03hk-obkat maxcy^ot^aph Hm^AB HH^APHm ba hctebmo.t KH^HmrA tabchp khtybhh omht.tap
3. X. MagaMHHOB
OaproHa gaBnar yHHBepcHTeTH reorpa^Ha Ka^egpacH yKHTyBHHcH
m. AögyKaxxopoB
OaproHa gaBnar yHHBepcHTeTH TanaöacH
H. Y. A^H^OHOBa
OaproHa gaBnar yHHBepcHTeTH Tanaöacu
AHHОТAЦHH
MatnyMKH xanK HcretMonnapH Hmnaö HHKapHm, ^yMnagaH o3HK-oBKar MaxcynoraapH Hmnaö HHKapHmra TypnH OMHnnap MyxHM axaMHaTra эгa. Ymöy Ma^onaga o3HK-oBKar MaxcynoraapH Hmnaö HHKapHm Ba HcretMon KH^Hmra TatCHp KHnyBHH OMHnnap Taxran KHnHHraH.
Ka^HT cy3^ap:Hmna6 HHKapHm, axonH, HcretMon, xH3MaT Kypcaram reorpa^HacH, o3HK-oBKar MaxcynoraapH, HcretMon reorpa^HacH
ABSTRACT
It is known that various factors play an important role in the production of consumer goods, including food production. This article analyzes the factors influencing food production and consumption.
Keywords: Production, population, consumption, service geography, food products, consumer geography
KHPHm
X,o3HprH 3aMoHaBHH reorpa^HK agaÔHëraapga "HcretMon reorpa^HacH" y3 KoHyHHH xyKyKgapHra эra 6ynHÖ öopMoKga Ba HKTHcogHH reorpa^HK ^aHnap TH3HMHga MycTaKHn TapMoK cH^arnga SenranaHMoKga. HKTHcogHH reorpa^Ha ^aHHHHHr npegMeTHHH TymynrapHmra xapaKaT KH-^raH roX.CaymKHH 'Teorpa^Ha ^yga MypaKKaö gHHaMHK xygygHH cHcTeMaHH TamKHn этagн: TaÖHaT-Hmnaö HHKapHm-axonH-HcTetMon-axonH-TaÖHar
May, 2022
88
куринишида намоён булади" дея таъкидлаган. Бу тизимда ахоли нафакат иктисодий географиянинг предмети балки, ишлаб чикарувчи ва уз навбатида моддий бойликларнинг истеъмолчиси сифатида намоён булган. Саушкин фикрича, иктисодий географияда алохида тармок сифатида истеъмол географияси юзага келган пайтда бу тармок асосан ахоли географияси карамогида ривожланади.
АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ
С.А.Ковалев фикрича иктисодий географияда истеъмол географиясининг урни бор ва унинг ахрли географияси билан узвий алокаси мавжуд. Хизмат курсатиш географияси ва истеъмол географиясини алохида соха деб караш керак. Х,озирда бу икки тармок ахоли географияси билан бир каторда ривожланмокда.
Ахоли истеъмол даражасининг пастлиги ишлаб чикариш кучларининг тараккиёти оркада эканлигидан далолат беради. Ишлаб чикариш юкори даражада ривожланганлиги эса истеъмолнинг юкори даражада эканлигини билдиради. Ишлаб чикариш кучлари ривожлангани сари янгидан янги истеъмол махсулотларининг пайдо булишига олиб келади. Яъни турли даврларда истеъмол махсулотлари таркиби ва микдори бир-биридан фарк килиши кузатилади.
Иктисодий география фанлари тизимида истеъмол географияси оралик уринни эгаллайди, у хизмат курсатиш географияси ичига чукур кириб бориб, ахоли географияси чегарасига якинлашади. Ахолининг кайта ишлаб чикариш жараёнида таъсири куринади. Истеъмол географияси етарли даражада моддий бойликлар ишлаб чикариш билан боглик.
Мамлакат ёки минтакада халк хужалиги тармокларини жойлаштиришнинг узига хослиги ва конуниятлари, бу тармокларнинг сезиларли даражада комплекс равишда узаро таъсир кучи, ахолининг истеъмол моллари билан таъминланишига катта таъсир курсатади.
Ишлаб чикаришни худудий ташкил этиш ахоли истеъмолини урганишда ва амалиётда кулланилишида самара бериши мумкин. Натижада эса ахоли турмуш тарзининг мехнат ресурслари ва ишлаб чикаришнинг жойлашувидаги тафовутлар куриниб колади.
Иктисодий география фанининг ахоли истеъмолининг урганишдаги вазифаси куйидагилардан иборат:
May, 2022
• Ахоли истеъмолида озик-овкат, кийим-кечак, пойафзал, маиший техника махсулотлари ишлаб чикариш хажми ва таркибини худудий жихатдан тахлил килиш;
• Ахоли истеъмолининг вужудга келиши ва ишлаб чикариш имкониятларини таъминлашда табиий-географик мухитни урнини бахолаш;
• Социал-иктисодий, табиий географик, демографик ва бошка омилларнинг истеъмол таркиби ва даражасига таъсирини урганиш;
• Истеъмолнинг узок ривожланиш тенденциялари ва конуниятларини ишлаб чикиш;
• Мамлакатнинг бирор худудида ахоли истеъмоли даражасини аиклаш ва бу курсаткичларни истеъмолнинг нисбий нормасига хамда мамлакатнинг бошка минтакаси билан тулалигича солиштириш ва тафовутларни, мавжуд муаммоларни аниклаш;
• Ахолининг истеъмол имкониятлари бахолаш, режалаштириш ва прогнозлаштириш.
Айтиш лозимки, истеъмолнинг рационал нормасини белгилаш мухим ахамият касб этиб, эхтиёжнинг рационал хажмини аниклашда кишининг физиологик ва маънавий талаби хисобга олинади. Илмий жихатдан асосланган эхтиёжнинг рационал нормасини белгилаб олишда эхтиёжларнинг узгариб бориш тенденциясини билиш зарур.
Ахоли истеъмоли учун зарур махсулот ва буюмлар эхтиёжнинг кераклилик даражасига караб куйидаги турларга булинади:
• энг керакли, зарур махсулотлар;
• эхтиёж нисбатан камрок махсулотлар.
Улар орасидан эса кейинчалик яна ажратиш мумкин:
-Х,ар кунлик ёки доимий фойдаланиладиган буюмлар;
-Даврий фойдаланиладиган буюмлар;
Ахоли истеъмолини урганиш асосида нафакат унинг микдорий курсаткичларигагина эмас, балки сифат даражасига хам эътибор берилади. Ахолининг шахсий истеъмолини куйидаги гурухларга булиб, тахлил килиш мумкин:
1. Киска муддатда фойдаланиладиган кундалик истеъмол моллари (озик-овкат махсулотлари, баъзи кийимлар, уй- рузгор буюмлари ва бошк);
2. Уртача муддат давомида фойдаланиладиган истемол
моллари (кийим-кечак, пойафзал, гигиена воситалари);
May, 2022
3. Узок муддат фойдаланиладиган истеъмол моллари (уй- жой, мебель, электр асбоблар, енгил автомашиналар, велосипедлар, фотоаппаратлар, устки кийим, гилам, муйнали кийимлар ва бошкалар.
Биринчи гурухга кирувчи махсулотлар тез вакт давомида истеъмол килинади ва жамгарилмайди. Иккинчи гурух махсулотлари эса уч йилгача булган даврда фойдаланилади. Учинчи гурух махсулотлари эса узок вакт давомида фойдаланилиб, жамгарилади.
Узок вакт фойдаланиладиган махсулотлар хизмат курсатиш муддатига караб булинади. Масалан маиший-маданий воситалар, уй жихозлари, телевизорлар 8-10 йил муддатга мулжалланган булса, холодильник 15-20, кир ювиш машиналари 10-15 йил, тикув машиналари 20-30 йил муддатга инсонга хизмат килиши мумкин.
Инсонларнинг даромадлари купайиб боргани билан айрим ижтимоий гурухларнинг истеъмол даражасининг узгариши бир хилда кечмайди. Бу купинча истеъмол молларининг эластиклиги билан боглик холат булиб, истеъмол молларининг эластиклиги(асосан ноозик-овкат махсулотлари) ахоли даромади микдорига ва бошка омиллар таъсирига бевосита боглик. Истеъмол махсулотларини эластиклигига караб хам ажратиш мумкин. Ахолининг даромади канча куп булса, уларнинг истеъмолининг турли-туманлиги ошиб боради.
Маълумки, озик-овкат махсулотлари кам эластикликка эга булади, ахоли даромадлари ошиши ва нарх узгариши таъсири инсонлар истеъмолига кам таъсир этади. Буни тушунтиришда асосан куйидаги сабабларни курсатиш мумкин:
-биринчидан, инсон хаёти учун озик-овкат махсулотлари зарур булади ва таъминлашга интилади.
-иккинчидан, озик-овкатлар истеъмолининг физиологик чуккисини аниклаш, инсон учун катта микдорда истеъмол хам зарур эмас.
Шунинг учун ахоли даромадлари купайгани билан озик-овкат махсулотларига булган талаб хам купаймайди, балки камаяди. Сезиларли равишда истеъмол махсулотлари сифати ва турли-туманлиги яхшиланади холос.
Ахолининг озик-овкат махсулотлари билан узлуксиз таъминлаб турилиши бугунги кунда мухим ахамият касб этади. Х,ар бир инсон ёки оила узининг эхтиёжига караб сотиб олади. Яъни
May, 2022
маълум бир шахс ёки оила учун озик-овкат махсулотларининг уз чегараси булади.
Ахоли сонининг ортиб бориши нафакат озик-овкат молларига балки, ноозик-овкат молларига булган талабни хам ортишига сабаб булади. Айникса, кийим-кечак, пойафзал, ва бошка буюмларга булган эхтиёж йилдан-йилга ортиб бормокда. Ноозик-овкат махсулотлари купрок эластик булади. Аксарият пайтда нархга таъсири сезилади, ахолининг даромад даражаси одатда рухий эскириш жараёнида истеъмол мавсумий тебранади. Кийим бош, пойафзалга булган истеъмол жуда узгарувчандир. Чунки замон узгариши билан моданинг алмашиши, мавсумий давр ва бошка омиллар бу жараённи келтириб чикаради. Аммо баъзи ноозик-овкат товарларининг узгарувчанлиги узок вакт давомида юз беради. Масалан музлаткич, телевизор, кир ювиш машиналари, мебел буюмлари бир неча ун йиллаб хизмат килиши хам мумкин. Аммо фан -техниканинг тезкорлик билан ривожланаётган бир даврда уларнинг эластиклиги тобора ортмокда.
Истеъмол моллари ишлаб чикариш ва уни истеъмолчига етказишда савдонинг роли жуда катта. Савдо ёрдамида ишлаб чикариш ва истеъмол моллари уртасида маълум масофа сакланади. Савдо айланмаси таркибида озик-овкат махсулотларининг камайиб, ноозик-овкат махсулотлари улушининг ортиши ва кейинчалик уларнинг уйгунлашуви натижасида ахолининг турмуш даражаси ортади.
ХУЛОСА
Ахолига озик-овкат махсулотларини етказиб бериш факат унинг микдоригагина эмас, балки унинг сифатини хам хисобга олиш зарур. Баъзи олимларнинг таъкидлашича инсоннинг нормал усиши ва кайта тикланиши учун маълум микдорда озик-овкат махсулотлари таркибида оксил, ёг, углевод ва хар хил витамин хамда минерал тузлар булиши керак. С.В.Несмеяновнинг фикрича, бу нарсаларнинг баъзилари "ёкилги" булиб, сарфланган энергияни копласа, айримлари "курилиш материали" булиб, одам танасида тукималар хосил килади, колганлари эса одам организмида модда алмашинувини таъминлайди. Инсонга зарур булган у ёки бу моддаларнинг микдори жисмоний ёки аклий мехнатга, ёшига, табиий шароитга ва инсон организмининг индивидуал хусусиятига боглик булади.
May, 2022
REFERENCES
1. Komilova, N. K., Hudayberganova, R. T., Murtazaev, I. B., Abdinazarova, H. O., & Madaminov, Z. H. (2019). Economic and geographic problems of improvement of industrial sectors and local structure of Uzbekistan. J. Advanced Res. L. & Econ., 10, 1916.
2. Madaminov Z. K. PRODUCTION AND CONSUMPTION OF GOODS OF PEOPLE'S CONSUMPTION AS AN OBJECT OF GEOGRAPHICAL RESEARCHES //Экономика и социум. - 2020. - №. 1. - С. 61-63.
3. Мадаминов З. Х., Салиджанов С. О., Сабиров Т. С. ТЕРРИТОРИАЛЬНЫЕ УСТРОЙСТВА ДЛЯ ПРОИЗВОДСТВА ТОВАРОВ НАРОДНОГО ПОТРЕБЛЕНИЯ В СИСТЕМЕ ПРИРОДА-НАСЕЛЕНИЕ-ХОЗЯЙСТВО (НА ПРИМЕРЕ КОМПЛЕКСНОЙ АГРОПРОМЫШЛЕННОСТИ) //Экономика и социум. - 2019. - №. 10. - С. 481-484.
4. Мадаминов З. Х. ГЕОГРАФИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ ПОТРЕБЛЕНИЯ НАСЕЛЕНИИ //Экономика и социум. - 2019. - №. 10. - С. 485-488.
5. Madaminov Z. K. PRODUCTION AND CONSUMPTION OF GOODS OF PEOPLE'S CONSUMPTION AS AN OBJECT OF GEOGRAPHICAL RESEARCHES //Экономика и социум. - 2020. - №. 1. - С. 61-63.
6. Саушкин Ю.Г.Введения в экономическую географию. Издательство МГУ, 1970, с.6.
7. Ковалев С.А.География потребления и география обслуживания. Вестник МГУ.Серия У, география, 1966, N
8. Калмуцкая Э.И. География потребления.-Черновцы: Чернов, ун-т, 1980-26 с
• О
May, 20221
©
ф'
©
93