Научная статья на тему 'ОСВЕЩЕНИЕ ТАДЖИКСКИХ ТОПОНИМОВ И ЭТНОНИМОВ В ТВОРЧЕСТВЕ АКАДЕМИКА ЮСУФШОХА ЯКУБОВА'

ОСВЕЩЕНИЕ ТАДЖИКСКИХ ТОПОНИМОВ И ЭТНОНИМОВ В ТВОРЧЕСТВЕ АКАДЕМИКА ЮСУФШОХА ЯКУБОВА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
212
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЮСУФШОХ ЯКУБОВ / ИСТОРИЯ / ТОПОНИМ / ЭТНОНИМ / ТАДЖИКИ / СЛОВО / КУЛЬТУРА / ГОРОД / ИСТОЧНИК / НАУКА

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Расулиён К.Р., Муродов Сунатулло Махмадраджабович

В данном статье рассматривается, очень разнообразные направления исследований доктора исторических наук, профессора, академика Академии наук Республики Таджикистан Юсуфшоха Якубова.Одним из многоплановых направлений научной деятельности доктора исторических наук, академика Академии наук Республики Таджикистан Юсуфшоха Якубова является изучение географии истории, например происхождения названий людей, гор, рек и народов, проживающих в них.Различные аспекты изучения топонимов и этнонимов арийского этноса, то есть предков таджикского народа, в книгах «Памятники Верхнего Зерафшана» (1977), «Таджики: к проблеме таджикского этногенеза» (1992), «Таджики (об этногенезе)» (1994), «Точикшинос» (1999), «Какое отношение имеет слово арийский тип к туркам?» (2001), «Каянион» (2012), «Путеводитель по городу Карон» (2014), «История происхождения этнонимов и таджикского языка» (2018) и несколько статей по изучению истории топонимов и этнонимов.Изучение и анализ научного и народного наследия великого таджикского историка Юсуфшоха Якубова, который наряду с изучением различных аспектов истории и культуры арийского народа, в том числе таджиков, уделял пристальное внимание их топонимам и этнонимам.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ILLUMINATION OF TAJIK TOPONYMS AND ETHNONYMS IN THE WORKS OF ACADEMICIAN YUSUFSHOKH YAKUBOV

This article examines very diverse areas of research of Doctor of Historical Sciences, Professor, Academician of the Academy of Sciences of the Republic of Tajikistan Yusufshokh Yakubov. One of the multifaceted areas of scientific activity of Doctor of Historical Sciences, Academician of the Academy of Sciences of the Republic of Tajikistan Yusufshokh Yakubov is the study of the geography of history, for example, the origin of the names of people, mountains, rivers and peoples living in them. Various aspects of the study of toponyms and ethnonyms of the Aryan ethnos, that is, the ancestors of the Tajik people, in the books «Monuments of the Upper Zerafshan» (1977), «Tajiks: to the problem of Tajik ethnogenesis» (1992), «Tajiks (about ethnogenesis)» (1994), " Tojikshinos «(1999),» What does the word Aryan type have to do with the Turks? " (2001), «Kayanion» (2012), «Guide to the city of Karon» (2014), «History of the origin of ethnonyms and the Tajik language» (2018) and several articles on the study of the history of toponyms and ethnonyms. Study and analysis of the scientific and national heritage of the great Tajik historian Yusufshokh Yakubov, who, along with the study of various aspects of the history and culture of the Aryan people, including Tajiks, paid close attention to their toponyms and ethnonyms.

Текст научной работы на тему «ОСВЕЩЕНИЕ ТАДЖИКСКИХ ТОПОНИМОВ И ЭТНОНИМОВ В ТВОРЧЕСТВЕ АКАДЕМИКА ЮСУФШОХА ЯКУБОВА»

Key words: organization, cooperation, science, Tajikistan, problems, ecology, congress, colloquium.

Сведения об авторах:

Иброгимов М. - Руководитель аппарата РГУП «Таджикагролизинг». Адрес: Республика Таджикистан, гДушанбе, ул.Бехзод - 25.Телефон: (+992) 933I30002. Е -mail: dilshod. muhammadiev@mail. ru

Мухаммадиев Д.М. - Руководитель аппарата РГУП «Таджикагролизинг». Адрес: Республика Таджикистан, г.Душанбе, ул.Бехзод - 25.Телефон: (+992) 933130002. Е -mail: dilshod. muhammadiev@mail. ru

About the author:

Ibrihimov M — Chief of Staff of RSUE «Tajikagroleasing». Address: Republic of Tajikistan, Dushanbe, Bezodstr. - 25. Telephone: (+992) 933130002. E-mail: dilshod.muhammadiev@mail.ru

Mukhammadiev D.M. - Chief of Staff of RSUE «Tajikagroleasing». Address: Republic of Tajikistan, Dushanbe, Bezod str. - 25. Telephone: (+992) 933130002. E-mail: dilshod. muhammadiev@mail. ru

ИНЪИКОСИ ТОПОНИМ ВА ЭТНОНИМИ ТОЧИКОН ДАР ОСОРИ АКАДЕМИК ЮСУФШО^ ЯЪЦУБОВ

Расулиён Ц.Р, Муродов С.М.

Донишгохц миллии Тоцикистон

Яке аз самтхои фаъолияти илмии гуногунчанбаи доктори илмхои таърих, профессор академики АИ Ч,Т Юсуфшох Яъкубов пажухиши чугрофиёи таърихй аз кабили пайдоиши номхои махалли зисти инсонхо, куххо, дарёно ва мардумони маскун дар он чойхо мебошад. Пахлухои гуногуни омузиши топонимхо ва этнонимхои аквоми ориёй, яъне гузаштагони халки точик дар китобхои «Ёдгорихои болооби Зарафшон» (1977), «Точикон: доир ба проблемаи этногенези точик» (1992), «Точикон (перомуни этногенез)» (1994), «Точикшинос» (1999), «Вожаи тури ориёй ба турк чй нисбат дорад?» (2001), «Каёниён» (2012), «Рахнамои шахри Карон» (2014), «Таърихи пайдоиши этноним ва забони точик» (2018), маколахои «Номи аслии кули Искандар чист?» (1970), «Хуросон» (1987), «Уротеппа чй маъно дорад?» (1990), «Дар бахорон бо бахорон шод бош» (1991), «Турон ва турониён» (1993), «Сугд ё сугдиён» (2000), «Бозёфте аз Чашмачон» (2002), «Тафсири номи шахрхои Истаравшан» (2002), «Аз таърихи Мадчо» (2004), «Аспиён номи кадимаи Хатлон» (2015), «Карон кашфи асри XXI дар таърихи точик аст» (2017), «Табдили вожаи «юэчжи» аз топоним ба этноним» (2018) ва гайра дар радифи омузиши масоили таърихй топоним ва этнонимхо низ мавриди тахлилу баррасй карор гирифтаанд.

Чунончи вай дар маколаи «Тафсири номи шахрхои Истаравшан» ба тафсири таърихи пайдоиш ва маънои номхои чугрофии Уротеппа, Куркад, Багкат, Урметан, Усрушана ва ё Истаравшан ва гайра пардохтааст. Маънои вожаи Уротеппаро чунин меоварад: Вожаи Уротеппа аз ду бахш иборат аст: «Уро» ва «теппа». ^исми дуюм исми «теппа» маънои баландиро дорад ва ба хамагон фахмост, аммо бахс сари бахши аввали калима «уро» меравад. Ба назари ман вожаи «уро» ба чонишини ишоравии макон вобаста аст. чонишини «у», «уру», яъне ончо, он тараф дар топонимикаи точикй серистеъмол мебошад... Аз ин ру ман акида дорам, ки калъаи мири Уротеппа, ки дар он тарафи сой дар болои теппа чой дошт, махаллиёни ин тарафи сой онро Уротеппа номидаанд.

Вожаи Куркат аз ду бахш-»кур» ва «кат» иборат аст. калимаи «кур» дар забони зиндаи мардуми Дарвоз ба маънии «гори уфукй» имруз мустъмал аст... Касоне, ки ёдгорихои Куркатро дидаанд, медонанд, ки кисми шаркй ва чанубии он дар болои кух чой дорад. Дар кух дахмахои оилавй канда шудаанд. Сугдихо дахмахоро «кур» меномиданд. Куркат шахри «горхо»-»курхо» ном дорад. [7, c.41 ]

Багкат номи кадимаи Уротеппа аст ва аз шахрхои кадимии Истаравшан махсуб мегардад. Вожаи «баг», «ваг» маънии «Худо»-ро дорад ва «кат» маънии хона, деха ва шахрро ифода мекунад. Багкад макони худоён, бузургонро ифода мекунад.

Урметан вожаи эронй буда, «митан» дар топонимикаи Сугди Бухоро роич буд. Вожаи «масана» макон, хона буда, дар забонхои эронй «михан» ва арабй «ватан» шудааст. Бахши дуюми калима «ур» эронист ва ба вожаи «вору»-»васеъ», пахновар иртибот дорад-менависад забоншинос О.И. Смирнова дар китоби «Историческая топография Верхного Зарафшана».

Ю. Яъкубов чунин менависад: Чи тавре, ки аз матолиби фавк маълум мешавад, калимаи Урметан аз ду бахш «ур» ва «метан»-михан»-ватан иборат аст. ба акидаи ман О.И. Смирнова

бaxши аввали калима «ур»-ро нодуруст шарх додааст, зеро маънои «ур» аз «вору» фарк дорад. Дар нохияи Панчакент дехаи Вору ва Исфара дехаи Вор^к хаст ва номи ин дехахо ба калимаи «вошудан», «кушодан» алокаманд мебошад, аммо вожаи «ур» маъной дигар дорад... «Ур» маънои «уруро» дорад. Яъне Урметан ватани он суи Зарафшон.

Устурушан ё Истаравшан. Мувофики гуфтаи эроншинос О.И. Смирнова вожаи «уст» ва «ист» хаммаъно буда, баландиро ифода мекунад, вале бaxши дуюми калимаро шарх намедихад. Ба акидаи ман-менависад Ю. Яъкубов, кисми дуюми калима исми фариштаи 18-уми таквими авестой-Равшан мебошад, зеро дар гузашта вилоятхо ва нохияхо сарпарастони xyдро аз фaриштaгон-xyдоёни авестой доштанд. Истаравшанро фариштаи росткор, ростгуй, росткавл, дорандаи тарозу, санчандаи аъмоли мурдагон дар пули чинвот-сирот равшан сарпарастй менамуд.[7, с.43]

Ю. Яъкубов дар китоби «Ёдгорихои болооби Зарафшон»-аш хамчунин ба муарифии вилояти тaъриxии Бутамони пaрдоxтa ва менависад, ки аз руи axбори сарчашмахои чугрофии асрхои XXII Бутамон аз се кисм иборат буд: Бутамон аввал, миёна ва оxир. Ба Бутамони аввал каторкуххои Туркистон, ба миёна-Зарафшон ва ба оxир ё берунй-Х,исор доxил мешуданд.

Вилояти Бугамон гуфта хамаи кухистони хавзаи руди Сугд (Зарафшон)-ро меноманд. Аз куххои Бутамон рудхои Сyрxaндaрё, Варзоб, Кофарнихо баъзе шоxaхои Вaxш ва Сир чорй мешаванд.

Бутамон дар асрхои VII-XII дар чанубу шарк бо вилоятхои Чагониён, Axaрyн, Шумон, Вашгирд, дар гарб бо Шахрисабз, Самарканд ва Панчакент ва дар шимол бо Истаравшану Аспара (Исфара) хамсархад буд.

Мувофики axбори хуччатхои сугдй Бутамон тaxминaн аз солхои 715 то 722, яъне дар оxири давраи хукумронии Деваштич ба хайати давлати Панч доxил мешуд. Баъди шуриши соли 722 ва пароканда шудани давлати Панч Бутамон вилояти мустакил мешавад ва дар асри IX дар он маликас бо номи Зулона фармонфармой мекард. Дар асри X Бутамон якчоя ба Истаравшан ба давлати Сомониён хамрох карда мешавад.[8, с.6]

Ю. Яъкубов доир ба тaъриxи пайдоиш ва номи аслии Искандаркул изхори андеша намуда, менависад, ки Искандари Макдунй хеч гох ба суи Панчакенту Бутан нарафта буд. Ин кул дар китоби «Х,удуд-ул-олам» «Дарёчой» номида шуда, Ибни Х,авкал, Истaxрй ва Макдисй онро «Мачмаъ» (чамъи об) номидаанд. Ибни Хурдодбех онро «Айн» номидааст. Номи аслии Искандаркул Муштонзардарё ва руди аз вай чорй шуда, дарёи Ч,ичик ном доштааст. Дар нимаи дувуми асри XIX дар сахифахои адабиёти илмии русй ба чои Муштонзардарё вожаи Искандаркул пайдо мешавад. Чй тавр ва аз тарафи, кй ин ном бофта бароварда шудааст, холо ба мо маълум нест.[8,с.9]

Мавзеъ ва маънои ^алъаи Хумро, ки маркази нохияи Дарвоз аст, чунин тавзех додааст. ««Калъаи Хум аслан аз калимаи арабии «калъа» ва калимаи точикии ««ум» иборат аст. «Хум» яъне чойи ба коса ё кузамонанд. Агар имруз хам аз баландие ба ^алъаи Хум бинигарй, он миёни куххои баланд чун xyм аст. Чун бостоншинос бояд арза дорам, ки бо номи «£уми» бори аввал дар сарчашмахои чинй воxyрдaн мумкин аст. ^алъаи Хум каблан дар болотари Рузвай, ру ба руи Нусай чойгир буд. Дар сарчашмахои чинй боз онро воxyрдaн мумкин аст, ки хофизону мутрибон аз ин мавзеъ хануз дар асри VII ба Чин рафтаанд, ки онхоро маликаи Чин кабул кардааст.[3, с.3]

Дар бораи маънои шахри Карон чунин менависад: «Вожаи «карон» дар лугатхо ба маънои бузург ва тавоно омадааст. Дар забони точикй ба хамин маъно вожахои «кару фар» «Каргас»-парандаи бузург, «карсанг»-санги бузург вучуд дорад. Дар чои дигар менависад, ки «Карон вожаи кадимаи ориёист ба маънои точ, баландй ва бегазандй».

Дехаи Рузвайи нохияи Дарвозро, ки дар наздикии шахри Карон чой дорад, чунин маънидод кардааст: «руз-раз-ангур ва вай» ба маънии бисёр, яъне боги ангур» [4,с.3]

Вожаи «Терай»-ро, ки холо маркази нохияи ба номи Шамсиддин Шохин аст, чунин маънидод кардааст: «Вожаи Терай маънои замини дар баландй бударо дорад».

«Вожаи Дангара аз забони кадими ориёихои сохилхои бахри Сиёх-Оxшиён: дон-об ва гара-кух иборат аст».

«Рашт маънои сyрxро дорад. Номи ^аротегин дар асри XVI пайдо шуд».

Дар маколаи «Аз тaъриxи Мадчо»-аш номи вожахои Мадч (Мастчох) ва дехаи Мадрушкати нохияи Кухистони Мастчохро чунин тафсир намудааст: «Вожаи «мад» дар Авесто ба маънии «миёна» омадааст. Аз ин ру калимаи «Мадчо» мамлакати миёначойро ифода мекунад. Аслан вожаи «мад» решаи хинду аврупой дорад. Вожаи «Мадчо» дар шакли «Мадрушкат» дар асноди бойгонии шох Деваштич зикр мешавад. Вожаи «мадм», ки яке аз рустохои Паргар (Фалгар) аст, низ маънои миёндехро дорад.

Калимаи «Мадрушкат» ба маънои миёндех омадааст. Хамин тавр номи Мадчо дар сарчашмахо чун: Мадрушикат, Мадчо, Масхо ва Матчо (ин талафузи русист) вомехурад. Шакли дурусти он «мадчо» мебошад ба маънии «макони миёна». Шояд бахши дувуми калима «чо» аз сабаби дар талаффуз вазнин омаданаш «ч» ба «ч» мубаддал гаштааст»[7, с.27]

Академик Ю. Яъкубов дар маколаи «Номи кадимаи Хатлон Аспиён буд» ба тахлилу баррасии маънои номи Хатлон ва бархе аз мавзехои атрофи он пардохта ва менависад, ки «Вожаи «Хатлон» дар асри панч пайдо мешавад. Номи Хатлон аз этноними мардуми ориёитабори Х,айтолиён реша дорад. Аспиён номи азалии ин сарзамин аст, ки маънои парваришгохи аспонро ба худ касб кардааст. Маркази вилояти Аспиён Давонаспа, яъне аспони даванд дар назди Нозкул (холо Кайнар), дар нохияи Восеъ чой дошт.

Вожаи «Саксанохур» (дар нохияи Фархор) шакли дигаршудаи «Сакаспа» мебошад. Дар адабиёти таърихй охурсолор яке аз вазифахои мухими давлатй ба шумор мерафт»[6, с.3]

«Хуросон»-менависад Ю. Яъкубов-калимаи пахлавй буда, «хур»-офтоб ва «сон»-макон, замин мебошад. Хуросон аввалин бор дар куруни сеюми мелодй дар катибаи Шохпури аввал дар «Каъбаи Зардушт» зикр мешавад. Хуросон диёри офтобпарастон будааст».

Ю. Яъкубов сарчашмахо ва адабиёти гуногуни илмиро доир ба таърихи пайдоиши вожаи Хуросон, мавкеи чугрофй ва марзхои ин сарзамини кадимаи ориёихо мавриди тахлилу барасй карор дода ва ба чунин натича мерасад: Хамин тавр дар сарчашмахои таърихй ду акида дар бораи марзхои Хуросон вучуд дорад. Як гурух Мовароунахрро чузви Хуросон медонанд ва дигаре уро чудо мекунанд. Аммо бештар муаллифони китобхои таърихй Наршахй, Гардезй, Яъкубй, Мукаддасй, Балозурй ва Нишобурй Фароруд-Варазрудро (Мовароунахр) кисми асосии Хуросон донистаанд. Мо хамаи далелхои сарчашмахоро ба назар гирифта, ба хулосае омадем, ки фикри муарихони бостонй Гардезй, Наршахй, Яъкубй, Мукаддасй ва гайра дар бораи ин ки Мовароуннахр-Варазруд чузви Хуронон мебошад, дуруст аст.

Бинобар ин Хуросон дар кадим тамоми сарзаминхои ориёинишини шаркиро аз Дашти Кабир сар карда то Хутану Мугулистони Гарбй (Олтой) дар бар дошт. Сархадхои чануби Хуросон Помир, хамаи вилоятхои хозираи Афгонистон, ки дар домани Камони Хиндукуш мебошад, то Хорогу Систон (Сакистон) дар бар гирифта, марзи шимоли он аз Хоразм хам боло буд».[1, с.8]

Ю. Яъкубов дар маколаи «Бозёфте аз Чашмачон» ба тахлилу баррасии таъриху тамаддуни водии Кубодиён пардохта ва менависад, ки тахлили адабиёти авестой ба он далолат менамояд, ки водии Кубодиён маркази Ориёнвичро ташкил менамуд. Махз дар ин чо номхои Тус, Кубод (Кавад), Айвач (Ориёнвич), Кухи Тирак ва гайра боки мондаанд...

Вохаи Бешкент, ки Чашмачон дар он чой дорад, хеле кадим ва яке мукадасотгоххои Кубодиён мебошад. Бешубха номи аслии он Панчаканд аст ва вожаи туркии «беш» тарчумаи айнани точикй мебошад.[8, с.9]

Ва дар мавриди туркй будани номхои бархе аз мавзехои Точикистон чунин хулосабарорй менамояд: «Дар асри XIX ва аввали асри XX дар натичаи зиёд шудани нуфузи туркзабонон бисёр номхои точики ба монанди Сурхоб-Кизилсу, Навбозор-Янгибозор, Панчканд-Бешкент ба туркй тарчума мешаванд ва то рузгори мо омадаанд, ки мо бояд номхои аслии точикии онхоро аз нав эхё намоем».[10:9]

Дар таквияти хулосахои академик Ю. Яъкубов овардани порае аз суханронии Президенти Чумхурии Точикистон Эмомалй Рахмон ба муносибати Рузи забони давлатй мухим аст. Э. Рахмон чунин мегуяд: «Номхои чугрофии минтака ба таъриху сарнавишти миллат иртибот дошта, таърихи рушду такомули забони моро инъикос менамоянд. Номхои чугрофии хар мавзеъ ва хар минтака арзишмандтарин сарвати таърих ва мероси миллии ин сарзамин дониста мешаванд. Ин номхо таърихи зиндаи миллат буда, бештари онхо аз гузаштаи дур маншаъ мегиранд... Яке аз хусусиятхои ин номхо дар он аст, ки ба даврахои гуногун ва забонхои махаллии ин сарзамин мансуб мебошанд. Аммо, мутаассифона теъдоде аз ин номхо дар тули таърих бо номхои бегона иваз карда шудаанд, ки имруз аз руи адолату хакикати таърих бояд эхиёи тоза ёбанд»[2,с.55]

Бояд гуфт, ки пас аз пешниходи Президенти Чумхурии Точикистон Эмомалй Рахмон дар бораи иваз намудани номхои Ленинобод ба Сугд, Каротегин ба Рашт, Уротеппа ба Истаравшан академик Ю. Яъкубов дар таквияти ин икдоми нек зери унвони «Сугд ё «Сугдиён» дар рузномаи расмии «Чумхурият» маколаи муфассале ба табъ расонид. Аз чумла дар ин макола муаллифи он менависад: «Ман солхои 80-90 як силсила маколахо мувофики хохиши хукуматхои махаллй дар бораи баркарор намудани номхои таърихй: вилояти Хатлон, русто, нохияхои Хурамшахр (Куйбышев), «Дарбанд (Комсомолобод), Селакон (Саветский), Рашт (Каротегин), Сарбанд ё Ганчина (Ильич), Навбозор ё Кумедиён (Орчоникидзеобод) дастурхои илмй навишта будам.

Аммо аз асосномахои таърихии ман навишта танхо номи вилояти Хатлон ва нохияи Комсомолобод-Дарбанд баркарор карда шудаанду халос.

Ман барои баркарор намудани номи Орчоникидзеобод чандин бор справкахои таърихй навиштаам. Дар онхо гуфтаам, ки мувофики сиккахои дар нохия ёфтшуда, дар асрхои XVIII-XIX номи Орчоникидзеобод Навбозор будааст. Ин номро туркзабонхо аз точикй ба забони худ айнан тарчума намуда, онро Янгибозор кардаанд. Дар замони шуравй Янгибозор ба Орчонкидзеобод иваз шуд. Бинобар ин хуб мешуд, ки номи таърихии он Навбозор баркарор мегардид.

Гайр аз ин ман дар асосномахо оварда будам, ки дар замони кадим то истилои мугулон дар ин нохия ду шахр бо рустохояшон вучуд доштанд. Якеро Андигон мегуфтанд, ки номи худро то имруз нигох доштааст. Дар замони Сомониён Андигон яке аз шахрхои бузурги тичоратй дар рохи Бузурги Абрешим ба суи Рашту Дарвоз буд. Дигар шахри Кумедиён буд, ки дар чои хозираи Кофарнихон буд. Кумедхо дар кадим як кабилаи чорводори ориёй буданд, ки дар доманаи куххои Х,исор, дараи Рашт ва нохияхои Кофарнихон то Гарму Олой мезистанд. Онхо ба лашкари Искандари Макдунй аз Душанбе боло рафтанро имконият надоданд. Номи Кофарнихон шакли арабишудаи Кумедиён мебошад...

Аз ошной ва тахкику тахлили осори илмию оммавии муаррихи варзидаи точик устод Юсуфшох Яъкубов бармеояд, ки у дар радифи омузишу тахкики пахлухои гуногуни таъриху фарханги мардуми ориёитабор, минчумла точикон ба масоили топониму этноними онхо диккати чиддй додааст.

АДАБИЁТ

1. Адабиёт ва санъат. 12 майи 1988.

2. Суханронии Президента Чумхурии Точикистон ба муносибати Рузи забони давлатй Пайванд. 2018, № 31. -С. 55-56.

3. Точикистони Шуравй. 17 июли 1991.

4. Чумхурият. 23 августи 2018.

5. Чумхурият. 16 марти 2017.

6. Чумхурият. 20 августи 2015.

7. Яъкубов Ю. Тафсири номи шахрхои Истаравшан // Фарханг. 2002, № 7-8. -С. 41.

8. Яъкубов Ю. Ёдгорихои болооби Зарафшон.-Душанбе, 1977. -С. 9.

9. Яъкубов Ю. Аз таърихи Мадчо // Фарханг. 2004, № 5-6. -С. 27.

10. Яъкубов Ю. Бозёфте аз Чашмачон // Илм ва хаёт. 2002, № 10-12-С.9.

ОСВЕЩЕНИЕ ТАДЖИКСКИХ ТОПОНИМОВ И ЭТНОНИМОВ В ТВОРЧЕСТВЕ АКАДЕМИКА ЮСУФШОХА ЯКУБОВА

В данном статье рассматривается, очень разнообразные направления исследований доктора исторических наук, профессора, академика Академии наук Республики Таджикистан Юсуфшоха Якубова.

Одним из многоплановых направлений научной деятельности доктора исторических наук, академика Академии наук Республики Таджикистан Юсуфшоха Якубова является изучение географии истории, например происхождения названий людей, гор, рек и народов, проживающих в них.

Различные аспекты изучения топонимов и этнонимов арийского этноса, то есть предков таджикского народа, в книгах «Памятники Верхнего Зерафшана» (1977), «Таджики: к проблеме таджикского этногенеза» (1992), «Таджики (об этногенезе)» (1994), «Точикшинос» (1999), «Какое отношение имеет слово арийский тип к туркам?» (2001), «Каянион» (2012), «Путеводитель по городу Карон» (2014), «История происхождения этнонимов и таджикского языка» (2018) и несколько статей по изучению истории топонимов и этнонимов.

Изучение и анализ научного и народного наследия великого таджикского историка Юсуфшоха Якубова, который наряду с изучением различных аспектов истории и культуры арийского народа, в том числе таджиков, уделял пристальное внимание их топонимам и этнонимам.

Ключевые слова: Юсуфшох Якубов, история, топоним, этноним, таджики, слово, культура, город, источник, наука.

ILLUMINATION OF TAJIK TOPONYMS AND ETHNONYMS IN THE WORKS OF ACADEMICIAN YUSUFSHOKH YAKUBOV

This article examines very diverse areas of research of Doctor of Historical Sciences, Professor, Academician of the Academy of Sciences of the Republic of Tajikistan Yusufshokh Yakubov. One of the multifaceted areas of scientific activity of Doctor of Historical Sciences, Academician of the Academy of

Sciences of the Republic of Tajikistan Yusufshokh Yakubov is the study of the geography of history, for example, the origin of the names ofpeople, mountains, rivers and peoples living in them.

Various aspects of the study of toponyms and ethnonyms of the Aryan ethnos, that is, the ancestors of the Tajik people, in the books «Monuments of the Upper Zerafshan» (1977), «Tajiks: to the problem of Tajik ethnogenesis» (1992), «Tajiks (about ethnogenesis)» (1994), " Tojikshinos «(1999),» What does the word Aryan type have to do with the Turks? " (2001), «Kayanion» (2012), «Guide to the city of Karon» (2014), «History of the origin of ethnonyms and the Tajik language» (2018) and several articles on the study of the history of toponyms and ethnonyms.

Study and analysis of the scientific and national heritage of the great Tajik historian Yusufshokh Yakubov, who, along with the study of various aspects of the history and culture of the Aryan people, including Tajiks, paid close attention to their toponyms and ethnonyms.

Key words: Yusufshokh Yakubov, history, toponym, ethnonym, Tajiks, word, culture, city, source, science.

Сведение об авторах:

Расулиён К.Р. — доктор истарических наук, профессор кафедры истории таджикского народа Тадикского национального университета, Адрес: 734025, Республика Таджикистан, г. Душанбе, проспект Рудаки 17.

Муродов Сунатулло Махмадраджабович — соискатель кафедры истории таджикского народа Тадикского национального университета, Адрес: 734025, Республика Таджикистан, г. Душанбе, проспект Рудаки 17. Тел: (+992) 987144381

About the autors:

Rasuliyon Q.R. - Doctor of Historical Sciences, Professor of the Department of History of the Tajik People, Tadik National University, Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Avenue 17.

Murodov Sunatullo Mahmadrajabovich - Applicant for the Department of History of the Tajik People, Tadik National University, Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Avenue 17. Tel: (+992) 987144381

УДК: 930.22(575.3:549) ИЗ ИСТОРИИ ВЗАИМООТНОШЕНИЙ ТАДЖИКИСТАНА И ПАКИСТАНА

Джумаева П.А., Мирзоев Н.М.

Таджикский национальный университет

Политические отношения между Таджикистаном и Пакистаном имеют долгую историю. Ещё до 540 года до н.э. империя Ахеменидов присоединила к себе большую часть территории Индии. В эпоху империи Кушанидов между ними и Индией существовала связь посредством Великого Шёлкового пути, в силу того, что туранцы и персы оказали большое влияние на эти два государства, Таджикистан и Пакистан имеют много общего в истории, культуре и традициях, население обоих стран исповедует ислам суннитского толка. Империя Кушанидов, распростёртая от Ганга до Центральной Азии, объединила в себе различные цивилизации и культуры. Эта эпоха сыграла важную роль в истории цивилизации Востока, в том числе Индии, Пакистана, Центральной Азии и Ирана, многочисленные трактаты эпохи Кушанидов свидетельствуют о развитии культуры и цивилизации того времени [10, с.155-156]. Династия саманидских таджиков устанавливала дипломатические отношения с соседствующими государствами.

Персидский язык и литература в Индии и Пакистане имеют почти тысячелетнюю историю, традиция писать поэтические и прозаические произведения на этом языке не прерывалась на протяжении многих эпох. По сведениям достоверных литературных и исторических источников персидский язык впервые проник на пограничную территорию Индия-Ламган в 976 году с армией Сабуктегина Газнави. После Сабуктегина его сын - Султан Махмуд (998-1030) в период между 1000-1030 годами семнадцать раз ходил с военными походами в Индию, завоевав ряд районов северо-западной части страны, в том числе крупнейшую и богатейшую провинцию Пенджаб. Эти военные походы, проходившие под лозунгами «единобожие» и «нет безбожию», способствовали не только распространению ислама на большей части северных и западных районов Индии - Пенджаба, Синда и Гуджарота, но и культуры народов Ирана и Центральной Азии. В 1186 династия Гуридов положила конец правлению Газневидов и подчинила себе Индию. В эпоху правления Гуридов персидский язык вновь стал официальным языком Индии.

Необходимо отметить, что не только учёные и литераторы, но и представители различных слоёв населения Средней Азии переселялись в Пенджаб, они открывали в местах своего

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.