Научная статья на тему 'КУЛЬТИВАТОР ЎҚЁЙСИМОН ПАНЖАЛАРИНИНГ ЕЙИЛИШИНИ СТАТИСТИК ТАХЛИЛ ҚИЛИШ'

КУЛЬТИВАТОР ЎҚЁЙСИМОН ПАНЖАЛАРИНИНГ ЕЙИЛИШИНИ СТАТИСТИК ТАХЛИЛ ҚИЛИШ Текст научной статьи по специальности «Технологии материалов»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Корреляция / коэффициент / ўзаро боғланганлик / хусусиятли / ўртача математик миқдор / ковариация / дисперсия / ўртача квадратик четланиш / вариация коэффициенти / ўқёйсимон панжа / ейилиш / орқа фаска.

Аннотация научной статьи по технологиям материалов, автор научной работы — Нуриев Kaрим Катибович, Нуриев Мансур Kaримович

Мақолада культиватор панжаларининг ейилишини ўрганишда ўзгарувчан параметрларнинг ўзаро статистик муносабатларини аниқлаш масалалари ўрганилган. Унда иш хажми билан устара ўткирлиги ҳамда орқа фаска бурчаклари орасидаги статистик боғлиқликнинг жуда кучсизлиги (r0,0403 ва r0,0632), яъни чизиқли эмаслиги аниқланган.Ишхажмибиланорқафаскаэни, устаратиғинингқилинлиги, устаранинг эни ва қалинлиги бўйича ейилиши ўртасидаги статистик боғлиқликлар эса юқори бўлиб корреляция коэффициентларининг қийматлари r0,91...0,96 оралиқда бўлади. Ишлаб чиқилган дастурни кўп параметрлар ёки омиллар орасидаги боғлиқликларни ўрганишда ҳам муваффақият билан қўллаш мумкинлиги такидланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по технологиям материалов , автор научной работы — Нуриев Kaрим Катибович, Нуриев Мансур Kaримович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «КУЛЬТИВАТОР ЎҚЁЙСИМОН ПАНЖАЛАРИНИНГ ЕЙИЛИШИНИ СТАТИСТИК ТАХЛИЛ ҚИЛИШ»

www.in-academy.uz

''-У f"'i

^é'M

äM»1 t - • v- у

Заж* *

4irasian journal of

TF.CIINOIOGY AND INNOVATION

КУЛЬТИВАТОР УЦЁИСИМОН ПАНЖАЛАРИНИНГ ЕЙИЛИШИНИ СТАТИСТИК ТАХЛИЛ ЦИЛИШ Нуриев Карим Катибович Нуриев Мансур Каримович

Гулистон Давлат университети

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 02nd January 2024 Accepted: 07th January 2024 Online: 08th January 2024 KEY WORDS

Корреляция, узаро хусусиятли, математик ковариация, уртача четланиш, коэффициенти,

коэффициент, богланганлик, уртача мицдор, дисперсия, квадратик вариация уцёйсимон

панжа, ейилиш, орца фаска.

Мацолада культиватор панжаларининг ейилишини урганишда узгарувчан параметрларнинг узаро статистик муносабатларини аницлаш масалалари урганилган. Унда иш хажми билан устара уткирлиги щмда орца фаска бурчаклари орасидаги статистик боглицликнинг жуда кучсизлиги (r=0,0403 ва r =0,0632), яъни чизицли эмаслиги аницланган. Иш хажми билан орца фаска эни, устара тигининг цилинлиги, устаранинг эни ва цалинлиги буйича ейилиши уртасидаги статистик боглицликлар эса юцори булиб корреляция коэффициентларининг цийматлари r=0,91...0,96 оралицда булади. Ишлаб чицилган дастурни куп параметрлар ёки омиллар орасидаги боглицликларни урганишда %ам муваффацият билан цуллаш мумкинлиги такидланган.

Хозирги даврнинг долзарб масалаларидан бири инсон фаолиятининг турли сохаларида математик методларнинг ва замонавий компьютерларнинг кенг кулланишидир [1]. Купгина тажриба ишларида турли сон ва сифат белгилари орасида икки турдаги богланиш-функционал ва статистик богланишлар мавжуддир.

Функционал богланишларда бир узгарувчи микдорнинг х,ар кайси кийматига бошка узгарувчи микдорнинг аник бир киймати мос келади, яъни бир-бирига нисбатан пропорционал узгариш х,осил килади. Статистик богликлик деб бирор белги билан иккинчи бирор белги, биринчи белгига нисбатан кандай узгаришда эканлиги аниклаш кийин булган богликликка айтилади. Бунинг учун аввало жуда куп маълумотлар тупланиб, сунгра чукур тахлил килинади ва улар уртасида маълум бир конуният аникланади. Статистик услублар кулланишининг афзаллиги шундаки, улар ёрдамида бир вактнинг узида бир канча белгиларнинг узаро богликлигини урганиш мумкин[2]. Богликлик микдори (даражаси) ва хусусияти статистик тавсифларни хисоблаш ёрдами билан аникланиши мумкин. Математик статистика методлари куп сонли белгилар орасидаги муносабатларни хам урганишга имкон беради, бунда корреляцион тахлил методларидан фойдаланилади [3].

www.in-academy.uz

Мацолада тажриба натижалари бир нечта булган хрлатда уларни тахлил цилиш учун жуфт корреляция коэффициенти ёрдамида урганиш тавсия этилмоцда. Бунда утказилган тажриба натижалари орасидаги корреляцион муносабатлар тугри ва тескари, тугри чизицли ва эгри чизицли богланишлар булиши мумкин.

Жуфт корреляция коэффициентининг математик ифодаси [3].

куринишда ёзилади.

Бу ерда Xi, y\ - тажриба элементлари;

хур, уур - элементларнинг уртача арифметик ;иймати. Тажриба натижалари х,а;идаги маълумотлар икки улчовли жадвал катталик,

яъни

куринишида тасвирлаш мацсадга мувофиц. Бу ерда

n - тажрибалар сони; m - х,ар бир тажрибалардаги белгилар сони; ai,j - j та белгидан иборат булган i - чи тажриба.

Белгилар жадвал куринишида берилганлиги учун юцоридаги цуйидагича ёзиш мумкин:

формулани

Бу ерда ;ийматлар куйидагича:

булиб: aj - уртача арифметик циймат, Oj - уртача квадратик четланиш, n -тажрибалар сони.

Бу формула ёрдамида тажриба натижалари икки улчовли жадвал куринишида берилган вацтда j-чи устун белгилари билан j+1 -инчи устун белгилари уртасидаги статистик муносабатларининг жуфт корреляция коэффициентларини х,исоблаш мумкин.

üb»

JSyiK

www.in-academy.uz

Купинча, амалиётда икки улчовли жадвал устунларидан бири «хусусиятли» х,исобланиб, бу устун билан цолган устунлар уртасидаги статистик муносабатнинг жуфт корреляция коэффициентини х,исоблаш масаласи цуйилади. Бизнинг тадцицот ишимизда 1-чи устун «хусусиятли» устун деб олинган. У х,олда жуфт корреляция коэффициентининг куриниши

булади.

Бу формула ёрдамида l-чи устун белгилари билан j-чи устун белгилари уртасидаги муносабатнинг жуфт корреляция коэффициентини х,исоблаш мумкин (j = 2,m).

1-жадвал

Уцёйсимон панжаларининг ейилишда геометрикулчамларинингузгариши

Иш хажми F. га Орка фаска бурчаги Орка фаска эни S, Устара тигининг калинлиги Уткирлик бурчаги а,, град Устаранинг эни буйича ейилиш Устаранинг калинлиги буйича

£, град мм t, ММ А В, мм Ah, мм

75 га ишлаган панжалар

5 12,3 1,57 0,57 41,57 5,10 0,12

12,5 26,3 3,10 0,87 57,37 10,26 0;30

15 27,0 3,20 1,20 56,27 12,39 0,51

25 20,0 6,53 1,67 49,84 21.84 0,67

45 19,3 7,33 1,97 49,22 24.27 0,81

60 19.7 7.93 2,20 49,67 26,51 1.00

75 20,7 8,30 2,50 52,47 29.36 1.10

45 га ишлаган панжалар

5 11.0 0.87 0,73 41,55 3.09 0,38

12,5 27,3 1.87 0,87 57,07 6.32 0,58

15 26,3 2.63 1,33 56,20 9.94 0,91

30 25,7 3,97 1,80 55,75 14.42 1,41

45 26,0 5,27 2,17 55,57 19.88 1.64

Статистик муносабатларда жуфт корреляция коэффициентининг бундай формула ёрдамида берилганлиги афзаллиги шундаки, тажриба элементлари икки улчовли жавдал куринишида берилган пайтда j-чи устун «хусусиятли» деб х,исобланса, бу устун элементлари 1-инчи устун элементлари билан алмаштириши SWAP дастури ёрдамида автоматик равишда амалга оширилади ва жуфт корреляция коэффициентларини (устунлараро) х,исобланади. Иш хажмининг узгариши билан культиватор уцёйсимон панжаси тигининг ейилиши урганиш тажрибасининг натижасини курайлик [4-8]. 1-жадвалдан куриниб турибдики, уцёйсимон панжа иш хажмининг узгариши устаранинг х,амма геометрик улчамларини узгаришига олиб

www.in-academy.uz

келади. Узаро богланганлик е, Б, Ив, а, ЛВ, ЛИ даражасини бах,олаш учун биз ишлаб чи^^ан корреляцион тахлил утказиш дастурини ишлатамиз [8].

Ишлаб чицилган дастурга асосан культиватор иш хажмини «хусусиятли» белги деб х,исоблаб унинг бошца белгилар билан статистик муносабатини жуфт корреляция коэффициенти ёрдамида аницлаймиз. Белгилар орасидаги узаро боглицликни цуйидаги усулда аницлаймиз. Аввал хусусиятли устун билан иккинчи устун уртасидаги статистик муносабат курилади, кейин учинчи, туртинчи ва х,.к. Бунда дастур х,ар бир устун буйича уртача математик мицдор (М1) ни аницлашдан ташцари, дисперсия (Ы), уртача квадратик четланиш (61), вариация коэффициенти (VI) ковариация ва «хусусиятли» устун билан бошца устунларнинг элементлари уртасидаги жуфт корреляция коэффициентини х,ам аницлаш имконини беради.

Бажарилган ишларнинг натижалари 75 га ишлаган уцёйсимон панжалар учун 2,3-жадвалда ва 45 га ишлаган уцёйсимон панжалар учун 4, 5-жадвалларда келтирилган.

«Хусусиятли» устунни ЛВ билан алмаштириб шу белгининг цолган белгилар билан статистик муносабатларини курайлик. Олинган натижалари 3-жадвалда келтирилган.

Келтирилган жадвалларнинг тахлили цуйидагиларни курсатади.

Биринчи устун билан иккинчи устунлар орасидаги статистик муносабат, яъни уцёйсимон панжа устараси тагидаги фаскасининг бурчаги мицдори билан иш хажми мицдори орасидаги корреляция коэффициенти Г1 = 0,0403. Шу жуфт корреляция коэффициенти мицдорига биноан хулоса цилиш мумкинки иш хажми билан орца фаска бурчаги мицдори орасида кучсиз боглицлик мавжуд, яъни иш хажмининг ошиши билан орца фаска бурчаги циймати фацат 19...27° чегарасида узгаради. Шунинг учун бу холатда фаска бурчагига таъсир этувчи ва уни узгартирувчи бошца омиллар х,ам бор деб х,исоблаш мумкин.

Г2 билан иш хажми ва орца фаска эни уртасидаги статистик муносабат х,исобланган, унинг циймати Г2 = 0,9171. Бу жуфт корреляция коэффициенти мицдорига цараб айтиш мумкинки курсатилган катталиклар уртасида юцори боглицлик мавжуд, яъни иш хажми цанчалик ошиб борса орца фаска эни х,ам шунчалик каттаради.

гз коэффициенти билан устара тиги цалинлиги билан бажарилган иш хажми уртасидаги статистик боглицлик х,исобланган. гз = 0,9598 мицдор улар орасида юцори боглицлик мавжудлигини курсатади. Чунки гз>3тг.

Устара уткирлиги бурчаги билан иш хажми орасидаги статистик муносабат х,ам кучсиздир Г4 = 0,0632. Бу холатда тасоддифий мицдорлар узаро боглиц эмас деган хулоса чицмайди, улар фацат чизицли боглицда эмас деб х,исоблаш жоиз. Уцёйсимон панжа устарасининг эни ва цалинлиги (ЛВ ва ЛИ) буйича ейилиши ва иш хажми уртасидаги статистик муносабат Г5=0,9315 ва Г6 =0,9566 тенг.

2-жадвал

Уцёйсимон панжа устарасининг узгарувчи параметрлари ва унинг бажарган иш хажми орасидаги статистик муносабатларни аницлаш натижалари

(75 га ишлаган уцёйсимон панжалар учун)

Open access journal

www.in-academy.uz

№ Ургани-лувчи боглик-ликлар Статистик муноса батлариииг курсагкичлари

Матем . кути-.liiiii Дисперсия Станд. чет-ш Вариация коэф-и Кова-риаци и Жуфт корре. коэф-и Корре. коэф-и хатоси

мх MY2 dx dy2 Ох С7у2 Vx Vy2 cpv Г1 Шг

1 s=f(F) 33,93 20,7 5 703,87 24,1 7 26,53 4,92 ос о" 0,24 -5,26 0,0403 0,13

2 S=f(F) 5,42 7,43 2,73 0,50 66,34 0,9171 0,02

3 4(F) 1,57 0,51 0,71 0,45 18,18 0,9598 0,01

4 a=f(F) 50,9 2 27,6 1 5,25 0,10 8,81 0,0632 0,13

5 AB=f(F) 18,5 3 85,2 2 9,23 0,50 228,13 0,9315 0,02

6 Ah=f(F) 0,64 0,13 0,36 0,56 9,11 0,9566 0,01

Уларнинг ми;дорларига кура хулоса ;илиш мумкинки, эни ва ;алинлиги буйича ейилиш билан иш хажми уртасида корреляция анча ю;ори булиб ;уйидаги ;оидага амал ;илинади. Иш хажми ;анча катта булса устара эни ва ;алинлиги буйича ейилиш х,ам шунга ю;ори булади. Корреляция коэффициентлари хатолиги 0,02 ва 0,01 ташкил эталди. Бу эса rs>3mr = 0,06 ва гв>3шг = 0,03 эканлигини курсатади. Энди устара эни буйича ейилишининг унинг геометрик параметрларининг (S, г, t, a, Ah) узгаришига таъсири тугрисидаги назарий холатларни текшириш учун улар орасидаги корреляция муносабатларни урганамиз. Бунинг учун 1-жадвалдаги 6-чи устунни «хусусият» ли х,исоблаб уни биринчиси билан алмаштирамиз ва иш-лаб чи;илган дастур асосида статистик муносабатларни ;айта х,исоблаймиз. Натижаси 4-жадвалда келтирилган. Бу жадвални тахлили шуни курсатадики унинг натижалари 3-жадвал билан жуда ухшашдир.

3-жадвал

Уцёйсимон панжа устараси параметрлари ва унинг эни буйича ейилиши билан бажарган иш хажми орасидаги статистик муносабатларни аницлаш натижалари

(75 га ишлагануцёйсимон панжаларучун)

№ Ургани-лувчи боглик-ликлар Статистик муноеабатларнииг курсагкичлари

Матем . кути-лиш Дисперсия Станд. чет-ш Вариация коэф-и Кова-риаци я Жуфг корре. коэф-и Корре. коэф-и хатоси

Мх Му2 dx dy2 CTv аУ2 Ух Уу2 cpv Г1 mr

1 е^(АВ) lO о© 20,7 5 85,22 24,1 7 rn CN о-Г 4,91 00 о" 0,24 1,58 0,0348 0,13

2 S=f(AB) 5,42 7,43 2,73 0,50 25,06 0,9957 0,001

3 t=f(AB) 1,57 0,51 0,71 0,45 6,53 0,9916 0,002

4 a-f(AB) 50,9 2 27,6 1 5,25 0,10 5,48 0,1129 0,13

5 AB=f(F) 33,9 3 703, 87 26,5 3 0,78 228,13 0,9315 0,02

6 Ah=f(AB) 0,64 0,13 0,36 0,56 3,25 0,9815 0,004

üb»

JSyiK

www.in-academy.uz

Уцёйсимон панжа устарасининг эни буйича ейилиши билан унинг тагидан х,осил булувчи фаска энининг узгариши (Г2) ва шу каби устара тиги цалинлиги (гз), иш хажми (г5) ва цалинлик буйича ейилиш орасидаги муносабатлар х,ам юцори булиб, корреляция коэффициентлари цийматлари ишончлидир, чунки гв>3шг. ri = 0,0348 ва Г4 = 0,1129 корреляция коэффициентлари жуда кичик цийматли булиб эни буйича емирилиш билан орца фаска бурчаги ва уткирлик бурчаги орасидаги боглицлик кучсизлигини яъни r<3mr ишончлиги етарли эмаслигини ёки улар чизицли боглицликда эмаслигини курсатади.

Дастур асосида бажарилган иккала х,исоблашлар натижаларнинг х,ак;ик;ийлигини F=f(AB) ва AB==(F) боглицликларнинг корреляция коэффициентлари цийматларининг айнан бир хиллиги Г5 = 0,9315 тасдицлайди. 45 га ишлаган уцёйсимон панжалар комплекти устаралари геометрик параметрлари ва иш хажми орасидаги статистик муносабатларни х,исоблаш натижалари (4, 5-жадвал) 75 га ишлаган худди шундай панжалар буйича олинган натижаларга (3, 4-жадваллар) айнандир.

4-жадвал

Уцёйсимон панжа устарасининг узгартирувчи параметрлари ва ейилиши билан унинг бажарган иш хажми уртасидаги статистик муносабатларни аницлаш натижалари

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

(45 га ишлагануцёйсимон панжаларучун)

№ Ургани-лувчи боглик;-ликлар Статистик муыоса батларнинг курсаткичлари

Матем . кути-лиш Дисперсия Ста ид. чет-ш Вариация коэф-и Кова-риаци я Жуфг корре. коэф-и Корре. коэф-и хатоси

мх MV2 dx dy2 СГх аУ2 Ух Уу2 cpv Г1 m г

1 s=f(F) (Ч 23,2 6 VI С] 47,3 3 15,97 6,88 0,74 0,30 57,82 0,5263 0,09

2 S=f(F) 2,92 3,00 1,73 0,59 27,33 0,9874 0,003

3 HW) 1,38 0,37 0,61 0,44 9,44 0,9704 0,007

4 a=f(F) 53,2 5 43,1 0 6,56 0,12 53,65 0,5118 0,10

5 AB=f(F) 10,7 3 43,9 4 6,63 0,62 104,32 0,9854 0,003

6 Äh=f(F) 0,98 0,29 0,54 0,54 8,28 0,9690 0,008

5-жадвал

«Хусусият» ли устунни АВ билан алмаштириб, шу белги билан бошца устунлардаги статистик муносабатларни аницлаймиз(45 га ишлаган уцёйсимон панжалар учун)

Open access journal

www.in-academy.uz

№ Ургани-лувчи боглик-ликлар Статистик муноса батларнннг курсаткичлари

Матем . кути-лиш Дисперсия Станд. чет-ш Вариация коэф-и Кова-риаци я Жуфг корре. коэф-и Корре. коэф-и хатоси

Mv My2 dx dv2 <Тх er,2 Ух Уу2 cpv Г1 tu г

1 10,73 23,2 6 43,94 47,3 3 m о чо 6,18 m sO о" 0,30 26,88 0,5894 0,08

2 S=f(AB) 2,92 3,00 1,73 0,59 11,47 0,9988 0,0003

3 н(т 1,38 0,37 0,61 0,44 4,01 0,9921 0,002

4 a=f(AB) 53,2 5 43,1 0 6,56 0,12 25,15 0,5778 0,09

5 AB4(F) 21,5 255 5,97 0,74 104,32 0,9854 0,004

6 AIH(AB) 0,98 0,29 0,54 0,54 3,51 0,9887 0,003

Юцорида келтирилган материаллар асосида хулоса цилиш мумкинки, ишлаб чицилган дастур асосида утказилган тажрибалар натижаларини тахлили назарий тадцицотларда цилинган хулосаларни тула тасдицлайди ва ишлаб чицилган дастурни куп параметрлар ёки факторлар орасидаги боглицликларни урганишда муваффацият билан цуллаш мумкин.

References:

1. Джураев, А. Ж., Нуриев, К. К., & Элибоев, А. (2003). Совершенствование формы лезвий для глубокой обработки почвы. Тракторы и сельскохозяйственные машины, (8), 38.

2. Рахматов, О. , Нуриев, К. К., & Юсупов, А. М. (2013). Безотходная технология переработки остатков хлопчатника. Вестник Алтайского государственного аграрного университета, (6 (104)), 103-108.

3. Nuriev, K. K., Nuriev, M. K., Rakhmatov, O., & Rakhmatov, F. O. (2022, August). Comprehensive assessment of the degree of flooding of soil-cutting working bodies (on the example of plow shares). In IOP Conference Series: Earth and Environmental Science (Vol. 1076, No. 1, p. 012069). IOP Publishing.

4. Джураев, А. Ж., Нуриев, К. К., & Юсуфалиев, А. (2003). Разработка высокоресурсных лап для культиваторов. Тракторы и сельскохозяйственные машины, (2), 42-43.

5. Nuriev, K. K., Nuriev, M. K., Rakhmatov, O., Korabekova, S., & Bakhronova, M. A. (2022, December). Determination of the total resistance of the ploughshare when the blade is blunted. In IOP Conference Series: Earth and Environmental Science (Vol. 1112, No. 1, p. 012014). IOP Publishing.

6. Rakhmatov, O., Rakhmatov, F. O., Nuriev, K. K., & Nuriev, M. K. (2022, August). Development and justification of the thermal parameters of a mechanized rotary blancher. In IOP Conference Series: Earth and Environmental Science (Vol. 1076, No. 1, p. 012068). IOP Publishing.

Open access journal

www.in-academy.uz

7. Raxmatov, F. O., Raxmatov, O., Nuriev, K. K., & Nuriev, M. K. (2021, October). Combined dryer with high efficiency for drying high-moist agricultural products. In IOP Conference Series: Earth and Environmental Science (Vol. 868, No. 1, p. 012076). IOP Publishing.

8. Рахматов, О. О., Рахматов, О., Нуриев, К. К., & Тухтамишев, С. С. (2019). МИНИ ТЕХНОЛОГИЧЕСКАЯ ЛИНИЯ ПО БЕЗОТХОДНОЙ ПЕРЕРАБОТКЕ ПЛОДОВ ДЫНИ. In ВКЛАД УНИВЕРСИТЕТСКОЙ АГРАРНОЙ НАУКИ В ИННОВАЦИОННОЕ РАЗВИТИЕ АГРОПРОМЫШЛЕННОГО КОМПЛЕКСА (pp. 332-337).

9. РАХМАТОВ, О., НУРИЕВ, К. К., & ТОШБАЕВА, Ш. К. (2014). Безотходная комплексная переработка плодов дыни. In ТЕХНИКА И ТЕХНОЛОГИИ: ПУТИ ИННОВАЦИОННОГО РАЗВИТИЯ (pp. 222-226).

10. Iskandarov, Z. S., Rakhmatov, O., Salomov, M. N., Akhmedov, S. K., & Rashidov, A. S. (2011). Double chamber solar and fuel drying unit for agricultural products. Applied Solar Energy, 47(1), 24.

11. Rakhmatov, O., Tukhtamishev, S. S., Khudoiberdiev, R. K., Adilov, A. А., & Rahmatov, F. O. (2023, April). Experimental and theoretical studies of the modulus of elasticity and Poisson's ratio for vegetable and melon crops. In International Conference on Digital Transformation: Informatics, Economics, and Education (DTIEE2023) (Vol. 12637, pp. 291-297). SPIE.

12. Нуриев, К. К., & Нуриев, М. К. (2022). Аналитическое определение общего сопротивления лемеха при затуплении лезвия.

13. Нуриев, К. К., Рахматов, О., Кадирова, Р. С., & Рахматов, О. О. (2015). Биоконверсия органических отходов растительного происхождения в условиях Узбекистана. In Проблемы рекультивации отходов быта, промышленного и сельскохозяйственного производства (pp. 468-470).

14. Нуриев, К. К., & Нуриев, М. К. (2023). СОСТОЯНИЕ ПРОИЗВОДСТВА ЛЕМЕХОВ: ПОИСК ЭФФЕКТИВНЫХ КОНСТРУКТИВНЫХ РЕШЕНИЙ ДЛЯ ИХ РЕАЛИЗАЦИИ. Science Promotion, 1(1), 287-291.

15. Ашуров Р. Р. ОСОБЕННОСТИ ПРОФЕССИОНАЛЬНОЙ РЕЧИ ВОЕННОГО ЮРИСТА Ёриев Озодбек Ойбек угли //УЗБЕКИСТОНДА ИЛМИЙ ТАДКИКОТЛАР: ДАВРИЙ АНЖУМАНЛАР. - С. 34.

16. Rakhmatov, O., Tukhtamishev, S. S., Khudoiberdiev, R. K., Adilov, A. А., & Rahmatov, F. O. (2023, April). Experimental and theoretical studies of the modulus of elasticity and Poisson's ratio for vegetable and melon crops. In International Conference on Digital Transformation: Informatics, Economics, and Education (DTIEE2023) (Vol. 12637, pp. 291-297). SPIE.

17. Рахматов, О. О., Рахматов, Ф. О., Тухтамишев, С. С., & Худойбердиев, Р. (2019). Дыня древнейшая культурацентральной Азии. In Научные основы развития АПК (pp. 166168).

18. Рахматов, О. О., Рахматов, Ф. О., & Тухтамишев, С. (2017). ЭКОНОМИЧЕСКАЯ ЭФФЕКТИВНОСТЬ ТЕХНОЛОГИЧЕСКОЙ ЛИНИИ ПО ПРОИЗВОДСТВУ ВЯЛЕНОЙ ДЫНИ. In Научно-практические пути повышения экологической устойчивости и социально-экономическое обеспечение сельскохозяйственного производства (pp. 1317-1320).

19. Рахматов, О. (2015). Реализация и эксплуатация гибких производственных систем комплексной безотходной переработки продуктов виноградарства. Ташкент: Изд-во «Фан.

www.in-academy.uz

20. Rakhmatov, O., Rakhmatov, F., Kurbanov, E., Rakhmatullaev, R., Kasimov, A., & Musayeva, N. (2023). The methodological foundations of the thermal efficiency in a convective drying unit of the chamber type. In E3S Web of Conferences (Vol. 390). EDP Sciences.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.