Научная статья на тему 'ТУПРОҚҚА ИШЛОВ БЕРУВЧИ ЛЕМЕХЛАРНИНГ ИШЧИ ОРГАНЛАРИ РЕСУРСИНИ ОШИРИШНИНГ САМАРАЛИ УСУЛИ'

ТУПРОҚҚА ИШЛОВ БЕРУВЧИ ЛЕМЕХЛАРНИНГ ИШЧИ ОРГАНЛАРИ РЕСУРСИНИ ОШИРИШНИНГ САМАРАЛИ УСУЛИ Текст научной статьи по специальности «Энергетика и рациональное природопользование»

CC BY
28
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
фаол ишчи орган / тўсар / ишчи қисм / пайвандлаш / композит материал / мурватли уланиш. / active working body / tillage cutter / working part / welding / composite material / bolted connection.

Аннотация научной статьи по энергетике и рациональному природопользованию, автор научной работы — Қадиров, Ахрор Мирзажон Ўғли, Махмудов, Шерзод Тохиржонович

Дунёда тупроқни қайта ишлаш жараёнлари ва улар ёрдамида амалга ошириладиган техник воситаларни сифатли амалга оширишни таъминлайдиган технологияларни яратиш, самарадорлигини оширишга қаратилган илмий-тадқиқот ишлари олиб борилмоқда. Бу йўналишда, хусусан, қишлоқ хўжалиги техникаси хўжалик юритувчи субъектларнинг фойдаланиш муддатини кўпайтириш қишлоқ хўжалиги техникасида ҳал этилиши зарур бўлган муҳим вазифалардан биридир. Хусусан, ишчи органларнинг етарли даражада ишончли эмаслиги улардан фойдаланиш ва таъмирлаш харажатларининг ошишига, ерга ишлов берадиган машиналарнинг агротехник ва энергетик кўрсаткичларига салбий таъсир кўрсатмоқда. Республикамиз қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришида ресурсларни тежаш, меҳнат зичлиги ва энергия сарфини камайтириш, экинларни илғор технологиялар асосида етиштириш ҳамда ишлаб чиқариш самарадорлигини ошириш ва мавжуд юқори унумли машиналардан фойдаланиш бўйича кенг кўламли чора-тадбирлар амалга оширилмоқда. уларни амалга оширишда фойдаланилади. Қишлоқ хўжалигида тупроққа ишлов беришда ишлатиладиган композит материаллар, пайвандлаш ва бошқа турдаги ишчи органларни тиклаш кенг қўлланилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по энергетике и рациональному природопользованию , автор научной работы — Қадиров, Ахрор Мирзажон Ўғли, Махмудов, Шерзод Тохиржонович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

AN EFFECTIVE METHOD OF INCREASING THE RESOURCE OF WORKING BODIES OF SOIL TILLERS

This article In the world, research work is carried out aimed at developing technologies to ensure the quality of soil tillage processes and technical means with which they are carried out, increasing their efficiency. In this direction, increasing the period of operation of farm machinery, in particular, is one of the important tasks that need to be solved in agricultural machinery. In particular, the lack of reliability of working bodies negatively affects the increase of costs for their use and repair, agrotechnical and energy indicators of tillage machines. In the agricultural production of the Republic of our country a wide range of measures to save resources, reduce labor and energy costs, cultivate crops based on advanced technologies and increase the efficiency of production and use of existing high-performance machines used in their implementation. Composite materials, welding and other types of restoration of working tools used in tillage are widely used in agriculture.

Текст научной работы на тему «ТУПРОҚҚА ИШЛОВ БЕРУВЧИ ЛЕМЕХЛАРНИНГ ИШЧИ ОРГАНЛАРИ РЕСУРСИНИ ОШИРИШНИНГ САМАРАЛИ УСУЛИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

УДК 621.792.76

ТУПРОВДА ИШЛОВ БЕРУВЧИ ЛЕМЕХЛАРНИНГ ИШЧИ ОРГАНЛАРИ РЕСУРСИНИ ОШИРИШНИНГ САМАРАЛИ УСУЛИ

^адиров Ахрор Мирзажон ртли НамМКД Технологик машиналар ва жихозлар кафедираси стажёр уктувчиси.

Махмудов Шерзод Тохиржонович

Мустакил тадкикотчи.

АННОТАЦИЯ

Дунёда тупроцни цайта ишлаш жараёнлари ва улар ёрдамида амалга ошириладиган техник воситаларни сифатли амалга оширишни таъминлайдиган технологияларни яратиш, самарадорлигини оширишга царатилган илмий-тадцицот ишлари олиб борилмоцда. Бу йуналишда, хусусан, цишлоц хужалиги техникаси хужалик юритувчи субъектларнинг фойдаланиш муддатини купайтириш цишлоц хужалиги техникасида %ал этилиши зарур булган мууим вазифалардан биридир. Хусусан, ишчи органларнинг етарли даражада ишончли эмаслиги улардан фойдаланиш ва таъмирлаш харажатларининг ошишига, ерга ишлов берадиган машиналарнинг агротехник ва энергетик курсаткичларига салбий таъсир курсатмоцда. Республикамиз цишлоц хужалиги ишлаб чицаришида ресурсларни тежаш, меунат зичлиги ва энергия сарфини камайтириш, экинларни илзор технологиялар асосида етиштириш уамда ишлаб чицариш самарадорлигини ошириш ва мавжуд юцори унумли машиналардан фойдаланиш буйича кенг куламли чора-тадбирлар амалга оширилмоцда. уларни амалга оширишда фойдаланилади. Цишлоц хужалигида тупроцца ишлов беришда ишлатиладиган композит материаллар, пайвандлаш ва бошца турдаги ишчи органларни тиклаш кенг цулланилади.

Калит сузлар: фаол ишчи орган, тусар, ишчи цисм, пайвандлаш, композит материал, мурватли уланиш.

АННОТАЦИЯ

В мире ведутся научно-исследовательские работы, направленные на разработку технологий, обеспечивающих качественное осуществление процессов обработки почвы и технических средств, с помощью которых они осуществляются, повышение их эффективности. В этом направлении увеличение периода работы хозяйствующих субъектов сельскохозяйственной техники, в частности, является одной из важных задач, которые необходимо

514

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

решать в сельскохозяйственной технике. В частности, недостаточная надежность рабочих органов отрицательно сказывается на увеличении затрат на их использование и ремонт, агротехнических и энергетических показателях почвообрабатывающих машин. В сельскохозяйственном производстве Республики нашей страны проводится широкий комплекс мероприятий по экономии ресурсов, снижению трудоемкости и энергозатрат, выращиванию сельскохозяйственных культур на основе передовых технологий и повышению эффективности производства и использования существующих высокопроизводительных машин, используемых при их реализации. В сельском хозяйстве широко используются композиционные материалы, сварка и другие виды восстановления рабочих органов, применяемые в обработке почвы.

Ключевые слова: активный рабочий орган, фреза, рабочая часть, сварка, композитционные материал, болтовое соединение.

ABSTRACT

This article In the world, research work is carried out aimed at developing technologies to ensure the quality of soil tillage processes and technical means with which they are carried out, increasing their efficiency. In this direction, increasing the period of operation of farm machinery, in particular, is one of the important tasks that need to be solved in agricultural machinery. In particular, the lack of reliability of working bodies negatively affects the increase of costs for their use and repair, agrotechnical and energy indicators of tillage machines. In the agricultural production of the Republic of our country a wide range of measures to save resources, reduce labor and energy costs, cultivate crops based on advanced technologies and increase the efficiency of production and use of existing high-performance machines used in their implementation. Composite materials, welding and other types of restoration of working tools used in tillage are widely used in agriculture.

Keywords: active working body, tillage cutter, working part, welding, composite material, bolted connection.

КИРИШ

Жах,онда тупрокка ишлов бериш жараёнлариниг сифатли бажарилишини таъминлайдиган технологиялар ва уларни амалга оширадиган техник воситалар ишлаб чикишга, уларнинг самарадорлигини оширишга йуналтирилган илмий-тадкикот ишлари олиб борилмокда. Ушбу йуналишда, хусусан, кишлок хужалик машиналари иш органлари ишлаш даврининг ошириш кишлок

515

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

хужалик машинасозлигининг ечилиши лозим булган мухим вазифаларидан хисобланади. Хусусан, иш органлар ишончлилигининг етарли эмаслиги уларни ишлатишдаги ва таъмирлашдаги харажатларни ортиб кетишига, тупрокка ишлов бериш машиналарининг агротехник ва энергетик курсаткичларига салбий таъсир курсатмокда.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Республикамиз кишлок хужалиги ишлаб чикаришида ресурсларни тежаш, мехнат ва энергия сарфини камайтириш, кишлок хужалик экинларини илFор технологиялар асосида етиштириш ва уларни амалга оширишда кулланиладиган юкори унумли машиналар ишлаб чикариш, мавжудларидан фойдаланиш самарадорлигини ошириш юзасидан кенг камровли чора-тадбирлар амалга оширилмокда. К,ишлок хужалигида тупрокка ишлов беришда фойдаланиладиган ишчи органларни кайта тиклашнинг композицион материаллардан, пайвандлаш ва бошка турларидан кенг фойдаланиб келинмокда. 2017-2021 йилларда Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегиясида, жумладан « ... иктисодиётда энергия ва ресурслар сарфини камайтириш, ишлаб чикаришга энергия тежайдиган технологияларни кенг жорий этиш, кишлок хужалиги ишлаб чикариш сохасига интенсив усулларни, энг аввало, сув ва ресурсларни тежайдиган замонавий агротехнологияларни жорий этиш, унумдорлиги юкори булган кишлок хужалиги техникасидан фойдаланиш» [2] вазифалари белгилаб берилган. Ушбу вазифаларни амалга ошириш, жумладан тупрокни экишга тайёрлашда кулланиладиган машина ва курилмаларни техник ва технологик жихатдан модернизациялаш, иш органларининг ресурсини жахоннинг илFор корхоналари ишлаб чикараётган иш органлар ресурси даражасига етказиш хисобига экинлардан юкори хосил олиш ва уларнинг таннархини пасайтириш мухим масалалардан бири хисобланади. Тупрокка ишлов берадиган машиналар ишчи органларининг конструкциясини такомиллаштириш ва ишлаш давринини оширишга В.П.Горячкин, Г.Н.Синеоков, Е.П.Огрызков, М.М.Хрущов, М.М.Севернев, М.М.Тененбаум, А.Ш.Рабинович, В.Н.Ткачев, А.И.Селиванов, В.И.Казарцев ва катор бошкалар, Республикамизда Г.М.Рудаков, Р.И.Байметов, А.Х.Хаджиев, В.А.Сергиенко, М.Муродов, А.Тухтакузиев, С.Н.Шамшетов, М.В.Вахобов, К.К.Нуриев, М.Т.Мадазимов ва бошка олимлар катта илмий ва амалий хисса кушганлар.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Улар томонидан олиб борилган тадкикотлар асосида ишчи органларнинг турли конструкциялари яратилган ва мавжудлари такомиллаштирилган, натижада тез ейиладиган ишчи органларнинг ишга яроклилиги ва умрбокийлиги сезиларли даржада ортган. Аммо ушбу тадкикотларнинг куплари Марказий Осиёнинг суFориладиган ерлари учун мулжалланмаган ёки конструкцияларнинг макбул параметрларини асослаш билан чекланилган. Бугунги кунда Республикамизда кишлок хужалик машиналарини ишлаб чикарадиган корхоналар илмий асосланмаган материал ва конструкцияга эга булган ишчи органлар ишлаб чикараётганилиги ушбу муаммони янада мураккаблаштирмокда [2-3]. Шунинг учун эксплуатация шароитини хисобга олган холда ишчи органларнинг хизмат муддатини ортишини таъминлайдиган энг макбул параметрлари ва материалларини асослашга, тупрокни кесадиган тотига термик ишлов беришга ва ейилишга чидамлилигини оширишга етарли эътибор берилмаяпти. Буларнинг натижасида ишчи органларнинг 61 фоизи ейилиш, 16 фоизи чарчаш, 12,5 фоизи эскириш, 10,5 фоизи ортикча юкланиш таъсирида синиш сабабли ишдан чикмокда. Бу, масалан, Республикамизда йил давомида шудгорланадиган ва экишга тайёрланадиган 3 миллион гектардан ортик майдонни ва унда кулланиладиган фреза иш органининг ресурси пастлигини [3] ва массаси бир неча килограмм келишини хисобга олсак йилига 250000 донадан ортик лемех, масса хисобида 1000 тоннадан ортик металл прокати (10 миллиард сумдан ортик) сарфланади. Шу ерда маълумот учун Россияда ишлаб чикариладиган лемехларнинг йиллик хажми 25 миллион донани ташкил этишини ва унга 120 минг тоннадан ортик металл прокати сарфланишини мисол келтириш мумкин [4-8]. Худди шундай жараён фрезалар иш органи билан хам юзага келади. Шунинг учун плугларнинг лемехлари ва фреза иш органи -кишлок хужалик машиналарининг куплаб ишлаб чикариладиган ва энг куп ишлатиладиган ишчи органларидан хисобланади. Тупрокка экиладиган экинларнинг эркин усишини таъминлашга кулай шароит яратиб бериш учун унга шудгорлаш, юза ва чукур юмшатиш, культивациялаш, бороналаш, молалаш каби механик ишлов берилади. Тупрокка ишлов берадиган машиналарнинг ишчи органлари абразив мухитда ишлайди ва натижада уларнинг шакли ва улчамлари тез узгариб боради. Утган асрнинг 90-йилларида тупрокни фаол иш оранли машиналар ишлаб чикилиб хозирги кунда кишлок хужалик махсулотларни етиштиришда самарали кулланилиб келинмокда. Шу билан бирга хосил йиFиш машиналарининг массаси

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

сезиларли даражада ортиб кетганлигини хисобга олганда хайдов агрегатларининг ишчи органларига тушадиган юкланиш 4 мартагача ортиб кетди. Бунда ишчи органлар конструктив ва материалшунослик жихатидан узгармай келмокда. Тупрокка ишлов беришда фаол иш органли агрегатларнинг иш органлари тупрок билан туFридан-туFри таъсирлашиши натижасида жадал ейилади. Ишчи органлар фрезаларнинг асосий ишчи кисмларидан биридир. Ишчи органлари тотларининг утмасланиши, фрезанинг солиштирма каршилигини ортишига сабаб булади. Бу эса ёнилFи ва мойлаш материалининг ортикча сарфланишига, агротехник тадбирларнинг талаб даражасида булмаслигига олиб келади. К,ишлок хужалик техникалари ишчи органларининг асосий ейилиш тури булиб куйидагилар хисобланади: абразив ейилиш - 61%, фреттинг-коррозияли ейилиш - 16%, адгезияли ейилиш -14% ва бошкалар - 23% [5]. Ушбу деталларни ейилишининг узига хос хусусияти ейилиш микдорининг катталиги булиб, уларда ейилиш микдори 23 мм гача етади, айрим холларда, шаклини йукотишига олиб келади. Шунинг учун хам бу деталларнинг ишончлилиги ва ишлаш муддатини сезиларли даражада орттириш талаб этилади. Ислом Каримов номидаги Тошкент давлат техника университети тадкикотчилари шу сохада тадкикот олиб бормокдалар. Тадкикотларимиз тупрокка ишлов берувчи фаол иш орган(пичок)ларининг ресурси тугаган ишчи кисмларини кайта таъмирлаб, кушимча уларга махсус кушимча кисимларни урнатиш оркали, уларнинг импорт микдорини камайтиришга каратилган. Изланишлар шуни курсатдики, ишкаланиш натижасида ейилган фаол(фреза) ишчи кисмларни пайвандлаш ёки болтли бирикмалар ёрдамида махсус кушимча кисимларни урнатиш оркали кайта тиклашнинг конструктив усуллари ишлаб чикилди.(1 расм) Юкоридагилардан келиб чиккан холда шуни такидлаш лозимки, фаол иш органли тупрокка ишлов бериш машиналари ишчи кисмлари, яъни пичоклари энг тез ейилиб ишдан чикадиган ишчи органи хисобланади. Шунинг учун ишлаш жараёнида улар тез-тез янгисига алмаштириб турилади ва шу сабабли тупрокка ишлов беришда фаол иш органли эхтиёт кисмларга булган талаб юкори хисобланади.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

1-расм. Таъмирланган вертикал иш органли фрезанинг иш органининг

умумий куриниши

a - трапециясимон; б - исканасимон; в - уйикли; г - учбурчаксимон; e -узузидан уткирланадиган; 1 - тумшук; 2 - магазин буртик кисми; 3 - каноти; 4 - т^и; 5 - котишма каттик материал катлами.

ХУЛОСА

Республикамиз кишлок хужалик махсулотларини етиштиришда пахта, Fалла ва бошка экинларни етиштиришда кулланиладиган тупрокка ишлов бериш машиналарининг фаол иш органларини махаллий хом ашёлардан фойдаланган холда тежамкор, самарали ва фермербоп усул ва конструксияларини ёки кайта тиклашнинг самарали усулини ишлаб чикиш хозирги куннинг долзарб муаммоларидан биридир.[8] Ресурси тугалланган фаол иш органли тупрокка ишлов бериш машиналарининг ейилган ишчи органларига таклиф этилган махсус кушимча кисимни пайвандлаш йули билан тупрокка ишлов беришда кулланиладиган фаол ишчи органли машиналар ишчи кисимларининг ресурсини ошириш ва кайта тиклашнинг тежамкор, самарали, фермербоп усул булиб хизмат килади.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сон «Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича харакатлар стратегияси туFрисида» ги Фармони.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

2. К,осимов К.З., Муйдинов А.Ш., Мадазимов М.Т., Хошимов Х.Х. Перспективы восстановления изношенных деталей машин наплавкой композиционных порошковых материалов. // БГАУ научный журнал "ВЕСТНИК". - № 3 (43). - Башкортостан, 2017. - Б. 54-56.

3. Фархшатов М.Н., Муйдинов А.Ш., Мадазимов М.Т. Перспективы сотрудничества с республикой Узбекистан в области восстановления изношенных деталей селъскохозяйственных машин. // ТРУДЫ ГОСНИТИ -Том 130. - Москва, 2018. - С. 163-167.

4. Серов Н.В. Упрочнение плоских рабочих органов сельскохозяйственной техники электроконтактной пайкой металлической ленты.: Дисс. кон. тех. наук. - Москва, 2017. - 170 с.

5. Нуриев К.К. Повышение эксплуатационно-технологических показателей почвообрабатывающих машин хлопководческого комплекса.: Дисс. док. тех. наук. - Янгиюль, 2005. - 540 с.

6. Новиков В.С. Обеспечение долговечности рабочих органов почвообрабатывающих машин: Автореф. дисс. док. тех. наук. Москва ФГОУ ВПО МГАУ - 2008. - 39 с.

7. Ерохин М.Н., Новиков В.С. Повышение прочности и износостойкости лемеха плуга. // Вестник ФГОУ ВПО ГАУ. - №3 2008. - С. 100-107.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.