Научная статья на тему 'ОТРАЖЕНИЕ СОЦИАЛЬНОЕ ЭПОХИ НАСИРА ХУСРАВА О EГО ПОЭЗИИ'

ОТРАЖЕНИЕ СОЦИАЛЬНОЕ ЭПОХИ НАСИРА ХУСРАВА О EГО ПОЭЗИИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
60
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
НАСИР ХУСРАВ / ДЕВАН / САЛЧУКИДИ / ГАЗНАВИДИ / ПОЕТ / ХУДЖАТ / ХУРОСАН

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Бехронов Джумъа Саидюёевич

В данной статье речь идет о жизни Насира Хусрава, а также на основе научных материалов анализируются и предлагаются аспекты точки зрения Насира Хусрава, его отношение к придворным, особенно к династий Салджукидов и Газневидов. Известно, что жизнь Носири Хусрава восходит к временам правления тюркских династий Газневидов и Салджуков. Хотя поэт работал на высоком государственном посту при дворе этих двух династий, но с переменами в духовной жизни он сразу, же увольняется с государственной службы и отправляется в путешествие. После семилетнего путешествия поэт вернулся на родину, где между ним и придворными вспыхнуло духовное противостояние. Это сопротивление привело к тому, что Носири Хусрав навсегда покинул свою родину и продолжил борьбу в изгнании своим творчеством. Поэт сожалеет о том, что земля, на которой он вырос, тогда была угнетена. Поэтому он ненавидел новых чиновников и критиковал их. Недовольство поэта отражается в том, что люди, занимавшие эту должность, были низменными и иррациональными людьми, которые, подобно змеям и ящерицам, превратили землю Хорасана в руины. Эта земля, которая раньше была известна как место науки и знаний, теперь является местом демонов. Носири Хусрав известен как один из ораторов, который боролся против политической и религиозной революции своего времени и оставался стойким в этой вере до конца своей жизни.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

REFLECTION OF THE SOCIAL ERA OF NASIR KHUSRAV ABOUT HIS POETRY

This article is about the life of Nasir Khusraw and also analyzes and offers aspects of the point of view of Nasir Khusraw, his attitude towards the courtiers and especially towards the Saljukid dynasty, based on scientific materials. It is known that the life of Nosiri Khusrav dates back to the reign of the Turkic dynasties of Ghaznavids and Saljuk. Although the poet worked in a high state post at the court of these two dynasties, with changes in his spiritual life, he immediately resigned from public service and went on a journey. After a seven-year journey, the poet returned to his homeland, where spiritual confrontation broke out between him and the courtiers. This resistance led to the fact that Nosiri Khusrav left his homeland forever and continued the struggle in exile with his creativity. The poet regrets that the land on which he grew up was then oppressed. Therefore, he hated the new officials and criticized them. The poet's dissatisfaction is reflected in the fact that thepeople who held this position were base and irrational people who, like snakes and lizards, turned the land of Khorasan into ruins. This land, which was formerly known as a place of science and knowledge, is now the place of demons. Nosiri Khusraw is known as one of the orators who fought against the political and religious revolution of his time and remained steadfast in this faith until the end of his life.

Текст научной работы на тему «ОТРАЖЕНИЕ СОЦИАЛЬНОЕ ЭПОХИ НАСИРА ХУСРАВА О EГО ПОЭЗИИ»

ОБЗОР И ОПИСАНИЕ ПОЭЗИИ ШЕЙХА КАМАЛЯ В ДРЕВНИХ ИСТОЧНИКАХ (ВСТУПЛЕНИЕ)

В данной статье исследуется вопрос изучения стихов, методов распознавания тонких точек слова и доступа к миру смысла поэзии шейха Камала Ходжанди через призму распознавания слов. Достаточно того, что поэзия Камала уходит корнями в обычные мистические смыслы персидско-таджикской поэзии и имеет свои загадки.

Ключевые слова: Источник, Камал Ходжанди, Описание, Соотношение слова и значения, Критика.

REVIEW AND DESCRIPTION OF THE POETRY OF SHEIKH KAMAL IN ANCIENT SOURCES (INTRODUCTION)

This article deals with issue of poetry study, methods of recognizing the subtle points of a word and access to the world of meaning in the poetry of Sheikh Kamal Khojandi through the prism of word recognition. It is enough that Kamal'spoetry is rooted in the usual mystical meanings of Persian-Tajikpoetry and has its own mysteries.

Key words: source, Kamal Khojandi, description, correlation of word and meaning, criticism. Сведения об авторе:

Рахматов Бахром Ахмаджонович - кандидат филологических наук, директор Fashion

«Научный центр Камала Ходжанди». Тел.: 92-794-41-09 E-mail: raxmatov. 1987@mail.ru About the author:

Rakhmatov Bakhrom Akhmadzhonovich - Candidate of Philology, Director of Fashion

«KamalaKhojandi Scientific Center». Tel.: 92-794-41-09 E-mail: raxmatov. 1987@mail.ru

ИНЪИКОСИ АВЗОИ ЩТИМОИИ ЗАМОН ДАР ШЕЪРИ НОСИРИ ХУСРАВ

Беронов Ц.С.

Дошингощ давлатии Хоруг ба номи М. Назаршоев

Адабиёти классикии форсу точик, аз давраи кадим то кунун, бо таваччу^ ба шароити сиёсй ва ичтимой дар даврах,ои гуногуни таърихй такомул ёфта, че^рах,ои намоёнеро дар канори худ парваридааст. Яке аз че^раи намоёни адабиёти классикии форсии точикй Хаким Носири Хусрави ^убодиёнй мах,суб мешавад, ки умри пурбаракати худро дар давраи пурошубтарини таърихй ва низоъх,ои сиёсиву мазх,аби-динй сипарй намудааст. Замони зиндагии шоир ба яке аз даврах,ои них,оят мураккабу ноором ва пур аз кашмакаших,ои сиёсй ва ^укмронии сулолах,ои ачнабй дар сарзамини Хуросону Мовароунна^р рост меояд, аммо ин абармарди сухан тавонист, ки дар чунин давраи пуризтироби таърихй осори пурарзишеро барои такомули илму фархднги миллию мазхдбй ва адабии адабиёти форсии точикй бокй гузошт.

Вазъи илмию адабии ин давра низ ба тахдввулоти шадиде рубару гардид. Дар аввалх,ои асри 11 хануз шеъри точикй та^ти таъсири сабки давраи Еазнавиён карор гирифта буд, вале шоироне ба назар расиданд, ки сабки давраи сомониро эхё мекарданд. Аз шахсоне, ки думболаи сабки хуросониро дар ин ахд пеш гирифтанд, яке Носири Хусрави К^абодиёнй мебошад, ки сабки ашъори у ба тамом маънй сухани шоирони охири асри 10-ро ба ёд меоварад. Носири Хусрав, ки каломи кух,ани ахди сомониро пеш гирифта буд, бо ворид кардани масъалах,ои фалсафй дар шеъри худ ва пеш гирифтани бах,сх,о ва афкори тоза муъчиби сабки хос ва тарикаи чадиде дар шеър ворид кард [39, с.202].

Аз хусусиятх,ои шеъри форсй-точикии дар ин давра, яке таъсири забону адабиёти араб ба адабиёти точик мебошад. Бештаре аз шоирони ин давра бо дузабон, форсй ва арабй шеър месуруданд. Шоироне, ки ба майдони адабиёт кадам гузоштанд, бо ду забон шеър мегуфтанд ва кам андар кам шоире пайдо мешуд, ки бо ин ду забон шеър намегуфт. Бинобар ин таваччух, ба адабиёти араб зиёд гардид. Х,атто шоироне пайдо мешуданд, ки ба шеъри арабй таклид мекарданд. [38, с.85].

Гайр аз ин як масъалаи мух,име, ки дар ин давра ба миён гузошта мешуд, ин шикоят аз сохти давлатдории умарову фукарои замон буд. Кам касе аз шоирон ба назар мерасиданд, ки онх,о аз тасаллути гуломону корх,ои гайри инсонии ин кабилах,ои зардпуст, ривочи катлу горати ощоро фош намекарданд. Маълум аст, ки ин андешах,ои носазо натичаи парешонии авзои сиёсй ва ичтимоии он рузгорро нишон медод. Ин вах,шату разолати хонадони тукр дар тамоми ашъори шоирони ин давра бараъло х,ис карда мешавад. Чунин эътироз нисбати сохти давлатдорй ва замони пурталотум дар эчодиёти Хаким Носири Хусрав ба пуррагй ^увайдо аст: Хоки хуросон, ки буд цои адаб Маскани деви малъун акнун шуд.

XuKjrnmpo xoнa 6yd Балху кунун,

Хoнaaш вaйpoн su 6axmu вopyн шуд.

Мулкы Сyлaймoн œap Хypocoн 6yd,

Чун кы кунун мулкы девы малъун шуд. [10, с.226].

Чушнки aз pyзгop Ba зaмoни зиндaгии Ню^и XycpaB paвшaн xyBa^o мeгapдaд, y дap pyзгopи пypтaлoтyми тaъpиxй, яъне дap зaмoни cyлoлaи Faзнaвиëн Ba Сaлчyкиëн yiwp бa cap бypдaacт. Сaлчyкиëн xaм миали Faзнaвиëн poxи зулму бeдoдиpo пеш гиpифтaнд. Бaъди бap capи кyдpaт oмaдaни cyлoлaи Со^ч^^н вaзъият дap кaлaмpaви Хypocoн aз nemrapa бaдгap гapдидa буд. Мaxcycaн, дap зaмoни cyлroн CaB^ap (1118-1157) бeaдoлaтивy нoopoмй бa овчи aълoи xyд pacид. Киpдopxoи paзилoнaи xoнaдoни Солчуки дap aшъopи тaмoми шoиpoни ин дaвpa paвшaн инъикoc ëфтaacr. Bo^a^ xaмaи мapдyм aз дaвлaтдopии orao бa дoд oмaдa буд. Дoнишмaнди эpoнй Зaбexyллoxи Caфo дap киroби «Taъpиxи aдaбиëги Эpoн» бeдoдгapии ин xoнaдoнpo якcap бaëн жмуд^ aз чумл^ дap бopaи Fyлoмфypyшй Ba дт^ киpдopxoи зишти orn,o чунин ëдpac мeшaвaд: «Аз Fyлoмoни Typ^ ки дap ин axд xapидopй мeшyдaнд, бa cypaтxoи мyxтaлиф иcтифoдa мeшyдaнд. Дacrae aз orn,o бoзичaи rnaxBa™ yмapoи ин axa бyдaнд. Ba paфтopи бaъзe aз caлoтин 6o ин бeчopaгoн биcëp вaxшиëнa буд» [5, c.71].

Хдмои ин BoKeaxorn нaнгинpo шoиpoнy caxaнвapoни ин оад дap ocopи oвapдa, caбaбгopи acocrnrn ин нoбacoмoниxopo xyкмpoнoни зaмoнaшoн мeдoниcгaнд Ba oraopo зepи Tarn^ Kapop мeдoдaнд. Чyнoнчи, дap тacвиpи rnornprn мaшxypи acpи 11 Ч,aмoлидцин Aбдypaззoки Иcфaxoнй мебинем:

AMa^ap, эй гoфылaн з-rn вa^шamo6oд, awaiap,

Aлфыpop, эй oyuvo^ з-т дeвмapдyм, aлфыpop.

Аз naüu yamnu ману my муш ^aмдœmu шланг

В-аз naüu ^m^u ману my чубу a^aн гашша ëp [5, с.248].

AróaiTa, шoиpoни дж^и xaмзaмoни rnornppo низ мeгaвoн ёд кapд, ки 6o чунин paB^ rncbp э^д кapдaнд Ba 6a мyкoбили кacpaтгapoии зaмoни xyд мyбopизa мeбypдaнд. Мaxcycaн, Кишии Мapвaзй, Зaxиpyддини Фopëбй, Caнoии Faзнaвй Ba дигapoн 6o вaзъияти зaмoни xyд дacт 6a гиpeбoн бyдaнд.

Нocиpи XycpaB aз чумлои oн шoиpoнe acr, ки 6o инкдюби c^cñ Ba динии дaвpoни xyд мyбopизa бypдa, to oxиpи xaërarn дap ин aK^a пoйдop Ba ycryBop мoнд. У дap мукэбили кacидacapoëн Ba мyxoтибoни кacидaxoи мaцxй иcтoдa, aндeшa Ba тaxaйюлoти тoзaepo 6o ин жaнp ибpoз дoшт. Шoиp вaзъияти зaмoнaaшpo бeштap дap aшъopи xyд, aз чумл^ дap кacoидaш, бaëн coxTaacr. Boкeaн, Hoœprn XycpaB дap кacидaxoи xyд бeштap мaвзyxoи фaлcaфй-динй Ba axлoкй, ки яке aз мaвзyъxoи мaъмyлии кacидa acr, бaëн мeнaмyд.

Чyнoнки кaблaн ишopa нaмyдeм, шoиp дap 6apo6aprn инъикocи мacoили гyнoгyни зaмoн, as ^били axлoкy фaлcaфa, xикмaтy дин, TacBrnp нaмyдaни xacби xoли xyд Ba мyнocибaти xyдpo ниcбaти xyкмpoнoни зaмoн 6a тaвpи вoзexy paвшaн бaëн coxTaacr. Хдким Нocиpи XycpaB, ки дap чунин дaвpaи пypтaлoтyми тaъpиxй Ba пypчyшy xypyш xaër 6a cap бypдaacr, тaaccyф aз oн мexypaц, ки дaвлaти нoтaкpopи точи^н, Coмoниëн aз бaйн paфт Ba дaвлaтдopoни aчнaбии Fasнaвиëнy Caлчyкиëн кyдpaтpo 6a дacr гиpифтaнд. У ниcбaт 6a ин xoнaцoни нов нaфpaти бeaндosa дoштa, пaйвacra oraopo дap aшъopи xyд мaxкyм мecoзaд. Дap aшъopи Нocиpи XycpaB эътиpoз ниcбaт 6a дaвлaтдopии cyлoлaи Caлчyкиëн ниxoят зиëд 6a нaзap мepacaд. Мacaлaн, шoиp кaйд мeкyнaц, ки cyranarn тypкoни бoдиянишини can^yKH, ки to 6a дacг дapoвapдaни xoкимияти cиëcй, чун Fyлoмsaни capoй 6yдaнд, имpyз coxиби чoxy мaнcaб гapдидaнд. Бинoбap ин, y 6a oзoдaгoн, яъне мapдyми пopcизaбoн, aз чумло шoиpoни мaццox мypoчиaт мeнaмoяд, ки 6aporn шyмo шapм нaмeoяд, ки дap пеши ин coxибдaвлaтoни нов Ba кyчмaнчиëни бoдиянишин capи тaъзим фypyд мeopeд Ba oнxopo cHTornrn мeнaмoeд:

Т^тн 6а nemu мapдoн з-ш жш дap Хypocoн

Буданд xopy oyrn, щмчун затн capoü.

Имpyз шapм н^яд aзaдзaдcгaнpa

Камден 6а newu mypкaн кушм аз marnb д^т [10, с.337].

Мycaллaм acr, ки Hocrnprn XycpaB биш 6ap rnrnopa™ xyди y aз xoнaвoдaи мyxтaшaм будо capBaTy кyдpaти зиëдe дap Бож дoштaacr. Дap кудокй 6a oмyxтaни илму дoниш мaшFyл гapдидaacr Ba дap чaвoнй 6a дapбopи canor™ Ba yмapo pox ëфтaacr. Чугонки бaъдaн дap «Caфapнoмa»-aш ëдoвap мeшaвaд: «Бoproxи мулуки очом Ba caлoтинpo чун cyлтoн Мaxмyди Faзнaвй Ba nrncaparn Мacъyд дидо...» (11, 3). Бо ин тapтиб дap чaвoниaш, яъне to cинни чиxилcoлaгй 6a мapтaбaи «Доб^й» pacидaacr, вaлe бaъдaн тaFЙиpи xoл шудо, дap aндeшaи дapки xaкoик aфтoд. Бaъзe мyappиxoн caбaби тapки xиsмaти дaвлaтиpo дигapxeлтap мaънидoд мeнaмoянд. Мacaлaн, Бepтeлc чунин мeнигopaц: «Нaмeдoнeм чи иллaтe Hocrnprn XycpaBpo 6ap oн дoшт, ки 6a Мapвpyд 6a xидмaти Caлчyкиëн дapoяд. Шoяд биraвoн TacaBByp кapд, ки nac оз мapги Мо^уд Ba 6a p^ кop oмaдaни бapoдap Ba душмони ЧOнии y Мyxaммaц Нocиpи XycpaB, ки оз нaздикoни Мacъyд буд, нoчop оз Бaлx 6a MapB гypexтa, 6a Ч,aFpибeк пaнox бypдaacI» [3, c.174].

Чушнки аз фаали аввали «Сафаршма»-аш равшан мегардад, Нocири Xycрaв аз Сaлчyкиëн нoрoзй будаает ва баъдгар аз orao ранчу aзoбхoи зиёде дидаает. Бинсбар хамин дар кacoиди xyд, ки ниcбaти ин xoнaдoн нафрат дoштaacт, пайваета нoрoзигии xyдрo баён мешзад. У oнхoрo «гурги 6^6ok», «кавми иблио «гули биëбoн» ва гайра менoмaд ва аз рузгари гузаштаи Xyрocoн чунин ёд мекунад:

Хуросон з - оли Сомон чун тщй шуд, Хама дигар шудаст ахволу сомон. Зи бас дастону бединй бимондаст, Ба зери дасти цавми зердастон. Ба суратхри неку мардумонанд, Ба сиратхои бад гурги биёбон [10, с.326].

Изотри Xycрaв зaмoни пoдшox,ии Сoмoниëрo, ки дар рузгари orno дехдошни эрoнй кудрату эхтирoм дoштaнд, 6o хафат ёд мекунад ва ба андешаи y Салчукиён хакки caлтaнaти фaрмoндoрии Xyрocoнрo нaдoрaнд, зерo дар як xora мардуми oзoдy бoфaрхaнг 6o xaлки кучманчии caхрoнишин иcгикoмaт кaрдaнрo рaвo нaмедoнaд:

Хуросон цои дунон шуд, нагунцад

Ба як хона дарун озода бо дун.

Ки авбоше хаме бехону бемон,

Дар у имруз хон гаштанду хотун [10, с.320].

Чушнки ишoрa гардид, шoир аз oриëй будани xyд ифтиxoр дoштa, кайд мекунад, ки бaрoи дехкoни oзoдaзoдa xеле зишт аот, ки пеши тyркoн caр фуруд oвaрaд. Вай дар девoни aшъoри xyд бoрхo 6o хacрaт аз гузаштани зaмoни Сoмoниëн ёд мекунад ва caрoни Тyркрo вoдoр меcoзaд, ки нoмaхoи «Шт^ни ачам»^ биxoнaнд, тo аз бузургию шaхoмaти шoхoни ачам oгoх гарданд. Ва аз orap бoифтиxoр ёд мекунад:

Ку-т Фаридуну куцо Кайцубод?

Ку-т хуцаста алами Коваён?

Соми Наримон куву Рустам куцост,

Пешрави лашкари Мозандарон ?

Бобаки Сосон куву ку Ардашер,

Ку-ст? На Бахрому наНушервон! [10, с.244].

Чун дар шли 1040 хoкимият, баъди табаддулати шёш, ба даоти Салчукиён мегузарад, Нхири Xycрaв, ки дар дaрбoри oнхo ба хaйcи дабир юр мекард, тaмoми кoрхoи нoчaвoнмaрдoнaи oнхoрo 6o чашми xyд мебинад ва хамеша ба oнхo 6o чашми нафрат нигах мекунад. Штр таъкид менамoяд, ки ман дар ин 4o дусту рафики наздик нaдoрaм ва бехтар аат, ки аз ин ^crc^ риёй xyдрo дар кaнoр гирам. Шoир ин вaзъиятрo дар aшъoри xyд чунин тacвир менaмoяд: Рафице ман дар ин манзил надорам, Хацицат, дусте якдил надорам. Аз ин муште рафицони риёй, Буридан бехтар аст аз отной [10, с.24].

Мааъалаи дигаре, ки дар ин давра ба миён гyзoштa мешуд, ин шишят аз coxrn дaвлaтдoрии yмaрoвy фyкaхoи зaмoн буд. Кам кате аз шoирoн ба назар мерacидaнд, ки oнхo тacaллyти Fyлoмoнy кoрхoи Faйри инcoнии ин кaбилaхoи зард^ат ва катлу Foрaти oнхoрo фoш намекарданд. Маълум аат, ки ин aндешaхoи нocaзo натичаи пaрешoнии aвзoи cиëcй ва ичгимoии oн рyзгoррo нишoн медoд. Кирдoрхoи вахшиёнаву разиюнаи ин xoнaдoнхoи турк дар тaмoми aшъoри шoирoни ин давра равшан нaмoëн acг. Аз чумла, Нхири Xycрaв, ки 6o coxти давлащэрии зaмoни xyд мyкoбил буд, дар аш^раш oнхoрo пaйвacгa зери танкид кaрoр медoд. Шoир caрoни рузгари xyд-Faзнaвиëн ва Сaлчyкиëнрo, ки нoчaвoнмaрдoнa ба тaxт нишacгaвy зери ни^би дин амал мекунанд ва xештaнрo Fазивy нoшири дину диёнат эъшэн мекунанд, хариcy xyдxoхy чoхтaлaб медoнaд. У 6o хacрaт ишoрa мекунад, ки Xyрocoн, ки чoи илму фарханг ва хикмат буд, имруз машни девoни нoкac ва xoнaи бyxшy кин шyдaacг: Хоки Хуросон, ки буд цои адаб, Маъдани девони нокас акнун шуд. Хикматро хона буд Балху кунун, Хонааш вайрон зи бахти ворун шуд. Мулки Сулаймон агар Хуросон буд, Чунки кунун мулки деви малъун шуд [10, с.226].

Бишбар андешаи дoнишмaнди точик X. Шaрифoв: «Xycрaв харгиз oбрyи xyдрo бaрoи ба дacг oвaрдaни тамаъ нaxocгaacг ва маълум мешавад, ки нoxyшнyдй ва руй нaoвaрдaни Xycрaв ба дaрбoри

aмиpoни т^к моншои нaжoдй xaм дopaд» (15, 280). Aлбaттa дap нк^ди шoиp пеш оз xaмa xmccm ммx,aнпapacrй ну^уфт^ xapгиs нaмexoxaц, ки Taxrm aчцoдoни a^awpo бeгoнaгoн coxmô шaвaнц. Бинoбap ин xmtoô мекунод:

Т^тн pa^ыю 6сндт ман будаанд,

Ман maн чй гунс 6сндт mypкaн кунам [10, с.З 75].

Мexвapи acocmm ше^и Нocиpи XycpaB aкoиди мaзxaбй Ba axлoкy oдoби инcoнй acr, ки xaмaи тaълимoт Ba мaтoлиби xyдpo зepи нaзapи ин ду окидо кapop медш^. Aшъopи cиëcии шoиp бoшaц, беш^ дap тонкиду мaзaммaти aмиpoн, шoxoн Ba шoиpoни мaдцox бaëн rn^aacr. Boкeaн, шoиp xapгиs оз cmëcaT Ba дaвлaтдopии шoxoни зaмoни куд poзй нaбyдa, xaнyз оз зaмoни дap дapбop xидмaт кapдaнaш ниcбaти orao нaфpaт дoштaacт. Бинoбap xaмин 6a шoиpoни мaцдoxи зaмoнaш мypoчиaт шмудо, xmtoô мекунод, ки TaBaccyro cyxaн, ки гaвxapи пoк acr, шaxcoни 4oxmn Ba бaцгaвxappo модау caнo мекушнд Ba 6o cyxaнoни дypyFи xyд xoxoни cилaвy томоъ xacraнд: Бс тму 6с гaв^ap кунй мuд^am o^o, Ku мaя-cm мap уцлу 6aдгaв^apыpo. Бс назм a^ap opü дypyгy mauabpo, Д^уг acm capмaя мap-кaфapыpa [10, с. 34].

Фaзoнли ax^o^ дap ше^и Hocmpm XycpaB 6a бexтapин Ba мyaccиpтapин caбк бaëн шyдaacr. У оз caмими колб Ba 6o тaxaйюли бaлaнди шoиpoнa тaмcилoти зeбoepo oфapидaacr. Шoиp 6ap ок^ои xyд ycTyBop будо xaмeшa oнpo mrox мeдopaц. Бo ин ондешо Ba ок^ш xyд пaйвacra мyxoлифoнaшpo мозоммот мeнaмoяд Ba oraopo зepи Tarn^m caxT кapop медику. Пеш оз xaмa, 6a oлимoнy фaкexoнм дapбopй Ba инчунин кosиëнe, км 6apom гмpифтaни мaнcaб xaмчyн aco 6ap дapи cyлтoн шобу pyз иcroдaaнд, мeroзaц:

rap mypo nyrnm 6с cyлmaнu Хypacaн acm,

X,ey гам rncm ж cyлmaнu Хypacaнaм.

Сад eyœy acm мapa сдл, m ман з-Эзuд

Бap mysy 6ap capu cynmorn my cyлmaнсм [4, с.219].

Моълум acr, ки 6o мapгм Мо^уд Ba 6ap capm кyдpaт oмaдaни бapoдapи y Му^оммод Hocmpm XycpaBpo вoдop кapд, км 6a xидмaти aмиpи Солчукй гyзapaд. Воле мyтaaccифoнa тypкoни xaкнoшинoc Ba caxpoнишин, мaънии raxry capBapmm мyлкpo capфaxм нaмepaфтaнд, 6a кaцpy кимоти чунин шaxcи дoнишмaндy фoзил pacндaн 6apom orao нмxoят мушкмл буд. Бинoбap xaмин шoиp aбaцaн оз xиsмaти дapбop доет кошидо, poxm дигapepo пеш гиpифт. Бо ковли дoнишмaнди Эpoн Aлии Дош-гй: «Typкoни зaбoннoфaxм, км дap aвoил Tynyrn кyдpaти xyдpo нaмeдoниcraнд, кaцp Ba шaъни дaбиpи зaбapдacr Ba бoкaмoлepo бoз шинocaнд. Ba бace эътимoли моъкул мepaвaц, ки бapxypди xo™ caлчyкй 6a куллй 6ap xилoфи интиsopи Hocmpm XycpaB будо oн xaм Hocmpm Xycpaвe, ки пoдшoxи Fasнaвй бод y эxтиpoм мeгyзoштa Ba «xo^am xaтиp»-ш мeгyфтaнд» [1, c.166]. Ocopm ин зшгу нooдaмй дap дили шoиp ну^уфт^ o^o бeчaвoб мoндaн нaмeraвoниcr, бинoбap xaмин дap cинни пиpocoлй 6a Cyлчyкнëн чунин xmtoô мекунод:

Map - Tyspmu m^prnony 4,aspupo Бa maxm нс6уду 6o мexß mpe. Иcmaдс 6yдü 6с Бaмuëн шepe, Бuншacmс 6с ma^ap 6с wup - шape. Аз фълu 6aèu xacorn m ум/uam Нaгa^ чунт 6uxocm ompe. И6лucы лаъш 6сд-ш замш -a^ap 3yppu^u xeM dыд 6ucëpe [10, с.330].

Шишигу ranaxom Hocmpm XycpaB Tarao 6apom xyдaш нaбyдa, болки оз xoли тaмoми мapдyми мозлуми Xypocoн, км дap pa^y aзoб xacraнд, aфcyc мexypaд. У xacpaT оз oн мexypaд, ки зaмини Xypocoн пyp оз мopy гождум гaштaacr. Бинoбap ин xap зиëнy дyшвopиe, км оз cap мeгyзapoнaц, оз дacr paфтaни Xypocн 6a дacrи бeгoнaгoн aфтoдaни oн мeдoнaц:

Бс xocca my, ай на^е, xom Хypacaн, nyp сз мapy гаждум me napгuнü. Бapaшyфmaaнд сз my mypкoн, чü гуям, Muëнu есгoн дap me apзснuнü [10, с. Зб5].

Шoиp xap зaмoн 6a ëди capзaмини мoдapиaш - Xypocoн меофтод. Бо ëди зeôoмx,o Ba xomporm xyд дap oн 4o, xoтиpaxoe, км 6o чaвoнии y пaйвaнд xacracr. Aкнyн дap xaзoни yмpи xeш, км 6o xaзoн Ba xapoômm Xypocoн пaйвaнд ëфтaacг, оз зaмoнa мeнoлaц, км чaвoниaшpo оз y cмтoнидaacr. Шoиp TaBaccyrm бoд 6a axnm Xypocoн caлoм фиpиcroнидa, мexoxaц, км ^aBoôm xyдpo низ оз axnm фозлу xиpaд бишyнaвaц, to оз xoли orao 6oxa6ap гapдaц:

Салом кун зи ман, ай бод, мар Хуросонро,

Мар аули фазлу хирадро, наому нодонро.

Хабар биёвар аз эшон ба ман чу дода буви

Зи уоли ман ба уащцат хабар мар эшонро [10, с.12].

Хамчунин, абёти зиёдро аз ашъори шоир метавон дарёфт кард, ки муносибати шоирро бо сохти давлатдории замон инъикос намоянд ва сабабх,ои асосии оварагии уро низ аз ин усули давлатдорй бояд донист. Зеро барои Носири Хусрав барин шахси х,аким ва донишманд ва хох,они адолату осоиштагии кишвар, наметавонад дар назди ингуна шахсони аз тарзи давлатдорй намудан бехабар зиндагй кунад ва акидахои озодандешонаи худро иброз намояд. Шоир танх,о тавассути сухани нешдори худ мехохдд решаи бегонагонро аз сарзамини модариаш решакан созад. Ва дар дуогуи он аст, рузе фаро мерасад, ки Хуросон ба по хеста ин девони ахримансириштро аз хоки худ берун месозад.

АДАБИЁТ

1. Алисас Хонсбергер. Лаъли Бадахшон. / Х. Алисас - Душанбе: Ирфон, 2003. - 287 с.

2. Арабзода Н. Мир идей и размышлений Носира Хусрава. / Н. Арабзода - Душанбе: Ирфон, 2003. - 262 с.

3. Ашуров Г. Философские взгляды Носира Хусрава. / Г. Ашуров - Душанбе: Ирфон, 1965. - 113 с.

4. Бертельс Е.Э. Насир-и Хосров и исмаилизм. / Е.Э. Бертельс - М.: Изд. вост. лит. 1959.-289 с.

5. Забеуллохи Сафо. Таърихи адабиёти Эрон, чилди 2. / С. Забеуллохи - Техрон: Дафтари нашри фарханнги исломй, 1384.413 с.

6. Зарринкуб, А. Бо корвони хулла/ Абдулхусайни Зарринкуб. -Душанбе: Адиб, 2004. - 331 с.

7. Каландаров, Х. Диспут Насир Хусрав и Кисаи / Х. Каландаров // Словесность. Научный журнал Института литературы, востоковедения и письменного наследия им. Рудакй АН РТ. -Душанбе: Шуджаиян, 2012. - N° 2.

8. Каландаров, Х. Рудакй ва исмоилия / Хоким Каландаров. Нашриёти Эр-граф. -Душанбе: Адиб, 2012.-267 с.

9. Мухаккик, М. Шархи сй касидаи Хаким Носири Хусрав/ Махдии Мухакик. -Техрон, Дафтари нашри фарханнги исломй, 1374.-329 с.

10. Носири Хусрав. Девони ашъор / Носири Хусрав. // Дар ду чилд. Бо кушиши Амрияздони Алимардон ва Нурмухаммади Амиршохй. - Душанбе. Дониш, 2009. - 1056 с.

11. Носири Хусрав. Сафарнома, бо тадвини Мухаммад Сайёкй. -Техрон: Авранг. 1424.-189 с.

12. Носири Хусрав. Дируз, Имруз ва Фардо/ Носири Хусрав (мачмуи маколахо). Хайхати тахририя. -Хучанд, 2005.-654 с.

13. Рахим Мусулмониён. Пораи Самарканд. / М. Рахим Дафтари нашри фарханги исломй. Техрон, 1378. - 189 с.

14. Нозир Арабзода. Ч,ахони андешаи Носири Хусрав. / А. Нозир -Душанбе: Адиб, 2003. - 239 с.

15. 11. Саидкул Сабзаев. Махорати суханварии Носири Хусрав. / С. Саидкул - Душанбе: Адиб. 2003. - 235 с.

16. Худой Шарифов. Рози чахон / Худой Шарифов. - Душанбе, Эр-граф. 2004. - 327 с.

17. Худой Шарифов. Сухане аз адабиёти миллй (мачмуи маколахо) / Худой Шарифов. - Душанбе, 2009. - 230 с.

ОТРАЖЕНИЕ СОЦИАЛЬНОЕ ЭПОХИ НАСИРА ХУСРАВА О ЕГО ПОЭЗИИ

В данной статье речь идет о жизни Насира Хусрава, а также на основе научных материалов анализируются и предлагаются аспекты точки зрения Насира Хусрава, его отношение к придворным, особенно к династий Салджукидов и Газневидов.

Известно, что жизнь Носири Хусрава восходит к временам правления тюркских династий Газневидов и Салджуков. Хотя поэт работал на высоком государственном посту при дворе этих двух династий, но с переменами в духовной жизни он сразу, же увольняется с государственной службы и отправляется в путешествие. После семилетнего путешествия поэт вернулся на родину, где между ним и придворными вспыхнуло духовное противостояние.

Это сопротивление привело к тому, что Носири Хусрав навсегда покинул свою родину и продолжил борьбу в изгнании своим творчеством. Поэт сожалеет о том, что земля, на которой он вырос, тогда была угнетена. Поэтому он ненавидел новых чиновников и критиковал их. Недовольство поэта отражается в том, что люди, занимавшие эту должность, были низменными и иррациональными людьми, которые, подобно змеям и ящерицам, превратили землю Хорасана в руины. Эта земля, которая раньше была известна как место науки и знаний, теперь является местом демонов.

Носири Хусрав известен как один из ораторов, который боролся против политической и религиозной революции своего времени и оставался стойким в этой вере до конца своей жизни. Ключивые слова: Насир Хусрав, Деван, Салчукиди, Газнавиди, поет, Худжат, Хуросан.

REFLECTION OF THE SOCIAL ERA OF NASIR KHUSRAV ABOUT HIS POETRY

This article is about the life of Nasir Khusraw and also analyzes and offers aspects of the point of view of Nasir Khusraw, his attitude towards the courtiers and especially towards the Saljukid dynasty, based on scientific materials. It is known that the life of Nosiri Khusrav dates back to the reign of the Turkic dynasties of

Ghaznavids and Saljuk. Although the poet worked in a high state post at the court of these two dynasties, with changes in his spiritual life, he immediately resigned from public service and went on a journey.

After a seven-year journey, the poet returned to his homeland, where spiritual confrontation broke out between him and the courtiers. This resistance led to the fact that Nosiri Khusrav left his homelandforever and continued the struggle in exile with his creativity. The poet regrets that the land on which he grew up was then oppressed. Therefore, he hated the new officials and criticized them.

The poet's dissatisfaction is reflected in the fact that thepeople who held this position were base and irrational people who, like snakes and lizards, turned the land of Khorasan into ruins. This land, which was formerly known as a place of science and knowledge, is now the place of demons. Nosiri Khusraw is known as one of the orators who fought against the political and religious revolution of his time and remained steadfast in this faith until the end of his life.

Key words: Nosir Husrav, Divan, Salchuki, gasnavi, poet, Hujat, Huroson.

Сведена об авторе:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Бехронов Джумъа Саидюёевич - кандидат филологических наук, доцент кафедры литетартуры Хорогского государственного университета им. М. Назаршоева. E-mail: behronov75@mail.ru Тел: (+992) 935972774.

About the author:

Bekhronov Juma Saidyuevich - Candidate of Philology, Associate Professor of the Department of Literature of the Khorog State University named after M. Nazarshoeva. E-mail. behronov75@mail.ruPhone: (+992) 935972774.

НАЦШИ ИФТИХОРИЩОИ НАЗИРИИ НИШОПУРЙ ДАР ТАЙЪИНИ МАЦОМИ ШЕЪРИ У ДАР САБКИ ХДНДИ

Махмудзода О.Б., Мирзоалиева А.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Фахриясарой дар адабиёти гузаштаи мо ба унвони як суннати деринаи адабй маъруф аст ва бегумон заминаву омилхои зухури он ба чанд нукта такя мекунад. Дар адабиёти гузаштаи точикй суннати хосае чараён гирифтааст, ки онро бо номи »Фахрия» ё ифтихория ном мебарем, ки дар онхо сифати худи муаллиф ё гуяндаи шеър мавзуи мехварии газал ё касидаро ба вучуд меоварад. Маънии истилохии ин вожаро, чунон мухаккики эронй Бехдорванд таъкид мекунад, ки метавон хамчун «муносибати ифтихор ба пайдоиш ва хамду санои куввати бахшоиши шоиронаи худ, изхори ситоиш аз тарафи шоир дар жанрхои мухталиф» мукаррар намуд [1, с.94].

Дар таърихи адабиёти точик шоирони зиёдеро метавон кайд кард, ки ашъори онхо ва махорати шоирии онхоро ситоиш кардаанд. Заминаи аслии зухури ин навъ ашъорро метавон ба он пайванд дод, ки гохо шоирон дар мукоиса ба дигарон ё посух ба бахси онхо ё худро сутудаанд ва ё ба шеъри худашон бахои баланд додаанд, ки сарчашмаи зухури ифтихория гардидааст. Мухаммадхусайни Некдорасл, ки дар иртибот ба чойгохи фахрия дар шеъри Хрфиз маколае навиштааст, ки рочеъ ба мохияти ин навъи шеърй чунин таъкид мекунад: «Фахр дарвокеъ решаи худшиносй дорад ва пиндору тархи фардро аз шахсияти худ ароа медихад ва аз он назар, ки бо тафаккур ва бо хадафи хос аст, истротежии хоси фард дар муаррифии худ аст» [2, с.245].

Дар эчодиёти суханварони тамоми асрхои гузаштаи мо ба вучуди чунин фахрияхо дучор меоем, ки бештари маврид дар газалиёт онхо дар байти мактаъ ба чашм мерасанд ва дар бештарин маврид бар асоси макоми хунарй ва чойгохи шеъри шоир гуфта мешаванд. Масалан, Хрфизи Шерозй мефармояд:

Хасад чи мебари, эй сустназм бар Хофиз,

Кабули хотиру лутфи сухан худодод аст [6, с. 66].

Х,амин матлаби худодод будани хунари шоириро Шайх Камоли Хучандй низ бо ифтихор дар каломи хеш чунин баён доштааст:

Дар сухан лутфи илощ ба ту ёр аст, Камол,

Варна сад сол ба фикр ин суханон натвон сохт [5, с. 102].

Нуфузи чунин фахрияхо дар байтхои шоирони сабки хиндй, дар мукоиса бо ашъори пешгузаштагони худ ба чаш мерасад, ки онро метавон яке аз вижагихои хоси сабки хиндй низ ба шумор меравад. Дар каломи аксари шоирони ин давра мо пайваста ба зухури фахрияхо ба шеваи мухталиф бармехурем, ки ба мавкеи хоси он ин сурудахо ишорат мекунанд.

Назирии Нишопурй яке аз шоирони сохибназар ва навпардози хамин сабки адабй ба шумор меравад, ки аз хамин чихат ашъори у на танхо хамзамонон, балки пешгузаштагонаш бенихоят фарк мекунанд. Яке аз вижагихои ашъори Назирии Нишопурй, намояндаи бузурги сабки хиндй, таваччухи хоса ба хамин мавзуъ, эчоди фахриясарой аниктараш, ситоиши шеъри худ ва махорати шоирй ба

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.