Научная статья на тему 'ПЛУГ ЛЕМЕХИ РЕСУРСИНИ ОШИРИШНИНГ САМАРАЛИ ЕЧИМИ'

ПЛУГ ЛЕМЕХИ РЕСУРСИНИ ОШИРИШНИНГ САМАРАЛИ ЕЧИМИ Текст научной статьи по специальности «Химические технологии»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Устара / лемех / орқа фаска / ресурс / тупроқ / материал / қаттиқ / коэффициент / омил / мезон / плуг / ейилиш.

Аннотация научной статьи по химическим технологиям, автор научной работы — Нуриев Kaрим Катибович, Нуриев Мансур Kaримович

Мақолада плуг лемехининг “ҳаётий” даври тахлил қилинган ва унинг ресурсини оширишнинг самарали ечими кўрсатилган. Лемехнинг ейилишига таъсир этувчи комплекс омиллар тахлил қилиниши орқали уларнинг муҳимларига урғу берилган. Лемехнинг ишлаш ҳолати тахлил қилиниб ва унинг ейилишига таъсир этувчи кучларнинг маҳияти очилган. Лемехнинг ресурсини аниқлашнинг математик модели келтириб чиқарилган. Моделни икки ярусли плуг лемехи мисолида ташкил ютувчиларнинг турли қийматларида ечиб, шу нарсани аниқланганки, лемехнинг ресурси унинг орқа фаскаси эни ва бурчагининг ошиши билан камаяди ва бунда энининг ошиши билан лемех ресурсининг пасайиши асосан қаттиқ тупроқларда жадал суратларда амалга ошади. Орқа фаска энинг 1 мм ўсиши лемех ресурсини 33% га ва бурчагининг 10га ўзгариши эса унинг ресурсни 12% га камайтиради, шудгорлаш чуқурлигининг 1 см ўзгариши лемех ресурсини 16% га камайтириши аниқланган. Орқа фаска ўлчамларининг ва шудгорлаш чуқурлигининг ошиши тупроқреакциясининг ортишига ва натижада плугнинг қалқиб кўтарилишига сабабчи бўлиши исботланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ПЛУГ ЛЕМЕХИ РЕСУРСИНИ ОШИРИШНИНГ САМАРАЛИ ЕЧИМИ»

Open access journal

www.in-academy.uz

«tes?

IJRASMN journal OF

TECHN01:0GY AND INNOVATION

» w. щР

ПЛУГ ЛЕМЕХИ РЕСУРСИНИ ОШИРИШНИНГ САМАРАЛИ ЕЧИМИ Нуриев Карим Катибович Нуриев Мансур Каримович

Гулистон Давлат университети

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 02nd January 2024 Accepted: 07th January 2024 Online: 08th January 2024 KEY WORDS

Устара, лемех, орца фаска, ресурс, тупроц материал, цаттиц коэффициент, омил, мезон, плуг, ейилиш.

Мацолада плуг лемехининг "щётий" даври тахлил цилинган ва унинг ресурсини оширишнинг самарали ечими курсатилган. Лемехнинг ейилишига таъсир этувчи комплекс омиллар тахлил цилиниши орцали уларнинг мущмларига ургу берилган. Лемехнинг ишлаш уолати тахлил цилиниб ва унинг ейилишига таъсир этувчи кучларнинг мауияти очилган. Лемехнинг ресурсини аницлашнинг математик модели келтириб чицарилган. Моделни икки ярусли плуг лемехи мисолида ташкил ютувчиларнинг турли цийматларида ечиб, шу нарсани аницланганки, лемехнинг ресурси унинг орца фаскаси эни ва бурчагининг ошиши билан камаяди ва бунда энининг ошиши билан лемех ресурсининг пасайиши асосан цаттиц тупроцларда жадал суратларда амалга ошади. Орца фаска энинг 1 мм усиши лемех ресурсини 33% га ва бурчагининг 10 га узгариши эса унинг ресурсни 12% га камайтиради, шудгорлаш чуцурлигининг 1 см узгариши лемех ресурсини 16% га камайтириши аницланган. Орца фаскаулчамларининг ва шудгорлаш чуцурлигининг ошиши тупроц реакциясининг ортишига ва натижада плугнинг цалциб кутарилишига сабабчи булиши исботланган.

Кириш. Маълумки, плугнинг ишини унинг лемехи бахрлайди. Лемех ейилса ва шудгорлаш чукурлигини таъминлаш буйича агротехник талаб (АТТ) бажарилмаса плугнинг иш тухтатилади. Качонки лемех кайта тикланса ёхуд янгисига алмаштирилса кейин унинг ишини давом эттиришига рухсат этилади. Лемех ишламаса плуг х,ам ишламайди. Демак плугнинг эксплуатацион-технологик курсаткичларини унинг ишчи органи булмиш лемех аниклайди.

Тадкикот объекти. Плугнинг АТТ доимий бажариб туриши учун унинг лемехлари доимий уткир(узи чархланувчан) булиб туриши керак. (Уткир лемех дейилганда унинг тиги цалингиги 1 мм дан ошмаслиги, устараси орцасида уосил буладиган фасканинг

üb»

JSyiK

www.in-academy.uz

улчамлари минимал даражада булиши, чархланиш бурчагининг 40-45 градусдан ошмаслиги тушинилади)

Масаланинг ;олати ва тадкикот методи. Бу ерда энг мух,им масала унинг узок; муддатли уткир булиб туришидир, яъни ресурсининг ю;ори булишидир, чунки хайдов агрегатининг унумдорлиги лемехнинг ресурсига тугри пропорционал богланган.

Демак, унинг ресурсини ю;ори булишини таъминлаш ута мух,им масала х,исобланади. Амалдаги плуг лемехларининг ресурсини ошириш усулини ишлаб чи;иш учун унинг "х,аётий" даврини куриб чикамиз.

Маълумки, плуг ишининг тухтатилиши асосан уч х,ил мезон асосида амалга оширилади улар:

o техник (лемех улчамларинг чегаравий микдорларгача етиб келиши); o технологик ( плуг лемехларининг АТТ бажара олмай колиши); o и;тисодий (плугдан фойдаланиш харажатларининг кескин ошиб кетиши).

Бу мезонларнинг ичида плуг ишини(яъни унинг сифатини) агрономик нуктаи назардан бах,олайдиган мезон бу иккинчиси х,исобланади. Бу мезонда эса асосий курсаткич ишлов бериш чукурлигини таъминлаш х,исобланади. Шу курсаткич буйича лемехнинг ишини бах,олаб унинг ресурсини ани;ласак унда ишлов бериш чукурлигининг чекка микдоргача узгаришини АТТ буйича, яъни а=± 2 см х,исобга олиб олимларимизнинг куп йиллик тад;и;отлари натижалари асосида эгри чизи;ли график шаклида ифодалаймиз (1-расм).

1-Расм. Плугнинг амалдаги ва таклиф этилаётган лемехлари "щётий" даврлари схемаси

Дастлабки даврда Ti лемех ишчи сиртининг интенсив ейилиб уткирланиши кузатилади ва бу киска даврда ишлов бериш чукурлиги бирмунча ошади. Аммо, кейинчалик лемех эни ва калинлиги буйича ейилишининг ошиши, тигининг утмаслашиши, устарасининг орка томонида пайдо булувчи фасканинг доимий равишда

Open access journal

www.in-academy.uz

эни, баландлиги ва бурчагининг ошиши сабабли ишлов бериш чукурлиги аста секин камайиши билан нормал ишлаш даври Т2 ачек гача етгунча давом этади. Кейинги Тз даври эса АТТ бузилганлиги х,олатида утмаслашишнинг давом этиши кузатилади. Бу чекка микдор лемехнинг инкори деб каралади, чунки бу даврда унинг каршилиги катта микдоргача ошади, ундан фойдаланишнинг давом этиши ёкилги ва мойлаш материаллари сарфининг ошиши, плуг "тавони" нинг бирмунча зичлашишига ва шудгорлаш жараёни ишончлилигининг пасайишига олиб келади. Шундай килиб, Т2 даврни плуг лемехи х,аётий даврининг асосий боскичи деб караш мумкин. Шу даврнинг тугаши билан уни алмаштириш талаб этилади.

Агар амалдаги лемех ишчи сирти учун ейилиш тезлигини доимий деб кабул килсак, унинг ресурсини куйидаги ифода билан тасвирлаш мумкин.

Тл = Ti+ Т2+ Тз (1)

Бу ерда Ti - сериядаги плуг лемехининг дастлабки(мослашиш) ейилиш даври.

Т2 - плуг лемехининг нормал ейилиш(ундан фойдаланиш) даври.

Тз - плуг лемехининг утмаслашган устараси билан ишлаш даври.

Лемех "х,аётий" даври ташкил килувчиларининг тахлили шуни курсатадики, унинг энг мух,им даври бу Т2 х,исобланади. Унда лемех ишлаш муддатини ошириш учун шу иккинчи даврни узайтириш керак булади. Тз даврни эса унинг х,аётий давридан чикариб ташлаш лозим.

Бу х,олатда таклиф этилаётган плуг лемехининг ресурси куйидагича аникланади (1-расм).

Т1л = Т11+ Т12 (2)

Бу ерда Т11 - таклиф килинаётган лемехининг дастлабки(мослашиш) ейилиш даври.

Т12 - таклиф килинаётган лемехининг нормал ейилиш (фойдаланиш) даври.

Таклиф этилаётган лемехнинг самарадорлигини оширишнинг идеал варианти бу амалдаги лемехнинг бир нормал ишлаш даврини шундай 3 тасининг нормал ишлаш давригача ошириш х,исобланади. Шунда таклиф этилаётган лемех х,олатининг узгариш жараёни 2 чи эгри чизик билан ифодалади (1-расм).

Юкорида такидлангандек, агар сериядаги лемехнинг ишлаш муддати унинг лезвияси ишчи сиртининг уртача ейилиш тезлиги билан аникланса, унда таклиф этилаётган лемехнинг ишлаш самарадорлигини ошириш усулини амалга ошириш учун лемех ишчи сиртининг ейилиш тезлигини сериядаги лемехга караганда 3 марта пасайтиришни таъминлаш ёки ейилишга ажратилган захиранинг улчамини шунча марта ошириш керак булади[ 1,2].

Илгари бажарилган ИТИ тахлили шуни курсатадики, лемех ишчи сиртининг ресурси асосоан 5 та умумлашган омилларга боглик деб караш ва куйидагича ифодалаш мумкин.

I=f ( А1+А2 + А3+ А4+ А5) (3)

Лемехнинг ресурси тупрокнинг физик-механик хоссалари (А1), унинг материали ва каттик катламининг физик-механик хоссалари (А2) ва юкланиш шартлари (А3) х,амда лемехнинг конструктив (А4) ва технологик омиллари (А5) билан аникланади.

Open access journal

www.in-academy.uz

Ю;орида эътироф этилган омилларнинг х,ар бири бир нечта курсаткичлар оркали микдорий шаклда бах,оланади.

Унда лемехнинг ресурсини умумлашган курсаткичларига богли;лилигини куйидагича ифодалаймиз. I =f(A1)=f (Ht,wt,ct) I =f(A2)=f(Ho,H) I =f(A3)=f (P,R) I =f(A4)=f (B,h,L,ho,a,ß) I =f(A5)=f(v,E, kt,oP,a)

ёки I =f (Ht,wt,ct, Но,Нэ, P,R B,h,L,ho,a,ß, v,E, kt,ap,a) (4)

Бу ерда Ht -тупро;нинг ;аттик;лиги, МПа; wt -тупро;нинг намлиги, %; et -

тупро;нинг таркиби, Но - лемех узак(асосий) материалининг ;аттик;лиги, HRC; Нэ - лемех устараси ор;а томонига эритиб копланган материал ;аттик;лиги, HRC; P,R - мос равишда лемех устараси устидан ва тагидан тупро;нинг босим ва реакция кучлари. B,h,L - лемехнинг эни, калинлиги ва узунлиги, м; ho - лемех устараси тигининг ;алинлиги(уткирлиги), м; а - лемехнинг чархланиш бурчаги, градус; ß - лемехни горизонтал текисликка нисбатан урнатилиш бурчаги, градус; и - харакатланиш тезлиги, м/с; E - ;айиш;о;лик модули, МПа; kt - материалнинг устарага иш;аланиш коэффициенти; ар -лемех тигини парчаловчи тутуашув кучланиши; a - ишлов бериш чукурлиги, м;

Лемехнинг ресурсига таъсир этувчи умумий омиллар сони 20 тагачани ташкил этади (2-расм). Аммо, лемехнинг ейилиш тезлигига барча омиллар бир х,ил х,ал килувчи таъсирга эга эмас.

Куплаб илмий ишлар тахлили шуни курсатадики, ерга асосий ишлов берувчи плуглар лемехлари ишчи сиртларининг ресурсига таъсир этувчи мух,им омиллар куйидагилар х,исобланади [3-8]:

o Плуг ламехи тайёрланган материалнинг хоссалари (Н);

o Тезликнинг узгариш даражаси ва устара ишчи сиртига тушаётган босим (и,Р);

0 Тупро;нинг хоссалари(сt).

Долган омилларни Ко коэффициент билан тагдим этиш мумкин, шунда умумий х,олда ишчи сиртнинг ейилиш тезлигини куйидаги ифода шаклига келтирамиз.

1 =f (Ко,Н, u,P,et) (5)

Лемехнинг ресурсига таъсир этувчи бош;а омиллар, масалан, намлик, иш;аланиш коффициенти, лемехнинг чизи;ли улчамлари ва ишлов бериш чукурлигини иккинчи даражали деб х,исоблаш мумкин, чунки уларнинг таъсирини бош омилларнинг таъсири ор;ал ифодалаш мумкин.

üb»

JSyiK

www.in-academy.uz

2-Расм. Плуг лемехининг ресурсига таъсир этувчи омиллар.

Олинган натижалар ва уларнинг тахлили. Ю;орида такидлага-нимиздек шудгорлаш жараёнида умумий ;аршиликнинг асосий ;исми плуг лемехига, яъни тумшуг ;исми ва лезвия устарасининг ишчи сиртига тугри келади.

Маълумки, тупро;нинг физик-механик хоссалари таъсирида ва лемехнинг конструкцион параметрлари ва курсаткичлари асосида утмаслашиши юз беради. Лемехнинг ишлаш шароитини ва ундаги жараёнларни тахлил ;илиш асосида унинг ресурсини ани;лаш учун ейилишига таъсир этувчи тупро;нинг босим кучи Q ва жуяк таги реакцияси R кучларининг ишини курамиз (3-Расм).

Бу иккала куч таъсирида а уткир (чархланиш) бурчаги утмас бурчакка айланиб боради. Демак, лемех устарасининг шакли узгариб боради.

3-Расм. Q ва R кучлари таъсири остидаустара параметрларинингузгариши

www.in-academy.uz

Тупрокда узок муддатли ишлаш натижасида палахсанинг Q кучи босими остида устаранинг тумшук кисми ОХуки буйича ейилиб ОК сирт абцисса укига перпендикуляр холатга келишга интилади. R кучининг таъсири остида ОА сирт х,ам ордината укига перпендикуляр х,олатга интилади. Шунда О нукта

жуяк тагидан О1 нуктага кутарилади. Бу утмаслашиш натижасида шудгорлаш чукурлиги камаяди. Шундай килиб иккала йуналишда х,ам ейилиш I ошиб бораверади,

яъни 1 = Iq + Ir , (6)

Демак, устаранинг устки ва таг кисмидан ейилиш жадаллиги кучларга боглик

h = K п • Q

Ir = K п • R

х,олда ани;ланади. Q п ~ ва R п , (7)

Бу ерда Кп - пропорционаллик коэффициенти, тупрокнинг физик-механик

хоссалари ва лемех устарасининг геометрик улчамларига боглик, га'Н . (7) формаулани куйидагича ёзишимиз мумкин I = Kn Q + R ). (8)

Q кучи нормал босим P ва тупрок огирлиги G дан ташкил топади. Лемехнинг устки сиртига тупрокнинг нормал босими P ни тупрок заррачалари огирлигининг G микдори х,амда динамик босим No билан аниклаш мумкин

P = Nd + G'

(9)

М.М. Севернев [9] ва Г.Н. Синеоковларнинг [10] тад;и;отлари натижаларидан фойдаланиб

P = а • Во-S-g

Вп

V2

n g

sin(a + ß)• siny + Ьл • cos(a + ß)

(10)

Бу ерда а ва 0 -тупрок палахсасининг калинлиги ва эни; 5-тупро; зичлиги; Vn - лемехнинг харакатланиш тезлиги; ß ва у - лемехни жуяк тубига ва деворига нисбатан урнатилиш бурчаклари; а- лемехнинг чархланиш бурчаги.

Реактив куч R Х ва У уклари буйлаб йуналган иккита ташкил этувчилардан иборат. Уларнинг микдорларини устаранинг юз ва ор;а сиртларнинг улчамлари ва лемехнинг урнатилиш бурчаклари оркали ани;лаймиз. Агар тупро;ни кесиш фа;ат лемехнинг ор;а фаскаси OA=S билан амалга оширилади деб кабул килсак, унда фа;ат жуяк туби t микдорга зичлашишини аниклаш мумкин. Бунда тупрокнинг эзилишга каршилигини Ry тупрок хажмий эзилиш коэффициентининг go тупрок эзилиш хажмига V купайтмаси

R = g •V

каби аниклаш мумкин[11] y o . (13)

3-расмдан тупрокнинг эзилиш хажмини V аниклаймиз coss

V = В ■ h2- s~-

siny , (14)

Бу ерда "2 ва S - орка фасканинг баландлиги ва эни; Ba кенглиги. 3-расмдан куриниб турибдики

h

h2 = S • sins

лемехнинг камраш

(15)

мм

ïb» ^

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

jBylsl

www.in-academy.uz

(14) Ba(15) ^apHH (13) ra KyHu6 afipuM maK^ y3rapum.flapHgaH KeHHH Kyfiugaru

R = B. • go • sin2s ^2

u^ogara эгa 6y^aMH3. 2 • SinT . (16)

Tag^urçoT^ap acocuga Tynpon; rçaTTHK^Hru öu^aH n^yrHHHr TopTum ^apmu^uru ypTacuga K0ppe.flOT,H0H öof^hk^hk öop^uru aHHK^aHraH[12]. fflyHH x,uco6ra Tynpo^HH Kecum ^apmu^uru yHHHr rçaTTHK^Hrura пpoпopцнoнa^ geö K;apaHMH3, h^hh

R = K • H • F

Ki H F , (17)

By epga H-um^oB öepum HyKyp^HrugarH TynporçHHHr ypTana rçaTTHK^Hru; F-ge$opмaцнfl.flaнyнн rçaTflaM ro3acu; Ki - oprça $acKa maK^u Ba y^HaM^apuHHHr Ta^cupuHH x,uco6ra o^yBHH yTKa3um кoэ$$нцнeнтн.

1^1e$opмaцнfl^aнyвнн ^aT^aM w3acHHH oprça $acKa y^naM^apu oprça^H aHH^^aHMH3

F = BM ^ sins. (18)

F Ba S ^apHHHr K;HHMaT.flapHHH (17) ^opMy^ara KyHuö Rx aHH^^aHMH3 Rx = K, • H •S •BM-sins. (19)

YHga oprça t^acKara Ta^eup STyBHH peaKTHB KyHHH aHH^aaeaK

R = B.-S- Sin£.

(K,-H )2 +

f \2 „ coss

g o *S~

Sin^

(20)

(12) Ba (20) ^opMy^a^apgaH Ba y^apra acocaH Kypu^raH 4-pacMgaH KypuHHÖ TypuöguKH, ycTapa cupTura Ta^cup этyвнн guHaMHK öochm na^axca y^naM^apura, Tynpon; 3HH^Hrura Ba arperaT xapaKaTH Te3^urura TyFpu пpoпopцнoнa^gнp.

^eMexHHHr oprça ^acKara Ta^cup этyвнн peaKTHB KyH эca oprça $acKa y^naM^apu Ba

Tynpo^HHHr ^aTTH^^urura пpoпopцнoнa^gнp R = f (S 's'H )

6)

a) 3.25 KH

2.75

2.25 1.75

__ I' f(a) P=№

\P=M

R

0.7 kH

0.5 0.3 0.1

R=m

r=№

\R-f(S)

1 1.4 1.5 . y 1.6 m/c LS 1 2 S 3 mm 5

1_ 10 15 a 20■ ¿pad. 30 10 15 £ 20 ¿pad. 30

20 25 a. 30 cm 40 3 4 H 5 MITa 7

a) mydeopAam ny^ypAueu, AeMexHuHe HapxAaHum 6ypnaeu ea xapaKam me3Aueuea ôofau^aubu; 6) op^a $acKayAHaMAapu ea mynpoK,HuH3 ^ammu^Ausuea ôofau^aubu

4-PacM. fluHaMUK 6ocum (P) ea mynpoq pea^uxcu(R) hu^yзгaриw гра&иги.

www.in-academy.uz

4-расмдан тахлилидан куриниб турибдики, шудгорлаш чукурлигини 1 см ошириш лемех олди сиртига босувчи куч микдорини 7,5 % купайтиради ва орка фаска энининг 1 мм усиши эса тупрок реакциясининг камида 10 % оширади.

Конструктив омил буйича лемехнинг ресурси куйидаги формула буйича

,dh

аникланади [10, 12, 13]

T = (h0 - hn )

dt

(21)

h, h

0 ' n

- лемех ейилишининг дастлабки ва чекка кийматлари;

Бу ерда

dhldt ~

- устара энининг узгариш жадаллиги.

Агар уртача ейилиш жадаллиги микдоридан фойдалансак, лемехнинг ресурси

h

T=h0 - hn

I

I

куйидагича аникланади. 1 1 . (22)

I нинг кийматини (8) формуладан олиб (22) формулага куйсак унда

h

T

к n (Q + R )

(23)

Агар (23) формуладаги Q ва R ларнинг урнига уларнинг (12) ва (20) кийматларини х,амда hd урнига кийматини куйсак [14] ресурсини х,исоблашнинг математик ифодаси келиб чикади.

"2

T = [t o - Kо • ctgq>\. Kт • В, •

a S • g х

V '

n g

sin(a + ß)- siny +

+ Ьл • cos(a + ß)]+S • sins

il

(k, • H2 )+lg„ • S •

coss

Л

s in у )

(24)

(24) формуладан куриниб турибдики (лемехнинг жуяк туби ва деворига урнатилиш бурчаклари узгармаган ^олатда), унинг ресурси ейилишга мулжалланган чекка йул куйилган микдорига тугри ва тупрок каттиклига ва зичлиги, агрегат х,аракатланиш тезлиги квадратига, палахса ва орка фаска улчамларига тескари пропорционалдир (5-расм).

Юкорида кайд этилганидек лемехларни яроксизликка чикаришнинг асосий сабаби унинг иши давомида, одатда, лемех орка фаскаси улчамла-рининг АТТ буйича шудгорлаш чукурлигини таъминламаслиги (иш сифати) х,исобланади.

Хулосалар. (24) тенгламани икки ярусли плуг лемехи мисолида ташкил ютувчиларнинг турли кийматларида ечиб, шу нарсани аниклаймизки, лемехнинг ресурси унинг орка фаскаси эни ва бурчагининг ошиши билан камаяди ва бунда энининг ошиши билан лемех ресурсининг пасайиши асосан каттик тупрокларда жадал суратларда амалга ошади.

<

>

www.in-academy.uz

Шу нарса аник;ланганки орк;а фаска энинг 1 мм усиши лемех ресурсини 33% га ва бурчагининг 10 га узгариши эса унинг ресурсни 12% га камайтиради. Шудгорлаш чукурлигининг 1 см узгариши лемех ресурсни 16 % га камайтиради

Буни шу нарса билан тушунтириш мумкинки, ор;а фаска улчамларининг ва шудгорлаш чукурлигининг ошиши тупрок; реакциясининг ортишига ва натижада плугнинг ;ал;иб кутарилишига сабабчи булади.

Демак, лемех ор;а фаскасининг плуг иш сифатига таъсирини камайтиришнинг йулларини излашда, лемех тайёрланган материал ва тупро;нинг, унинг ресурсига таъсирини, яъни динамик босимни(Р) ни ошириш ва тупро;нинг реакциясини (Щ) ни камайтириш билан боглик; техник ечимларини излаш мух,им масалалардан х,исобланади.

а -чекка йул цуйилган ейилиш мицдори буйича (1,2,3,) орца фасканинг эни (4,5,6) ва бурчаги (7,8,9) ва тупроц цаттицлиги 3,5 МПа (1, 4, 7): 5,3 МПа (2,5,8) ва 7,1 МПа (3,6,9 )булганда; б - агрегатнинг уаракатланиш тезлиги буйича (1, 2, 3) ва шудгорлаш чукурлиги (4, 5, 6) тупроц цаттицлиги 3,5 МПа (1, 4); 5,3 МПа (2, 5) и 7,1 МПа (3, 6) булганда.

5-Расм. Лемех ресурсинингузгариш графиги

Култиваторларнинг бир-бирига ухшаш юмшатиш, ук;ёйсимон панжалари, лемехларининг исканалари, бритва ва тумшук;ларнинг устараларининг ейилиш к;онуниятлари ухшаш булганлиги сабабли ва демакки, 4 ва 5 расмлардаги курсатилган боглик;ликларнинг характери уларга х,ам хосдир.

References:

1. Джураев, А. Ж., Нуриев, К. К., & Элибоев, А. (2003). Совершенствование формы лезвий для глубокой обработки почвы. Тракторы и сельскохозяйственные машины, (8), 38.

Open access journal

www.in-academy.uz

2. Рахматов, О. , Нуриев, К. К., & Юсупов, А. М. (2013). Безотходная технология переработки остатков хлопчатника. Вестник Алтайского государственного аграрного университета, (6 (104)), 103-108.

3. Nuriev, K. K., Nuriev, M. K., Rakhmatov, O., & Rakhmatov, F. O. (2022, August). Comprehensive assessment of the degree of flooding of soil-cutting working bodies (on the example of plow shares). In IOP Conference Series: Earth and Environmental Science (Vol. 1076, No. 1, p. 012069). IOP Publishing.

4. Джураев, А. Ж., Нуриев, К. К., & Юсуфалиев, А. (2003). Разработка высокоресурсных лап для культиваторов. Тракторы и сельскохозяйственные машины, (2), 42-43.

5. Nuriev, K. K., Nuriev, M. K., Rakhmatov, O., Korabekova, S., & Bakhronova, M. A. (2022, December). Determination of the total resistance of the ploughshare when the blade is blunted. In IOP Conference Series: Earth and Environmental Science (Vol. 1112, No. 1, p. 012014). IOP Publishing.

6. Rakhmatov, O., Rakhmatov, F. O., Nuriev, K. K., & Nuriev, M. K. (2022, August). Development and justification of the thermal parameters of a mechanized rotary blancher. In IOP Conference Series: Earth and Environmental Science (Vol. 1076, No. 1, p. 012068). IOP Publishing.

7. Raxmatov, F. O., Raxmatov, O., Nuriev, K. K., & Nuriev, M. K. (2021, October). Combined dryer with high efficiency for drying high-moist agricultural products. In IOP Conference Series: Earth and Environmental Science (Vol. 868, No. 1, p. 012076). IOP Publishing.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

8. Рахматов, О. О., Рахматов, О., Нуриев, К. К., & Тухтамишев, С. С. (2019). МИНИ ТЕХНОЛОГИЧЕСКАЯ ЛИНИЯ ПО БЕЗОТХОДНОЙ ПЕРЕРАБОТКЕ ПЛОДОВ ДЫНИ. In ВКЛАД УНИВЕРСИТЕТСКОЙ АГРАРНОЙ НАУКИ В ИННОВАЦИОННОЕ РАЗВИТИЕ АГРОПРОМЫШЛЕННОГО КОМПЛЕКСА (pp. 332-337).

9. РАХМАТОВ, О., НУРИЕВ, К. К., & ТОШБАЕВА, Ш. К. (2014). Безотходная комплексная переработка плодов дыни. In ТЕХНИКА И ТЕХНОЛОГИИ: ПУТИ ИННОВАЦИОННОГО РАЗВИТИЯ (pp. 222-226).

10. Iskandarov, Z. S., Rakhmatov, O., Salomov, M. N., Akhmedov, S. K., & Rashidov, A. S. (2011). Double chamber solar and fuel drying unit for agricultural products. Applied Solar Energy, 47(1), 24.

11. Rakhmatov, O., Tukhtamishev, S. S., Khudoiberdiev, R. K., Adilov, A. А., & Rahmatov, F. O. (2023, April). Experimental and theoretical studies of the modulus of elasticity and Poisson's ratio for vegetable and melon crops. In International Conference on Digital Transformation: Informatics, Economics, and Education (DTIEE2023) (Vol. 12637, pp. 291-297). SPIE.

12. Нуриев, К. К., & Нуриев, М. К. (2022). Аналитическое определение общего сопротивления лемеха при затуплении лезвия.

13. Нуриев, К. К., Рахматов, О., Кадирова, Р. С., & Рахматов, О. О. (2015). Биоконверсия органических отходов растительного происхождения в условиях Узбекистана. In Проблемы рекультивации отходов быта, промышленного и сельскохозяйственного производства (pp. 468-470).

14. Нуриев, К. К., & Нуриев, М. К. (2023). СОСТОЯНИЕ ПРОИЗВОДСТВА ЛЕМЕХОВ: ПОИСК ЭФФЕКТИВНЫХ КОНСТРУКТИВНЫХ РЕШЕНИЙ ДЛЯ ИХ РЕАЛИЗАЦИИ. Science Promotion, 1(1), 287-291.

www.in-academy.uz

15. Ашуров Р. Р. ОСОБЕННОСТИ ПРОФЕССИОНАЛЬНОЙ РЕЧИ ВОЕННОГО ЮРИСТА Ёриев Озодбек Ойбек угли //УЗБЕКИСТОНДА ИЛМИЙ ТАДКИЦОТЛАР: ДАВРИЙ АНЖУМАНЛАР. - С. 34.

16. Rakhmatov, O., Tukhtamishev, S. S., Khudoiberdiev, R. K., Adilov, A. А., & Rahmatov, F. O. (2023, April). Experimental and theoretical studies of the modulus of elasticity and Poisson's ratio for vegetable and melon crops. In International Conference on Digital Transformation: Informatics, Economics, and Education (DTIEE2023) (Vol. 12637, pp. 291-297). SPIE.

17. Рахматов, О. О., Рахматов, Ф. О., Тухтамишев, С. С., & Худойбердиев, Р. (2019). Дыня древнейшая культурацентральной Азии. In Научные основы развития АПК (pp. 166168).

18. Рахматов, О. О., Рахматов, Ф. О., & Тухтамишев, С. (2017). ЭКОНОМИЧЕСКАЯ ЭФФЕКТИВНОСТЬ ТЕХНОЛОГИЧЕСКОЙ ЛИНИИ ПО ПРОИЗВОДСТВУ ВЯЛЕНОЙ ДЫНИ. In Научно-практические пути повышения экологической устойчивости и социально-экономическое обеспечение сельскохозяйственного производства (pp. 1317-1320).

19. Рахматов, О. (2015). Реализация и эксплуатация гибких производственных систем комплексной безотходной переработки продуктов виноградарства. Ташкент: Изд-во «Фан.

20. Rakhmatov, O., Rakhmatov, F., Kurbanov, E., Rakhmatullaev, R., Kasimov, A., & Musayeva, N. (2023). The methodological foundations of the thermal efficiency in a convective drying unit of the chamber type. In E3S Web of Conferences (Vol. 390). EDP Sciences.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.