Научная статья на тему 'ҲОЗИРГИ ЗАМОН ТИЛШУНОСЛИГИДА ҚЎШМА ГАПЛАР ТАВСИФИ, ТАСНИФИ ВА МЕТАТИЛИ МАСАЛАЛАРИ'

ҲОЗИРГИ ЗАМОН ТИЛШУНОСЛИГИДА ҚЎШМА ГАПЛАР ТАВСИФИ, ТАСНИФИ ВА МЕТАТИЛИ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
230
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
гап / содда гап ва қўшма гаплар семантикаси / боғланган / боғловчисиз ва эргашган қўшма гаплар / таксема. / sentence / semantics of simple and comрlex sentences / related compound and complex sentences / connection between events / taxeme .

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — D. Ubaydullaeva

Мазкур мақолада синтаксис ва қўшма гаплар назарияси устида иш олиб борган олим ва тадқиқотчиларнинг фикрлари ҳамда ўзбек тилшунослигида ҳам ўхшаш ва фарқли жиҳатларини ўрганган олим-у олималарнинг ишлари баён этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PROBLEMS OF DESCRIPTION, CLASSIFICATION AND METATALOGY OF COMPLEX SENTENCES IN MODERN LINGUISTICS

This article is said about the views of scientists and researchers working on the theory of syntax and complex sentences, as well as the work of linguists who have studied similarities and differences in Uzbek linguistics.

Текст научной работы на тему «ҲОЗИРГИ ЗАМОН ТИЛШУНОСЛИГИДА ҚЎШМА ГАПЛАР ТАВСИФИ, ТАСНИФИ ВА МЕТАТИЛИ МАСАЛАЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

^ОЗИРГИ ЗАМОН ТИЛШУНОСЛИГИДА ^УШМА ГАПЛАР ТАВСИФИ, ТАСНИФИ ВА МЕТАТИЛИ МАСАЛАЛАРИ Д.Убайдуллаева

Фаргона давлат университети Инглиз тили кафедраси укитувчиси https://doi.org/10.5281/zenodo.7178362

Аннотация. Мазкур мацолада синтаксис ва цушма гаплар назарияси устида иш олиб борган олим ва тадцицотчиларнинг фикрлари уамда узбек тилшунослигида щм ухшаш ва фарцли жиуатларини урганган олим-у олималарнинг ишлари баён этилган.

Калит сузлар: гап, содда гап ва цушма гаплар семантикаси, богланган, богловчисиз ва эргашган цушма гаплар, таксема.

ПРОБЛЕМЫ ОПИСАНИЯ, КЛАССИФИКАЦИИ И МЕТАТАЛОГИИ СЛОЖНЫХ ПРЕДЛОЖЕНИЙ В СОВРЕМЕННОЙ ЛИНГВИСТИКЕ

Аннотация. В данной статье описываются взгляды ученых и исследователей, работающих над теорией синтаксиса и союзов, а также работы ученых, изучающих сходства и различия в узбекской лингвистике.

Ключевые слова: предложение, семантика простых и сложных, сложные конструкции с сочинительной и бессоюзной связью, связь между событиями, таксема. PROBLEMS OF DESCRIPTION, CLASSIFICATION AND METATALOGY OF COMPLEX SENTENCES IN MODERN LINGUISTICS

Abstract. This article is said about the views of scientists and researchers working on the theory of syntax and complex sentences, as well as the work of linguists who have studied similarities and differences in Uzbek linguistics.

Keywords: sentence, semantics of simple and comрlex sentences, related compound and complex sentences, connection between events, taxeme .

КИРИШ

Тил инсонлар орасидаги алока воситаси булиб, у ёрдамида кишилар уз фикрини, максад, х,ис-х,аяжонларини ифодалайдилар, мулокот ва муносабатга киришадилар. Фикр турлича ифодаланади: содда ёки кушма гаплар, мураккаб кушма гаплар оркали, дарак, сурок, буйрук, ундов гаплар воситаси билан икки ёки бир составли гаплар ёрдамида, тулик ёхуд туликсиз гаплар оркали ифодалиниши мумкин.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Гап хдкида фикр юритар эканмиз, аввало унинг таърифига тухташимиз жоиздир. Гап назарияси турли тадкикотчилар томонидан кенг урганилган булиб, унга олимлар турли томондан ёндашган ва унга куйидагича изох, берилган:

"Гап- маълум фикрни ифодалаб, нуткнинг бир кисмини ташкил килади. Тил, нутк оркали кишилар уз фикрларини, максад ва х,ис-х,аяжонларини ифодалайдилар."

"Гап- нисбий фикр тугаллиги ва предикативликнинг мавжуд булиши хдмда у грамматик жихдтдан маълум конун ва коидалар асосида шаклланиши, узига хос охднгга эга булиши шарт"

"Маълум максад, фикр ифодалангаи, предикатив муносабати мавжуд булган курилмалар (конструксиялар), хдтто айрим сузлар х,ам гап саналади (масалан. бир составли атов гаплар)."

БС1ТЖСТ ЛЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ЮТЕЯМАТЮМЛЬ 8С1ЕОТ1Р1С ГОШМАЬ УОШЫЕ 1 188иЕ 6 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

"Гап- оханг ва предикацияга эга, бир ёки ундан ортик синтактик усул билан богланган сузлардан ташкил топган, энг кичик коммуникатив бирликдир."

"Гап тил коидаларига буйсинувчи, фикрни ифодаловчи энг мухим восита сифатида хизмат килувчи нут; бирлигидир ва у факатгина алока эмас, балки гапирувчининг бирон - бир нарсага мунасабатини ифодаловчи восита хамдир. "

"Гап - коммуникатив максадга кура фаркланиб, маьлум бир синтактик курилма асосида сузлардан ташкил топган нуткнинг бевосита бирлигидир."

"Гап- эга ва кесимдан ташкил топган тил бирлигидир."

"Гап- бир ёки бир нечта суздан ташкил топган, биринчи даражали предикативлик хусусиятига ва оханг бутунлигига эга булган хамда нисбий тугал фикр англатадиган тилнинг мулокот бирлиги."

"Гап- аник бир синтактик колипга туширилган сузлардан ташкил топган нуткий бирликнинг ажралмас кисми ва гапнинг грамматик курилишининг асосий белгиси унинг тугал охангга эга эканлигидир."

"Таксема (гап) бир ёки ундан ортик эга - кесимли таркибга эга булган синтактик бирлик булиб, у маълум вокеаликни узида акс эттиради."

Гапларнинг тузилиши, гапириш максади, гап булакларининг мавжудлигига кура турлари булиб, улар гаплар тузилишига кура: содда ва кушма гапларга булинади.

Богловчи ва богловчи вазифасидаги воситалар ёрдами билан тузилиб, бир бутунликни ташкил этган, мазмунан маълум бир мураккаб фикрни ифодаловчи гаплар бирикмасига кушма гап дейилади.

Гап хосил булишини тадкик этувчи таълимотни икки булимга ажратиш мумкин: а) гап, содда гап (унинг бирликлари ва б.) ва б) кушма гап хакида таълимотлар. ^ушма гап хакидаги таълимот ва бу масалада олимлар томонидан олиб борилган турли тадкикотар узок ва кизикарли тарихга эга (туркология, хусусан, узбек тилшунослигида кушма гап тадкики масаласига тадкикотчилар турли томондан турлича ёндашишгани хакида куйида маълумот берилади).

1940 йилда тарихда биринчи марта сиртки педбилим юрти укувчилари учун синтаксисдан дарслик яратилди. У хам булса, Айюб Гуломовнинг «Узбек тили грамматикаси» (ИИ кисм, Синтаксис) китобидир. Бу китоб факат синтаксисга багишланган булиб, унда содда ва кушма гаплар туликсиз ва урта мактаблар учун яратилган дарсликлардагига нисбатан анча кенг ёритилади. Ишда кушма гап даставвал иккига булиб урганилади: а) богланган кушма гаплар; б) эргашган кушма гаплар.

Богланган кушма гаплар уз ичида яна иккига булинади:

1) ёрдамчили богланган кушма гаплар;

2) ёрдамчисиз богланган кушма гаплар.

Асарда эргашган кушма гапнинг равиш, пайт, сабаб, максад, шарт, тусиксизлик, эга, аникловчи, тулдирувчи, урин, натижа каби ун бир тури хакида маълумот берилади. Шунингдек, бир неча эргаш гапли кушма гаплар хакида хам кискача фикр баён этилади.

Дарсликнинг узигача булган бошка дарсликлардан афзал томонлари куп, лекин кушма гапнинг назарий асосига бахо бериш бир хил. Бу асарнинг тарихий ахамияти, айникса, кушма гапни урганиш борасида, шундан иборатки, унда биз хозир урта ва олий мактабларда урганишга куниккан ва бизнинг ишимизда «анъанавий синтаксис» деб номланган синтаксиснинг назарий тахлил усуллари мукаммал шаклланган.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

А.Еуломовнинг педбилим юрти укувчилари учун яратган дарслигидан бир неча йил кейин — 1948 йилда А.Н.Кононовнинг «Грамматика узбекского языка» номли иши майдонга келди. Бу иш узбек тили грамматикасига багишланган, Овропа тилшунослиги мезонида тузилган нисбатан тулик ва мукаммал грамматика булиб, олий укув юртларининг талабаларини тайёрлашга мулжалланган илк дарслик эди.

А.Н.Кононовнинг бу китоби умумтуркологик тахлил асосларига таянган холда ёзилган эди. У Н.К.Дмитриевнинг «Строй турецкого языка» (М., 1929), «Грамматика башкирского языка» (М-Л., 1949) асарлари билан бир каторда ва айни бир назарий асосда А.Фитрат, Х,.Еозиев асарлари оркали кириб кела бошлаган Овропа тилшунослиги синтактик тушунчалари ва тахлил усуллари негизида туркий тиллар синтаксиси тахлилига багишланган мукаммал асар эди. Максадимиз кушма гап талкини булганлиги сабабли бу асарнинг факат шу кисмига батафсилрок тухташни лозим топдик.

А.Н.Кононов китобида, киска булса хам, кушма гапга алохида урин беради. У А.Еуломов каби кушма гапни дастлаб иккига булиб урганади: а) сложносочиненное предложение; б) сложноподчиненное предложение. А.Еуломов факат богланган кушма гапни богловчили ва богловчисиз деб иккига булиб урганса, АН.Кононов эргаш гапли кушма гапларни хам худди шундай иккига булиб урганади ва эргаш гапларнинг бир канча турларини кайд этади. Шуни айтиш керакки, эргаш гапнинг баъзи бир турларига бахо беришда А.Н.Кононов А.Еуломов сингари эргаш гапли кушма гапларга хос булган мазмун ва интонацион бутунликка риоя килмайди, факат субъектга таянади.

1955 йилдан кейин Ф.Камол содда ва кушма гапларни фарклашда, бир томондан, эганинг ифодаланиши материалини хисобга олса, иккинчи томондан, эга ва кесимнинг дистант холатини, учинчи томондан кесимларни узига мос келувчи эга билан таъминлаш мумкин — мумкин эмаслигини назарда тутади. Лекин бир умумий эгага эргашувчи кесимларнинг морфологик тузилишига ахамият бермайди.

Чунки, олим кушма гапни бахолашда эга билан чекланиб колмасдан диккатни кесим ва унинг тузилишига хам каратилиши лозимлигини кутариб чикди. Ф.Камолнинг бу фикри ривожлантирилмади ва узбек тилшунослигида кушма гап таълими эга марказида давом эттирилди.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Узбек тили синтаксисини урганиш тараккиётида эга йуналиши бош йуналиш булди. Шу асосда устозларимиз Г.Абдурахмонов, М.Аскароваларнинг ишларида кушма гап хакидаги мукаммал таълимот ишлаб чикилди.

^ушма гап масаласи узбек тилшунослигида биринчи марта илмий асосда Г.Абдурахмонов томонидан чукур урганилди. ^ушма ва содда гапларнинг узаро муносабати, фарклари, кушма гапнинг турлари, хар бир турнинг умумий, хусусий жихатлари атрофлича тахлил килинади.

Г.Абдурахмонов эргаш гапли кушма гапни мазмунан дастлаб 13 турга булиб урганади: аникловчи, тулдирувчи, эга, кесим, пайт, урин, сабаб, шарт, максад, тусиксиз, натижа, равиш, киёслаш эргаш гапли кушма гаплар. ^иёслаш эргаш гапли кушма галлар эса уз ичида учга булиб тахлил килинади: чогиштириш, ухшатиш, микдор-даража эргаш гапли кушма гаплар. Шундай килиб, эргаш гапли кушма гапнинг 15 тури курсатилади.

М.Л.Аскарова ишларида кушма гапнинг урганилиши давом эттирилди. Тадкикотчи кушма гапларни богланган, эргашган, богловчисиз каби турларга ажратади. У эргашган

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

кушма гапларнинг турларини белгилашда маълум аниклик киритади. Олима Г.Абдурах,монов томонидан ажратилган эргаш гаплар турларидан фаркли уларок ухшатиш ва чогиштириш эргаш гапларни х,ам муайян тур сифатида беради.

Узбек тилшунослигида эргаш гап турларини «эга бор ёки йук»лиги ва маъно омилларига таяниб урганиш 60-70 йилларда, умуман, кушма гапларни урганишнинг манбаи булди. Бу сохдда Г.Абдурах,монов, М.Аскарова, ААзизова, Э.Азларов, Ф.Убаева, Э.АГрунина, АКоклянова, С.Равшанова, Х.Рустамов, Н.Турниёзов ва бошка катор олимларнинг ишларини тилга олиб утиш зарур. Бу тадких,отларда урганиш манбаи килиб олинган хушма гапларнинг ифодаланиш турлари ва воситалари, уларда эга ва кесимнинг ифодаланиш шакл хдмда воситалари, тобе гапнинг бош гапга богланиш конуниятлари энг нозик хусусиятларигача баён ва тавсиф этилди. АБердиалиев 80- йилларга келиб, кушма гап синтаксисига янги йуналиш — систем йуналиш таклили усулларини изчил равишда тадбик э-гишга уринди. АБердиалиев кушма гап синтаксиси сокасига систем тилшуносликнинг ухшашлик (парадигматика), синтактик зидаиятлар (синтактик оппозидия) каби тушунчаларни олиб кйрди.

МУ^ОКАМА

^ушма гап х,усусида гап борар экан, ватанимизнинг синтаксис буйича олимлардан бири х,исобланган филология фанлар доктори, профессор Е.МДошимовнинг тилшуносликнинг долзарб масалаларига багишланган, "Турли тизимли тилларда кушма гап типологияси." деб номланган илмий тадкикоти мух,им ахдмиятга эга. Унда биз кушма гапларнинг стуктурал - семантик таснифи, кушма гапларнинг таркибини ташкил этувчи компонентларнинг лисоний табиати ва богловчи воситаларнинг турларига булган узгача ёндашувни куришимиз мумкин. Хусусан унинг тадкикотида монотаксема ва политаксема х,ар кандай тилда универсал эканлиги таъкидланади. Таксема "таксис" (синтактик сузидаги таксис асосида) атамасининг "эмик", "этик" куриниши булиб, Е.МДошимов томонидан улар атама сифатида берилади.

Олим кушма гапларни куйидаги турларга булиб чикади: политаксема уз навбатида коллотаксема (соллотахеме), паратаксема (паратахеме), гипотаксема (х,йпотахеме), гипертаксема (х,йпертахеме), супертаксема (супертахеме), ултротаксема (ултратахеме), архитаксема (арчитахеме), синкротаксема (сйнсротахеме) ларга булинади.

ХУЛОСА

^ушма гапларнинг тадкики устида куплаб олим-у олималар, профессорлар изланишлар олиб борган ва олиб боряпти. Куриниб турибдики, кушма гапларни х,ар томонлама тадкик этиш них,оятда долзарб масала х,исобланади.

REFERENCES

1. Аскарова М.А. Хозирги замон узбек тилида кушма гаплар - Т., 1960.

2. Абдурахмонов. Е.А "Узбек тили грамматикаси (синтаксис)" Т."Укитувчи",1996.-7б

3. Абдурахмонов. Е.А "^ушма гап синтаксиси асослари" Т,1958.-11 б

4. Бархударов Л.С. Структура простого предложения современного английского языка.

М., Высшая школа, 1966.-141с

5. Ирискулов М.Т. "Тилшуносликка кириш".Т."Укитувчи",1992.-130б

6. Ильиш Б.А. Строй современного английского языка. / Учеб.пос. для студ. пед. ин-тов.

-2-е изд. Л.: Просвещение, 1971.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

7. Ирискулов М, Кулдашев А. "Тхеоретисал граммар оф тхе Энглиш граммар". Т.2008.

8. Сайфуллаева Р. Хозирги узбек тилида кушма гапларнинг субстантсионал (зотий) талкини. — Тошкент. "Фан", 2007.9. Хошимов Г.М. Типология сложных предложении разносистемных языков. - Т.:Фан,

1991.

10. Ubaydullaeva, D., & Yuldasheva, Z. (2020). POLYSEMY IN THE UZBEK LANGUAGE. In АКТУАЛЬНЫЕ ВОПРОСЫ СОВРЕМЕННОЙ НАУКИ И ОБРАЗОВАНИЯ (pp. 234235).

11. Туйчиев, А. И. (2022). ТЕХНОЛОГИЯ РАЗВИТИЯ ДИСЦИПЛИНАРНЫХ НАВЫКОВ УЧАЩИХСЯ НА ОСНОВЕ ИГРОВЫХ СРЕДСТВ: уйчиев Ашурали Ибрагимович, Преподаватель Ферганского государственного университета. Образование и инновационные исследования международный научно-методический журнал, (2), 160-162.

12. Tuychiyev, А. I. (2022). О 'QUVCШLАRDА ЮТКОМГУ КО 'NIKMАLАRNI ШУО^АЖЖКН DОLZАRB PEDАGОGIK МиАММО SIFАTIDА. Academic research in educational sciences, 3(2), 896-901.

13. Uzakova, L., & Usmonova, D. (2021). Comparative Study of Uzbek and English Speech Etiquette. Pindus Journal of Culture, Literature, and ELT, 1(12), 60-63.

14. Uzakova, L. (2021). O 'ZBEK VA INGLIZ NUTQIY ETIKETLARINING QIYOSIY TADQIQI. Scientific progress, 1(3), 213-216.

15. Toxirjonovna, O. M. (2021, October). SOZ TURKUMLARINI TASNIFLASHDA INTERFAOL METODLARDAN UNUMLI FOYDALANISH JARAYONIDA KOMPETENSIYAVIY USULLARNING QOLLANISHI. In " ONLINE-CONFERENCES" PLATFORM (pp. 219-224).

16. Khakimov, M. K. (2021). VISUAL POETIC TEXTS AS MULTISEMIOTIC SYSTEM. Theoretical & Applied Science, (8), 185-188.

17. Yusupova, S. (2022). ИЖТИМОИЙ ГУРУХДАРДА Х,УРМАТ КАТЕГОРИЯСИ ИФОДАЛАШ. Science and innovation, 1(B5), 350-352.

18. Sultonova, M. (2022). Implementing initiatives of women's empowerment in Higher Education of Uzbekistan: challenges and successes. Periodica Journal of Modern Philosophy, Social Sciences and Humanities, 8, 4-7.

19. Ravshanovna, G. N. (2022). TOLERANCE IN PRIMARY SCHOOL STUDENTS PEDAGOGICAL MODEL OF SKILLS DEVELOPMENT. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 10(2), 95-96.

20. Ravshanovna, G. N. (2022, April). THE STUDY OF THE MEANING OF THE WORD TOLERANCE IN OTHER LANGUAGES. In INTERNATIONAL SCIENTIFIC RESEARCH CONFERENCE (Vol. 1, No. 3, pp. 8-9).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.