Научная статья на тему 'ОСОБЕННОСТИ СОСТАВНЫХ ЭЛЕМЕНТОВ КУЛЬТУРЫ В ФОРМИРОВАНИИ ЭТИКО-КУЛЬТУРНОЙ КОМПЕТЕНЦИИ БУДУЩИХ ПРЕПОДОВАТЕЛЕЙ'

ОСОБЕННОСТИ СОСТАВНЫХ ЭЛЕМЕНТОВ КУЛЬТУРЫ В ФОРМИРОВАНИИ ЭТИКО-КУЛЬТУРНОЙ КОМПЕТЕНЦИИ БУДУЩИХ ПРЕПОДОВАТЕЛЕЙ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
24
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МЫШЛЕНИЕ / УБЕЖДЕНИЯ / КАЧЕСТВО / ВЗГЛЯДЫ / ЦЕННОСТИ / НРАВСТВЕННЫЕ ИДЕАЛЫ / НРАВСТВЕННАЯ КУЛЬТУРА / ДУХОВНАЯ КУЛЬТУРА / ПРОФЕССИОНАЛЬНО-ЭТИЧЕСКАЯ КУЛЬТУРА И СОЦИАЛЬНО-КУЛЬТУРНОЕ ЯВЛЕНИЕ / ПРИНЦИПЫ / ЭЛЕМЕНТ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Назиркулов Тагаймурод Абдурасулович, Файзализода Джумахон Хол

В статье рассматрываются особенности составных элементов нравственной, духовной, профессионально-нравственной культуры, а также социально-культурные явления в формировании этико-культурной компетенции. Особенности составных элементов культуры определяют понятие “этико-культурной” для будущих преподавателей в высших профессиональных учебных заведениях и отражают установленные психологические (мышление, убеждения, качество, взгляды), ценностно-причинные (причины, ценности, идеалы, интересы), праксиологические (деятельность) особенности в процессе формирования этико-культурной компетенции. Таким образом, общий анализ толкования понятия “культурно-нравственное” даёт возможность представить этико-культурной компитенции преподавателя в качестве составных элементов интеграции личностных качеств преподавателя как круг нравственных знаний, ценностей, нравственных идеалов, установленных приципов профессионального поведения. Этико-культурной компетенции, в свою очередь, состоят из интеграции информации и знаний, защиты ценностей и личной деятельности. В таком случае каждый из данных элементов связан с другими и выполняет определённую функцию в формировании этико-культурной компетенций будущего преподавателя английского языка. На основании заключения авторов устанавливается, что многочисленные случаи составных элементов этико-культурный компетенций охватывают широкий и разгообразный круг знаний, умений и навыков по профессиональной деятельности.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FEATURES OF COMPONENT ELEMENTS OF CULTURE IN THE FORMATING OF CULTURAL-AESTHETICAL COMPETENCE OF FUTURE TEACHERS

In this article, it is considered of features of the constituent elements of moral, spiritual, professional-moral culture, as well as socio-cultural phenomena in the forming of cultural-aesthetical competence. The constituent elements typical of culture define the concept of “cultural-aesthetical” for future teachers in pedagogical universities (based on teaching specialty and reflect established psychological (thinking, beliefs, quality, ideas), worth-causal (worth, values, ideals, interests), PR axiological (activities) features in the process of forming cultural-aesthetical competence. Thus, a general analysis of the interpretation of the concept of “cultural and aesthetic” makes it possible to present the cultural-aesthetical competence of the teacher as components of the integration of the teacher’s personal qualities as a circle of moral knowledge, values, aesthetic ideals, established principles of professional behavior cultural-aesthetical competences, in turn, consist of the integration of information and knowledge, the protection of worth and personal activities. In this case, each of these elements is connected with others and performs a certain function in the forming of cultural-aesthetical competences of the future English teacher. From conclusion of the authors, it is established that numerous cases of the constituent elements of cultural-aesthetical competence cover a wide and diverse range of knowledge, skills in professional activities.

Текст научной работы на тему «ОСОБЕННОСТИ СОСТАВНЫХ ЭЛЕМЕНТОВ КУЛЬТУРЫ В ФОРМИРОВАНИИ ЭТИКО-КУЛЬТУРНОЙ КОМПЕТЕНЦИИ БУДУЩИХ ПРЕПОДОВАТЕЛЕЙ»

METHOD OF TEACHING A. DJAMI COMPOSITION IN THE COURSE OF LITERARY READING BASED ON THE COMPETENCE APPROACH

The article deals with the methodology of teaching Jami's poetry from the point of view of the competency-based approach in education. The author highlights the problem of the competency-based approach to education in the study of literature using the example of a commentary from a short story from the poem "Sisilat-uz-zabab" by Abdurrahman Jami in the 7th grade. From the point of view of the author of the article, a competency-based approach helps students to solve problems and learn teaching material on their own.

Keywords: methodology, teaching, commentary, teacher, tradition, competence.

Сведения об авторе:

Бобоева Зарнигор Тохировна- ассистент кафедры теория и методика преподавание родного языка факультета педагогики Худжандского государственного университета имени Б. Гафурова. E - mail: zarnigor.boboeva@mail.bk.ru, тел: (+992) 926667824.

About the autor:

Boboeva Zarnigor Tohirovna - Assistant, Chair of the Theory and Method of Teaching Tajik Language, Khujand State University named after B. Gafurov. E -mail: zarnigor.boboeva@mail.bk.ru,тел: (+992) 926667824

УДК 372.8:802.0(075.8) ЧАНБА^ОИ ЧУЗЪ^ОИ ТАРКИБИИ фархаНги дар ташаккули сало^ияти фар^анги-ахлоции омузгорони оянда

Назиркулов Т.А.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон С. Айнi Файзализода Ц.Х.

Донишкадаи идоракунии давлатии назди Президенти Цум^урии Тоцикистон

Яке аз масъалахои мубрами чомеаи имрузаи Чумхурии Точикистонро метавон масъалаи тайёр кардани кадрхои омузгорй, бахусус омузгорони забони англисй хисобид. Агар рушду ташаккул додани донишхои базавию тахассусии шогирдони имруза (омузгорони оянда), кушодани нутки муоширатии хоричии онхо, васеъ намудани доираи чахонбинию тафаккури донишчуёнро як тарафи масъала гуем, аз лихози технологияи педагогй омода шудани шогирдон, тарбияи ахлокию фархангй, этикаи нутку муоширати шогирдонро метавон тарафи дигари масъала шуморид. Барои дуруст ба рох мондани ин чараён аввалан мебояд мушкилоти масъалаи мазкурро мавриди омузиш карор дод. Боло бурдани салохияти фархангй-ахло кии омузгорони оянда мушкилоти чашмраси сохаи маориф ба шумор меравад ва халли онро метавон дар натичаи гузаронидани тадкикотхои илмй ба даст овард.

Дар тули тамоми таърихи худ илми педагогика ба фарханг хамчун падидаи мухим барои тарбия таваччух зохир мекард. Дар давраи хозира, вакте ки равандхои дар фаъолияти ичтимой, иктисодй ва сиёсии давлати мо бавучудомада ба хаёти маънавй-ахлокии чомеа таъсири калон расониданд ва боиси тафрикоти маънавй, тагйир ёфтани гароишхои арзишй дар хаёт, сукути низоми аввалияи ахлокй ва хамаи низоми тамоюлхои ахлокй гардиданд, масъалаи мазкур боз хам мухимтар мегардад. Натичаи ноустувории ичтимоии хаёти чамъятй боиси паст шудани маънавиёти шахс ва фарханги ахлокии он гардид.

Рахой ёфтан аз холати ба вукуъомада бидуни ислохоти тамоми низоми таълиму тарбия имконнопазир аст. Дар шароити муосир барои чомеа омузгороне лозиманд, ки дорои маданияти баланд бошанд. Дар солхои охир дар кишвари мо консепсияи миллии тарбия шакл гирифта истодааст, ки ба тарбияи инсони сохибфарханг, эътикодманди арзишхои умумиинсонй ва талош ба хамдигарфахмй бо инсонхои миллатхои гуногун дорад, равона гардидааст. Дар робита ба ин талаботи аввалиндарачаи чомеа ин дар чавонон тарбия намудани сифатхои чисмонй, зехнй, ахлокй, фархангй ва коршиносй мебошад, ки бояд ташаккули ичтимоии шахсро дар шароити нав таъмин намоянд. Бинобар ин, максади асосии омодасозии мутахассисони оянда ин тарбияи шахси дорои ахлоки хамида ва фарханги баланд махсуб мешавад.

Дар миёни мухаккикони муосир акидае роич аст, ки ташкили омодасозии мутахассисони оянда дар асоси усули салохиятнокй ин маънои иваз намудани

баpномаxои таълимй ба баpномаxои салоxиятнокй ва асосxои натичабахшию максаднокии таълим, ба вучуд омадани намyдxои нави таълим ва таpбияpо доpад.

Олими pyc A.A. Bеpбиский шаpтxои даp амал татби; намудани таълими салоxиятнокиpо такягоx, тачpибаи хуб, дастгиpишаванда ва каблан гуншуда xисоб мекунад. Мавчуд набудани чунин назаpияpо номбypда сабабе медонад, ки он имкон намедщад, то даp асоси илм имкониятxои вокей ва воситаxои баланд баpдоштани сифати таxсилот ба даст биëянд [2, с. 120].

Назаpияи психологию педагогие, ки метавон асоси татбики илман асосноки усули салоxиятноки таълим каpоp дод, бояд ба як ^TOp талабот чавобгуй бошад:

S Aз таpафи аxли илм ва чомеаи педагощо эътиpоф шуда бошад;

S Доштани кyдpати заpypй баpои даpк ва тавзеxи доиpаи васеи маълумот ва далелxои аз тачpиба ба дастомада, таъмини имкониятxои пешгyйй ва асосноккунй;

S Мyосиpкyнонии сеpмаxсyли таxсилот даp асоси салоxиятнокй;

S Хусусияти технологй доштан баpои ба pоx мондани pаванди нави таълим;

S X,амгиpо намудани омузиши фанxо ва таpбияи ичтимой-ахлокии донишчyëн даp як мачpои фаъолияти таълимй.

A.A. Bеpбиский ва О.Т. Лаpионова баpои муътадил гаpдонидани баpхypди салоxиятнокй ба xайси омузиши xамгиpои асосй, фаъолияти касбии ояндаи донишчyëнpо пешниxод менамоянд, ки даp он мyндаpичаи таълим xам донишxои фаннй ва xам донишxои ичтимоиpо фаpо гиpифтааст [1, с.74].

^исмати калони педагогxо даp xакикат, мафxyмxои салоxият ва салоxиятнокиpо аз pyи нишондоди A.B. Хyтоpский муайян ва мукоиса мекунанд, ки номбypда ин мафxyмxоpо нисбати хонандагон ба rap бypдааст.

Салоxияти бегона, вакте ки талабот (меъëp) каблан баpои омодасозии таълимии хонанда, ки баpои фаъолияти босифату сеpмаxсyл даp соxаи муайяни ичтимой заpyp аст, нишон дода шудааст.

Салоxият-баpхypдоpй, баpхypдоp будани хонанда аз салоxияти дахлдоp, ки муносибати шахсии ypо ба он салоxият ва пpедмети фаъолият ифода мекунад, салоxиятнокй бошад, ин сифати шахсии аллакай ташаккyлëфта (мачмуи сифатxо)-и хонанда ва тачpибаи камтаpини фаъолият даp xамон соxа мебошад [В, с.110].

Саpфи назаp аз ихтилоф мдани таъpифxо салоxият, ба акидаи A.B. Хyтоpский, ин сифати шахсии аллакай касбкаpда ва ë «пайдоиши нав» ба акидаи И.A. Зимняя набуда, балки талаботи ичтимоии каблан мyкаppаpгаpдидаи омодагии таълимии инсон мебошад. Aк;идаx,ои ин ду муаллиф вобаста ба ин масъала хело xам наздиканд.

Олими дигаpи pyс B.И. Каломин акидаxои A.B. Хyтоpскиpо доиp ба мафxyми салоxиятнокй таxкик намуда, онpо xамчyн салоxияти омyзгоpи оянда rap фаpмypда, чунин шаpx додааст:

-салоxият ин талабот ë меъëpи чудогонаи каблан мyкаppаpгаpдидаи ичтимоие мебошад, ки фаъолияти самарабахшу сермаусул дар соуаи таълим баpои омодагии касбии омyзгоpи оянда заpyp аст.

-салоxиятнокй бошад, ин мачмуи сифатxои шахсй: тамоюлх,ои аpзишй-максаднокй, донишxо, кобилиятxо ва малакаxо ибоpат мебошад, ки аз фаpогиpии максадноки асосxои илмй ва тачpибаи фаъолияти касбй даp соxаи таълим вобастагй доpанд.

Aз ин чщат салоxияти фаpx,ангй-ахлокй, ки даp фаъолияти касбй омили асосй ва доpи аxамияти калони касбй мебошад, аxамияти махсyсpо касб мекунад. Салоxияти фаpx,ангй-ахлокй ин як чузъи мyxимми омодагии касбии мутахассиси оянда мах,суб мешавад ва шаpти заpypии таpбияи xаматаpафа ва pyшди шахсияту касбй ба шyмоp меpавад.

Ба ин таpик, салоxияти фаpx,ангй-ахлокй даp xаëти инсон ва чомеа чойгоxи хоса доpад ва он на танxо баpобаpи маъpифат, фаpx,анги сиëсй, xyкyкй, бадей-эстетикй, динй ва ахлокй yнсypи таpкибии чомеа, балки синтези мух,тавои инсонпаpваpии xамаи чyзъxои он мебошад.

Даp ин мавpид салоxияти фаpx,ангй-ахлокй xама вакт амалан синтези мух,тавои маънавии ин чyзъxои таpкибии фаpxанги маънавй даp чанбаи инсонпаpваpии он ва даpки назаpиявии асоси фаpxанг даp шакли pефлексияи фалсафй-ахлокй мебошад.

4pftrox ва накши мyxтавои ахлокй даp фаpxанги маънавиpо A. Швейсеp нисбатан пyppатаp асоснок каpда, моxияти дугонаи онpо кайд каpдаст. Он аз xyкyмpонии акл баp Kyвваxои табиат ва аз xyкyмpонии акл баp эътикод ва андешаxои инсонй шакл мегиpад. Aгаp чанбаи якум аз пешpафти моддй гyвоxй диxад, он rox чанбаи дуюм, чанбаи нисбатан аpзишманд, pаванди ахлокиpо даp назаp доpад. «X,yкyмpонии акл баp

эътикодоти инсон:-дастоваpди махсуси маънавие мебошад, ки зеpи таъсиpи pyx каpоp доpад, яъне таъсиpи як акл ба чунин як акли дигаp... X,yкyмpонии акл баp эътикод ва андешаxои инсон даp чй зоxиp мегаpдад? Даp он зоxиp мегаpдад, ки xаp як афpод ва xама гуна чомеаxои инсонй имконияту xоxишxои хyдpо бо саpватxои моддию маънавй мукоиса мекунанд, яъне даp он зоxиp мегаpдад, ки онxо акли хyдpо коp мефаpмоянд» [10, c. 52].

Дамчун падидаи ичтимой-педагогй салоxияти фаpx,ангй-ахлокй даp илм фаxмиши якхела надоpад. Баp Fайp аз ин, як ^TOp мафyмxое мавчуданд, ки аз pyи маънои худ бо падидаи мавpиди таxкики мо шабоxат доpанд, ба мисли диди ахлокй (Н.М. Боpитко), фаpxанги ахлокй ^.И. Бакитановский), фаpxанги маънавй -ахлокй ^.И. Aндpеев) ва Fайpаxо.

Баppасии категоpияи мафxyмxои «фаpxангй- ахлокй» ва чyзъxои таpкибии он, ки аз чониби аксаpи муаллифон чудо каpда шудаанд, ниxоят гуногун мебошанд.

Пpофессоp A.R Шемшypина мафxyми «фаpxанги ахлокй»-pо хдмчун инсонгаpоии тамоюлоти аpзишй, талаботи маънавй ва сабабxои pафтоpи шахс маънидод мекунад. Даp фаxмиши y фаpxанги ахлокии шахс таpзи зиндагй ва тасаввypот даp боpаи аpзишxоеpо инъикос мекунад, ки онх,о ба шyypи ахлокй, меъëpxо, пpинсипxо, идеалxо, мафyмxои некию бадй, адолат, хушбахтй тааллук доpанд ва самти хдтмию инсондустонаи тамоюлоти аpзишй, талаботи маънавй ва сабабxои pафтоp даp таpзи зиндагии шахс мебошад, ки асоси онpо хизмат ба xаëт, pyшди инсон ташкил медщад [12, c.5].

Мyxакики pyс Л.Л. Шевченко ба ин акида аст, ки фаpxанги ахлокй низоми мукамали ибоpат аз yнсypxои зеpин мебошад:

-фаpxанги тафаккypи ахлокй, ки даp худ салоxияти мyлоxизаи ахлокй, истифодаи донишxои ахлокй ва эстетикй, фаpк каpдани мафxyмxои некию бадй, xамоxангй ва зебой, ба rap бypдани меъëpxои ахлокиpо даp амал фаpо мегиpад;

-акидаxои ахлокй, ки пpинсипxои xамкоpии муколамавии омyзгоp бо кудакон, фаxмиши категоpияxои ахлокии олами кудакон ва даp ин асос даpк каpдани вазифаи касбии худ, муайян каpдани сифатxо, вичдони касбй, мафxyмxои шаpафy манзалати омyзгоp, даpки мафxyмxои асосии ахлокй, ки даp фаъолияти педагогй ба rap бypда мешаванд, фаpо мегиpад;

-фаpxанги xиссиëт, ки даp салоxияти такони ахлокй ва xамдаpдй зоxиp мегаpдад; -фаpxанги pафтоp, ки хyсyсиятxои онpо усули мушаххаси даp амалияи ахлокй амалй намудани андешаxо, донишxо ва x^raë^ даpачаи табдили онxо ба меъëpи pафтоpи xаppyза ташкил медщад;

-одоби мyошиpат xамчyн сатxи дилбастагй ба коидаxое, ки шаклу шева, услуб ва лаxни мyошиpатpо танзим мекунанд [11, c.56];

Даp навбати худ, Л.М. Ш^ова фаpxанги касбй-ахлокиpо xамчyн низоми сифатxои касбй-ахлокй ва аpзишxои касбй-ахлокй маънидод мекунад, ки эътикоди ботинии шахсияти аз ч^ати касб ба камолpасида ба шyмоp меpаванд [9, c.18].

Чднбаи методологии ин падидаи ичтимоию фаpxангиpо ошкоp каpда, мyxакик B.A. Кондpатов онpо аз лиxози хyсyсиятxои таъpихии ташаккули низоми аpзишxои маънавие баppасй менамояд, ки он мyндаpичаи ниxоят мухталиф доpад: ойинxою сyннатxои ахлокй, сифатxои ахлокии миллй ва шаклxои тачассуми онxо даp фаpxанги шахс, меъëpxо ва пpинсипxои ахлокй, фаxмиши алокаманд ба чаxонбинй даp боpаи некй ва бадй, вазифа ва вичдон, адолат ва шаpофат, ки даp чомеа pоич гаpдидаанд, инчунин идеалxои ахлокие, ки оpзyи аxли чомеа мебошанд [S, c.78 ].

Ба акидаи Н.Б. Кpилова, омили ахлокй даp бахши «фаpxанги маънавй-симои ахлокй» даp фаpxанги касбй ин пеш аз xама, вазифа, омодагй ба меxнати бовичдонона ва софдилона мебошад, ки ба ин дохил мешавад: эътикоди кавй, ошкоp будан, некхоxй, кобилияти коp каpдан бо одамон, xасосият, таваччyx ва боваpй ба одамон, бовичдонй, пpинсипнокй, дypyсткоpй. Хyдоpй аз pишвахypй, хоксоpй, ягонагии кавлу амал, омодагй ба аввалияти манфиатxои чамъятй нисбат ба манфитxои шахсй, фидокоpй, хушбинй, бошyypй, сеpталабй нисбат ба худ. Муносибати интикодй ба худ, фаpxанги баланди мyсоxиба, эxтиpоми иззати нафс, чаxонбинии фаpxангй, заковат, талабот ба худомузии доимй ва Fайpаxо [б, c.34].

Aз нуктаи назаpи мyxакики pyс Т.С. Ижевкина-Русинова, фаpxанги касбй-ахлокии омyзгоp pаванди ягонаи офаpидани аpзишxои касбй-ахлокй ва pаванди даpки ин аpзишxо мебошад, ки даp ин мавpид вазифаи аксиологиpо ичpо мекунад ва низоми

касбй-ахлокие мебошад, ки танзимгаpи мyносибатxои ичтимой-педагогй (вазифаи танзимкyниpо ичpо мекyнад) ба шyмоp меpавад [4].

Хусусияти хоси фаpxанги ахлокй, ба андешаи олими дигаpи pyс Е.Г. Силяева аз мавчyдияти yнсypxои xатмй, яъне эътикодот ва мyккаppаpоти ахлокй ибоpат мебошад. Аз чщати фаъолияти фаpxанги ахлокй ин мyкаppаpоти хуб даpкшyдае мебошад, ки аз татбики талабот даp соxаи фаъолияти касбй-ахлокй ибоpат аст [7, с.23].

Myxаккик Р.Ф. Гатауллина ба ин акида аст, ки фаpxанги ахлокй ин мачмyи донишxои xамгиpои шахс мебошад, ки омодагй ва босалоxият ба pоx мондани мyносибатxои касбй даp асоси донишxои ахлокй, пpинсипxои ахлокй ва сифатxои ахлокии ypо инъикос менамояд. Даp таpкиби ин падида салоxиятxои зеpин чой доpанд:

• салоxияти даp фаъолияти pyзмаppаи меxнатй тадбик намудани меъëpxо ва KOидаxои мyносибатxои байниxамдигаpй, xамкоpй даp иpтибототи шахсию rapï низоми идеалxо ва аpзишxои касбй;

• салоxияти дypyст даpк каpдани xиссиëт, xолати эмотсионалии кyдак ва волидайни y даp pаванди мyошиpат, бо онxо баpкаpоp намудани <фобитаи баpъакс», нишон додани фаxмиши xамсyxбат, мyшоxида ва таxлили pафтоpи ^дак ва волидайни y; дониш ва кобилияти ба назаp гиpифтани хyсyсиятxои чинсию синнусолй ва фаpxанги миллии иштиpокчиëни pаванди педагогй:

• салоxияти дypyст истифода бypдани донишxои психологию педагогй, ки ба муносиб намудани ташкили таъсиppасонии педагогй ба таpбиятгиpанда: кобилияти идоpа намудани мyошиpати шахсию rapï

• салоxияти таxлил каpдани фаpxанги ахлокии худ, дypyст аpзëбй каpдани мyваффакиятxо ва камбyдиxои фаpxанги ахлокй даp pафтоpи касбй, даpки заpypати хyдислоxкyнй, интихоби усули такмил додани фаpxанги ахлокии худ [3, c.lOO].

Ч,yзъxои таpкибии ошкоpгаpдида чанбаxои психологй (тафаккyp, эътикод, сифат, акидаxо), аpзишй-сабабй (сабабxо, аpзишxо, идеалxо, талабот) ва пpаксиологй (фаъолият)-и ташаккули салоxияти фаpx,ангй-ахлокиpо инъикос мекунанд.

Дамин таpик, таxлили пypаи баpхypдxо ба шаpx,и мафxyми «фаpxангй-ахлокй» имкон медиxад, ки салоxияти фаpx,ангй-ахлокии омyзгоppо ба хдйси таpкиби xамгиpои сифатх,ои шахсияти омyзгоp xамчyн фаpогиpи донишxои ахлокй, аpзишxо, идеалxои ахлокй, пpинсипxои азхyдкаpдаи pафтоpи касбй тасаввyp намоем. Даp навбати худ, салоxияти фаpx,ангй-ахлокй аз xамгиpоии чyзъxои иттилооту донишxо, аpзишгаpой ва фаъолияти шахсй таpкиб ëтфааст. Даp ин сypат xаp яке аз чyзъxои мазкyp бо чyзъxои дигаp алокаманд буда, даp pаванди ташаккули салоxияти фаpx,агй-ахлокии омyзгоpи ояндаи забони англисй вазифаи мyайянеpо ичpо менамояд.

Даp мавpиди касби омyзгоpй xаминpо метавон зикp каpд, ки касби мазкyp аз касбxои дигаp, пеш аз xама, бо таpзи андешаpонии намояндагони он, эxсоси баланди масъулият ва вазифа фаpк мекунад. Аз ин сабаб касби омyзгоpй чойгоxи хоса доpад ва ба гypyxи махсус дохил мешавад. Тафовути асосии он аз дигаp касбxои навъи ба инсон даp он аст, ки максади фаъолияти омyзгоp ин ташаккул ва таFЙиp додани шахсият аст. Бинобаp ин, омyзгоp муаззаф аст, ки pаванди pyшди зеxнй, эх,сосотй ва чисмонии y, инчунин ташаккули олами маънавии ypо танзим кунад. Аз як таpаф, вай таpбиятгиpандагони хyдpо ба вазъияти муайяни ичтимой ва ба талаботи муайяни чомеа омода месозад, аз таpафи дигаp, y вокеан нигаxдоp ва интиколдиxандаи фаpxанг бокй монда, даp худ олами беpyн аз замонpо фаpо мегиpад ва баpои оянда фаъолият менамояд. Ба ин восита даp меxнати омyзгоp xама вакт моxияти башаpдyстй ва умумиинсонй мавчуд аст.

Дамаи ин ба мо имкон медщад, даp мавpиди бисëpчониба бидуни касби омyзгоpй ба чунин хулоса биëем, ки ин касб фаpогиpи доиpаи васею мухталифи донишxо, кобилияту малакаxое мебошад, ки омодагй ба фаъолияти касбии омyзгоpиpо ташкил медщанд. Ин чанбаxо даp чyзъxои таpкибии салоxияти фаpx,ангй-ахлокй инъикос ëфтаанд.

АДАБИЁТ

1. Веpбицкий А.А. Активное обучение в высшей школе: контекст и подходы / А.А. Веpбицкий. -М.: Высшая школа, 1991. -207 с.

2. Веpбицкий А.А. Личностны и компетентностные подходы в обpазовании: пpоблемы интегpации / А.А. Веpбицкий. -М.: Cентябpь, 2002. -160 с.

3. Гатауллина Р.Ф. Педагогические условия самоpазвития этической кyльтypы воспитателя-гyвеpнëpа / Р.Ф. Гатауллина //Педагогическая обpазование и наука, 2009, № 5. -С. 98-100.

4. Ижевкина-Русинова Т.С. Профессионально-этическая культура / http://www.sipk.ru/conference/pdf 2007/10 Ijevkina-Rusinova.pdf.

5. Кондратов В.А. Понятие этической культуры: методологический аспект / В.А. Кондратов // www.http://zhurnal.lib.ru/k/kondrashow w а /ocherk20. shtml

6. Крылова Н.Б. Формирование культуры будущего специалиста / Н.Б. Крылова. -М., 1990. -142 с.

7. Силяева Е.Г. Этическая культура личности: категориальный анализ / Е.Г. Силяева // Педагогическая образования и науки, 2005, № 5. -С. 20-24.

8. Хуторский А.В. Современная дидактика / А.В. Хуторский. -М., 1986. -215 с.

9. Шарова Л.М. Формирование профессионально-этической культуры будущего учителя в процессе педагогического общения: дис канд. пед. наук / Л.М. Шарова. -Брянск, 2003. -194 с.

10. Швейцер А. Культура и этика / А. Швейцер. -М.: Прогресс, 1973. -143 с.

11. Шевченко Л.Л. Практическая педагогическая этика: экспериментально -дидактический комплекс / Л.Л. Шевченко. -М.: Соборь, 1997. -507 с.

12. Шемшурина А. И. Основы этической культуры: книга для учителя: учеб. метод. пособие / А.И. Шемшурина. -М.: ВЛАДОС, 2001. -112 с.

ОСОБЕННОСТИ СОСТАВНЫХ ЭЛЕМЕНТОВ КУЛЬТУРЫ В

ФОРМИРОВАНИИ ЭТИКО-КУЛЬТУРНОЙ КОМПЕТЕНЦИИ БУДУЩИХ

ПРЕПОДОВАТЕЛЕЙ

В статье рассматриваются особенности составных элементов нравственной, духовной, профессионально-нравственной культуры, а также социально-культурные явления в формировании этико-культурной компетенции.

Особенности составных элементов культуры определяют понятие "этико-культурной" для будущих преподавателей в высших профессиональных учебных заведениях и отражают установленные психологические (мышление, убеждения, качество, взгляды), ценностно-причинные (причины, ценности, идеалы, интересы), праксиологические (деятельность) особенности в процессе формирования этико-культурной компетенции.

Таким образом, общий анализ толкования понятия "культурно-нравственное" даёт возможность представить этико-культурной компитенции преподавателя в качестве составных элементов интеграции личностных качеств преподавателя как круг нравственных знаний, ценностей, нравственных идеалов, установленных приципов профессионального поведения. Этико-культурной компетенции, в свою очередь, состоят из интеграции информации и знаний, защиты ценностей и личной деятельности. В таком случае каждый из данных элементов связан с другими и выполняет определённую функцию в формировании этико-культурной компетенций будущего преподавателя английского языка.

На основании заключения авторов устанавливается, что многочисленные случаи составных элементов этико-культурный компетенций охватывают широкий и разгообразный круг знаний, умений и навыков по профессиональной деятельности.

Ключевые слова: мышление, убеждения, качество, взгляды, ценности, нравственные идеалы, нравственная культура, духовная культура, профессионально-этическая культура и социально-культурное явление, принципы, элемент.

FEATURES OF COMPONENT ELEMENTS OF CULTURE IN THE FORMATING OF CULTURAL-AESTHETICAL COMPETENCE OF FUTURE TEACHERS

In this article, it is considered of features of the constituent elements of moral, spiritual, professional-moral culture, as well as socio-cultural phenomena in the forming of cultural-aesthetical competence.

The constituent elements typical of culture define the concept of "cultural-aesthetical" for future teachers in pedagogical universities (based on teaching specialty and reflect established psychological (thinking, beliefs, quality, ideas), worth-causal (worth, values, ideals, interests), PR axiological (activities) features in the process of forming cultural-aesthetical competence.

Thus, a general analysis of the interpretation of the concept of "cultural and aesthetic" makes it possible to present the cultural-aesthetical competence of the teacher as components of the integration of the teacher's personal qualities as a circle of moral knowledge, values, aesthetic ideals, established principles of professional behavior cultural-aesthetical competences, in turn, consist of the integration of information and knowledge, the protection of worth and personal activities. In this case, each of these elements is connected with others and performs a certain function in the forming of cultural-aesthetical competences of the future English teacher.

From conclusion of the authors, it is established that numerous cases of the constituent elements of cultural-aesthetical competence cover a wide and diverse range of knowledge, skills in professional activities.

Keywords: thinking, beliefs, quality, attitudes, worth, moral ideals, moral culture, spiritual culture, professional ethical culture and socio-cultural phenomenon, principles, element.

Сведение об авторе:

Назиркулов Тагаймурод Абдурасулович- соискатель общиуниверситетской кафедры педагогикЬ Таджикского Государственного Педагогического Университет именни Садриддина Айни. Адресс: Республика Таджикистан, г.Душанбе, р.И.Самани, проспект Рудаки 121. Тел. (+992) 918767566; E - mail: ambition.ok@mail.ru

Файзализода Джумахон Хол - доктор педагогических наук, профессор проректор по учебной работе Института государственного управления при Президенте Республики Таджикистан. Адрес: 734009, Республика Таджикистан, г. Душанбе, ул. Саид Носир 33, тел.: (+992) 918506324; E-mail: f.jumakhon@mail. ru About the author:

Nazirkulov Tagaimurod Abdurasulovich - Researcher, Chair of General Pedagogy, Tajik State Pedagogical Unversity named after Sadriddin Ayni. Adress: Republic of Tajikistan, Dushanbe,Rudaki st., 121. Phone: (+992) 918767566; E-mail: ambition.ok@mail.ru

Faizalizoda Jumakhon Khol - doctor pedagogical science, proffessor Vice-rector of Agency of civil service under the president of the republic of Tajikistan. Adress: 734009, Republic of Tajikistan, Dushanbe city,, Said Nosir 33, тел.: (+992) 918506324; E-mail: f.jumakhon@mail.ru

ИСТИФОДАИ ТИПИ ДОДАх.О ДАР МИСОЛИ ЗАБОНИ БАРНОМАСОЗИИ PASCALABC.NET

Назаров А.П., Умедцони X.F.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Мо аз дарсх,ои технологияи информатсионй медонем, ки х,ар як забони барномасозй дорои намудх,ои гуногуни додах,о мебошад. Забони барномасозии PascalABC.Net низ мисли дигар забонх,ои барномасозй дорои типи додах,ои зерин мебошад, ки аз пештара забонх,ои барномасозии Паскал фар; дорад: integer (бутун) byte (байт) real (х,а;ик;й) complex (комплексй) string (сатрй) char (символй, рамзй) boolean (манти;й) array (массив) файлй

синфй ва гайра.

Ба гайр аз ин х,ар як типи додах,ои овардашуда боз ба зертипх,о чудо мешаванд, ки омузонидани онх,о ба донишчуён ва хонандагон мувофи;и ма;сад аст. Масалан, агар

Тип Андоза, байт Худуди киматдои кабулмешуда

shortint 1 -128 127

smallint 2 -32768 32767

integer, longint 4 -2147483648 2147483647

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

int64 8 -9223372036854775808 9223372036854775807

Byte 1 0 255

Word 2 065535

longword, cardinal 4 0 4294967295

uint64 8 018446744073709551615

BigInteger тагйирёбанда бе худуд

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.