Научная статья на тему 'БАЛИҚЧИЛИКДА ИННОВАЦИОН РЕСУРС ТЕЖАМКОР ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ҚЎЛЛАШ ОРҚАЛИ САМАРАДОРЛИКНИ ОШИРИШ'

БАЛИҚЧИЛИКДА ИННОВАЦИОН РЕСУРС ТЕЖАМКОР ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ҚЎЛЛАШ ОРҚАЛИ САМАРАДОРЛИКНИ ОШИРИШ Текст научной статьи по специальности «Сельскохозяйственные науки»

95
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Балиқчилик / аквакультура / балиқлантириш / аэратор / балиқ чавоқлари / табиий сув ҳавзаси / сунъий сув ҳавзаси. / Fisheries / aquaculture / fishing / aerator / fish hatchery / natural pond / artificial pond.

Аннотация научной статьи по Сельскохозяйственные науки, автор научной работы — Олим Бекмуратович Муйдинов

Ушбу мақолада балиқчиликда инновацион ресурс тежамкор технологияларни қўллаш орқали самарадорликни оширишнниг назарий асослари ўрганилган. Ресурс тежамкор технолгияларни қўллаш орқали балиқчиликда самарадорликни оширилиши, шунингдек, балиқ етиштириш ҳажми кескин ошиши ҳисобига балиқ таннархи пасайиши ва аҳоли жон бошига тўғри келадиган балиқ истеъмоли ҳажми ошишига олиб келиниши илмий асосланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article examines the theoretical basis of increasing efficiency in fisheries using innovative resource-saving technologies. It is scientifically proven that the use of resource-saving technologies will lead to a decrease in the cost of fish and an increase in fish consumption per capita due to the increase in efficiency in fisheries, as well as a sharp increase in the volume of fish production.

Текст научной работы на тему «БАЛИҚЧИЛИКДА ИННОВАЦИОН РЕСУРС ТЕЖАМКОР ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ҚЎЛЛАШ ОРҚАЛИ САМАРАДОРЛИКНИ ОШИРИШ»

БАЛЩЧИЛИКДА ИННОВАЦИОН РЕСУРС ТЕЖАМКОР ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ЦУЛЛАШ ОРЦАЛИ САМАРАДОРЛИКНИ

ОШИРИШ

Олим Бекмуратович Муйдинов

Тошкент давлат иктисодиёт университети Самарканд филиали таянч

докторанти olim. muydinov@sbtsue.uz

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада баликчиликда инновацион ресурс тежамкор технологияларни куллаш оркали самарадорликни оширишнниг назарий асослари урганилган. Ресурс тежамкор технолгияларни куллаш оркали баликчиликда самарадорликни оширилиши, шунингдек, балик етиштириш хажми кескин ошиши хисобига балик таннархи пасайиши ва ахоли жон бошига тугри келадиган балик истеъмоли хажми ошишига олиб келиниши илмий асосланган.

Калит сузлар. Баликчилик, аквакультура, баликлантириш, аэратор, балик чавоклари, табиий сув хавзаси, сунъий сув хавзаси.

ABSTRACT

This article examines the theoretical basis of increasing efficiency in fisheries using innovative resource-saving technologies. It is scientifically proven that the use of resource-saving technologies will lead to a decrease in the cost of fish and an increase in fish consumption per capita due to the increase in efficiency in fisheries, as well as a sharp increase in the volume of fish production.

Keywords. Fisheries, aquaculture, fishing, aerator, fish hatchery, natural pond, artificial pond.

Кириш. Баликчилик ва аквакультура дунё буйлаб миллионлаб инсонларнинг овкатланиши, даромади ва тирикчилик манбаининг асосий манбаси булиб колмокда. 2018 йилда дунёда 178,5 млн. тонна балик ва аквакультура махсулотлари етиштирилган булиб, шундан 156,4 млн. тоннаси инсон истеъмоли учун сарфланган ва ахоли жон бошига 20,5 кг.га етди. Утган асрнинг 90-йилларидан бошлаб Орол денгизидан балик овлаш тухтаб колди. Аммо ахолининг

October 5-6

57

баликка булган талабини кондириш учун Республиканинг ички сув хавзаларида - куллар, сув омборларида, сунъий баликчилик хавзаларида балик етиштириш йулга куйилди. Табиий сув хавзаларидаги балик захираларининг камайиб кетиши натижасида янги соха — аквакультура шаклланди.

Фойдаланилган материаллар ва усуллар. Дунёнинг 7 та энг куп аквакультура махсулотлари етиштирувчи мамлакати бутун дунёда етиштирилган аквакультура махсулотларининг деярли 50 фоизини ташкил килади. Булар Хитой - 15 фоиз, Индонезия - 7 фоиз, Перу 7 фоиз, Х,индистон 6 фоиз, Россия 5 фоиз, А^Ш - 5 фоиз ва Вьетнам 3 фоизни ташкил килмокда.

1-жадвал

Дунё буйича балик ва аквакультура махсулотлари ишлаб чикарилиши, фойдаланиш ва _савдо буйича маълумот (млн. тонна)1_

1986-1995 1996-2005 2006-2015 2016 2017 2018

Иилига уртача

Ишлаб чикариш

Овлаш

Ички хавзалар 6.4 8.3 10.6 11.4 11.9 12.0

Денгиз 80.5 83.0 79.3 78.3 81.2 84.4

Жами овлаш 86.9 91.4 89.8 89.6 93.1 96.4

Аквакультура

Ички хавзалар 8.6 19.8 36.8 48.0 49.6 51.3

Денгиз 6.3 14.4 22.8 28.5 30.0 30.8

Жами аквакультура 14.9 34.2 59.7 76.5 79.5 82.1

Жами баликчилик ва аквакультура 101.8 125.6 149.5 166.1 172.7 178.5

Фойдаланиш

Истеъмол учун 71.8 98.5 129.2 148.2 152.9 156.4

Ноозик-овкат учун 29.9 27.1 20.3 17.9 19.7 22.2

Ахоли сони (млрд. киши) 5.4 6.2 7.0 7.5 7.5 7.6

Ахоли жон бошига истеъмол (кг) 13.4 15.9 18.4 19.9 20.3 20.5

Савдо

Балик экспорти (млн. тонна) 34.9 46.7 56.7 59.5 64.9 67.1

Умумий ишлаб чикаришда экспорт улуши 34.3% 37.2% 37.9% 35.8% 37.6% 37.6%

Балик экспорти (млрд. доллар) 37.0 59.6 117.1 142.6 156.0 164.1

FAO. 2020. The State of World Fisheries and Aquaculture 2020. Sustainability in action. Rome. https://doi.org/10.4060/ca9229en

® О

October 5-6

©

О

Y36eKHcTOHga 6y KypcaTKHH 2021 fiunga 173 865,6 ToHHaHH TamKun этн6, myHgaH CaMapKaHg Bunotfrnga 21 981,8 ToHHaHH Tammn KH^MoKga. By эсa axonu ®:oh 6omura pecnyönuKa öyfiHna 5,03 Kr.gaH TyFpu Kenca, CaMapKaHg buhoath öyfiHHa 5,45 Kr.HH TamKun этмoкga. BanuK HcretMonHHUHr Metepu fiunura ®:oh 6omura cofhhkfh caKgam Ba3HpnurH ToMoHugaH 13,37 Kr. kh^hö 6enrunaHraH. ByryHru KyHga pecnyönuKaga axonu ToMoHugaH MetepgaH 8,34 Kr. KaM, CaMapKaHg Bunotfra 6yfiHna эca 7,92 Kr. KaM 6anuK MaxcynoraapH HcretMon

KH^HHMOKga.

2-waöean

Y3ÖeKHCTOHfla 2017-2021 HH..apga xyaya.ap KeeHMnga öa.niK eiHrninpHrn _KypeaiKHH.iapH (monna)2_

2021 fi. 2017

2017 2018 2019 2020 2021 fi.ra HncöaTaH

Aygygj,ap -, + Map

Ta

Y30eKHCTOH

Pecnyö.HKacH 83 900,4 90 984,3 121 717,0 144 102,6 173 865,6 89 965,2 2,1

^0paKann0FHcT0H

Pecnyö^HKacu 6 157,2 9 856,7 12 847,0 14 441,9 14 454,1 8 296,9 2,3

ÄHgu^OH 4 081,0 10 224,0 11 048,6 17 414,6 17 662,8 13 581,8 4,3

Byxopo 3 399,7 3 737,9 5 798,3 7 082,0 11 421,3 8 021,6 3,4

®H33ax 13 837,6 7 151,5 10 314,9 13 117,9 13 139,3 -698,3 0,9

^amKagape 4 769,6 4 796,1 5 714,4 5 441,5 6 505,1 1 735,5 1,4

HaBonfi 12 565,9 10 882,4 11 997,6 12 458,2 13 502,5 936,6 1,1

HaMaHraH 5 218,0 5 360,0 6 931,6 8 740,2 11 187,2 5 969,2 2,1

CaMapKaHg 3 435,3 4 006,1 8 974,1 12 725,1 21 981,8 18 546,5 6,4

CypxoHgape 3 876,0 3 815,9 3 610,8 4 497,2 4 977,3 1 101,3 1,3

Cupgape 2 222,4 5 375,9 9 994,1 5 551,1 5 932,9 3 710,5 2,7

TomKeHT 8 155,1 9 867,2 7 896,6 9 726,9 10 221,5 2 066,4 1,3

OapFoHa 6 781,6 6 430,3 10 567,6 11 151,7 11 762,8 4 981,2 1,7

Xopa3M 9 401,0 9 480,3 16 021,4 21 754,3 31 117,0 21 716,0 3,3

O.HHraH Hanma.iap Ba y.apHHHr iax.H.n. ^agBan MatnyMoraapuHH Taxnnn KH^agnraH 6yncaK, Y36eKHcTOH PecnyönuKacu 6yfiHna 2017 fiunga ®&mh 83 900,4 TOHHa 6anuK oBnaHraH 6ynca, 2021 fiugga 173 865,6 TOHHa 6anuK OBnaHraH 6ynu6, 2017 fiunra HucöaTaH 2021 fiugga 89 965,2

Y36eKHCTOH Pecny6^HKacH gaB^aT cTaTucTHKa KyMHTacu Mat^yMoraapu acocuga XHCo6^aHraH

October 5-6

59

тоннага куп ёки 2,1 марта куп балик овланган. Республикада энг юкори усиш курсаткичи Самарканд вилоятига тегишли булиб 2017 йилда жами 3435,3 тонна балик овланган булса, 2021 йилда 21 981,8 тонна балик овланган булиб, 2017 йилга нисбатан 2021 йилда 18 546,5 тоннага куп ёки 6,4 марта куп балик овланган. Шунингдек Андижон, Бухоро ва Хоразм вилоятларида хам 2017 йилга нисбатан 2021 йилда кескин усишни кузатиш мумкин. Демак охирги йилларда ушбу вилоятларда баликчилик сохасида ярим интенсив ва интенсив усуллардан кенгрок фойдаланиш оркали купрок балик етиштирилмокда.

Республикада Самарканд вилояти Хоразм вилоятидан кейин балик етиштириш буйича 2-уринда туради. Хрзирда Самарканд вилоятида 443 та хужалик баликчилик билан шугулланади ва улар тасарруфида 11,6 минг гектар балик хавзаси мавжуд. Хдвзаларнинг 1957 гектари сунъий майдонни ва 9 минг гектари табиий хавзани ташкил этади. Утган 2020 йилда киймати 31,5 миллиард сумлик 21 та лойиха амалга оширилиб, 43 гектарда интенсив балик хавзаси ташкил этилди ва 153 та иш урни яратилди. Жорий йилда эса киймати 41 миллиард сумлик 54 та дастлабки лойихалар амалга оширилиб, 110 гектар майдонда интенсив хавза ва 257 та иш урни ташкил этилади. Мавжуд баликчилик хужаликларида 1322 гектар майдонда 26,4 миллиард сумлик 5287 та аэратор - ховузларда баликларни кислород билан таъминлаш ускунаси урнатилди. Натижада хозиргача ушбу майдонлардан 4-5 минг тонна балик овланган булса, аэраторлар урнатилиши билан уртача хосилдорлик 100-150

"5

центнерга етиб, ялпи хосил 3-4 баробар ортди.

Ривожланган мамлакатларнинг тажрибасини олиб карайдиган булсак балик етиштириш махсулдорлигини ошириш учун улар анъанавий усуллардан воз кечмокда. Анъанавий усулда сунъий ховузларни баликлантиришда яъни чавок ташлашда карпсимон баликлар хар бир куб метр сувга 3 донадан тугри келиши тавсия этилади. Бунда ховуз сувининг хар суткада камида учдан бир кисми алмашиб турилиши керак. Лекин хозирги сув ва ер ресурсларининг йилдан-йилга камайиб бориши натижасида бундай усулда балик етиштириш самарасиз хисобланади.

Интенсив усулда балик етиштиришнинг энг асосий шартларидан бири сувда эриган кислород микдорини ошириш ва омихта ем сифатини яхшилаш хисобланади. Демак сувда канча куп эриган кислород булса, шунчалик куп балик сонини ошириш мумкин. Амалда сувдаги эриган кислород курсаткичи 5 мг/л булиши талаб килинади.

3 «Самаркандбалщсаноат" масъулияти чекланган жамияти маълумотлари

October 5-6

60

Хрзирда сувни кислород билан таъминлашда замонавий аэраторлардан фойдаланиш тавсия этилади. Бизда масалан 1 гектардан уртача 2-3 тонна балик олинса, Хитойда 20 тоннагача олиш мумкин. Дунёда етиштирилаётган сазан балигининг 80 фоизи Хитойда етиштирилади.

Хулосалар. Сунгги йилларда баликчиликни ривожлантириш буйича Узбекистонда амалга оширилган ишлар уз самарасини бермокда. Жумладан 2021 йилда 2017 йилга нисбатан балик етиштириш хажми 2,1 баробарга ошган. Ахоли жон бошига 2017 йилда 2,61 кг ни ташкил этган булса, 2021 йилда 4,93 кг ни ташкил этмокда. Балик истеъмолининг меъёри йилига жон бошига 13,37 кг эканлигини инобатга олсак хали бу сохада амалга оширилиши керак булган ишлар жуда куп эканлигини куриш мумкин.

Юкоридаги тахлиллардан шундай хулоса килиш мумкин:

а) балик етиштириш хажмини ошириш учун омихта ем сифатини ошириш яхши самара беради;

б) хозирда сувни кислород билан таъминлашда замонавий аэраторлардан фойдаланиш тавсия этилади;

в) интенсив усулда балик етиштириш оркали сув ресурсларидан самарали фойдаланиш йулга куйилади;

г) балик етиштириш хажмини ошириш оркали ахоли жон бошига тугри келадиган балик истеъмоли хажми ошади.

REFERENCES

1. FAO. 2020. The State of World Fisheries and Aquaculture 2020. Sustainability in action. Rome. https://doi.org/10.4060/ca9229en

2. Муртазаев O., Ахроров Ф. ^ишлок хужалиги иктисодиёти. -T.: ILM-ZIYO, 2017.

3. Д.С.Ниёзов Балик-битмас бойлик: Т.: "Dizayn-Press" , 2013 й.

4. ^ахрамонов Б.А., Муллабоев Н.Р. Интенсив усулда балик етиштириш. Т.: "Тасвир" - 2021.

5. Сарсенбаев Б.А. Баликчилик сохаси ривожланишини маркетинг ёндашувлари асосида такомиллаштириш. Автореферат. Нукус-2021

6. Беглаев У.Х. Баликчилик хужаликларини баркарор ривожлантириш ва бошкариш механизмларини такомиллаштириш. Автореферат. Тошкент - 2021.

7. П^-83 сон 13.01.2022й "Баликчилик тармогини янада ривожлантиришнинг кушимча чора-тадбирлари тугрисида" Узбекистон Республикаси Президентининг карори

8. П^-4816 сон 29.08.2020й "Баликчилик тармогини куллаб-кувватлаш ва унинг самарардорлигини ошириш чора-тадбирлар тугрисида" Узбекистон Республикаси Президентининг карори

9. Интернет сайтлари: www.lex.uz , www.stat.uz,_www.uza.uz,

www.uzfk.uz

October 5-6

61

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.