Научная статья на тему 'Ҳовузда сувнинг айланиш тизимини ҳосил қилиш – ҳовуз балиқчилигининг иқтисодий самарадорлик омили'

Ҳовузда сувнинг айланиш тизимини ҳосил қилиш – ҳовуз балиқчилигининг иқтисодий самарадорлик омили Текст научной статьи по специальности «Сельскохозяйственные науки»

CC BY
10
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
карп туридаги балиқлар / интенсив усул / сувдаги қулай гидробиологик шароит / сувда эриган кислород / тиғиз балиқлантириш / интенсификация / органик ва минерал ўғитлар / оҳаклаш / тўлақонли омухта ем / поликультура / маҳсулдорлик. / See carp fish / intensive method / comfortable hydro biological condition in water / dissolved oxygen in water / dense fish stocking / intensification / organic and mineral fertilizers / liming / balanced compound feed / polyculture / productivity.

Аннотация научной статьи по Сельскохозяйственные науки, автор научной работы — Қурбонов Рухулло Бурҳонович, Ўринов Акмал Ахмаджонович, Носиров Илҳом Аббосович, Мамажонов Алишер Ўрағович, Абдуллаев Иброҳим Нуманович

Республикамиз балиқчилиги таҳлили шуни кўрсатадики, балиқ чавоқлари биомассасини кам миқдорда етиштириш ҳамда ўтган асрнинг 60-80 йилларида қурилган ва ҳозирда оммавий равишда қурилаётган сунъий тупроқ сув ҳавзаларидан самарасиз фойдаланиш республика балиқчилик тармоғининг энг заиф бўғини ҳисобланади. Ушбу кўллар юза қисмининг катталиги 50-100 гектар ва чуқурлиги етарли эмаслиги сабабли кўллар кам миқдорда, 2000-3000 дона карп туридаги балиқлар билан балиқлантирилиб, экстенсив усулда парваришлаш амалга оширилади ва 1,0 гектар ҳовуз ҳисобига балиқ маҳсулдорлиги 1,0-3,0 тоннани ташкил қилади. Бу эса, ўз навбатида, катта миқдорда сув, минерал ўғит ва омухта ем талаб қилади. Фарғона Давлат университети “Балиқчилик инновацион маркази”да, республикамиз иқлим шароитида аэраторлар қўлланмасдан, ҳовуз сувида сув айланишини (циркуляцияланишини) ташкил қилиш орқали балиқлар учун қулай гидробиологик шароитни ҳосил қилиб, ҳовуздаги балиқларни етарли миқдордаги кислород билан таъминлаб, юзаси кичик (0,5; 1,0; 1,5 га) бўлган сунъий тупроқ ҳовузларида интенсив усулда – поликультурада карп туридаги балиқларни парваришлаш орқали, балиқ маҳсулдорлигининг экстенсив балиқ етиштириш усулига нисбатан 3-4 баробар ортишига эришилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Creation of water circulation systems as a factor of economic efficiency of industrial fisheries

The analysis of the fishery companies of the republic shows that the main drawback in the fishing industry is the small volume of mass rearing of fish fry and the ineffective use of artificial groundwater reservoirs both – built in the 60-80s of the last century and those currently under construction. Due to the inappropriate size of the surface of these lakes, about 50-100 hectares, and insufficient depth in the ponds, small quantities of carp (2000-3000 units) are bred, large-scale repairs are being carried out, and the fish catch per pond with an area of 1.0 hectares is 1, 0-3.0 tons, which, in turn, requires a large amount of water, mineral fertilizers and animal feed. The Innovative Fishery Center under the Fergana State University explores favourable hydrobiological conditions for intensive fish farming, with an account of the climate of the republic, without the use of aerators, by organizing the circulation of water in the pond water, in order to provide fish bred in the reservoir with a sufficient amount of oxygen, considering the insufficient surface of the area (0.5-1 hectares – ponds with artificial soil, up to 1.5 hectares – natural reservoirs). As a result of carp care in polyculture, fish productivity is increased by 3-4 times as compared to the method of extensive fish farming.

Текст научной работы на тему «Ҳовузда сувнинг айланиш тизимини ҳосил қилиш – ҳовуз балиқчилигининг иқтисодий самарадорлик омили»



UDC: 639.3

ХОВУЗДА СУВНИНГ АЙЛАНИШ ТИЗИМИНИ ХОСИЛ КИЛИШ - ХОВУЗ БАЛЩЧИЛИГИНИНГ ЩТИСОДИЙ САМАРАДОРЛИК ОМИЛИ

Курбонов Рухулло Бурх,онович,

техника фанлари номзоди, раис уринбосари Узбекистон Республикаси "Узбекбалик;саноат" уюшмаси

ORCID: 0000-0003-1043-1528

Уринов Акмал Ахмаджонович,

ик;тисодиёт фанлари номзоди, доцент, проректор;

ORCID: 0000-0001-7663-9212

Носиров Илх,ом Аббосович,

ик;тисодиёт фанлари доктори, профессор, проректор;

ORCID: 0000-0003-1941-3713

Фаргона давлат университети

Мамажонов Алишер УраFOвич,

техника фанлари номзоди, доцент; ORCID: 0000-0001-7653-5673

Абдуллаев Иброх,им Нуманович,

техника фанлари номзоди, доцент; ORCID: 0000-0003-4009-5422

Маматкулов Маматкул,

катта у^итувчи; ORCID: 0000-0002-9718-498Х

Мирзабобоева Сох,иба Мирзаакбаровна,

катта у^итувчи; ORCID: 0000-0002-6183-4688

Халимов Аббосбек Ойбек ^ли,

^урилиш факультети 2-боск;ич магистранти ORCID: 0000-0003-0696-2123

Фаргона политехника институти

Аннотация. Республикамиз балицчилиги тацлили шуни курсатадики, балиц чавоцлари биомассасини кам мицдорда етиштириш цамда утган асрнинг 60-80 йилларида цурилган ва цозирда оммавий равишда цурилаётган сунъий тупроц сув цавзаларидан самарасиз фойда-ланиш республика балицчилик тармогининг энг заиф бутни цисобланади. Ушбу куллар юза цисмининг катталиги 50-100 гектар ва чуцурлиги етарли эмаслиги сабабли куллар кам мицдорда, 2000-3000 дона карп туридаги балицлар билан балицлантирилиб, экстенсив усулда

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

ft

Я

парваришлаш амалга оширилади ва 1,0 гектар уовуз цисобига балиц мщсулдорлиги 1,0-3,0 тоннани ташкил цилади. Бу эса, уз навбатида, катта мицдорда сув, минерал угит ва омухта ем талаб цилади. Фаргона Давлат университети "Балицчилик инновацион маркази"да, республикамиз ицлим шароитида аэраторлар цулланмасдан, уовуз сувида сув айланишини (циркуляцияланишини) ташкил цилиш орцали балицлар учун цулай гидробиологик шароитни цосил цилиб, уовуздаги балицларни етарли мицдордаги кислород билан таъминлаб, юзаси кичик (0,5; 1,0; 1,5 га) булган сунъий тупроц цовузларида интенсив усулда - поликультурада карп туридаги балицларни парваришлаш орцали, балиц мщсулдорлигининг экстенсив балиц етиштириш усулига нисбатан 3-4 баробар ортишига эришилган.

Калит сузлар: карп туридаги балицлар, интенсив усул, сувдаги цулай гидробиологик шароит, сувда эриган кислород, тигиз балицлантириш, интенсификация, органик ва минерал угитлар, о^аклаш, тулацонли омухта ем, поликультура, ма^сулдорлик.

СОЗДАНИЕ СИСТЕМЫ ЦИРКУЛЯЦИИ ВОДЫ КАК ФАКТОР ЭКОНОМИЧЕСКОЙ ЭФФЕКТИВНОСТИ ПРУДОВОГО РЫБОВОДСТВА

Курбонов Рухулло Бурханович,

кандидат технических наук, заместитель председателя Ассоциации Республики Узбекистан «Узбекбаликсаноат»;

Уринов Акмал Ахмаджонович,

кандидат экономических наук, доцент, проректор;

Носиров Ильхам Аббасович,

доктор экономических наук, профессор, проректор

Ферганский государственный университет

Мамажонов Алишер Урагович,

кандидат технических наук, доцент;

Абдуллаев Иброхим Нуманович,

кандидат технических наук, доцент;

Маматкулов Маматкул,

старший преподаватель;

Мирзабобоева Сохиба Мирзаакбаровна,

старший преподаватель;

Халимов Аббосбек Ойбек угли,

магистрант строительного факультета

Ферганский политехнический институт

Аннотация. Анализ рыболовства страны показывает, что самым слабым звеном в рыбной отрасли является малый объем массового выращивания мальков рыб и неэффективное использование искусственных водоемов подземных вод, построенных в 60-80-х годах прошлого века и строящихся в настоящее время. Из-за размера поверхности этих озер, порядка 50-100 га, и недостаточной глубины в прудах разводят небольшие количества

«

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

карпа (2000-3000 ед.), проводится масштабный ремонт, а улов рыбы в расчете на пруд площадью 1,0 га составляет 1,0-3,0 т, что, в свою очередь, требует большого количества воды, минеральных удобрений и комбикормов. В «Инновационном центре рыбного хозяйства» Ферганского государственного университета исследуются благоприятные гидробиологические условия для интенсивного разведения рыб, с учетом климата республики, без применения аэраторов, за счет организации циркуляции воды в воде пруда с целью обеспечения рыб в водоеме достаточным количеством кислорода, если площадь поверхности мала (0,5-1 га - пруды с искусственным грунтом, до 1,5 га - естественные водоемы). В результате ухода за карповыми в поликультуре рыбопродуктивность увеличена в 3-4 раза по сравнению с методом экстенсивного рыбоводства.

Ключевые слова: виды карповых рыб, интенсивный метод, подходящие гидробиологические водные условия, растворенный в воде кислород, плотная посадка рыбы, интенсификация, органические и минеральные удобрения, известкование, сбалансированный комбикорм, поликультура, продуктивность.

CREATION OF WATER CIRCULATION SYSTEMS AS A FACTOR OF ECONOMIC EFFICIENCY OF INDUSTRIAL FISHERIES

Kurbonov Rukhullo Burkhanovich,

Candidate of Technical Science, Deputy Chairman of Association; Association «Uzbekbaliksanoat» of the Republic of Uzbekistan;

Urinov Akmal Akhmadzhonovich,

Candidate of Economic Sciences, Associate Professor, Vice-Rector for Innovation and Research;

Nosirov Ilham Abbasovich,

Doctor of Economic Sciences, Professor, Vice-Rector for Work with Youth

Fergana State University

Mamazhonov Alisher Uragovich,

Candidate of Technical Sciences, Associate Professor of the Department

"Construction of buildings and structures";

Abdullaev Ibrohim Numanovich,

Candidate of Technical Sciences, Associate Professor of the Department

"Construction of buildings and structures";

Mamatkulov Mamatkul,

Senior Lecturer at the Department of Food Technology;

Mirzaboboeva Sohiba Mirzaakbarovna,

Senior Lecturer of the Department «Construction of buildings and structures»;

Khalimov Abbosbek Oybek ugli,

'Civil Engineering' Master Course Student

Fergana Polytechnical Institute

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

ft

Я

Abstract. The analysis of the fishery companies of the republic shows that the main drawback in the fishing industry is the small volume of mass rearing of fish fry and the ineffective use of artificial groundwater reservoirs both - built in the 60-80s of the last century and those currently under construction. Due to the inappropriate size of the surface of these lakes, about 50-100 hectares, and insufficient depth in the ponds, small quantities of carp (2000-3000 units) are bred, large-scale repairs are being carried out, and the fish catch per pond with an area of 1.0 hectares is 1,0-3.0 tons, which, in turn, requires a large amount of water, mineral fertilizers and animal feed. The Innovative Fishery Center under the Fergana State University explores favorable hydrobiological conditions for intensive fish farming, with an account of the climate of the republic, without the use of aerators, by organizing the circulation of water in the pond water, in order to provide fish bred in the reservoir with a sufficient amount of oxygen, considering the insufficient surface of the area (0.5-1 hectares - ponds with artificial soil, up to 1.5 hectares - natural reservoirs). As a result of carp care in polyculture, fish productivity is increased by 3-4 times as compared to the method of extensive fish farming.

Keywords: See carp fish, intensive method, comfortable hydro biological condition in water, dissolved oxygen in water, dense fish stocking, intensification, organic and mineral fertilizers, liming, balanced compound feed, polyculture, productivity.

Кириш

Республикамиз баликчилиги тахлили шуни курсатадики, утган асрнинг 60-йил-ларида курилган ута йирик улчамли кул-лардан фойдаланиш ва хозирги кунда хам янги ташкил этилаётган баликчилик кор-хоналари томонидан замонавий талабларга жавоб бера олмайдиган сунъий сув хавза-ларининг курилиши хамда балик чавокла-ри биомассасининг кичик хажмда етишти-рилиши интенсив баликчиликнинг ривож-ланишига маълум даражада тусик булиб келмокда.

Баликчилиги ривожланган хорижий мамлакатларда аллакачон бу усулда балик етиштиришдан воз кечилган булиб, кичик юзали тупрок ховузларида сувни аэрация-лаб интенсив усулда балик етиштирил-мокда. Республикамизда хам узлуксиз сув таъминлаш имконияти булган сунъий сув хавза майдонлари мавжуд булган хужалик-ларни интенсив усулда балик етиштиришга ихтисослаштириш ва рагбатлантириш ло-зимлиги тугрисида Узбекистон Республи-каси Президентининг катор карорлари [1-5] кабул килинган.

2017 йил 1 майда Узбекистон Респуб-ликаси Президентининг "Баликчилик тар-могини бошкариш тизимини такомил-

лаштириш чора-тадбирлари тугрисида"ги ПК-2939-сонли карори [1] ижросини амал-да таъминлаш максадида Фаргона водийси иклим шароитида баликчиликдаги сама-рали технологияларни ишлаб чикиб, на-тижаларини водий баликчилик хужалик-ларига жорий килиш учун Фаргона шахар "Урагбой ота" фермер хужалиги худудида Фаргона Давлат университетининг "Баликчилик инновацион маркази" (кейинги матн-да "Марказ" деб номланади) ташкил килин-ди. Марказда Фаргона шахар олийгохлари укитувчи-олимлари ва фермер хужалиги мутахассислари томонидан экстенсив ба-лик етиштиришдаги балик махсулдорли-гига нисбатан 3-4 баробар куп махсулдор-ликка эришиш учун фермер хужалигидаги мавжуд кичик (0,5; 1,0; 1,5 гектар) сунъий тупрок ховузларида баликларга етарли да-ражада кислород микдорини таъминлаш максадида сувнинг айланиш тизимини хо-сил килиб, карп баликларини поликульту-рада интенсив усулда етиштириш техноло-гияси ишлаб чикилди.

Адабиётлар шар^и (Назарий ва ама-лий мулоуазалар). Сувга хеч кандай зарар-ли чикиндилар тушмаса, табиатда сувда узини-узи тозалаш жараёни содир була-ди. Бунда сувдаги кислород микдорининг

ахамияти катта. Сувда табиий шароитда узини-узи тозалаб туриши учун кисло-родга булган биологик эхтиёж (КББЭ) 5,0 мг/литрни ташкил килади. Сунъий туп-рок ховузлари 1,0 гектар ховуз хисоби-га 7000-8000 дона баликлантирилганда сувдаги эриган кислороддан ховузга кири-тилган баликлар фойдаланиши хисобига сувда меъёрдаги кислородга булган биологик эхтиёжнинг кескин пасайиши куза-тилади. Бу холат, уз навбатида, ёзнинг ис-сик кунларида сувда кислород танкислиги сабабли сувнинг гуллаш холатини содир килади.

Х,авонинг ортик даражада исишидан сувда яшовчи айрим жониворларнинг кес-кин купайиб кетиши, микроскопик ут-ларнинг чириши ва сув хавзаларига катта микдорда ташланган баликлар ахлати хам сувнинг ифлосланишига сабаб булади. Шунингдек, сувда турли хил органик кол-дикларнинг купайиб кетиши туфайли ана-эробиозис бактерияларга кулай шароит пайдо булади ва сфагнум мохларнинг кес-кин купайиши билан, кислород етишмас-лигидан анаэроб микроблари уз хаёт фао-лиятини давом эттиради ва органик кол-дикларни оксидлаш учун сувда кислород етишмаслиги сабабли, сув таркибидаги те-мир (Ш)-оксидидан (Fe2O3) хамда марганец (Ш)-оксидидан (Мп203) кислородни олади. Натижада бу бирикмалар тулик оксидлан-маган темир (II) ва марганец (П)-оксидига айланади. Темир (П)-оксидининг Fe(HCO3)2 шаклидаги бирикмаси сувда жуда яхши эрувчи захарли модда булганлиги сабабли сувни захарлаб, сувда яшовчи усимлик ва жониворларнинг кирилиб кетишига сабаб булади [7].

Баъзи микроскопик сув утларининг купайиб кетишидан сувнинг яшил, кунгир ёки кизил тусга кириши айни худуддаги сув хавзаларининг ифлосланганлигидан дало-лат беради. Бу сувда гуллаш холати содир булганлигини билдиради. Сувнинг гуллла-ши купрок куннинг иссик даврида бахор ва ёз ойларида юз беради. Бунга сабаб бахорда диатом ва олтинсимон, ёзда эса профит сув утларининг кескин купайишидан уларга кис-

лород етишмаслиги сабабли улади ва сув-ни захарлайди. Бу сувни истеъмол килган инсон ёки хайвонлар захарланади. Х,овуз-ларда сувнинг айланиш тизими хосил ки-линганда ховузга тухтовсиз тоза сув киради. Шу сабабли сувнинг гуллаш холати содир булмайди.

Сувда эриган кислород концентрацияси-ни етарли даражада саклаб колиш сув хав-засида сувнинг энг мухим курсаткичидир. Бу ховузда баликлар ривожланишида хамда мавжуд улик усимликлар ва бошка озука-лар колдикларини, шунга ухшаш зарарли органик моддаларни фойдали минералларга айланиши натижасида сувнинг гидрокимё-вий тартиботини яхшилаб, уни азот, фосфор каби биогенлар билан туйинтиради. Булар баликлар учун табиий озука манбаи хисобланмиш бактерияларга озука булади. Ушбу жараён сувда аэроб шароитида юз бе-риши мумкин. Аэробик парчаланиш доимий кислород манбаини талаб килади. Жараён, сувда кислород концентрациясига туйин-ганлик даражаси (6-8 мг/л)да имкон кадар тезрок давом этади [6, 7].

Шу сабабли ховузлар тигиз баликланти-рилганда ховуз сувини аэраторлар ёрдамида баликларга етарли даражадаги кислород би-лан таъминланишини амалга ошириш мум-кин булади.

Тадкикод методологияси

Баликчилик ривожланган хорижий мам-лакатларда кичик юзали тупрок ховузи су-вига кислород бериб (аэрациялаб), 1,0 гектар ховуз хисобига 6-15 тонна ва ундан ор-тик хамда 0,5 гектар сунъий тупрок хову-зида сувни кайта айлантириш тизимидаги махсус ускуналардан фойдаланиб, сувни зарарли бактериялардан тозалаб хамда уни кислород ва фойдали бактериялар билан туйинтириб, 50 тоннадан ортик емхур ба-ликларни интенсив усулда етиштириш ти-зимлари ва технологиялари мавжуд. Ушбу янги интенсив балик етиштириш техноло-гияларини республика баликчилигига жо-рий этиб тармок самарадорлигини кескин ошириш мумкин.

Юкоридагиларни инобатга олган холда ховуз баликчилигида махсулдорликни оши-

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

Я

риш учун Фаргона шахар "Урагбой ота" фермер хужалигида ховузлар юзаси кичик - 0,5; 1,0; 1,5 га, уртача сув туриш чукурлиги 3,54,0 м курилиб, ховузда сувнинг айланишини хосил килиб, баликларга етарли даражадаги кислород микдорини таъминлаб, сувга хаво берувчи хеч кандай ускуналар кулламасдан, баликчиларимиз куникма хосил килган тех-нологияда - поликультурада интенсив усул-да 1,0 гектар ховуз хисобига 10,0 тоннадан ортик балик етиштириш амалга оширилиб, жами 3,0 гектар ховузларда 30 тоннадан ор-тик карп, ок ва чипори дунгпешона, ок амур баликлари етиштирилди.

Марказда ишлаб чикилган балик етиштириш технологиясининг узига хос-лиги куйидагича: товар балик етиштириш ховузларининг юза кисми, юкорида айт-ганимиздек, 0,5-1,5 гектар булиб, бу юза-нинг 45-50% кисмининг сув туриш чукурлиги 3-5 метр, 50-55% саёз кисминики эса 1,0-2,0 метр чукурликда курилиб, уртача чукурлиги 3,5-4,0 метрни ташкил килади. Х,о-вуз сувига тигиз ташланган баликларни етар-ли даражада (6-8 мг/л) эриган кислород би-лан таъминлаш хамда ховуз сувида баликлар учун кулай гидробиологик мухитни яратиш максадида, хавонинг хароратига караб таж-рибалар асосида, сув бугланиши ва фильт-рацияланиши хисобига нисбатан кирити-ладиган сув микдори аникланган булиб, у меъёрда белгиланганга нисбатан 3-4 баро-бар купрок, яъни, ховузларга 1,0 гектар сув сатхи хисобига 2,5-6,0 л/сек. сув тухтовсиз берилади. Сувнинг 2,0-4,5 л/сек. атрофида-ги кисми ховуздан сувни чикариб юборув-чи иншоот - монахдаги шандорнинг пастки кисмига урнатилган мослама - 0=8мм пулат симдан ячейкалари 2,0х2,0 см килиб тайёр-ланган сетка урнатилган маълум диаметрда-ги металл кувурлар оркали чикариб турили-ши хисобига ховузда сув айланиши амалга оширилади. Х,овуздан чикариладиган сув яна ирригация тизимига кайтарилади. Мос-лама вакти-вакти билан узига ёпишган тур-ли хил чукмалар (ахлатлар)дан тозалаб ту-рилади. Бунинг натижасида кулдаги тигиз ташланган баликлар етарли даражадаги эри-ган кислород билан таъминланади ва маъ-

лум микдордаги зарарли чукмаларнинг хав-задан чикиб кетиши хисобига сувнинг гид-робиологик холати ёмонлашмайди. Зарарли чукмалар (балчик)нинг колган кисми ховуз-нинг чукур кисмига бориб чукади ва улар ба-ликлар ушланиб, кул суви тулик чикарилиб, маълум муддат куёш таъсирида булгандан сунг эрта бахорда олиб ташланади. Мавжуд биомеъёрларга [8] кура балик етиштирила-диган худуд иклимига караб ховузлар бир гектар хавза хисобига вазни 25-50 г булган 4,3-8,2 минг дона атрофидаги карп турида-ги балик чавоклари билан баликлантириш белгиланган. Биз таклиф килаётган усулда ховузлар, хар бирининг вазни 100-400 г булган 7000-8000 дона атрофидаги карп, ок ва чипори дунгпешона, ок амур баликчалари билан баликлантирилади. Сувнинг айлани-ши таъминланмаса, хавзада баликларнинг нобуд булиш холати содир булиши мумкин. Шунинг учун хавонинг хароратига караб ховузларга тухтовсиз сув кириши микдори ва сув сатхи пасаймаслиги доимий равишда назорат килинади.

Маълумки, сунъий сув хавзаларидаги ховуз баликчилигида, баликчилик самара-дорлигининг усишига, комплекс технологик тадбирлар (ховузлар мелиорацияси, угитлар-ни куллаш, охаклаш, баликларни озикланти-риш, турли хил баликларни биргаликда хо-вузда парвариш килиш)ни амалга ошириш хисобига эришилади [9-11, 13, 14].

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Марказда товар балик етиштирувчи ул-чамлари: юзаси 0,5; 1,0; 1,5 гектар, уртача чукурлиги 3,5-4,0 метр булган сунъий тупрок ховузларида таклиф килинаётган интенсив усулда балик етиштириш технологияси таж-риба асосида аникланган баъзи узгаришлар киритилган жараёнларни амалга оширишни хисобга олган холда интенсив усулда - по-ликультурада балик етиштириш технология-сига амал килиниб, куйидаги тартибда амал-га оширилади [9, 11-14].

1. Сувга органик ва минерал угитлар ки-ритилади.

Баликчилик хавзаларига угитлар ки-ритиш баликларга табиий ем омборининг кенг холатда ривожланишига олиб келади (1-расм).

а

1-расм. Баликларнинг табиий озука ем омборлари [11]

Х,овузларга биоген элементларни: азот-ли, фосфорли, кальций ва органик угитлар-ни киритиш турли хил бактериялар ва сув утларининг ривожланишига олиб келади, улар билан ок дунгпешона баликлар, зоопланктон ва бентос организмлари озиклана-ди. Бактерияларнинг интенсив ривожлани-ши зоопланктонлар ва бентосларнинг уси-шига олиб келади [9, 10].

2. Х,овузларга 1 гектар хисобига 2-4 тонна органик угитлар солинади.

3. Х,°вузлар баликлар ташланишидан ка-мида 15 кун олдин сув билан тулдирилди ва баликлантирилгандан сунг хар куни тух-товсиз равишда 2,5-6,0 л/сек. микдорида сув билан таъминланди (2-расм).

4. Х,овузлар минерал угитлар билан угит-ланади.

2-расм. Х,овузларга сув беришда х,овузлар сувининг айланиш тизими

Иш тажрибамиздан келиб чикиб айтиш мумкинки, ховузларга кунига минерал угитлар эритмаси бериш яхши натижа бермокда. Об-хавонинг хароратига караб биринчи 4-6 кунда хар бир гектар хисобига 20-30 кг аммофос, 20-30 кг аммиак селитраси бе-

3-расм. Минерал угитларни кичик ва катта х,овузларга киритиш

риб, фитопланктон ва зоопланктонларнинг сувдаги концентрациясини яхшилаб, колган кунларда хар куни октябрь ойининг охири-гача 3-8 кг аммофос 2-5 кг аммиак селитраси ёки карбомид бериш етарли даражада фитопланктон ва зоопланктонларнинг чикишини

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

таъминлаши натижасида баликлар иштаха билан озикландилар. Баъзи кунлари ховуз-ларни икки маротаба угитлашга тугри келди

[14].

5. Х,овузлар хар 10-15 кунда охакланди. Сундирилмаган охак киритиш умумий меъёри - 1-2 ц/га [9, 11].

■«г

Тавсияларга асосан охак бахорда ховузнинг курук тубига, у сувга тулдирил-гандан кейин - сув устига солинади. Бахорда охак хар 15 кунда, ёзда охак хар 7-10 кунда киритиб турилади. Охак солинган куни минерал угитлар киритилмайди (5-расм)

[9, 11].

4-расм. Х,овузларни бахорда сув Куймасдан олдин ва сув куйилгандан кейин охаклаш

6. Баликлар тулаконли гранулаланган омухта ем билан озиклантирилди.

Х,овуз баликчилиги технологиясида ба-ликларни ем махсулоти билан озикланти-риш жараёни асосий интенсификация усули хисобланади. Баликларни озиклантириш йилнинг 15 мартидан - 30 октябригача бул-ган ораликда амалга оширилди.

Хдвонинг хароратига караб баликлар-ни кунига бир неча марта озиклантириш маъкулдир: сувнинг харорати 15-20 °С булганда - 2 марта, 20-25 °С да - 3 марта, 25 °С дан купрок - 4 марта. Бу купрок бир-данига куп ем ташлашда кузатиладиган хо-лат, омухта емдаги фойдали моддаларнинг йукотилишини камайтиради. Бундай холат-

да баликларнинг усиши кунда бир марталик озиклантиришга нисбатан купаяди. Бирин-чи озиклантириш эрталаб соат 6-8 да, ке-йингилари хар 4 соатдан кейин утказилади. Охирги озиклантириш коронги тушишидан 2 соат олдин бажарилади, охирги озукани беришдан 1-1,5 соатдан сунг унинг ейили-ши текширилади (6-расм) [9, 11, 13].

Мавсумда баликларни бокишда хар бир ховуз учун баликларнинг озиклантириш ва устириш режаси тузиб борилди (1-жадвал). Баликларнинг усиши назорат ови натижа-ларидан куринади, бу назорат хар 10 кунда утказилди. Назорат натижаларига кура угит ва озука солишга узгартиришлар киритиб борилди.

1-жадвал

Баликларни озиклантириш ведомости. Х,овуз № 2 Майдони 1,0 гектар уртача чукурлиги 4,0 м. Сув билан таъминланиши: коникарли, яхши, аъло

Назорат ови № кун йил 2020 ой май

Бир дона баликнинг уртача биомассаси, гр Баликларнинг сони, дона Баликлар-нинг OFИр-лиги, кг Ем микдори, кг Ем тури ва коэффициенти

1 1-май 500,0 3180 1590,0 40,2 Омухта (гранула) 2,5

2 11-май 550,0 3180 1749,0 44,0 Омухта (гранула) 2,5

3 21-май 610,0 3180 1940,0 49,0 Омухта (гранула) 2,5

4 31-май 700,0 3180 2226.0 56,0 Омухта (гранула) 2,5

жами: 189,2

Бу хисоб-китоб хар бир ховузда хар 10 кунда амалга оширилади.

Марказда баликларни озиклантириш, озука коэффициенти 2,2-2,5 булган, Ёзёвон туманида жойлашган "Фаргона баликчилик агрофирмаси" МЧЖ да тайёрланган диамет-ри 5 мм булган гранулаланган омухта ем би-лан амалга оширилди.

Бизнинг мисолда емлар ховузларга киргокдан киритилган. Бир кунлик озиклантириш цикли ва микдори (рациони) амалда аник улчовлар асосида аникланган, яъни, сувнинг хароратига, сувда эриган кислород микдорига ва хавзадаги бир дона емхур (карп) баликнинг вазнига ва уларнинг уму-мий биомассасидан келиб чикиб аникланган.

Баликларни бир кунда озиклантиришга сарфланадиган омухта ем микдори (кг) ку-йидагича аникланди:

- емхур баликлар учун: a . m • к

куйидагилар: a - 10 % табиий чикит хи-соби билан 1,0 гектар ховуздаги баликлар сони, дона; m - сув хавзасига ташланаёт-ган баликларнинг уртача вазни, кг; к - ховуздаги сувнинг хароратига ва баликларнинг уртача вазнларидан келиб чикиб уз-гарувчан булади ва саноат ишлаб чикар-ган емларнинг паспортида берилади ёки тажриба асосида хам аникласа булади, % да берилади. Биринчи озиклантириш ку-нидаги ем микдори куйидагича аниклан-ди.

3180 дона-0,3-2,2 954,0кг-2,2

1ÖÖ ~ 1ÖÖ ~ 2098.8кг

омухта ем.

g

100

100

- утхур баликлар учун: 21,0 кг . 0,25 = 5,26 кг омухта ем. Жами: 21,0 кг + 5,26 кг = 26,26 кг омухта ем.

2-жадвал

Бир гектарли ховузда балик етиштиришда хавонинг хароратига караб турли кунларда омухта ем сарфини аниклаш

№ Сувнинг харора-ти, оС Сувдаги кислород микдори, мг/л Х,овуздаги баликлар вазни, кг Х,овуздаги баликлар-нинг вазни-дан, % Кун давомида озиклантириш цикли Баликларга кунлик бе-риладиган ем микдори (рацион), кг

Емнинг паспортида берилган емхур утхур

20.03.2020 й

1 15-20 6-8 954,0 2,2% 1 — озиклантириш = соат 1000 2 — озиклантириш = соат 1600 10,5 10,5 21,0 2,63 2,63 5,26

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

ft

Я

1.05.2020 й.

2 20-25 6-8 1590,0 2,2-2,5% 1 — озиклантириш = соат 800 2 — озиклантириш = соат 1200 3 — озиклантириш = соат 1600 13,4 13,4 13,4 40,2 3,33 3,33 3,33 10,0

1.06.2020 й.

3 25-30 6-8 2496,0 2,5-3,0% 1 — озщланти-риш = соат 600 2 — озиклантириш = соат 1000 3 — озиклантириш = соат 1400 4 — озиклантириш = соат 1800 17,5 17,5 17,5 17,5 70,0 4.37 4.38 4,38 4,37 17,5

1.07.2020 й.

4 32 - ун-дан говори 6-8 3120,0 2,2% 1 — озиклантириш = соат 700 2 — озиклантириш = соат 1300 35,5 35,5 70,0 8,75 8,75 17,5

Бундай хисоб-китоб барча куллар учун хар 10 кунда амалга оширилди.

Ок амурни озиклантириш учун турли хил усимликлар - йунгичка, регарс ва май-са кук утлари, жухори пояси ва бошкалар-дан фойдаланилди. Рационал озиклантириш учун усимликларни электр жодуда кесиб, майдалаб, янчиб ховузга солинди. Баликлар томонидан утларни истеъмол килиниш да-ражасига караб, микдори узгартириб борил-ди.

• ховузлардаги баликлар холати хамда ховузлар суви тартиботи ва сифати устидан доимий равишда назорат олиб борилди;

• баликларнинг ячейкалари 3,5x3,5 см булган капрон ипли тур (невод, бредень)да овланди;

Вазни 1,5 кг дан ортик булган баликлар июнь ойидан бошлаб ховузлардан овла-ниб, реализацияга чикарилди, колганлари озиклантириб борилди. Мавсум охирида куллардан овланган баликлар хар бирининг вазни 1,5-2,0 кг га етди, микдори эса куллар-га ташланган баликлар микдорининг ками-да 95% ни ташкил килди. Мавсум давомида кулнинг бир гектаридан 10000 кг дан ортик балик махсулоти овланди.

• овланган баликлар турли улчамдаги кичик окар сувли бетон ховузларда сакла-ниб, реализация килинди.

Бу каби саклаш ховузлари балик турига ва уларнинг ёшлари (катта-кичиклиги)га караб марказда бир нечта булиб, баликлар реа-лизацияси (сотилиши)ни осонлаштиради. Тахлил ва натижалар Балик етиштиришдаги иктисодий кур-саткичлар куйидагиларни ташкил килди:

3,0 гектар сунъий тупрок сув ховузлари-да поликультурада, интенсив усулда балик етиштиришга сарфланадиган харажатлар:

Х,овузга ташланадиган балик сотиб олишга:

7000 • 0,3 кг •З га -20000 с = 2100 кг • 3 га • 20000 с = 6300 кг • 20000 с = 126,0 млн сум. Омухта ем сотиб олишга: 1,0 гектар сув хавзаси хисобига 50%

- емхур (карп) - 3500 дона ва 50% утхур

- 3500 дона (ок дунгпешана - 3200 дона, чипори дунгпешана - 150 дона, ок амур -150 дона) баликлар учун вегетация мавсу-ми давомидаги усиш микдорига керакли омухта ем микдори, ховузга ташланадиган баликларнинг 10% табиий чикит хисоби билан аникланди. Мавсум охирида, хар бир

баликнинг уртача вазни 1,5 кг ни ташкил килса, сарфланадиган омухта ем микдори куйидагича аникланди (1,0 га сув хавзаси-даги баликларнинг табиий озука хисобига усиш микдори - 200 кг/га ва хавзага ташла-надиган баликларнинг уртача вазни 0,3 кг булганда уларнинг умумий огирлиги: 0,3 кг . 3180 дона = 954 кг):

- емхур баликларни етиштиришга:

[3500 дона : 1,1 . 1,5 кг - (200 кг + 3180 дона

. 0,3 кг)] . 2,5кг = [3180 дона . 1,5 кг - (200 кг + 954 кг)] . 2,5кг = (4770 кг - 1154 кг) . 2,5 кг = 3616 кг • 2,5 = 9040 кг.

- утхур баликларни етиштиришга:

Куп йиллик балик етиштириш амали-

ётидан маълумки, утхур баликлар ховузда хосил буладиган табиий озукалар ва кук утлардан ташкари ем хам истеъмол кила-ди. Бу микдор ховузга 30 - 50 : 50 - 70% = емхур : утхур баликлар ташланганда, емхур баликлар истеъмол киладиган емнинг тах-минан 15-25 % микдори даражасида була-ди. Яъни, 9040 кг . 0,15 = 1356 кг омухта ем.

Вегетация мавсуми (март-октябрь) да-вомида, 1,0 гектар сув хавзаси хисобига хар бирининг вазни 1,5 кг булган 9,0 тоннадан ортик емхур ва утхур баликлар етиштиришга жами: 9040 кг + 1356 кг = 10396 кг омухта ем сарфланади.

0,5 га ховузга: 5198 кг,

1,0 га ховузга: 10396 кг,

1,5 га ховузга: 15594 кг.

Жами: 31188,0 кг омухта ем сарфланади.

10396 кг -3 га -5500 с = 31188,0 кг • 5500 = 171,534 млн сум.

3. Минерал угитлар сотиб олишга:

а) аммофосга:

3000 дона • 3 га • 1,5 кг • 0,3 • 5000 с = 9000 дона • 1,5 кг • 0,3 • 5000 с = 13500 кг • 0,3 • 5000 с = 4050 кг • 5000 с = 20,25 млн сум.

б) карбомид сотиб олишга:

4050 кг • 3000 с = 12,150 млн сум.

Жами: 32,4 млн сум.

Бошка харажатларга (иш хаки фонди, ягона ижтимоий ва бошка мажбурий тулов-лар, электр энергияга ва бошкаларга 3,0 гектар ховуз хисобига умумий тулов): 40,0 млн сум.

Жами: 126,0 млн сум + 171,534 млн сум + 32,4 млн сум+40,0 млн сум = 369,934 млн сум.

1,0 кг балик етиштиришнинг таннархи куйидагича аникланди: 369,934 млн сум / [(4770 кг+954 кг) х 2+200 кг] х 3.0 га /1000 кг = (11448 кг+200 кг) х 3.0 га / 1000 кг = 111648 кг х 3,0 га / 1000 кг = 34,944 тонна = 10586 сум.

Водий вилоятлари бозорларида йилнинг мавсумига караб 1,5 килограмм ва ундан ортик вазнга эга булган карп ва ок амур баликларининг 1,0 килограмми 20,0-25,0 минг сумдан, ок ва чипори дунгипешона ба-ликларники эса 12,0-14,0 минг сумдан соти-лишини хисобга олиб, уртача нархни 17,75 минг сум десак, биз таклиф этаётган усулда 3,0 гектар ховузда куйидаги иктисодий са-марага эришилди:

34.944 кг • 17750 сум / 1000 кг = 620.256 млн сум;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Фойда: 620.256 млн сум-369,934 млн сум = 250.322 млн сум.

1 гектар ховуздаги иктисодий самара-дорлик: 250.322 млн сум/ 3,0 гектар = 83.44 млн сум.

Хулосалар

Кичик юзали (0,5; 1,0 ва 1,5 гектар) сунъий тупрок ховузларида сув айланиш тизимини хосил килиш оркали, ховуз суви-да баликлар яшашига етарли кислород мик-дорини таъминлаб ва кулай гидробиологик шароит яратиб, 1,0 гектар ховуз хисобига хар бирининг уртача вазни 0,3 кг булган 3500 дона емхур, 3500 дона утхур карп тур-даги баликларни ташлаб, вегетация мавсу-ми (март-октябрь) давомида поликультура-да интенсив усулда парваришлаб, хар бири-нинг уртача вазни 1,5 кг дан ортик булган 10000 килограмдан ортик сифатли балик махсулоти етиштирилиб, экстенсив усулга нисбатан 3-4 баробар купрок самарадор-ликка эришилди. 1,0 гектардаги иктисодий самара 83.44 млн сумни, 3,0 гектардагиси эса 250.322 млн сумни ташкил килди.

Маълумки баликчилиги ривожланган хорижий мамлакатларда турли самарали ти-зимлар ва технологияларни баликчилик тар-могига куллаб, кичик юзали сунъий тупрок

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

я

ховузларда интенсив усулларда 1,0 гектар ховуз хисобига 6-15 тонна ва 0,5 гектар хо-вузда 50 тоннадан орти; карп туридаги ба-ликлар поликультурада ва монокультурада етиштирилади.

"Урагбой ота" фермер хужалигининг 0,5; 1,0 ва 1,5 гектарли сунъий тупрок хо-вузларида балик етиштиришдаги олиб бо-рилаётган тажрибаларга асосланиб айтиш мумкинки, республикамиз иссик иклим ша-роитида хам кичик ховузларда сув айланиш тизимини хосил килиб, сувни аэраторлар ёр-дамида аэрациялаб поликультурада интен-

сив усулда 1,0 гектар ховуз хисобига 12-18 тонна карп баликларини етиштириш хамда 0,5 гектар ховузни ута тигиз (60 минг дона) баликлантириб, махсус ускуналардан фой-даланиб, ховуз сувини кайта айлантириш тизимини хосил килиб, сувни зарарли бактерия ва моддалардан тозалаб, сувда баликлар яшашига кулай гидробиологик ва газ ша-роитларини яратиб, ховуздаги баликларни етарли даражада кислород билан таъминлаб интенсив усулда парваришлаб 50,0 тонна-дан ортик емхур - карп (сазан) баликларни етиштириш мумкинлигини курсатмокда.

REFERENCES

1. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining "Baliqchilik tarmog'ini boshqarish tizimini takomillashtirish chora-tadbirlari to'g'risida" gi PQ-2939-sonli qarori. Tashkent shahri 2017 yil 1 may. [Resolution of the President of the Republic of Uzbekistan dated PQ-2939 "On measures to improve the" fisheric system management system]. Tashkent city, May 1, 2017.

2. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2018 yil 3 fevraldagi "2018 yilda baliq mahsulotlari yetishtirish hajmini oshirish bo'yicha qo'shimcha chora-tadbirlar to'g'risida"gi PQ-3505-sonli qarori. [Resolution of the President of the Republic of Uzbekistan dated February 3, 2018 "On additional measures to increase the volume of fish products in 2018" No. PQ-3505].

3. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2018 yil 6 apreldagi "Baliqchilik tarmog'ini jadal rivojlantirishga doir qo'shimcha chora-tadbirlar to'g'risida"gi PQ-3657-sonli qarori [Resolution of the President of the Republic of Uzbekistan dated April 6, 2018 "On additional measures for the rapid development of the fisheric development" No. PQ-3657].

4. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2018 yil 6 noyabrdagi "Baliqchilik sohasini yanada rivojlantirishga doir qo'shimcha chora-tadbirlar to'g'risida"gi PQ-4005-sonli qarori [PQ-4005 of the President of the Republic of Uzbekistan on November 6, 2018 "On additional measures to further develop the fishing industry"].

5. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2020 yil 29 avgustdagi "Baliqchilik tarmog'ini qo'llab-quvvatlash va uning samaradorligini oshirish chora-tadbirlari to'g'risida"gi PQ-4816-sonli qarori [Resolution of the President of the Republic of Uzbekistan dated August 29, 2020 "On measures to support the fisheric network and increase its effectiveness" Resolution].

6. Xalimov A. «O'rag'boy ota» fermer xo'jaligida baliq yetishtirish uchun zamonaviy aeratorlarni qo'llash. Bakalavrlik diplom loyihasi. Farg'ona politexnika instituti. 2019 yil, 4-11 b. [Khalimov A. Applying modern aerator who for fish farming on the farm "O'ambaboy Ot"]. Bachelor's degree project. Fergana Polytechnic Institute, 2019, pp. 4-11.

7. Danilov Yu.M. Ajeracija vody rybohozjajstvennyh vodoemov. Tekst [Aeration of water in fishery reservoirs. Text]. Moscow, PishcheProm, 2005. 80 p.

8. Nauchno-proektnoe proizvodstvennoe ob#edinenie koncerna «Uzryba». Vremennye rybovodno-biologicheskie normy dlja jekspluatacii prudovyh rybovodnyh hozjajstv Uzbekistana [Scientific and design production association of the «Uzryba» concern. Temporary fish-biological standards for the operation of pond fish farms in Uzbekistan]. Tashkent, 1995, pp. 23-27.

«

KMWflOK XyWAAMrM OAHAAPM CEflbCK0X03flMCTBEHHblE HAYKM AGRICULTURAL SCIENCES

9. Kamilov B.G., Karimov B.Q. Kormlenie ryb v rybovodstve [Fish feeding in fish farming]. Tashkent, 2008, pp. 8-34.

10. Kamilov B.G., Karimov B.K. Rukovodstvo po razvedeniju ryb v prudah v bassejne Aral'skogo morja [Guide to fish farming in ponds in the Aral Sea basin]. Tashkent, 2008, pp. 7, 55.

11. Kamilov B.G., Qurbonov R.B.. Rybovodstvo [Fish farming]. Tashkent, 2008, pp. 18, 20, 98.

12. Mamajonov A.U., Qurbonov R.B., Nazarov M.J., Usmonxo'djayev U.O., Mamatqulov M.X., Obidov Z. O'zbekiston Respublikasi mintaqalarida hovuz baliqchiligini intensiv usulda yuritish asoslari [Basics of intensive pond fishing in the regions of the Republic of Uzbekistan]. Fergana, 2020, pp. 84, 149.

13. Privezensev Yu.A. Intensivnoe prudovoe rybovodstvo. Uchebnik dlya vuzov [Intensive pond fish farming. Textbook for universities]. Moscow, Agropromizdat, 1991, p. 368.

14. Dobrohotov G.N. Spravochnik zootexnika [Livestock technician's guide]. Moscow, 1966, p. 48.

15. Ahmedov X., Turg'unova U., Saidov Z. Baliq chavoqlarini etishtirish [Cultivation of fish shots]. Tashkent, 1995, p. 3.

16. Mamajonov A.U. Inson ishtiroki bilan hovuz baliqchiligida Farg'ona vodiysida baliq yetishtirishga uslubiy qo'llanma [Human participation and a methodical manual in the pool fishing in the Fergana Valley in the Fergana Valley]. Fergana, 2016, p. 15.

17. Halil Ahmed Sobhi Aved Elsaed. Razrabotka tehnologii ochistki oborotnyh vod ustanovok ryborazvedenija (na primere Egipta): dissertacija kandidata tehnicheskih nauk [Development of a technology for purification of circulating waters of fish farming installations (on the example of Egypt): dissertation of a candidate of technical sciences]. 05.23.04. Rostov-Na-Donu, 2019, pp. 20-21.

18. Bekin A.G. Rybovodno-biologicheskoe obosnovanie tehnologii nepreryvnogo vyrashhivanija ryby v prudah: avtoreferat dissertacii kandidata biologicheskih nauk [Fish-breeding and biological substantiation of the technology of continuous fish farming in ponds: abstract of the dissertation of the Candidate of Biological Sciences]. 03.00.10. Moscow, 1989, p. 24.

19. Sainova V.N. Intensifikacija biologicheskoj ochistki i obezzarazhivanija stochnyh vod rybopererabatyvajushhej promyshlennosti: avtoreferat dissertacii kandidata tehnicheskih nauk [Intensification of biological treatment and disinfection of wastewater from the fish processing industry: abstract of the dissertation of the Candidate of Technical Sciences]. 05.23.04. Moscow, 1996, p. 25.

20. Feofanov Yu.A. Ochistka stochnyh vod na biologicheskih fil'trah: avtoreferat dissertacii doktora tehnicheskih nauk [Wastewater treatment on biological filters: dissertation abstract of Doctor of Technical Sciences]. 05.23.04. Leningrad, Lisi, 1987. p. 45.

WÊ^^^^B MflM-OAH BA MHHОBAЦMОH PMBOWAAHMW

HAYKA M MHHОBAЦMОHHОE PA3BMTME SCIENCE AND INNOVATIVE DEVELOPMENT

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.