Научная статья на тему 'ПИЁЗ УРУҒЛАРИНИ ҚАТОРЛАБ ЭКАДИГАН СЕЯЛКА ЭКУВЧИ СИРПАНҒИЧИНИНГ ПАРАМЕТРЛАРИНИ АСОСЛАШ'

ПИЁЗ УРУҒЛАРИНИ ҚАТОРЛАБ ЭКАДИГАН СЕЯЛКА ЭКУВЧИ СИРПАНҒИЧИНИНГ ПАРАМЕТРЛАРИНИ АСОСЛАШ Текст научной статьи по специальности «Прочие сельскохозяйственные науки»

CC BY
117
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
сеялка / гребень / сошник / полоз / глубина погружения в почву / радиус кривизны передней части полоза / вертикальная нагрузка / seeder / ridge / opener / runner / depth of immersion in the soil / bending radius of the front of the runner / vertical load

Аннотация научной статьи по прочим сельскохозяйственным наукам, автор научной работы — Эшдавлатов А.Э.

В статье приведены результаты теоретических исследований по обоснованию глубины погружения полоза в почву, радиуса кривизны его передней части и вертикальной нагрузки, приложенной на полоз сошника сеялки для сева семян лука тремя рядами по ленточному способу.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по прочим сельскохозяйственным наукам , автор научной работы — Эшдавлатов А.Э.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article presents the results of theoretical studies to substantiate the depth of immersion of the runner in the soil, the bending radius of its front part and the vertical load applied to the opener runner of the seeder for sowing onion seeds in a belt manner in three rows in a belt.

Текст научной работы на тему «ПИЁЗ УРУҒЛАРИНИ ҚАТОРЛАБ ЭКАДИГАН СЕЯЛКА ЭКУВЧИ СИРПАНҒИЧИНИНГ ПАРАМЕТРЛАРИНИ АСОСЛАШ»

озод ишкор микдорининг купайиши билан мой чикиш микдорининг камайиши, ранги ва кислота сонининг деярли узгармаганлиги кузатилди.

Тугридан-тугри экстракциялаб олинган пахта мойи мисцелласини адсорбцияли тозалаш имкониятини урганиш куйидагиларни курсатиши аикланди: кунжарадан олинган мисцеллага Караганда тугридан-тугри экстракция усули билан олинган мисцеллани оклаш самаралирок тозаланди; адсорбцияли оклашнинг самарадорлиги пахта уруги (чигити) нинг навига боглик; куп маротаба сугориш ускуналарида экстракция хдроратини 40-500С гача пасайтириб олинган мисцеллани 60°С хдроратда чуктириш усули билан олинган мисцеллага нисбатан рафинациялаш самаралирок булиши исботланди.

АДАБИЁТЛАР

1. Ахмедов А.Н., Убайдуллаева Д.И., Дусмуродова С.Ж. Совершенствование технологии комплексной рафинации масел, полученных из низкосортных семян хлопчатника. Научный журнал. №03 (37). Научно-методический журнал издательства "Проблемы науки". Москва. 2019. -С.10-13.

2. Тютюнников Б.Н. "Химия жиров" М.,Пищевая промышленность.1975. -448с.

3. Ахмедов А.Н., Абдурахимов С.А. Технология получения рафинированного отбеленного форпрессового масла из низкосортных семян хлопчатника. Пищевая промышленность. - Москва, 2020. -№6(61). -С.45-46.

4. Ураков P.M. Технология получения качественного хлопкового масла и шрота. Диссерт. на соиск. уч. ст. канд. техн. наук. Ташкент, 1997.

5. Мирзоев А.Н., Нарзикулова К.Т., Ильясов А.Т., Серкаев К.П. Перспективы применения карбамида в процессе рафинации хлопкового масла. Масложир. пром-сть. 2004, №4, с.31-32.

6. Сергеев А.Г. Рафинация хлопкового масла. - М.: Пищепромиздат, 1959.

7. Ахмедов А.Н., Абдурахимов С.А., Суванова Г.Б., Гиясов Ж.Ш. Оценка роли хранения низкосортных семян хлопчатника на его физико-химические показатели. Universum: Технические науки. Выпуск:1-2(82) январ, 2021, -М.-с.23-26.

8. Ильясов А.Т. Совершенствование технологии переработки хлопковых семян и рафинации масла. Диссерт. на соиск. уч. ст. докт. техн. наук. Ташкент, 1996, - С. 350.

9. Иляев И., Меченов Г. Подобряване технология за рафиниранена получи экстракционни масла (Улучшение технологии рафинации хлопковых экстракционных масел). //Масло-сопунена кромет. -1969. №2. - С. 1-8.

10. А.с. №806750, МКИ С11 1/10. Способ рафинации хлопкового масла /Арутюнян Н.С, Меламуд Н.Л., Тарабаричева Л.А., Корнена Е.П., Цыпленкова М.А. -1981. -№7.

11. Сирадзе М.Г., Белова А.Б., Гольдберг О.Г. Рафинация хлопкового масла. //Пищевая промышленность. -1990. №3. - С. 49-51.

УУК 631.331.52 Эшдавлатов А.Э.

ПИЁЗ УРУГЛАРИНИ ЦАТОРЛАБ ЭКАДИГАН СЕЯЛКА ЭКУВЧИ СИРПАНГИЧИНИНГ ПАРАМЕТРЛАРИНИ АСОСЛАШ

Эшдавлатов А. Э. - таянч докторант (Кишлок хужалигини механизациялаш илмий-тадкикот института)

В статье приведены результаты теоретических исследований по обоснованию глубины погружения полоза в почву, радиуса кривизны его передней части и вертикальной нагрузки, приложенной на полоз сошника сеялки для сева семян лука тремя рядами по ленточному способу.

Ключевые слова: сеялка, гребень, сошник, полоз, глубина погружения в почву, радиус кривизны передней части полоза, вертикальная нагрузка.

The article presents the results of theoretical studies to substantiate the depth of immersion of the runner in the soil, the bending radius of its front part and the vertical load applied to the opener runner of the seeder for sowing onion seeds in a belt manner in three rows in a belt.

Key words: seeder, ridge, opener, runner, depth of immersion in the soil, bending radius of the front of the runner, vertical load.

Махсус сеялкалар булмаганлиги сабабли пиёз уругларини экиш махдллий шароитга мослашмаган каторлаб экадиган хорижий сеялкалар хдмда х,ар хил ясама мосламалар ёрдамида амалга оширилмокда. Бу мосламалар пиёз уругларини тасма усулида куп каторлаб ва бир хил чукурликка эка олмайди. Бундан ташкари экишга тайёрланган далаларда эгат очиш ва экиш тадбирлари алох,ида-алох,ида агрегатлар билан бажариб келинмокда. Бу эса экиш муддатининг чузилиши, уруглик, мех,нат, ёнилги-мойлаш материаллари сарфининг ортишига олиб келмокда [1,2].

Уруглар озикланиш майдони буйича тенг таксимланиб, белгиланган чукурликка экилса, уларнинг униб чикиши учун яхши шароит яратилади [3]. Бунда уруглар зичланган тупрок катламига тушиши ва устидан майин структурали юмшатилган тупрок катлами билан кумилиши лозим. Бу шартлар бажарилмаса экиш сифати бузилади [4,5].

Агротехник талабларга кура сабзавот экинларининг уруглари 1,1-1,2 г/см3 зичликка эга булган тупрокка экилиши лозим [1,6].

^ХМИТИда бир йула сугориш эгатларини очиб, пушталар х,осил киладиган ва пиёз уругларини тасма усулида куп каторлаб экадиган сеялка конструкцияси ишлаб чикилди [7].

Биз бу ерда пиёз уругларини каторлаб экадиган сеялка эккичи сирпангичининг олдинги эгилган кисмининг радиуси (rc), камраш кенглиги (Вс), тупрокка ботиш чукурлиги (Ah) ва унга бериладиган тик босим кучи (QT) ни асослаш буйича утказилган назарий тадкикотларнинг натижаларини келтирамиз (1-расм).

Иш жараёнида эккичнинг сирпангичи пушта тепасида х,осил булган нотекисликларни текислайди ва унинг юзасини муайян даражада зичлайди. Бунда сирпангичнинг иш курсаткичлари унинг олдинги эгилган кисмининг радиуси, баландлиги, камраш кенглиги ва зичлайдиган кисмининг узунлигига боглик булади.

Сирпа^ич олдинги эгилган кисмининг радиусини аниклаш. Сирпангичнинг хдракати давомида унинг олдида тупрок уюми х,осил булади (2-расм). Бу тупрок уюми сирпангич томонидан олдинга сурилиши ва пастга ботириб юборилиши лозим. Шунда пушта тепасидаги нотекисликлар йуколади ва тупрок зичланади.

Сирпангич томонидан унинг олдида уюлган тупрок булакларига таъсир этувчи кучларни куриб чикамиз.

Сирпангичнинг олдинги эгилган кисми билан узаро таъсирда булган тупрок булакларига нормал N ва ишкаланиш F=Ntg(pi (бунда ф1 - тупрокнинг

ташки ишкаланиш бурчаги, град) кучлари таъсир этади. N кучни хдракат йуналиши буйлаб йуналган Nv ва эгилган кисмга уринма Nt кучларга ажратамиз:

N

1- расм. Сирпангичли эккичнинг технологик схемаси ва параметрлари: 1-сирпангич; 2-эккич; 3-параллелло-грамли механизм.

N„ =

sin

(1)

ва

NT = Nctgac, (2)

бyнда ас - сирпаетичнинг тупрок бyлаги билан yзаро таъсирлашиб тyрган нуктасига yтказилган уринманинг горизонтга OFиш бурчаги, град.

Nv куч тупрок бyлагини хдракат йуналиши бyйича олдинга суришга, NT куч эса уни пастга суришга, яъни пастга ботиришга хдракат килади.

Тупрок булаклари пастга хдракатланиши ва демак, тупрокнинг зичланишини таъминланиши учун куйидаги шарт бажарилиши лозим:

N. > F.

еки

Nctgac > Ntg(1 Бу ифодадан

(3)

(4)

a

< 90 -p (5)

булиши лозимлиги келиб чикади.

Демак сирпаетич томонидан тупрокнинг зичланиши таъминланиши учун (5) шарт бажарилиши лозим.

Уз-узидан равшанки, (5) шарт тупрок уюмининг энг баланд нуктаси учун бажарилиши керак, чунки баландлик камайиши билан ас бурчак камайиб, ортиши билан эса купайиб боради. (5) ифодага ф1 нинг максимал (38 ) кийматини куйсак [8], ас бурчак купи билан 52 булиши мумкинлиги келиб чикади.

Эккичнинг понасимон кисми томонидан экиш жуякларини х,осил килиш жараенида тупрокнинг юкорига кутарилиши юз беради ва шу сабабли сирпанFич пушта юзасига нисбатан бир мунча кутарилиб юради. Буни х,исобга олганда 2-расмда келтирилган схемага биноан

2-расм. Сирпаетичнинг олдинги эгилган кисми радиусини аниклашга доир схема.

еки (5) ни х,исобга олганда

rc > Кт (Нт - А) /(1 - cos ac ) > Кт (Нт - а)/(1 - sin p)

(6) (7)

бунда Нт - сирпаетич олдида х,осил буладиган тупрок уюмининг энг катта баландлиги, м; Кт - пушта юзасидаги нотекисликларнинг сирпаетич олдида х,осил буладиган тупрок уюми баландлигига таъсирини х,исобга оладиган коэффициент [8]; А -эккич сирпаетичининг пушта юзасидан кутарилиш баландлиги, м.

Нт=50 мм [9], А=8 мм, Кт =1,7 ва ф1=38° [8] кабул килиниб, (7) ифода буйича х,исоблар сирпанFич олдинги кисмининг эгилиш радиуси камида 185,8 мм булиши лозимлигини курсатди.

СирпанFичнинг баландлигини унинг олдида уюлган тупрок унинг тепасидан ошиб утиб кетмаслиги шартидан куйидаги ифода буйича аниклаймиз

Нс > Кт (Нт -а). (8)

Кт=1,5-1,7, Нт=5 см ва А=0,8 см кабул килиб, (8) ифода буйича сирпаетичнинг баландлиги камида 7,14 см булиши лозимлигини аниклаймиз.

Сирпаетичнинг камраш кенглигини куйидаги ифода буйича аниклаймиз

Вс ^ Вп - 2К^Рт , (9)

r

c

бунда Вп - пушталар орасидаги масофа, м;

Нж - сугориш эгатининг чукурлиги, м;

фт - тупрокнинг табиий тукилиш бурчаги, град.

Вп= 70 см, Нж=10-15 см [8] ва экиш даври учун фт=38 [9] кабул килиниб, сирпангичнинг камраш кенглиги купи билан 31,6-44,7 см оралигида булиши мумкин эканлиги аникланди.

Сирпангичнинг тупрокка ботиш чукурлигини эгат очкичларнинг канотларига урнатилган текислагичлар томонидан пушта тепасига ёйилган тупрок талаб даражасида зичланиши таъминланиши шартидан куйидаги ифода буйича аниклаймиз [9]

/ Л

АН = Ь

1 _ Ро

к рт J

(10)

бунда АН - сирпангичнинг тупрокка ботиш чукурлиги, м;

Нё - эгат очкичларнинг канотларига урнатилган текислагичлари томонидан ёйилган тупрокнинг калинлиги, м;

ро - ёйилган тупрокнинг зичлиги, г/см3;

рт - ёйилган тупрокнинг зичлангандан кейинги зичлиги, яъни талаб этиладиган зичлик,

г/см3.

Эгат очгичларга урнатилган текислагичлар томонидан пушта тепасига ёйилган тупрокнинг калинлигини сугориш жуякларидан ковлаб олинган тупрок кундаланг кесимининг юзи пушта тепасига ёйилган тупрок кундаланг кесимининг юзига тенглигидан келтириб чикарамиз, яъни

НЖС^-Т = Нё (Вп - 2НжС^-Т ) (1 1)

бунда

ё = В Ж*Т-• (12)

Вп - 2КС1—

Буни х,исобга олганда (10) ифода куйидаги куринишга эга булади.

С \

Р0

АН

НЖ я—

1 -

к рт ;

(13)

Вп - 2КСЧ—

Нж =10-15 см, Вп =70 см, фт =38°, р0=0,95 г/см3 ва рт =1,1 г/см3 кабул килиниб, (13) ифода буйича утказилган х,исоблар сирпангични тупрокка ботиш чукурлиги 0,4-1,27 см ни ташкил этиши лозимлигини курсатди.

Сирпангичга бериладиган тик босим кучини куйидаги ифода буйича аниклаймиз

От =^с, (14)

о - тупрокнинг эзилишга солиштирма каршилиги, Па; 8с - сирпангич зичловчи кисмининг юзаси, м2. Адабиётлардан маълумки [10],

а = д0 (0,9 + 0,08 Ка2 )АН, (15)

бунда ц0 - пушта устига ёйилган тупрокнинг статик хджмий эзилиш коэффициенти, Н/м3; 0,08 - эмпирик коэффициент, с2/м2 ¥а - агрегатнинг хдракат тезлиги, м/с.

(13) ва (15) ифодаларни х,исобга олганда (14) ифода куйидаги куринишга эга булади

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Sc. (16)

бт = * (0,9 + 0,08^)- Нжс

Вп - 2НжС^—Т

1-расмда келтирилган схемаларга биноан

1

к рт J

Sc = Bclc - n(dy + 2Sx )(0,5ln + lu ).

(17)

бунда lc - сирпангич зичловчи кисмининг узунлиги, м; dy - уруг утказгичнинг ташки диаметри, см; Sx: - эккич жагининг калинлиги, см; ln - эккич понасимон кисмининг узунлиги, см;

lu - эккич жагининг сирпанчигига кириб турган кисмининг узунлиги, м;

n - битта пуштага экиладиган уруглар каторларининг сони, дона.

(17) ифодани (16) га олиб бориб куямиз ва куйидаги якуний ифодага эга буламиз

Бу ифодага qo=2106 Н/м3, Bc=0,316 м, lc=0,13 м, n=3 дона, dy=0,025 м, Sx=0,004 м, ln=0,0338 м ва lu=0,04 м кийматлар куйилиб, х,исоб-китоблар натижаларига асосан, 1,5-2,0 м/с хдракат тезликларида сирпангичга 549,5-620,7 H тик босим кучи берилиши талаб этилади.

Назарий тадкикот натажаларининг хулосаси сифатида шуни айтиш мумкинки, пиёз уругларини каторлаб экадиган сеялка эккичининг сирпангичи томонидан технологик жараён сифатли бажарилиши учун унинг тупрокка ботиш чукурлиги 0,4-1,27 см, олдинги эгилган кисминг радиуси 185,8 мм, баландлиги 7,14 см ва камраш кенглиги 31,6-44,7 см дан кам булмаслиги хдмда унга бериладиган тик босим кучи 549,5-620,7 Н оралигида булиши лозим.

1. Турдалиев В.М. Тупрокка ишлов берадиган ва сабзавот экинларини экадиган комбинациялашган машинани ишлаб чикишнинг илмий-техник ечимлари: тех.фан.док. диссертацияси. - Тошкент, 2018. - 191 б.

2. Эшдавлатов А. Пиёз уругларини тасмали куп каторлаб экадиган сеялка эккичининг параметрларини асослаш //Ресурстежамкор ва фермербоп кишлок хужалик машиналарини яратиш ва улардан фойдаланиш самарадорлигини ошириш: Республика илмий-амалий конференцияси. - Гулбах,ор, 2020. - Б. 178-183.

3. Пертовец В.Р., Чайниц Н.В., Авсюкевич С.В. Технологии и машины для посева зерновых культур. - Горки, 2008. - С. 4-5.

4. Пертовец В.Р., Чайниц Н.В., Авсюкевич С.В. Обзор и исследование одно- и двухстрочных современных дисковых сошников //Вестник Белорусской государственной сельскохозяйственной академии. - 2009. - №1. - С. 152-158.

5. Ильин В.И. Посев сельскохозяйственных культур сеялкой с однодисковым сошником и опорно-прикатывающими катками // Дисс. ... канд. техн. наук. - Горки, 1991. - 183 с.

6. Комаристов В.Е. Влияние поступательной скорости зерновой сеялки на качество посева // Конструкция и технология сельскохозяйственных машин. Киев, 1974. - Вып. 4. - С. 30-34.

7. Ибрагимов А., Караханов А., Абдурахманов А., Эшдавлатов А., Утениязов П., Хаджиев А. Research results for a new onion seed drill // Сельскохозяйственные машины и технологии -Москва, Том 14. - № 4. 2020. - С. 11-16.

8. Хамидов А. Хлопковые сеялки: Теория, конструкция и расчет. - Т., "Укитувчи", -1984. - 246 с.

9. Рудаков Г.М. Технологические основы механизации сева хлопчатника. - Ташкент. Фан,

10. Ширяев А.М. Предпосевное уплотнение почвы // Техника в сельском хозяйстве. - 1988. -

АДАБИЕТЛАР

1974.-245 с.

№3. - С.33-35.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.