Научная статья на тему 'ПЕДАГОГИК ТАЪЛИМ МАҚСАДИ, МАЗМУНИ ВА ТАМОЙИЛЛАРИ'

ПЕДАГОГИК ТАЪЛИМ МАҚСАДИ, МАЗМУНИ ВА ТАМОЙИЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
788
60
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
миллий дастур / давлат таълим стандартлари / илғор таълим технологиялари / ўқитиш назарияси ва методикаси / таркибий қисмлари / стратегия / жараён иштирокчилар / ўқитиш-тарбиялаш / қонунлар / national program / state educational standards / advanced educational technologies / teaching theory and methodology / components / strategy / process participants / teaching-education / laws.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Жиянов Ойбек Пардабоевич

Ушбу мақолада илғор таълим технологиялари ва педагогик маҳорат, таълим жараёнларида ахборот-коммуникация технологияларини қўллаш, фаолиятнинг мақсадлари, мазмуни, усуллари ва турлари ва натижалари борасида сўз юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article talks about advanced educational technologies and pedagogical skills, the use of information and communication technologies in educational processes, the goals, content, methods and types and results of activities.

Текст научной работы на тему «ПЕДАГОГИК ТАЪЛИМ МАҚСАДИ, МАЗМУНИ ВА ТАМОЙИЛЛАРИ»

ПЕДАГОГИК ТАЪЛИМ МАЦСАДИ, МАЗМУНИ ВА ТАМОЙИЛЛАРИ

Жиянов Ойбек Пардабоевич

Мухаммад ал-Хоразмий номидаги ТАТУ Самарканд филиали "Ахборот таълим технологиялари" кафедраси катта укитувчиси +998933329487, 01051987oybek@gmail.com

Аннотация: Ушбу маколада илгор таълим технологиялари ва педагогик махорат, таълим жараёнларида ахборот-коммуникация технологияларини куллаш, фаолиятнинг максадлари, мазмуни, усуллари ва турлари ва натижалари борасида суз юритилган.

Калит сузлар: миллий дастур, давлат таълим стандартлари, илгор таълим технологиялари, укитиш назарияси ва методикаси, таркибий кисмлари, стратегия, жараён иштирокчилар, укитиш-тарбиялаш, конунлар.

Abstract: This article talks about advanced educational technologies and pedagogical skills, the use of information and communication technologies in educational processes, the goals, content, methods and types and results of activities.

Keywords: national program, state educational standards, advanced educational technologies, teaching theory and methodology, components, strategy, process participants, teaching-education, laws.

Аннотация: В данной статье говорится о передовых образовательных технологиях и педагогическом мастерстве, использовании информационно-коммуникационных технологий в образовательных процессах, целях, содержании, методах и видах и результатах деятельности.

Ключевые слова: национальная программа, государственные образовательные стандарты, передовые образовательные технологии, теория и методика обучения, компоненты, стратегия, участники процесса, обучение-воспитание, законы.

Узбекистон Республикасининг "Таълим тугрисида"ги ва "Кадрлар тайёрлаш миллий дастури тугрисида"ги конунларига, Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги "Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегияси тугрисида"ги ПФ-4947-сонли Фармони, 2018 йил 5 сентябрдаги "Халк таълими тизимига бошкарувнинг янги тамойилларини жорий этиш чора-тадбирлари тугрисида"ги П^-3931-сонли ^арори, шунингдек Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2017 йил 6 апрелдаги "Умумий урта ва урта махсус, касб-хунар таълимининг давлат таълим стандартларини тасдиклаш тугрисида"ги 187-сонли Кдрорида белгиланган устивор вазифалар мазмунидан келиб чиккан холда замонавий талаблар асосида технология фани укитувчилари малакасини ошириш жараёнларининг мазмунини

TaKoMuggamTupum xaMga ygapHuHr KacSuñ KoMneTeHTguruHu MyHTa3aM omupuS SopumHu Ha3apga TyTagu. ^SeKucTOH PecnySguKacu npe3HgeHTHHHHr acapgapu Ba Matpy3agapuga ^aMuaT phbo^h xaMga TatguM-TapSua Macagagapu, xagK TatnHMHHHHr xyKyKHH-MetëpHH acocgapu Ba KoHyHHuguK HopMagapu, ugFop TatguM TexHogoruagapu Ba negaroruK MaxopaT, TatguM ^apaëHgapuga axSopoT-кoммyннкaцнa TexHogoruagapuHu Kyggam, TexHogorua ^aHHHu y^uTum Ha3apuacu Ba MeToguKacu, yKyB ^apaëHuHu TamKug этнmнннг 3aMOHaBuñ ycyggapuHu y3 unura ogagu Ba ygap Syauna Terumgu aHru SuguM, KyHuKMa, MagaKa Ba кoмпeтeнцнagapнн ma^gaHTupumHu TatMuHgangu. negaroruK ^apaëHHuHr тyзнgнmн - 6y negaroruK TexHogoruaHuHr acocun MaKcaggapura MyBo^uK SygraH yHuHr TapKuSuH KucMgapuHuHr ннFHнgнcнgнp. EyHuHr Hara^acuga yHuHr Ty3ugMacu KaTopura Kyfiugarugap KupuTugraH:

• MaKcagnu — yKuTum-TapSuagam MaKcaggapuHu Segrugam;

• Ma3MyHnu — yKuTum-TapSuagam Ma3MyHuHu umgaS nuKum;

• ^aoguaTgu — ^apaëH umrapoKHugapuHu yKuTum-TapSuagam Ba y3apo MyHocaôaTga Sygum TapTuSoTgapu;

• Saxogam-Hara^aBun, yKuTum-TapSuanamHuHr caMapagopguruHu Saxogam Ba Taxgug Kugum. negaroruK ^aoguaT xaM TapSuaBun ^apaëHHuHr Ty3unMacura MyBo^uK Kypugagu: ^aoguarauHr MaKcaggapu, Ma3MyHu, ycyggapu Ba Typgapu umgaS nuKunagu Ba Hara^agap Taxgug KuguHagu.

YKuTum TapSuagam MaKcaggapuHu aHuKgam negaroruK aHuKgamHu (Tamxuc) — TatguM ^apaëHu xogara, SupuHnu HaBSaTga ysyBHugapHuHr yзgamтнpгaнgнкgapн, myHuHrgeK ^apaëHHuHr SomKa mapTgapuHu ypraHumHu TagaS этagн. TatguM ^apaëHu SocKu^gapuHuHr y3apo MyHocaSara Ba KeTMa-KeTguru TyFpucuga xygoca nuKapumra uMKoHuaT Sepagu: aHuKgam (Tamxuc) — gonuxagamTupum — aMagra omupum — TatguMun y3apo TatcupHuHr aHru gapa^acuHu aHuKgam (Tamxuc). ffly MyHocaSaT SugaH TatguM ^apaëHuHu xapaKaTra KegrapyBnu Kyn, TypTKu HuMa экaнgнгн тyFpнcнgaгн caBog nango Sygagu.

negaroruKaga ysyBHura KyHugaguraH, yHuHr xaëTuga M3ara KegaguraH TagaSgap Ba yHuHr xaKuKuñ uMKoHuaTgapu, maxcHuHr puBo^gaHum gapa^acu ypTacugaru 3ugguaTgap MaHSa SyguS xucoSgaHagu. YmSy TagaSgap yHuHr ëm xycycuaTgapura MyBo^uK KegraHgaruHa, y uhcohhu TapSuagam Ba maxcun puBo^gaHTupum ^apaëHuHuHr SomgaHumura TypTKu Sygagu. ffly MyHocaSaT SugaH ëm aBgog Supop HapcaHu KaTTagapHuHr ëpgaMucu3 Kuga ogumu MyMKuH SygraH xogaTHu gog3apS puBo^gaHum xygygu geS aTaHMu3. Ëm aBgog yKum ^apaëHuga Supop aHru HapcaHu KaTTagapHuHr ëpgaMu SugaH cagoxuaTgu Tap3ga yзgamтнpнmгa Kogup SygraH gapa^aHu aKuH puBo^gaHum xygygu SugaH Segrugamu MyMKuH. ^ygyggap opacugaru ^apK MyaMMogu xogarau By^ygra KegTupagu — TatguM ^apaëHuHuHr SyHgañ xogaTu maxcHu maKggaHTupumga xoxumu MaB^yg Ba эpнmгaнgapн ypTacuga Ta^oByT MaB^yg Sygca W3ara Kegagu. EyHgañ KapaMa-KapmuguKHuHr maKggaHumuHu yfigaHraH MaKcaggu $apa3gap SugaH SapTapa^ этнm MyMKuH. negaroruK y3apo MyHocaSaTgapHuHr MaKcagu

ахборот технологияларининг тизимини ташкил этувчи кисми булиб хисобланади. Колган барча кисмлар: таълимий самарага эришиш мазмуни, услублари, усуллари ва воситалари унга боглик. Максад - илмий тушунча сифатида эришишга унинг фаолияти йуналтирилган натижа субъектининг онгидагини олдиндан пайкашдир. Бунинг натижасида укитиш максади педагогик адабиётларда педагогик узаро муносабат натижаси, шакллантириш кузда тутилган шахснинг сифатлари ва холати тугрисида уйлаб, олдиндан аникланган тасаввур сифатида куриб чикилади. Таълимда фойдаланиладиган ахборот технологияларида максадлар турли микёсда булиши ва кандайдир иерархияни ташкил этиши мумкин.

Юкори даража - давлат максадлари, ижтимоий буюртма. Айтиш мумкинки, бу жамиятнинг мамлакатдаги инсон ва фукаро тугрисидаги тасаввурини акс эттирадиган максад-кадриятлардир. Улар мутахассислар томонидан ишлаб чикилади, хукумат томонидаи кабул килинади, конунлар ва бошка хужжатларда кайд этилади. Кейинги даража - таълим даслурлари ва стандартларида акс этадиган максад-стандартлари, махсус таълим тизимларининг ва таълим боскичларининг максадлари. Энг куйи даража — муайян ёшдаги кишиларни укитиш максадлари. Иккита сунгги даражаларда ахборот технологиясидан фойдаланувчиларнинг режалаштириладиган хатти-харакатларини ёритган холда, максадни таълим атамаларида шакллантириш кабул килинган. Шу муносабат билан хусусий педагогик вазифалар ва функционал педагогик вазифалар фаркланади. Улардан биринчиси — бу укувчини узлаштириш вазифалари — уни узлаштирганликнинг бир холатидан бошкасига, одатда, янада юкори даражага утказишдир. Иккинчиси, шахснинг муайян сифатларини ривожлантириш вазифалари сифатида каралади. Инсоният жамияти тарихида укитишнинг глобал максадлари фалсафий концепциялар, психологик-педагогик назариялар, жамиятнинг таълим олишга булган талабларига мувофик узгарган ва узгариб келмокда. Максадли фаразлар масаласини хал этиш ахборот технологиясининг услубий базасининг шаклланишини якунлагандек куринади.

Бирок, бу унинг самарадорлигини тахминий бахолаш учун асос булмайди. Ушбу муаммо купинча у ёки бу ахборот технологияларини уларни назарий ишлаб чикиш ва асослаш боскичида моделлаштириш натижасида олиб ташланади. Хрзирда ахборот хажмининг кескин ортиб бориши укув юртларида компьютерлаштиришни ривожлантириб, уларни компьютер ресурсларидан тулаконли фойдаланишга якинлаиггирмокда. Таълимнинг барча сохаларига оид умумий педагогик муаммо - бу укувчи ва талабаларнинг кизикишини, фаоллигини ошириш, кучайтиришдир.

Компьютер техникасининг кизикишни, фаолликни ошириш ва укувчиларни хайратлантириш имконияти чексиздир. Шунинг учун мактаблар, урта махсус таълим тизими учун педагог кадрлар тайёрлашда хар бир фан укитувчиси (нафакат «информатика» фани укитувчиси) узининг дарсида компьютер техникасини куллай олишини амалга ошириш зарур. Демак, барча

фан укитувчилари замонавий ахборот технологияларидан фойдаланиш малакасига эга булишлари шарт. Одатда ургатувчи дастурий воситалар яратиш билан компьютер дастурчилари шугулланишади. Аммо бу дастурчилар узлари яратаётган махсулот фани буйича етарли билимга эга булсаларда, куп холларда укитиш методикасидан узокрок булишлари мумкин. Бу эса ургатувчи дастурий воситанинг методик талабларига тули; жавоб беришини таъминламайди. Замонавий ахборот технологиялари асосида дарс берувчи. малакали педагогларни тайёрлашни кенгайтириш максадида педагогика олий укув юртлари бакалавриат йуналишларида ахборот технологияларига оид махсус курсларнинг укув режасига киритилиши максадга мувофикдир. Бу курсларда ахборот технологияларини хар бир фанни (математика, физика, кимё, биология ва хоказо) укитишга жорий этиш буйича билимлар берилишини таъминлаш мумкин. Бундан ташкари педагогика олий укув юртлари юкори курсларида укитиладиган «Математика укитиш методикаси», «Физика ва астрономия укитиш методикаси», «Кимё укитиш методикаси», «Биология укитиш методикаси» каби укитиш методикасига оид фанларнинг укув дастурларини кайта караб чикиш лозим ва уларга шу фанларни укитишда замонавий ахборот технологияларини жорий этиш мавзуларини киритиш зарур. Инсон хаётини саодатга, соф инсоний фаолиятга эришишида тарбиянинг роли нихоятда мухим.

Ёшларни тарбиялашда биз учун кадрли булган миллий урф-одатларимиз, анъаналаримиз, учмас меросимизга мехр-мухаббат уларга содиклик рухини шаклланитира олсак хар биримиз учун ижобий натижа бажараётган ишларимизнинг махсули эканлиги билинади. Бунинг учун аввало миллий гурур, миллий онг, миллий гоя, маънавият, юксак маданият эгаси каби тушунчаларни ёшларнинг онгига сингдиришимиз лозим. Чунки тарихни билмасдан, урганмасдан ундан рухий, маънавий озука олмасдан туриб, келажакка, келажакдаги орзу умидларга эришиб булмайди. Демак,

Педагогика фанининг предмети, укитишнинг, таълим-тарбиянинг замонавий конуниятлари, мазмуни, усуллари, воситалари билан кишиларни, ёшларни, мутахассисларни куроллантирувчи фан булганлиги учун хам унинг методологик асослари максад ва вазифалари дунёнинг моддий-маънавий ривожида шахс камолоти уйгунлиги конуниятлари ва давлатнинг замонавий сиёсатидан келиб чикади. Х,ар бир мустакил фан узининг предмети ва методик асосига эга булгани каби "Педагогика" фани хам фан сифатида шаклланиб, уз предметига эга булди. Барча ижтимоий фанлар каби жамиятдаги узгаришлар, инкироз, юксалишлар педагогика фанининг методологияси, укитиш жараёни, гоялари ривожига хам уз навбатида таъсирини курсатади. Лекин инсоният тарихига назар ташлар эканмиз, хамма даврларда педагогик фаолият, тарбиявий жараён мавжуд булган. Тарбиядаги кенг маъно таълим, ривожланиш, маълумот билан богланган холда баркамол инсонни вояга етказишдир. Педагогика (юнонча paidagogike булиб, paida - «бола» ва gogike - «етаклайман») ижтимоий тарбиянинг умумий

конуниятлари, муайян жамиятда ягона ижтимоий максадга мувофик ёш авлодни тарбиялаш хамда унга таълим беришнинг мохияти ва муаммоларини урганадиган фан. Педагогика ижтимоий фанлар тизимига кирувчи фан саналиб, ёш авлод хамда катталарни миллий истиклол гоялари асосида тарбиялаш, унга таълим бериш муаммоларини урганади.

Педагогика - таълим ва тарбия жараёнини яхлитликда урганадиган фан сохаси. «Педагогика» атамаси «Пайне»—«бола» ва «агогейин»— .«етакламок» деган маънони билдирувчи лотинча «дайдагогос» сузларидан пайдо булиши куйидагича изохланади: Эрамиздан олдинги III—I асрларда кадимги Грецияда, кулдорнинг боласини овкатлантирадиган, сайрга олиб борувчи, табиат куйнида уйнатувчи тарбиячи — куллар «педагог» деб аталган. У боланинг камолга етишига масъул булган. Кулдорнинг боласини етаклаб мактабга олиб борган ва олиб келган. Мактабда ишловчи укитувчиларни «дидаскаллар» (дидайко—мен укитаман) дейишган. Феодализм жамиятига келиб эса хар икки касбдаги кишилар хамкорлиги 6 натижасида таълим-тарбия билан махсус шугулланувчилар вужудга келган. Уларни чех педагоги Я. А. Каменский таъкидлаганидек, «педагог» деб номлаганлар ва бу суз хозир хам таълим-тарбия берувчи укитувчиларга нисбатан кулланилади. Педагогика фанининг «Дидактика»—таълим назарияси кисми худди шу кадимий ва лотинча «укитувчи» номи билан аталиши бежиз эмас. Педагогика фанининг объекти асосан мактаб укувчиларидир, предмети эса укувчиларга берилаётган таълим-тарбия назарияси эса амалиётидир. Педагогика таълим-тарбия максадини жамият талабларига ва укувчиларнинг ёш хусусиятларига караб мазмунан узгариб боришини ургатади, тарбиянинг таркибий кисмларини ва улар уртасидаги богланишларни очиб беради. Шу аснода таълим ва тарбия сохасидаги тажрибаларни умумлаштиради, тарбиянинг келгусидаги ривожланиш истикболларини, йулларини курсатиб беради.Педагогика фани шахсни ривожлантиришнинг икки мухим жихати - уни укитиш ва тарбиялашга асосий эътиборни каратганлиги боис дидактика (таълим назарияси) ва тарбия назарияси фаннинг мухим таркибий кисмлари хисобланади. Дидактика (таълим назарияси, юнонча дидактикос «ургатувчи», дидаско «урганувчи») таълимнинг назарий жихатлари, таълим жараёнининг мохияти, конун ва конуниятлари, тамойиллари, укитувчи ва укитувчи фаолияти, таълимнинг максади, мазмуни, шакл, метод, воситалари, натижаси, таълим жараёнини такомиллаштириш йуллари каби масалаларни тадкик этади. Тарбия назарияси - педагогиканинг мухим таркибий кисмларидан бири булиб, тарбия жараёнининг мазмуни, тарбия турлари, шакл, метод, восита ва усуллари, уни ташкил этиш масалаларини урганади. Ижтимоий тарбия фукаролик, аклий, ахлокий, жисмоний, мехнат, эстетик, хукукий, иктисодий, экологик тарбия каби йуналишларда ташкил этилади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР: 1. Омонов Х,.Т., Хужаев Н.Х., Мадьярова С.А., Эшчонов Э.У. "Педагогик технологиялар ва педагогик махорат". Укув кулланма. -Тошкент. -2012.

2. A.Эрнaзaров. Укув мaшFулотлaрини лойихaлaш". Укув-уодубий куллaнмa. -Т.: Тaфaкур бу стони. -2015

3. Маттиев И. Б. Культура здорового образа жизни: взгляды прошлых цивилизаций (на примере Узбекистана) //Педагогика: традиции и инновации. -2011. - С. 49-51.

4. Маттиев И. Б. Некоторые направления государственной политики здоровьесбережения как педагогический фактор формирования здорового поколения //Бюллетень науки и практики. - 2016. - №. 10 (11). - С. 358-363.

5. Mattiev I. B. THE IMPORTANCE OF SETTING GOALS AND OBJECTIVES IN THE CLASSROOM, STUDENTS'WORLDVIEW AND METHOD OF SETTING LEARNING OBJECTIVES. - 2022.

6. Mattiev I. B. INNOVATION TECHNOLOGIES IN EDUCATION SYSTEM AND THEIR USE //Conference Zone. - 2022. - С. 167-168.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.