимах,ои мypаккаб низ мах^ата баланд доpад, бо яке аз чузъх,ои калимах,ои мypаккаб ва ба х,ам пайвастани онх,о давдо калимах,ои нави мypаккаб соxтааст, ки ин калимах,о даp ашъоpи адибон ва шоиpони гузашта кам баназаp меpасанд: пypфapëд [1, с.10], фapомyшхонa (1, с.11), хyдбaxоëн [1, с.20], xaйкaлзeб [1, с.23], дyшбap [1, с.28], нурполо [1, с 23], ргокдаймо (1, с 29), paнгбозй (1, с 32), шaфaк;peз (1, с.49), кaйфapовap (1, с 58), xyнapномa (64), дaFaлбозй (86), нeкyфapчом (101), нaвдилбохтa (120), гaxвоpaбон [1, с.122], гyмбaхт [1, с.124], нeкyбaдпapвap [1, с.127], кyxидyхтap [1, с.132], кypбaхт [1, с.137], пapeшонбозй [1, с.141], гамомуз [1, с.146], мaвчгиp (arnera) (167), Faлaтбоз (1, с 172), гумнишон [1, с.177], нурчу [1, с.185], тaмомдacг [1, с.187], покpaфтоp [1, с.191], кaмбин [1, с.196], нaвдилдодa [1, с.199], хaндaомyз [1, с.204), бaхшбeдоp [1, с.260], шиpдyшa [1, с.215], гулнигох [1, с.239], ва хдмсони инх,о. Кисме аз калимах,ои мypаккаб ба воситаи миёнвандх,ои у,- о, сypат гиpифтаанд: acpоacp [1, с.16], хaндохaнд [1, с.26] xapфоxapф [1, с.203]

3u уар кyнцu дuёрu мо

3u уар як peзacaнгu кyyсорu мо

Чу маъдануову махзануо бадор омад. [1, с. 36]

Калимаи peзacaнг даp шакли caнгpeзa даp забон истифода мешавад. Шоиp бо пешу кафогyзоpии калима, ки xоси сабки ню^иши уст ва бо такозои вазни шеъp ба х,амин монанд якчанд калимах,ои нав соxтааст.

Бештаpи калимах,ои мypаккаби соxтаи шоиp ифодакунандаи мафхумх,ои амалу х,олат мебошанд. Калимаи тaмомдacт - pо [1, с.187] шо^ хдмчун мypодифи сифатх,ои мypаккаби корд^а, бamaцpuбa, бомщоращ хунарманд ва f. истифода бypдааст: Мaрдu maмoмdacme-мeъморu корд^а Бтуод хuшmu аввал бо санъату мауорат. [1, с.187]

Ва даp х,амин шеъp боз мypодифи дж^и калимах,ои мазкyp покбyнëдpо офаpидааст, ки xеле бомавpид омадааст:

Бтуода дар нщодаш цузъе нuyодu худро, Д^ам m мегузорад мeъморu покбунёд. [1, с.187]

Мах^ата шоиppо бинед, ки даp як шеъp чандин калимах,ои соxтаи xyдpо хдмчун мypодиф xело нуктасанчона ба коp бypдааст.Шоиp гох,о бо pешаи калимах,ои номаълум вожах,ои нав соxта, ба ин восита онк^о аз нав зинда каpда ба онх,о yмpи дyбоpа баxшидааст. Масалан, аз исми кaйфap[3] шо^ сифати кайфаровар- pо соxтааст:

Нахустт панды кадру эъmuборu дуст дотстан, Нахустт m^u кaйфapoвapu бар фumнau душман [1, с. 58]

Лоик о^о даp таpкиби «na^u кайфароварй» бо маънои якум истифода бypдааст.

Таpкибx,ои чуфт ва ибоpаx,ои офаpидаи шоиp низ басо шеваю pангин баpомадаанд: caнг бacтaн (1, с 3), шeвaxои шeво [1, с.27], нофapмонy capкaш [1, с.15], нимпaйдовy нимпинхон [1, с.141],

парешонбозихои кокулони тобдор [1, с.141], гиряхои хандаолуд, хандахои гиряолуд [1, с.30], намоз овардан, мурги симинбол (самолёт) [1, с.204], муждахои мехргони [1, с.106] ва монанди инхо.

Дар забон таркиби ях бастан, ки аз шиддати сармо ба вучуд меояд, маъмул аст, Лоик дар шеъри «Хоки Ватан» ба хамин монанд таркиби санг бастан - ро офаридааст:

Чумла дар куи гариби хок гаштанд, эй дарег, Орзууошон дар он цо санг басту куу шуд [1, с.3].

Феъли таркибии «намоз овардан»-ро шоир хамчун муродифоти сачда овардан, намоз хондан ё намоз гузоридан муфофики талаби вазни шеър ва хушохангии он эчод кардааст:

Намоз орам ба тоби оташи дил, Ба табъи оташину шеъри сузон [1, с.98]

Шоир як гурух калимахоро чун оварандаи сухан бо чузъхои ним (а) ва «олуд» сохтааст, ки махсули эчоди худи шоир махсуб мегарданд. Чунончи: ниматору нимравшан [1, с. 128], нимпайдову нимпинхон [1, с.141] хандахои гиряолуд, гиряхои хандаолуд [1, с 30]:

Дар у уам гиряуои хандаолуд аст, Дар у уам хандауои гиряолуд аст.[1, с. 30] Дар цауони ниматору нимаравшан.

Хар цадар бадбахт бошам, он цадар хушбахт уастам [1, с. 128] Гоу чун олиуаи шеъру уунар, Нимпайдо, нимпищон бигзари [1, с 141].

Х,амин тавр офаридахои Лоик; Шералй боиси хушобуранг ва равону салисии шеърхояш гардида, онхо хазинаи забони точикиро боз хам бою сарватманд гардонидаанд.

АДАБИЁТ

1.Шералй Л. «Вараки санг». -Душанбе: Ирфон, 1980, 269 с .

2.Арабско-русский словарь. -М., 1957. 607 с .

3.Фарханги забони точикй. М., 1969, 2 Ч,.

4.Забони адабии хозираи точик. К . 1. -Душанбе,1980.

ПОЭТИЧЕСКИЕ СЛОВА И ВЫРАЖЕНИЯ В ТВОРЧЕСТВЕ ЛОИКА ШЕРАЛИ (на

материале сборника «Вараки санг»)

В статье исследуется лексика поэзии Лоика Шерали, которая являются одной из основных пластов таджикской лексики. Эти лексические единицы в основном происходят от слов и выражений таджикской классической поэзии, и они относятся к существительным и прилагательным согласно их лексико-грамматическим особенностям.

Автор статьи, с целью подтверждении своей мысли, привёл много примеров из творчества Лоика Шерали.

Ключевые слова: поэмы, выражение, поэтично, существительное, прилагательное, словообразование, префикс, суффикс, сложный, современный литературный язык, художественные образы, классическая поэзия, стиль.

POETIC WORDS AND EXPRESSIONS IN CREATIVE WORKS OF LOIQ SHERALI (based on the materials of the collected poems entitled "Varaqi sang")

The article explores poetic words of Loiq Sherali that can be considered one of the main layers of Tajik vocabulary. These lexical units mainly appear from words and expressions of Tajik classical poetry and they refer to nouns and adjectives according to their lexical and semantic peculiarities.

Keywords: poems, expression (phrase), poetically, noun, adjective, word building, compound, modern literary language, images, classic poetry, style.

Сведения об авторе:

Нуъмонзода Марями Шодмон, ассистент общеуниверситетской кафедры таджикского языка, Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни

About the author:

Nu'monzoda Maryam Shodmon, assistant in the University-wide Department of Tajik Language, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni.

СУФФИКСАЛЬНЫЕ СЛОВООБРАЗОВАТЕЛЬНЫЕ ТИПЫ В СИСТЕМЕ ТЕРМИНОЛОГИИ ЭКОЛОГИИ ТАДЖИКСКОГО И АНГЛИЙСКОГО ЯЗЫКОВ

Каримов Ш. Б.

Таджикский госудаственны аедагогическийуниверситет им. С.Айни

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Суффиксальный способ образования (R+suf) в сопоставляемых языках продуктивно используется для всех частей речи. Данный способ является характерной чертой словообразования имен существительных в таджикском и английском языках.

В сопоставляемых языках выделяются продуктивные и малопродуктивные, исконные или заимствованные суффиксальные словообразовательные типы, что характеризует суффиксы как продуктивное словообразовательное средство в сопоставляемых языках.

В литературе по словообразованию выделяют также суффиксальные словообразовательные типы с суффиксами, засвидетельствованными или только как морфема, или суффиксы, происходившие из знаменательных слов, т.е. суффиксоиды.

При суффиксальном словообразовании, суффикс может присоединиться либо

а) непосредственно к корневой морфеме: нам - нами, рег -регзор и др.;

б) либо образовывать определенную последовательность двух или более суффиксов: -ишцор - ишцорнок - ишцорнокй (-и замин) и др.

Основную часть терминов экологии, образованных по суффиксальным моделям, в сопоставляемых языках, составляют односуффиксальные слова, которые представлены в различных словообразовательных типах.

Классификация словообразования существительных суффиксальным способом в таджикском и английском языках рассматривается с точки зрения сравнения с аналогичными по семантике и грамматическим особенностями в обоих языках.

По количественному признаку в сопоставляемых языках выделяются два подтипа суффиксального словообразовательного типа: а) подтип моносуффиксальеый, т.е. с одним суффиксом и б) полисуффиксальный с двумя и более суффиксальным словообразовательным формантом. Односуффиксальный подтип R-suf в сопоставляемых языках представляет собой наиболее продуктивный способ словообразования существительных. К данному подтипу в сопоставляемых языках относятся лексемы нижеперечисляемых словообразовательных моделей существительных.

Как в таджикском, так и в соотносимом с ним английском выделяются модели суффиксального словообразования, специализированные для образования имен существительных от конкретных лексико-грамматических разрядов слов.

В сфере данной пласти терминологии в таджикском языке широко используются все известные суффиксальные словообразовательные типы (модели). В создании терминов «экологии почвы» в современном таджикском языке участвует множество различных словообразовательных суффиксов, но не все они обладают одинаковой продуктивностью.

При сопоставительном анализе моделей мы попытаемся выявить многообразие типов соответствий между языками, устанавливая соответствия таджикских суффиксальных словообразовательных типов таджикского языка в английском.

Модель R+-3op: киштзор, дарахтзор, сабзазор, алафзор, цамишзор, регзор, маргзор, торфзор и др.

Как отмечает Саймиддинов Д., суффикс - зор описывает постоянное и временное место в соответствие с именной части и используется в образование существительных обозначающие место [4, 126-127].

Даная модель проявлят многообразия соответствий в английском языке.

R+-зор=R: маргзор - meadow (луг); дарахтзор - grove (роща, дубрава); регзор - sand (пески), торфзор - moor (торфяник) и др.

R+-зор=R+ R: цамишзор - reedsbed (тростниковые заросли); и др.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.